Kad „zaškripi“ kod obračunavanja bolovanja po novom zakonu

Autor - Milan Predojevic | Pravnik odgovara

avg 27

U jednom od prethodnih tekstova detaljno smo analizirali novine u utvrđivanju bolovanja od strane lekara i lekarskih komisija Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, kao i u izračunavanju naknade zarade za vreme bolovanja, koje su nastale dana 11. aprila 2019. godine stupanjem na snagu novog Zakona o zdravstvenom osiguranju. Navedeni propis uvodi brojne promene vezane za utvrđivanje privremene sprečenosti za rad (takozvano bolovanje) i obračun naknade zarade za vreme privremene sprečenosti za rad. Kao što obično biva u našem pravnom sistemu, novi zakon izazvao je nemali broj nedoumica kada je u pitanju praktična primena. S obzirom na uočene probleme u realizovanju novih zakonskih odredbi, reagovali su i nadležni državni organi izdavanjem odgovarajućih instrukcija i uputstava, kako bi se ujednačilo sprovođenje novog zakona i obezbedila njegova pravilna primena. Naša je namera da ovim tekstom još jednom naglasimo najznačajnije promene kada je u pitanju obračun bolovanja, odnosno da preciziramo koji se sve prihodi uzimaju u obzir prilikom izračunavanja naknade zarade za vreme bolovanja.

Bolovanja na koja se novi zakon odnosi i način utvrđivanja privremene sprečenosti za rad


Na početku ponovićemo da se nove zakonske odredbe odnose na bolovanja koja su započela 11. aprila 2019. godine i kasnije. Prema tome, novi Zakon se primenjuje na privremenu sprečenost za rad osiguranika čiji je prvi dan privremene sprečenosti za rad nastao počev od 11. aprila, dok se na sva bolovanja kod kojih je prvi dan privremene sprečenosti za rad bio pre 11. aprila primenjuju odredbe starog zakona, bez obzira što u nekim slučajevima bolovanje traje i nakon 11. aprila. Ovo je do sada uglavnom bilo nesporno u primeni.

Nisu uočeni posebni problemi ni oko nadležnosti za utvrđivanje privremene sprečenosti za rad, ali nije zgoreg ponoviti najvažnije stavke. Pre svega, izmenjene su nadležnosti stručno-medicinskih organa Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje-izabranog lekara i lekarskih  komisija, koji utvrđuju nastupanje i trajanje privremene sprečenosti za rad. Po starom zakonu, izabrani lekar je cenio privremenu sprečenost za rad za prvih 30 dana sprečenosti za rad, a nakon toga, ukoliko je smatrao da sprečenost za rad i dalje traje, predlagao je prvostepenoj lekarskoj komsiji produženje sprečenosti za rad i nakon 30 dana trajanja bolovanja. Novi zakon propisuje da izabrani lekar utvrđuje privremenu sprečenost za rad osiguranika do 60 dana sprečenosti za rad (osim u slučajevima bolovanja zbog nege člana uže porodice, o čemu ćemo u narednom tekstu detaljnije pisati) i predlaže prvostepenoj, odnosno drugostepenoj lekarskoj komisiji produženje privremene sprečenosti za rad. To praktično znači da je prvostepena lekarska komisija nadležna za ocenjivanje privremene sprečenosti za rad od 61. dana privremene sprečenosti za rad.

Kao i do sada, u slučaju da je osiguranik privremeno sprečen za rad zbog jedne bolesti ili povrede, a narednog dana (bez prekida), odnosno najduže u roku od šest dana od poslednjeg dana prethodne sprečenosti za rad, bude sprečen za rad zbog iste ili druge bolesti ili povrede, dani sprečenosti za rad povezuju se u pogledu osnova, visine i isplatioca naknade zarade. U slučaju da je osiguranik privremeno sprečen za rad zbog iste ili dve različite bolesti, odnosno povrede, sa prekidom između sprečenosti za rad koji je duži od šest dana od poslednjeg dana prethodne sprečenosti za rad, dani sprečenosti za rad ne povezuju se u pogledu osnova, visine i isplatioca naknade zarade, ali je  izabrani lekar dužan da osiguranika uputi na prvostepenu lekarsku komisiju ako je osiguranik bio sprečen za rad u ukupnom trajanju od 60 dana u periodu od 90 dana.

Period iz koga se uzima zarada kao osnov za utvrđivanje visine naknade zarade i rokovi isplate



Novim Zakonom propisano je da se naknada zarade ostvaruje na teret sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja na osnovu zahteva obveznika doprinosa (poslodavca) u kojem treba da bude navedeno da li se zahtev odnosi na isplatu naknade zarade ili refundaciju naknade koju je poslodavac već isplatio iz svojih sredstava. Ovo je važno jer je propisan različit rok za prenos sredstava poslodavcu u navedene dve situacije. Tako je predviđeno da kada filijala RFZO vrši prenos sredstava za naknadu zarade na poseban račun poslodavca radi isplate zaposlenom osiguraniku rok je 30 dana od dana podnošenja zahteva, a kada filijala RFZO vrši refundaciju isplaćenih sredstava za naknadu zarade poslodavcu rok je 15 dana od dana predaje zahteva filijali RFZO.


Period iz koga se uzima zarada kao osnov za obračun naknade zarade izmenjen je u odnosu na stari zakon, pa umesto dosadašnjih tri meseca ovaj period obuhvata 12 meseci, odnosnoosnov za naknadu zarade koja se isplaćuje iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja za zaposlena lica čini prosečna zarada koju je osiguranik ostvario u prethodnih 12 meseci pre meseca u kojem je nastupila privremena sprečenost za rad.


Novim zakonom izmenjen je i način usklađivanja naknade zarade, do čega dolazi kada osiguranik prima naknadu zarade iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja duže od dva kalendarska meseca. Tako se sada osnov za naknadu zarade usklađuje sa kretanjem prosečne mesečne zarade po zaposlenom na teritoriji Republike Srbije prema poslednjem objavljenom podatku Republičkog zavoda za statistiku. Do sada se usklađivanje radilo sa kretanjem prosečne zarade kod poslodavca.

