Obuka za rad sa novim tehnologijama: koje su obaveze poslodavca i vaša prava

Prilikom zasnivanja radnog odnosa, poslodavac je obavezan da upozna zaposlenog sa nizom prava i obaveza koja se aktiviraju stupanjem u radni odnos.

Kada navodi osnovna prava zaposlenih, Zakon o radu u članu 12. odmah nakon prava na zaradu, koja je realno osnovni motiv zasnivanja radnog odnosa, ističe pravo na bezbednost i zdravlje na radu. Navedeno pravo zaposlenog istovremeno znači i obavezu poslodavca da takve uslove rada i obezbedi. U uskoj vezi sa ovom obavezom jeste i obaveza obuke zaposlenih sa svim procesima rada i sredstvima rada, naročito ako se uvode nove tehnologije i savremeniji alati rada. Takva obuka jedan je od osnovnih preduslova bezbednosti i zdravlja na radu i tema je ovog teksta.

Obaveze zaposlenih i poslodavaca prema Zakonu o radu

Prema članu 15. Zakona o radu zaposleni je dužan da savesno i odgovorno obavlja poslove na kojima radi, te da poštuje organizaciju rada i poslovanja kod poslodavca, kao i uslove i pravila poslodavca u vezi sa ispunjavanjem ugovornih obaveza.

Poslodavac je, s druge strane, dužan da zaposlenom obezbedi uslove rada i organizuje rad radi bezbednosti i zaštite života i zdravlja na radu, u skladu sa važećim propisima. Takođe je obavezan da  zaposlenom pruži obaveštenje o uslovima rada, organizaciji rada, pravilima u vezi sa ispunjavanjem ugovornih i drugih obaveza iz radnog odnosa, te o pravima i obavezama koje proizlaze iz propisa o radu i propisa o bezbednosti i zaštiti života i zdravlja na radu.

Poslodavac je, shodno odredbama člana 49. Zakona o radu, dužan da zaposlenom omogući obrazovanje, stručno osposobljavanje i usavršavanje kada to zahteva potreba procesa rada i uvođenje novog načina i organizacije rada.

Zaposleni je dužan da se u toku rada obrazuje, stručno osposobljava i usavršava za rad.

Troškovi obrazovanja, stručnog osposobljavanja i usavršavanja obezbeđuju se iz sredstava poslodavca.

Samo stručno osposobljen zaposleni znači preduslov bezbednog učestvovanja u procesu rada.

Prava i obaveze prema Zakonu o bezbednosti i zdravlju na radu

Prema Zakonu o radu, pravo na bezbednost i zaštitu zdravlja na radu predstavlja jedno od najznačajnijih prava zaposlenih i ono podrazumeva obezbeđivanje takvih uslova na radu koji imaju za cilj da u najvećoj mogućoj meri smanje ili spreče nastanak povreda na radu, profesionalnih oboljenja i oboljenja u vezi sa radom, a što je sve neophodno za puno fizičko, psihičko i socijalno blagostanje zaposlenih.

Pored toga, Zakon o bezbednosti i zdravlju detaljnije uređuje prava i obaveze zaposlenih i poslodavaca u pogledu obezbeđivanja bezbednih uslova rada i zaštite zdravlja na radu, te definiše da pravo na bezbednost i zdravlje na radu ima svako ko na bilo koji način radi kod poslodavca, dok boravi u u prostoru čije je obezbeđivanje u njegovoj nadležnosti.

Dakle, Zakon o radu propisuje da zaposleni ima pravo na bezbednost i zaštitu života i zdravlja na radu, dok poseban propis – Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu, detaljnije uređuje prava i obaveze zaposlenih i poslodavaca u pogledu obezbeđivanja bezbednih uslova rada i zaštite zdravlja.

Između ostalog, jedna od dužnosti poslodavca jeste i posebno naglašena obaveza obaveštavanja zaposlenih o uvođenju novih tehnologija i sredstava za rad, kao i o opasnostima od povreda i oštećenja zdravlja koji nastaju njihovim uvođenjem.

