Menu
Raste tražnja za kvalifikovanim zavarivačima – satnica 6 evra, a u inostranstvu četiri puta veća
Autor - Redakcija Poslovi Infostud | Tražim posao
Autor - Redakcija Poslovi Infostud | Tražim posao
Bez njih nema industrijske proizvodnje, gradilišta, energetskih postrojenja ni velikih infrastrukturnih projekata. Iza svakog mosta, proizvodne hale, kilometra cevovoda, hidroelektrane ili nuklearnog postrojenja stoji precizan var. Iako za školovanje zavarivača postoje trogodišnji smerovi u tehničkim školama širom Srbije, mnogi se uspešno bave ovim poslom i nakon samo nekoliko meseci obuke.
U najstarijoj domaćoj ustanovi za sertifikaciju zavarivača „Zavod za zavarivanje“, godišnje se izda i do 2.500 sertifikata, pri čemu jedan kandidat često polaže više postupaka ili obnavlja ateste, dok kroz obuke i provere znanja prođe oko 600 zavarivača godišnje. Bar polovina zavarivača ode u inostranstvo da radi. Najčešće ostaju na projektima od jedne ili više godina. Poslednjih godina, kažu u toj instituciji, interesovanje je u porastu.
– Kako zbog velikih infrastrukturnih projekata u zemlji, tako i zbog stalne potražnje iz inostranstva, broj kandidata raste, a zavarivači su konstantno među najtraženijim profilima u industriji, kaže Darko Mitrović, menadžer u Zavodu.
Dodaje da je zbog deficita ovih radnika i teškog pronalaženja kvalifikovanih zavarivača, mnogi poslodavci se odlučuju na uvoz radne snage iz Indije, Pakistana, Nepala…, kaže naš sagovornik.
Prema njegovim rečima, postoji veliki broj postupaka, kao i vrsta materijala koji se spajaju varenjem. Neki od traženih postupaka za zavarivanja metala su 111-REL, TIG-141,142, MAG-135, 136, 138, MIG-131, 311- Gasno zavarivanje, a postoji i zavarivanje plastičnih masa. Uglavnom se u posao kreće sa postupcima, mig, mag i tig, a kada je reč o materijalima, počinje se čelicima, inoksom, zatim prohromom, a kasnije se uči rad i na obojenim metalima alumijimu, mesingu.
– Osnovna obuka obično traje 3 do 40 radnih dana, a u zavisnosti od veština koje budući zanatlija želi da stekene, mogu da se obučavaju i duže. Veoma je popularna doobuka, kada zavarivači imaju osnovno znanje ali im je potrebno dodatno usavršavanje. Posao nije lak. Radi se u najrazličitijim i najnepristupačnijim uslovima.. Ovi majstori neophodni su u svim granama industrije – izgradnji gasovoda, toplovoda, naftovoda, izgradnji metalnih konstrukcija, indstrijskih hala, mostova, vijadukta, u vojna-namenskoj industriji, vazduhoplovnoj industriji, a među najzahtevnijim angažmanima je zavarivanje na termoelektranama i nuklearnim elektranama“, kaža Mitrović.
Osim rada u domaćim i stranim kompanijama, zavarivači mogu da napreduju do instruktora, kontrolora kvaliteta ili ispitivača zavarenih spojeva. Neki otvaraju sopstvene radionice i firme, najčešće u oblasti metalne galanterije i bravarije, i tako ulaze u preduzetništvo.
Radiša Matejić se zavarivanjem bavi duže od 30 godina, a poslednju deceniju obučava druge. Posle srednje škole, kao mašinski tehničar, zaposlio se kao zavarivač misleći da će to biti samo privremeni posao, ali mu se ovaj poziv „podvukao pod kožu.“
– Pokazalo se da mi je zavarivanje bilo veoma zanimljivo, nimalo monotono, brzo sam učio, a posebno me radovalo kada vidim rezultat svog rada. Za ovaj, kao i za svaki drugi posao, važna je sklonost, ali još više upornost i rad. Neophodna je i dobra motorika, dobar vid, ali to ne znači da zavarivač ne može da nosi naočare. Moram da naglasim da je zabluda da ovaj posao „kvari“ vid“.
Kako Matejić kaže, za ovaj zanat interesuju se podjednako i mladi, tek punoletni, ali i stariji od 50 godina, slikari, vajari, pravnici, prevodioci, inženjeri, profesori. Uglavnom na obuku dolaze muškarci, ali sve je više i dama.
– Obuka košta od 2.000 evra, za početni nivo, ali smatram da je to dobra investicija i da se uloženi novac brzo vrati, naravno pod uslovom da se vredno i marljivo radi. Početne plate kod nas su oko 1.000 evra, ali usavršavanjem brzo stignu i do 2.000 evra. Osim toga, naši zavarivači odlično prolaze u Austriji, Rusiji, Belgiji, Holandiji, gde se sat plaća oko 25 evra i obično se radi 200 sati mesečno“, kaže Matejić.
Matejić dodaje da je zavarivanje težak i dinamčan poziv koji objedinjuje mašinstvo, elektrotehniku i metalurgiju.
– Osim toga, dodatno je težak i zbog isparenja, jer prilikom varenja materijala na visokoj temepraturi dolazi do hemijskih reakcija i obavezna je zaštitna oprema. Uz to, zavarivači često rade na nepristupačnim terenima, na cevima, skelama, kanalima, a među najkomplikovanijim je podvodno zavarivanje“, objašnjava Matejić. Naročito naglašava da je ovaj posao bezbedan isključivo uz oprez i zaštitnu opremu:
– Zavarivač treba sam da uloži u zaštitnu opremu, nikako da čeka poslodavca da to uradi umesto njega. Maska sa kiseonikom je od 700 do 2.000 evra, a potrebne su još i rukavice, cipele i naočare.
Upravo zbog kombinacije velike tražnje i mogućnosti napredovanja i rada u inostranstvu, sve više mladih razmatra ovu karijernu opciju. Odlučuju da promene profesiju, ili da trenutno iskoriste „talas“ tražnje. Među njima je Beograđanin Igor Gavrilović (25). Završio je srednju tehničku školu „Drvo art“ i zbiljno se bavio rvanjem, ali je odlučio da napravi zaokret u karijeri. Tako je došlo do toga da stekne sertifikt za zavarivača verujući da je to perspektivno zanimanje.
– Osnovnu obuku sam završio za oko mesec dana i odmah sam dobio posao. Trenutno radim zavarivanje cevovoda TIG postupkom, na prohromskom materijalu. Dopada mi se ovaj zanat, dinamičan je i zanimljiv. Uživam u osećaju da svojim radom stvaram nešto konkretno. Firma u kojoj sam zaposlen angažuje zavarivače na terenu prema potrebama projekata, pa se menjaju loakcije, okruženje. Nedavno sam boravio 11 dana u Eliskiru, u Prahovu, kaže Igor. Kako dodaje, zadovoljan je zaradom i planira dodatno usavršavanj, jer u zanatu vidi perspektivu i mogućnost napredovanja.
– Radni dan je zahtevan, traje od jutra do kasnih popodnevnih sati. Nije lako prenositi aprat za varenje i boce, ali je samo varenje zanimljivo i posao pruža stabilnost i priliku za učenje. Trudim se da učim od starijih iskusnijih majstora i da i sam stičem iskustvo i veštinu. Iako sam razmišljao o odlasku u inostranstvo, taj plan sam trenutno odložio zbog porodičnih obaveza, ali ne isključujem tu mogućnost “, zaključuje ovaj mladić.