Koja se sve primanja iz radnog odnosa priznaju kod računanja visine naknade tokom bolovanja

Zakonska novina je i ta da se kod obračuna naknade zarade tokom bolovanja u obzir uzima osnovna zarada, deo zarade za radni učinak i uvećana zarada. Po starom zakonu uzimala se u obzir samo osnovna zarada i uvećanje za minuli rad, a sada se sva uvećanja uračunavaju tako da je osnovica za obračun bolovanja kompletna zarada koja je isplaćena osiguraniku u prethodnih 12 meseci.

Kod citiranih zakonskih odredbi ćemo se zadržati kako bismo u potpunosti precizirali koja se primanja iz radnog odnosa uzimaju u obzir prilikom izračunavanja naknade zarade kod bolovanja, a koja se ne računaju. Sam zakonski tekst govori o ostvarenoj zaradi u prethodnih 12 meseci kao osnovici za obračun naknade zarade. Zarada je definisana Zakonom o radu, po kojem svaki zaposleni ima pravo na odgovarajuću zaradu, koja se utvrđuje u skladu sa zakonom, opštim aktom poslodavca i ugovorom o radu. Zakon o radu propisuje da se zarada sastoji od zarade za obavljeni rad i vreme provedeno na radu, zarade po osnovu doprinosa zaposlenog poslovnom uspehu poslodavca (nagrade, bonusi i slično) i drugih primanja po osnovu radnog odnosa, odnosno da se pod zaradom smatra zarada koja sadrži porez i doprinose koji se plaćaju iz zarade. Zakon je dalje definisao da se pod zaradom smatraju sva primanja iz radnog odnosa osim:

-primanja koja predstavljaju učestvovanja u raspodeli dobiti preduzeća u poslovnoj godini

-primanja koja se odnose na naknadu troškova za upotrebu sredstava rada zaposlenog za obavljanje poslova van prostorija poslodavca

-naknada troškova za odlazak i dolazak sa rada (putni trošak)

-naknada za vreme provedeno na službenom putu u zemlji i inostranstvu (dnevnica)

-naknada za smeštaj i ishranu za rad i boravak na terenu (terenski rad)

–otpremnina

-naknada troškova pogrebnih usluga

-naknada štete zbog povrede na radu ili profesionalnog oboljenja

-primanja po osnovu poklona za Božić i Novu godinu

-jubilarna nagrada

-solidarna pomoć

-otpremnina isplaćena u slučaju poglašenja tehnološkim viškom zaposlenog

Prema citiranim zakonskim odredbama, nedvosmisleno je koja primanja se ne smatraju zaradom zaposlenog (sva gore pojedinačno pobrojana primanja ne smatraju se zaradom). Sve ono što zakon nije izuzeo iz pojma zarade samim tim se mora uzeti u obzir i prilikom obračuna osnovice za naknadu zarade tokom bolovanja, a to podrazumeva i sva primanja zaposlenog po osnovu privremene sprečenosti za rad (naknada zarade tokom bolovanja), naknada zarade tokom porodiljskog odsustva, naknada zarade tokom korišćenja godišnjeg odmora, plaćenog odsustva i upšte sva druga primanja iz radnog odnosa koja Zakonom o radu nisu izuzeta iz pojma zarade.


Osnov za naknadu zarade kod preduzetnika čini prosečna mesečna osnovica na koju je plaćen doprinos za obavezno zdravstveno osiguranje u 12 meseci koji prethode mesecu u kojem je nastupilo bolovanje (umesto dosadašnja tri meseca), a ako je bio osiguran kraće od 12 meseci po osnovu obavljanja samostalne delatnosti osnov za naknadu zarade čini osnovica na koju je plaćen doprinos za obavezno zdravstveno osiguranje prema vremenu za koje je bio osiguran; samo ako uopšte nije obavljao delatnost u prethodnih 12 meseci osnov za naknadu zarade čini najniža mesečna osnovica za plaćanje doprinosa. Za preduzetnika koji se opredelio za ličnu zaradu osnov za obračun naknade zarade utvrđuje se na način kao za osiguranike zaposlene. U slučaju kada je preduzetnik u 12 meseci koji prethode mesecu u kojem je nastupila privremena sprečenost za rad u jednom periodu imao ličnu zaradu, a u drugom je plaćao doprinos po rešenju o paušalnom oporezivanju Poreske uprave, za period za koji je primao ličnu zaradu primenjuje se princip obračuna kao za zaposlene, a za period za koji je plaćao doprinos po rešenju o paušalnom oporezivanju primenjuju se zakonske odredbe koje se odnose na preduzetnike.

Šta ulazi u osnov za obračun naknade zarade ako zaposleni nije ostvario zaradu u 12 meseci



Novi zakon propisuje drugačije izračunavanje osnovice za obračun naknade zarade tokom bolovanja ako u periodu koji se uzima u obzir, što je sada 12 meseci koji prethode mesecu u  kojem je otvoreno bolovanje, nije ostvarena zarada. Ukoliko osiguranik nije ostvario zaradu u svih 12 meseci koji prethode mesecu u kojem je otvorio bolovanje, osnov za naknadu zarade čini prosečan iznos zarade za mesece u kojima je radio, a za mesece u kojima nije ostvario zaradu uzima se zagarantovana minimalna zarada. Dakle, osnov za naknadu zarade za osiguranika zaposlenog koji je u 12 meseci koji prethode bolovanju bio u radnom odnosu čini prosečan iznos zarade za vreme za koje je ostvario zaradu, dok za osiguranika koji u tih 12 meseci nije svih 12 meseci bio u radnom odnosu, osnov za naknadu zarade čini prosečan iznos zarade za mesece u kojima je osiguranik bio u radnom odnosu, a za mesece za koje nije bio u radnom odnosu osnov čini minimalna zarada. Ovde se radi o značajnoj izmeni jer se do sada uzimala samo prosečna zarada koju je zaposleni osiguranik ostvario u tri meseca koja prethode mesecu u kojem je otišao na bolovanje, čak i ako je ostvario samo jednu platu, a ukoliko nije ostvario nijednu zaradu uzimala se ona zarada koju bi po ugovoru o radu ostvario da je radio. Sada se za mesece u kojima osiguranik nije radio računa minimalna zagarantovana zarada.