Pri tom je poslodavac dužan da osposobi zaposlene za bezbedan i zdrav rad, te da u pisanoj formi sačini uputstva za bezbedan rad, kako bi zaposleni na vreme bili upoznati sa potrebnim merama i ponašanjem u skladu sa novim tehnologijama i sredstvima rada. Takođe je dužan da obezbedi zaposlenima korišćenje novih sredstava i opreme za ličnu zaštitu na radu.

Zakonom o bezbednosti i zdravlju na radu propisana je jasna obaveza poslodavca da obezbedi obuku zaposlenih za bezbedan i zdrav rad i da zaposlenima obezbedi sredstva za rad i ličnu zaštitnu opremu, a obuku mora da sprovede prilikom zasnivanja radnog odnosa, premeštaja na druge poslove, uvođenja novih tehnologija ili promena u opremi i radnim procesima.

Prava i obaveze u pogledu obuke u posebnim okolnostima

U situaciji u kojoj zaposleni ima prekid u radu, nakon čega se vrati na isto radno mesto, sa istim opisom posla i bez promena u radnom procesu, opremi ili tehnologiji, i u ovom slučaju obavezno je sprovođenje nove obuke iz bezbednosti i zdravlja na radu.

Bez obzira na to koliko je dugo trajao prekid rada zaposlenog, koji se kod istog poslodavca vratio na isto radno mesto, neophodno je sprovođenje nove obuke. Ovo stoga jer poslodavac ima obavezu da prilikom zasnivanja radnog odnosa ili radnog angažovanja obuči zaposlenog za bezbedan i zdrav rad, a u opisanom slučaju se praktično radi o novom zasnivanju radnog odnosa.

Periodične obuke za bezbedan i zdrav rad zaposlenog koji radi na radnom mestu sa povećanim rizikom vrše se najkasnije u roku od jedne godine od dana prethodne obuke, a na ostalim radnim mestima najkasnije u roku od tri godine od dana prethodne obuke.

Kada su u pitanjuobaveze poslodavca prema licima koja nisu njegovi zaposleni, poslodavac ima obavezu da upozori lica koja nisu njegovi zaposleni, a nalaze se u radnom prostoru na opasnosti i štetnosti po zdravlje. Navedeno sledi iz odredbe člana 37. stav 1. Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu, kojom je propisano da je poslodavac dužan da svako lice, koje se nalazi u radnoj sredini o čijem prisustvu je upoznat poslodavac, upozori na opasnosti ili štetnosti po zdravlje koje se javljaju u radnom procesu, odnosno na mere bezbednosti i zdravlja koje mora da primeni, i da ga usmeri na bezbedne zone za kretanje.

Imajući u vidu navedeno, mora da ga upozori na opasna mesta, štetnosti koje se javljaju, rizike i specifičnosti u radnom prostoru, mere za bezbedan i zdrav rad koje mora da primeni, bezbedne zone kretanja i dr.

Takođe, poslodavac je dužan da obezbedi da opremu za rad može da koristi samo zaposleni koji je za to stručno osposobljen.

Pravo zaposlenog na naknadu štete koju pretrpi na radu

Prema Zakonu o radu, poslodavac je dužan da isplati zaposlenom naknadu štete zbog povrede na radu ili profesionalnog oboljenja. 

Prema tome, ako zaposleni pretrpi povredu ili štetu na radu ili u vezi sa radom, poslodavac je dužan da mu naknadi štetu, u skladu sa zakonom i opštim aktom.

Dakle, govorimo o dva slučaja plaćanja-naknadi štete zbog povrede na radu ili profesionalnog oboljenja i naknadi bilo koje druge štete koja bi nastala u vezi sa radom.

Ovo je veoma važno i zbog eventualnog nastupanja nesrećnog slučaja ili štete bilo kakve vrste u radnom prostoru usled nedovoljno dobre pripreme i obuke zaposlenih za rad sa novim tehnologijama i alatima.

Ukoliko bi se pokazalo da je poslodavac uveo nove principe rada i nova sredstva rada, a nije na kvalitetan načn obezbedio obuku za bezbedan rad u tim novim okolnostima, te je usled toga došlo do neke povrede ili štete po radnika, svakako bi zaposleni imao pravo da od poslodavca zahteva naknadu tako nastale štete.