Kako da novogodišnje odluke ne ostanu samo mrtvo slovo na papiru

Početak godine se često doživljava kao novi start. Pišu se liste želja, prave se planovi i daju obećanja da će „ovaj put biti drugačije“. Međutim, već nakon nekoliko nedelja mnogi se vraćaju starim navikama, a ciljevi ostaju zabeleženi samo u svesci, telefonu ili kompjuteru.

Zašto se to dešava i kako da novogodišnje odluke pretvorimo u stvarne promene pričala je za Infostud Jelena Marušić, psihološkinja i osnivačica Kompas vaspitajna.

– Period oko Nove godine nosi posebnu energiju, sve je okićeno, svetlucavo, lepršavo. Entuzijazam je svuda oko nas i ljudi su u drugačijem raspoloženju, spremniji da stvari menjaju. Međutim, januar nas vrlo brzo vrati u realnost svkodnevnog života i starih navika. Često imamo jasnu želju ili cilj, ali zaboravljamo da su neke navike nastajale godinama. Zato nije realno očekivati da se promene dogode preko noći jer ono što se dugo gradilo, ne može brzo da nestane – kaže Jelena.

Zašto ljudi odustaju od želja

Prema iskustvu naše sagovornice, glavni razlozi za neostvarivanje ciljeva su:

• preopterećenost i nerealna očekivanja
• neusaglašenost ciljeva sa realnim životnim okolnostima
• perfekcionizam i osećaj da to što smo uradili „nije dovoljno dobro“ 

– Najčešći razlog zbog kojeg želje ostaju neostvarene jeste preopterećenost koja proizlazi iz nerealnih očekivanja da možemo postići sve, bez postavljanja jasnih granica. Ciljevi se često ne usklađuju sa realnim životnim okolnostima, što vremenom vodi ka odustajanju. Uz to, često u radu primećujem perfekcionizam kod ljudi, osećaj da ono što su do tada uradili nije dovoljno dobro, što dovodi do gubitka motivacije.

Ne smemo ostati zaglavljeni u samokritičnosti. Upravo zato je podrška okoline izuzetno važna, da nas bliski ljudi podsete na sve što smo već postigli i poguraju u trenucima kada zapnemo. Danas je dominantan narativ da „sve možemo sami“, a zapravo čovek je biće koje ima urođenu potrebu za povezivanjem i bliskošću – kaže Jelena. 

Odakle krenuti 

Mnoge želje ostanu zabeležene samo na papiru jer nikada ne dođe do prvog konkretnog koraka.

– Ljudi se često zaglave već na početku jer ne znaju odakle da krenu ili imaju utisak da je svega previše. Zato je važno zapisati želje ili ciljeve i razložiti ih na konkretne korake: šta ta želja podrazumeva, koje resurse imamo na raspolaganju da bi je realizovali (novac, vreme, energiju, znanje, podršku okoline), koje resurse zahteva i šta nam eventualno nedostaje – savetuje naša sagovornica. Ona naglašava da je važno krenuti od lakših i jednostavnijih koraka, jer svaki realizovani korak budi želju da nastavimo dalje i jača osećaj uspeha.

Disciplina vs motivacija

Prema njenim rečima i disciplina je izuzetno važna jer nas drži na pravcu čak i onda kada motivacija oslabi.

– Motivacija po prirodi, dolazi i prolazi. Upravo zato zapisan plan i konkretni akcioni koraci služe kao podsetnik na ono što je potrebno da uradimo. Važno je, međutim da disciplinu ne shvatamo kod neku rigidnost. Neplanirane situacije su sastavni deo života i kada se nešto ne može realizovati onako kako smo zamislili, ne treba odustajati. Prilagođavanje je ključni saveznik u tome – dodaje ona. 

SMART metod kao alat 

Naša sagovornica, koja u okviru Krojačeve škola vodi kurs „Korak po korak do ciljeva – planiraj, preduzmi, ostvari“, ističe da SMART metodologija predstavlja snažan alat u procesu ostvarivanja ciljeva, jer polaznike uči kako da svoje želje pretoče u jasno definisane i ostvarive planove. Kako nam objašnjava, prema ovom pristupu, cilj treba da bude:

• specifičan (jasno opisan)
• merljiv (da možemo da pratimo napredak odnosno kretanje ka cilju)
• realan i relevantan
• i vremenski ograničen.

Po njenim rečima, izuzetno je važno da cilj ima jasno definisan vremenski okvir jer kada nema vremenskog ograničenja, stalno odlažemo taj početak. 

– Postavljen rok nas drži na koloseku. Ipak najbitnije da su žeje koje postavljamo naše, kaže Jelena i dodaje:

– Okolina često nameće očekivanja i neretko se dešava da ljudi vode unutrašnju borbu oko toga čiji cilj zapravo pokušavaju da ostvare. Ako ne osećate radost dok idete ka njihovom ostvarenju, onda to i nije vasa želja – poručuje Jelena.