Zaključna razmatranja


Cilj navedene odredbe o uračunavanju minimalne zarade za one mesece u kojime nije bilo rada jeste da se napravi razlika između osiguranika zaposlenog koji je radio svih 12 meseci koji prethode mesecu u kojem je nastupila privremena sprečenost za rad od osiguranika koji u tih 12 meseci nije bio u radnom odnosu svih 12 meseci, ili uopšte nije bio u radnom odnosu. To je učinjeno na taj način da se za mesece u kojima je ostvarena zarada i plaćeni doprinosi, za osnovicu obračuna naknade tokom bolovanja uzima prosečan iznos zarade, dok se za mesece u kojime nije bilo zarade i realno nisu plaćeni doprinosi za zdravstveno osiguranje, više ne uzima ona zarada koja je predviđena ugovorom o radu, odnosno zarada koju bi osiguranik ostvario da je radio, već se računa propisana zagarantovana minimalna zarada. Primera radi, ako je osiguranik bio u radnom odnosu 7 meseci pre meseca u kojem je nastupilo bolovanje, osnov za naknadu zarade tokom bolovanja za tih 7 meseci čini prosečan iznos zarade, a za preostalih 5 meseci u kojima nije bilo radnog odnosa, pa samim tim ni zarade, niti uplate doprinosa za zdravstveno osiguranje, osnov čini minimalna zarada.

Odredbe o obračunavanju naknade zarade tokom privremene sprečenosti za rad, odnosno uvećanje perioda koji ulazi u osnovicu sa 3 na 12 meseci i uzimanje minimalne zarade za one mesece u kojima nije ostvarena zarada, mogu negativno da utiču na određene osiguranike koji nemaju svih 12 meseci unazada zaradu, pa će im se umesto onoga što inače zarađuju uzimati minimalna zarada za mesece u kojima nisu ostvarili platu.  Efekat novih zakonskih odredbi na ove osiguranike čini se kolateralnom štetom namere da se obeshrabri potpisivanje ugovora o radu koji su sklapani jedino radi izvesne isplate bolovanja koje će nastupiti (najčešće zbog održavanja trudnoće), a ne zbog potrebe za zapošljavanjem, a čega je bilo u praksi. Bilo je dovoljno da se potpiše ugovor o radu kojem bi bila iskazana veoma visoka zarada i da taj iznos bude jedini koji ulazi u osnovicu za obračun naknade. Nije čak bilo neophodno ni da ta jedna zarada bude isplaćena, ona je kao takva činila prosečnu zaradu i bila osnovica za isplatu naknade zarade. Sada to više neće biti slučaj jer će se za one mesece u kojima plate nije bilo uzimati minimalna zarada.

Dobro je što se, za razliku od isplate porodiljske naknade, u osnovicu za obračun naknade uzima i isplaćeno bolovanje, kao i što se umesto meseci u kojima nema zarade ipak računa minimalna zarada.

Pozitivna je promena i to da se kod obračuna osnovice za naknadu zarade uzima cela zarada, odnosno zarada sa svim uvećanjima, a ne samo uvećanje za minuli rad, što je bio slučaj sa prethodnim zakonom. Ovo će omogućiti  da se uzme u obzir sve ono što je osiguranik svojim radom prihodovao i što čini mnogo realniju osnovicu za obračun naknade zarade koja se isplaćuje tokom bolovanja.

Dakle, može se zaključiti da cilj zakonodavca nije bio da se umanjuju prava lica koja se u radnom odnosu za vreme korišćenja bolovanja, već da se pokuša sa sprečavanjem gore pomenutih zloupotreba uočenih prilikom primene rethodnog zakona. Naime, minimalna zarada se obračunava samo za period, odnosno mesece u kojima zaposleni uopšte nije bio u radnom odnosu, ali nikako i za mesce iz obračunskog perioda od 12 meseci u kojima su korišćeni pravo na bolovanje, pravo na godišnji odmor, plaćeno odsustva, porodiljsko odsustvo i slično, jer se u svim tim slučajevima radi o primanjima iz radnog odnosa koja nisu izuzeta iz zarade, te se imaju uzeti u obzir kod izračunavanja naknade zarade tokom bolovanja.

Podelite
Share
Tweet
Share

O autoru: Milan Predojevic

Diplomirao na Pravnom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu. Ima dugogodišnje radno iskustvo u oblasti radnog prava i socijalnog osiguranja. Svakodnevni kontakt sa građanima koji su u potrazi za poslom ili menjaju radno mesto pružio mu je uvid u probleme sa kojima se uglavnom susreću. Siguran je da njegovo lično profesionalno iskustvo može da pomogne u pronalaženju odgovora na pitanja koja kandidati na sajtu najčešće postavljaju

Tekstovi iz iste kategorije

Osnovne razlike između otkaza i sporazumnog prestanka radnog odnosa

Zašto preduzetnici gase radnje i u kojim delatnostima
Prijavi se i postavi komentar

(131) komentari

Dejan Lacić 31. 01. 2021.

Postovani,

Imam pitanje oko doznaka za vreme bolovanja (od korone, stacionarno lecenje).
Na bolovanju sam od 21.dec, 2020. do danas i dalje.

Doznake od 21.dec do 31.dec sam pred kraj decembra dobio u kovid ambulanti i odneo ih poslodavcu.

Izabrani lekar mi je na kraju januara dao doznake od 1.jan – 31.jan, 2021.
Kontaktirao sam coveka u firmi koji to vodi i rekao mi je da doznake za januar moram da odvojim na dva dela, jedne da glase od 1.jan do 19.jan, zato sto je zakljucno sa 19.jan 30 dana od pocetka bolovanja i to je vazno za obracun, i druge od 19.jan do 31.jan, 2021.

Zanima me da li je ovo u redu?

Moje drugo pitanje je da li bolovanje u decembru ulazi u 60 dana koje maksimalno daje izabrani lekar?

S postovanjem,

Dejan Lacic

    Milan Predojevic 02. 02. 2021.

    Poštovani
    Doznake za januar bi trebalo odvojiti na dva dela, jedna da glasi od 1.jan. do 19.januara, zato što je zaključno sa 19.januarom 30 dana od pocetka bolovanja. To je važno za obračun jer taj period (prvih 30 dana sprečenosti za rad) bolovanje ide na teret poslodavca. Drugq doznaka za period od 19.jan do 31.jan, 2021.godine dostavlja se filijali RFZO uz ostalu dokumentaciju, jer od 31.dana naknada zarade ide na teret sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja. Dakle prva doznaka se predaje poslodavcu, a druga takođe poslodavcu, koju poslodavac predaje filijali RFZO.
    Što se tiče drugog pitanja, bolovanje u decembru ulazi u 60 dana koje maksimalno daje izabrani lekar.
    Pozdrav

Marko Jeremic 19. 01. 2021.

Moje postovanje
Na bolovanju san od 8.10. 2020
I dalje sam na bolovanju imao sam 2 operacije desne podkolenice inace povreda na radu, a uz nagovor poslodavca u hitnoj sam rekao da sam se povredio kuci. Naravno poslodavac je obecao da ce podmiriti sve troskove lecenja i ostalog, ali nista od toga nije ispostovana, sve troskove lecenja sam platio sam. Bio sam u inspekciju rada medjutim svi su korumpirani. Moje pitanje je :
Isplatili su mi platu za oktobar, od tada nisam primio nikakvu platu ni od firme ni sa zavoda, a kada sam pozvao firmu rekli su da sam prebacen na zavod.
Kada bih trebao da primim platu za novembar, decembar prosle godine, ako sam vec prebacen na zavod. Unapred hvala.

    Milan Predojevic 19. 01. 2021.

    Poštovani Miloše
    Nije kasno da poslodavac ispuni svoju zakonsku obavezu i prijavi povredu na radu, ako je zaista do povrede došlo na radnom mestu. Jeste poslodavac u docnji sa ispunjavanjem ove zakonske obaveze, ali to ne znači da ste Vi izgubili pravo na stoodstotno bolovanje samo zato što poslodavac nije poštovao rok za prijavu povrede na radu. Ako poslodavac to odbija, Inspekcija za rad bi trebalo nakon Vaše prijavi da izvrši uvid u činjenično stanje (uzme izjave od nadležnih kod poslodavca, ispita svedoke i slično). Nakon što utvrdi da se zaista desila povreda koja je u prostorno-vremenskoj vezi sa radom kod poslodavca, Inspekcija bi obavezala poslodavca da prijavi povredu. Prijava se predaje filijali RFZO, čija lekarska komisija donosi ocenu o tome da se radi o pvredi. Ukoliko Vaš poslodavac nije prijavio povredu na radu, izabrani lekar Vam je otvorio bolovanje usled bolesti ili povrede van rada, a ne usled povrede na radu, što povlači niži iznos naknade zarade (65% od prosečne zarade iz poslednjih 12 meseci, a ne 100% kao kod povrede na radu). Takođe, ako nije posledica povrede na radu bolovanje samo prvih 30 dana ide na teret poslodavca, a od 31. dana na teret RFZO. Da bi se ostvarila isplata na teret RFZO poslodavac mora da preda dokumentaciju filijali RFZO. Naime, zakonom je određeno da poslodavac isplaćuje i naknadu zarade zaposlenima koja se obezbeđuje iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja, u skladu sa ovim zakonom. Poslodavac vrši obračun naknade zarade koja ide na teret obaveznog zdravstvenog osiguranja i dostavlja ga filijali RFZO, uz zahtev za isplatu naknade zarade. Filijala utvrđuje pravo na naknadu zarade i visinu naknade i najkasnije u roku od 30 dana od dana prijema obračuna prenosi odgovarajući iznos sredstava na poseban račun poslodavca, koji je u obavezi da ta sredstva u roku od 30 dana plati svom zaposlenomm ili ih vrati filijali RFZO. Prema tome, morate da se raspitate kod poslodavca da li je uopšte podneo zahtev filijali RFZO za isplatu Vašeg bolovanja (što mora da učini ako već Inspekcija za rad nije utvrdila da se radilo o povredi na radu)
    Pozdrav

      Marko Jeremic 19. 01. 2021.

      Hvala na odgovoru.
      Znate podneo sam nadleznoj inspekciji prijavu jos 10 decembra jos nisu izasli po prijavi. Cak mi je nacelnik inspekcije rekao da su njemu ruke vezane, zato sto nisam prijavio odmah da je povreda na radu.
      Poslodavc je rekao da nikakve troskove lecenja nito odstete nece snositi, a radi se o jako ozbiljnoj povredi, odsekli su mi 30 posto misica na desnoj podkolenici i 15 dana sam proveo u bolnici, uz pucanje vene i jos nekih komplikacija.Saznao sam da ima veze u inspekciji sto dokazuje i to da mi je nacelnik inspekcije rekao da su mu ruke vezane iako je imao uvid u dokumentaciju tj da nisam bio prijavljen prvih 6 meseci, a sto sam ja nedavno saznao. Na sve to je nacelnik rekao da su mu ruke vezane i evo vec 45 dana od prijave jos nisam dobio odgovor. Ja sad ne znam da li imam prava da pozovem republicku inspekciju ili sta vec. Kontaktirao sam jednog advokata koji mi je rekao da mogu da ga tuzim,ali da za to sve treba vremena i novca.
      Kontaktirao sam obracunsku sluzbu i rekli su mi da jos nisu poslali dokumentaciju RFZO i da ce to uraditi koliko sutra, navodno nisu stigli.
      Sto se tice poslodavca on radi mnogo stvari na crno, dosta radnika nisu prijavljeni i ne dobijaju se adekvatna odela i obuca i jos mnogo nekih nepravilnosti, ali to nije sada bitno, radi se o teskoj industriji firma za remont zeleznickih masina, vagona i ostalog. Da li mozete da me uputite kakva su moja prava dalje, ako mi nacelnik na sve to kaze da su mu ruke vezane i da zna sta se desava u toj firmi.
      A sto se tice povrede, da povreda se desila na poslu prikljesten sam izmedju dva vagona, greskom drugog radnika. Hvala puno na prethodnom odgovoru.

        Milan Predojevic 21. 01. 2021.

        Poštovani Miloše
        Moram da kažem (uz ogradu da ipak nemam sve informacije i da se oslanjam na ono što Vi pišete u pitanju) da mi je žao zbog toga što imate tako ozbiljnu povredu, pogotovo ako Vas poslodavac ostavi nezaštićenog. Problem će postati još teži ako Inspekcija za rad ne bude dala nikakav odgovor na Vašu prijavu, a još je poraznije ako je tačno da se radi o tome da poslodavac ima uticaj na njihov rad. Najvažnija ovlašćenja inspekcije rada upravo se tiču otklanjanja utvrđenih nepravilnosti. Ukoliko prilikom inspekcije utvrde kršenje nekog propisa, inspektori treba poslodavcu da naložie rešenjem da povredu otkloni u roku koji će biti određen.U svakom slučaju,protiv svakog rešenja koje donese inspekcija rada može se izjaviti žalba ministru za rad u roku od osam dana od dana dostavljanja spornog rešenja. Ministar je dužan da o žalbi odluči o roku od 15 dana od dana prijema žalbe. Ako Inspekcija ne donese rešenje u roku od 60 dana od dana Vaše prijave, možete se žaliti Ministarstvu za rad kao da je doneto rešenje. Ako organ kojem ste podneli zahtev o istom ne odluči u krajnjem zaknskom roku to se smatra „ćutanjem uprave“ i može se podneti žalba kao da je doneto negativno rešenje.Što se tiče naknade za svu štetu koju ste pretrpeli, tačno je ono što Vam je advokat rekao-to možete da ostvarite samo pokretanjem radnog spora na sudu. Takođe, mišljenja sam da bi bilo dobro da dovršite postupak kod Inspekcije za rad i dobijete neko rešenje. Ako ne od Inspekcije, onda po žalbi od Ministarstva za rad.
        Pozdrav

          Marko Jeremic 25. 01. 2021.

          Hvala puno na odgovorima.
          Tesko je izboriti se sa svima njima to je kao neka hobotnica.
          Sve je kako sam rekao i gore.
          Pozdrav, sve najbolje.

Zoran Lazarevic 06. 01. 2021.

Postovanje, bio sam na bolovanju od 03.11.2020 do 30.12.2020, u trajanju 57 dana. Dobio sam platu za novembar u iznosu od 65%, a za decembar u isnosu 5991 din. Ko je duzan da mi isplati dohodak za decembar? Firma ili Rfzo?

    Milan Predojevic 06. 01. 2021.

    Poštovani
    Ako se radi o privremenoj sprečenosti za rad zbog bolesti ili povrede van rada, za period 03.11.-02.12.naknadu zarade Vam plaća poslodavac iz svojih sredstava, a za period od 03.12.pa do kraja bolovanja ide na teret RFZO. Poslodavac mora filijami RFZO da preda zahtev za isplatu, uz prateću dokumentaciju. RFZO pitom sredstva prenese poslodavcu na poseban račun, a on plaća Vama naknadu zarade. Poslodavac može i da Vam plat unapred, pa da traži refundaciju od RFZO.
    Pozdrav

Marko Fazekaš 05. 01. 2021.

Zdravo,
Supruga je na trudnickom bolovanju. Plata joj je fiksna, to jest nije vezana za radne sate ili kurs eura. Na samom pocetku bolovanja je uplata umanjena za oko 5000-5500 (prevoz i topli obrok) ali su joj novembarsku platu uplatili umanjenu za dodatnih 2600 dinara. Kada ih je pitala za razlog rekli su da je to zbog neradnog dana (11.11.) pa onda neki prosek plata, broj sati, itd,itd… Možete li mi reći da li je trebala dobiti isti iznos plate ili ne, to jest da li su oni u pravu sa tim satima i državnim praznikom koje pominju?

    Milan Predojevic 06. 01. 2021.

    Poštovani Marko
    Prema Zakonu o zdravstvenom osiguranju, osnov za naknadu zarade koja se isplaćuje iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja, za osiguranike zaposlene, čini prosečna zarada koju je osiguranik ostvario u prethodnih 12 meseci pre meseca u kojem je nastupila privremena sprečenost za rad. Zaradu, u ovom smislu čini zarada za obavljeni rad i vreme provedeno na radu, utvrđena u skladu sa propisima o radu, i to: osnovna zarada zaposlenog; deo zarade za radni učinak i uvećana zarada. Zakonom o radu određeno je da se po zaradom ne smatraju troškovi prevoza, ali se naknada za ishranu u toku rada smatra delom zarade (to jest topli obrok). Prema navedenom, mišljenja sam da se i topli obrok računa u zaradu, dok troškovi prevoza nisu deo zarade. Takođe, Zakon o radu propisuje da zaposleni ima pravo na naknadu zarade u visini prosečne zarade u prethodnih 12 meseci, u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu, za vreme odsustvovanja sa rada na dan praznika koji je neradni dan. Shodno navedenom mišljenja sam da nema osnova za to da joj se ne računa naknada za dan državnog praznika.
    Pozdrav

Svemir Stanic 18. 12. 2020.

Postovani Milane.interesuje me od 30 novebra – dalje. sam na bolovanju i zbog korone.bio sam nu bolnici do 14 decembra.sad sam ku kucnoj izolacuji 14 dana. Dali mi treba novo bolovanje za izolaciju ili mi ovo vazi od 30 novebra dok ne zavsim lecenje.HVALA

    Milan Predojevic 19. 12. 2020.

    Poštovani
    Zakonom o zdravstvenom osiguranju predviđeno je 7 razloga za privremenu sprečenost za rad. Jedan od tih 7 razloga jeste usled bolesti ili povrede van rada. Drugi od 7 predviđenih razloga, koji je relevantan za Vaše pitanje, jeste sprečenost za rad osiguranika zbog propisane mere obavezne izolacije kao kliconoše ili zbog pojave zaraznih bolesti u njegovoj okolini. Ključno je kakav je zaključak izabranog lekara-ako smatra da se sve vreme radi o lečenju posledica oboljenjs od virusa, radi se sve vreme o prvom slučaju, to jest sprečenosti za rad zbog bolesti. Ako se ovaj boravak u kući ne smatra završetkom lečenja, onda bi bilo novo bolovanje zbog izolacije. Ovo stoga što se dani sprečenosti za rad zbog različitih zakonskih razloga ne povezuju u pogledu osnovice i isplatioca. Lično sam misljenja da je to sve jedno bolovanje zbog bolesti. No o tome će odluku doneti izabrani lekar koji utvrđuje sprečenost za rad i razloge sprečenosti.
    Pozdrav

Теодора Воркапић 15. 12. 2020.

Poštovani Milane, pošto sam uzela bolovanje samo na 2 dana. Da li to znači da će mi se samo za ta 2 dana isplatiti 65% od zarade za ta dva dana ili će isplata 65% zarade ići za ceo mesec? Hvala unapred

    Milan Predojevic 16. 12. 2020.

    Poštovana Teodora
    Pošto ste bili na bolovanju samo dva dana, samo za ta dva dana ćete dobiti 65% od prosečne zarade ostvarene u prethodnih 12 meseci (izračunaće se zarada po satu). Za ostatak meseca dobićete punu platu.
    Pozdrav

Bojana Ex Topisirovic 11. 12. 2020.

Zanima me koliko se ceka isplata bolovanja od drzave? Knjigovodja kaze da je papire predao jos 5.novembra? Hvala unapred

    Milan Predojevic 14. 12. 2020.

    Poštovana Bojana
    Od momenta predaje kompletne dokumentacije neophodne za obračun naknade zarade, filijala RFZO ima rok od 30 dana da izvrši isplatu naknade zarade na poseban račun poslodavca. Prema tome, ukoliko je sva potrebna dokumentacija predata filijali RFZO dana 05.11.2020. godine, rok za isplatu je istekao 07.12.2020. godine. Preporučujem da ipak proverite u RFZO da li je navedenog datuma predat zahtev filijali za isplatu naknade zarade.
    Pozdrav

b40cfe30f989bfe86353c1036c7d2a15 11. 12. 2020.

Postovani,
S obzirom da sam bila na bolovanju mesec dana i da sam primila 65% od plate, da li to znaci da mi se doprinosi uplacuju na iznos od 65%, ili se uplacuju na 100% od plate ?
Kada bih racunala prosek svojih plata npr. za trudnicko ili porodiljsko, racuna li se taj jedan mesec bolovanja umanjeno (65%), ili se racuna normalno ?
Hvala.

    Milan Predojevic 14. 12. 2020.

    Poštovana
    Kad ste na bolovanju, doprinosi Vam se uplaćuju na 65% zarade, ne na punu platu. Kada biste računali prosek svojh plata za trudnničko ili porodiljsko odsustvo, taj jedan mesec se računa umanjeno-65% zarade.
    Pozdrav

e0647af7c101d87e352d0f570f266db5 27. 11. 2020.

Postovani,

Da li u slucaju zasnivanja radnog odnosa kod novog poslodavca naknada zarade ostvarena kod poslodavca prethodnika ne ulazi u prosek pri obracunu placenog odsustva?

Na primer, ako zaposleni zasnuje radni odnos kod poslodavca B, i u radnom odnosu je 3 meseca, pri odlasku na odmor, poslodavac B nije duzan da ukljuci zaradu i naknade zarada ostvarenih kod poslodavca A za 9 meseci pre zasnivanja radnog odnosa kod poslodavca B?

Hvala unapred,
Maja

    Milan Predojevic 30. 11. 2020.

    Poštovana Majo
    U slučaju zasnivanja radnog odnosa kod novog poslodavca naknada zarade ostvarena kod poslodavca prethodnika ulazi u prosek pri obračunu naknade zarade kod novog poslodavca. Ako je osiguranik bio zaposlen kod više poslodavaca u 12 meseci koji prethode mesecu u kome je nastupila privremena sprečenost za rad, svaki poslodavac popunjava Obrazac OZ-7 za odgovarajući period kada je osiguranik radio kod njega. Ako je neki od prethodnih poslodavaca prestao da postoji, odnosno nije dostupan osiguraniku, uz Potvrdu na Obrascu OZ-7, poslodavac koji podnosi zahtev za isplatu naknade zarade (kod koga je osiguranik u radnom odnosu), dostavlja platne listiće ili drugu vrstu potvrde o ostvarenoj zaradi kod prethodnih poslodavaca, koja ulazi u osnov za obračun naknade zarade. Ukoliko osiguranik zaposleni ni na koji način ne može da pribavi podatke o ostvarenoj zaradi kod prethodnih poslodavaca, daje o tome pisanu izjavu koju poslodavac prilaže filijali RFZO uz ostalu dokumentaciju potrebnu za obračun bolovanja (kako bi Republički fond u tom slučaju po službenoj dužnosti za nedostajuće mesece uneo podatak o minimalnoj zaradi).
    Pozdrav

79ee929814ad089512e8d053af373d3a 27. 11. 2020.

Poštovani, s obzirom da nigde nema objašnjenje kako se radi uskladjivanje bolovanja preko 30 dana po novom zakonu koji je stupio na snagu 11.04.2019., svuda je napisano samo da se osnov za naknadu zarade usklađuje sa kretanjem prosečne mesečne zarade po zaposlenom na teritoriji Republike Srbije prema poslednjem objavljenom podatku .
Da li ste Vi možda negde pronašli objašnjenje kako obračunati sada tu zaradu i da li su doneti novi propisi o metodi samog obračuna kako se radi uskladjivanje bolovanja posle dva meseca na teret RFZO?

    Milan Predojevic 30. 11. 2020.

    Poštovana
    Poslodavac ne radi usklađivanje bolovanja preko 30 dana. Kada osiguranik zaposleni prima naknadu zarade iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja duže od dva kalendarska meseca, ima pravo na usklađivanje osnova za naknadu zarade. S obzirom da se osnov za naknadu zarade usklađuje se sa kretanjem prosečne mesečne zarade po zaposlenom na teritoriji Republike Srbije prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike u odnosu na mesec za koji se vrši usklađivanje naknade zarade, poslodavac nije u obavezi (kao ranije kada se usklađivanje vršilo prema kretanju zarade kod poslodavca) da vrši usklađivanje, jer to rade službenici RFZO nakon što poslodavac preda zahtev. Dakle poslodavac samo predaje zahtev za isplatu naknade zarade filijali RFZO u pisanoj formi, izvod iz pojedinačne poreske prijave za poreze i doprinose po odbitku (a ako je poslodavac isplatio naknadu zarade iz svojih sredstava – izvod iz pojedinačne poreske prijave) za mesec za koji traži isplatu, kao i doznaku koju popunjava lekar za svaki mesec. Pošto službenici RFZO imaju podatak o prosečnim zaradama koje objavljuje Republički zavod za statistiku, oni i rade preračun osnova, odnosno njegovo usklađivanje sa republičkim prosekom. Podatke o 12 ostvarenih zarada iz perioda pre prvog meseca bolovanja poslodavac je dostavio još kod prve naknade zarade na teret RFZO i kod narednih meseci ne dostavlja Obrazac OZ-7.
    Pozdrav

Dragana Filipendic 26. 11. 2020.

Ugovor mi istice 10.12.2020.Na bolovanju sam i lekarska komisija mi je produzila bolovanje do 28.12.2020.
Zanima me da li firma usred ove situacije sa Kovidom moze da mi ne produzi ugovor.Hvala.

    Milan Predojevic 26. 11. 2020.

    Poštovana Dragana
    Jedini slučaj kada firma mora da produži ugovor o radu je kada se radi o trudnici li porodilji. U svakom drugom slučaju poslodavac nakon isteka ugovora o radu na određeno vreme ne mora da potpiše novi ugovor, čak i ako je zaposleni u tom trenutku privremeno sprečen za rad, odnosno nalazi se na bolovanju. Ako je pak reč o bolovanju zbog održavanja trudnoće, situacija nastala pandemijom kovida 19 ne može da bude izgovor za otkaz-mora se potpisati novi ugovor koji će da važi najmanje do isteka porodiljskog odsustva.
    Pozdrav

Slavica Petrović 21. 11. 2020.

Postovani,

Prilikom popunjavanja OZ-7 obrazca ( skola u pitanju) da li ulazi u obzir dodatni koeficijenti i staresinstvo radnika?

    Milan Predojevic 23. 11. 2020.

    Poštovana Slavice
    Po zakonu osnov za naknadu zarade koja se isplaćuje iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja, čini prosečna zarada koju je osiguranik ostvario u prethodnih 12 meseci pre meseca u kojem je nastupila privremena sprečenost za rad, a zaradu u ovom smislu čini osnovna zarada zaposlenog; deo zarade za radni učinak i uvećana zarada. Imajući u vidu navedeno, ako se navedeni koeficijent koristi za utvrđivanje osnovne zarade, a starešinstvo kao dodatak za radni učinak (a trebalo bi da je tako), mišljenja sam da ih uzimate u obzir prilikom popunjavanja OZ-7 obrasca.
    Pozdrav

Dejan Petkovic 05. 08. 2020.

Postovani,
Da li osobi koja je na bolovanju duze od 30 dana (na bolovanju sam 4 meseca) ide radni staz, i da li poslodavac ima neke troskove ( da li uplacuje poreze i doprinose) ?

Hvala.

    Milan Predojevic 05. 08. 2020.

    Poštovani Dejane
    Osobi koja je na bolovanju ide radni staž, bez obzira da li se radi o sprečenosti za rad kraćoj ili dužoj od 30 dana. Sve vreme privremene sprečenosti za rad Vi ste u radnom odnosu (bolovanje je pravo koje je vezano za radni odnos), te Vam se uplaćuju doprinosi za socijalno osiguranje. Prvih 30 dana bolovanje ide na teret poslodavca i on uplaćuje i poreze i doprinose, a od 31. dana sve ide na teret RFZO. Samo kod povrede na radu bolovanje sve vreme ide na teret poslodavca, dok kod nege deteta do tri godine od prvog dana ide na teret obaveznog zdravstvenog osiguranja.
    Pozdrav

Zoran Đorđević 23. 07. 2020.

Poštovani,
termini korišćenja bolovanja:
05.02. (1 dan), 31.03. (1 dan), od 08.04. do 04.06. (58 dana). Rad od 05.06. do 20.07.
Novi termin bolovanja je od 21.07. i doktorka upućuje na komisiju 28.07. – da li je to ispravno?
Generalno, koliko može, po zakonu, da bude pauza između dva bolovanja od 60 dana.
Hvala.

    Milan Predojevic 23. 07. 2020.

    Poštovani Zorane
    Ovo pitanje regulisano je Zakonom o zdravstvenom osiguranju sledećim odredbama: U slučaju da je osiguranik privremeno sprečen za rad zbog jedne bolesti ili povrede, a narednog dana (bez prekida), odnosno najduže u roku od šest dana od poslednjeg dana prethodne sprečenosti za rad, bude sprečen za rad zbog iste ili druge bolesti ili povrede, dani sprečenosti za rad povezuju se u pogledu osnova, visine i isplatioca naknade zarade. U slučaju da je osiguranik privremeno sprečen za rad zbog iste ili dve različite bolesti, odnosno povrede, sa prekidom između sprečenosti za rad koji je duži od šest dana od poslednjeg dana prethodne sprečenosti za rad, dani sprečenosti za rad ne povezuju se u pogledu osnova, visine i isplatioca naknade zarade. Dakle opšte pravilo je da prekid mora da bude duži od šest dana, da bi se bolovanje smatralo novim, bez obzira na to da li se radi o istoj ili različitoj bolesti. Ako je prekid kraći od 6 dana bolovanje se povezuje i smatra se jednim bolovanjem, čak i ako se radi o dve različite bolesti. Međutim, postoji izuzetak predviđen sledećom odredbom: u slučaju da postoji prekid između dva bolovanja koji je duži od šest dana „izabrani lekar dužan je da osiguranika uputi na prvostepenu lekarsku komisiju ako je osiguranik bio sprečen za rad u ukupnom trajanju od 60 dana u periodu od 90 dana od dana koji prethodi privremenoj sprečenosti za rad nastaloj posle prekida privremene sprečenosti za rad.“ Ova pomalo rogobatna odredba znači sledeće: ako od datuma koji prethodi novom bolovanju unazad 90 dana imate sprečenost za rad koja traje ukupno 60 dana, morate biti upućeni na komisiju bez obzira na to što između tih bolovanja nastalih u poslednjih 90 dana imate prekide duže od šest dana. U Vašem primeru to znači da se od 20.07. gleda 90 dana unazad i pošto u tom periodu (22.04.-20.07.) imati već 44 dana bolovanja, moja računica kaže da biste na komisiju trebali da budete upućeni 05.avgusta, pošto je to 60. dan ukupne sprečenosti za rad u poslednjih 90 dana.
    Pozdrav

Željko Furtula 17. 07. 2020.

Poštovani,
Takođe Vas molim i za odgovor vezan za bolovanje do 30 dana.
Da li u obračun ulazi godišnji odmor i bolovanje pored redovnog rada i da li se i sati godišnjeg odmora i bolovanja uzimaju u obzir ili samo efektivni sati rada?
Hvala

    Milan Predojevic 19. 07. 2020.

    Poštovani Željko
    Prosečna zarada je iznos koji zaposleni ostvaruju kada obavljaju rad. U ovoj definiciji jasno se kaže da je to prosek zarade, a ne prosek zarade i naknade zarade. Zbog toga se u obračun proseka uzima samo iznos zarade koji je poslodavac obračunao zaposlenom za časove kada je on efektivno radio i efektivni časovi rada.
    Naknada zarade je iznos koji zaposleni prima kada nije zaista na poslu, kao što su dani verskih praznika, državni praznici, bolovanje, godišnji odmor i slično. Ovaj iznos i vreme za koje je on primljen ne ulazi u obračun proseka zarade.
    Dakle, ako je zaposleni od prethodnih 12 meseci 4 meseca radio (efektivno), obračun proseka izvršićemo tako što ćemo zaradu ostvarenu za 4 meseci rada podeliti sa brojem časova rada tokom ta 4 meseca. Dakle, ne uzimaju se u obzir sati godišnjeg odmora i bolovanja.
    Pozdrav

Aleksandar Stojanovic 30. 06. 2020.

Postovani, molim Vas za jednu malu pomoc. Radim za stranu firmu, gde su bonusi jako veliki i premasuju osnovnu zaradnu nekada i po 3-4x. Uvek nam je sve obracunato i uplaceno na racun kao plata, a od bonusa su nam odbijali po 30% mesecno za placanje poreza. I uvek smo primali zaradu kao jednu uplatu, nije bilo podeljeno na osnovna zarada + bonus u isplati.

Zbog jako velikih primanja, dosli smo u situaciju da su nam dani redovnih odmora, praznik i bolovanja placeni vise nego redovni rad. Tako smo bili isplacivani dve godine i onda je od januara ove godine knjigovodja „izmislio“ novi nacin obracuna, za koji nikoga prethodno nije obavestio. Po tome u prosek zarade za prethodni rad u firmi NE ulaze sva bolovanja, odmori i svi neradni dani po bilo kom osnovu. Primera radi, ako imam isplacenih 500.000din zarade za protekle mesece, a bio sam na odmoru i bolovanju do 30 dana, za sta mi je isplaceno prmera radi 100.000din. Moj prosek prethodnih zarada nije 500.000din, nego 400.000din jer su taj iznos umanjili za „neradne dane po svim osnovima“ i od toma mi racunaju prosek radnog sata. Da li je to zakonski ispravno?
Razgovarao sam sa knjigovodjom i on mi je rekao da je to po zakonu.
Hvala

    Milan Predojevic 01. 07. 2020.

    Poštovani Aleksandre
    Nisam siguran da sam u potpunosti razumeo Vaše pitanje, ali pretpostavljam da se odnosi na isplatu naknade zarade za vreme plaćenog odsustva i bolovanja. Najpre, što se tiče konstatacije da ste primali zaradu kao jednu uplatu, te da nije bilo podeljeno na osnovna zarada + bonus u isplati, treba reći da se po Zakonu o radu zarada sastoji od zarade za obavljeni rad i vreme provedeno na radu, zarade po osnovu doprinosa zaposlenog poslovnom uspehu poslodavca (nagrade, bonusi i sl.) i drugih primanja po osnovu radnog odnosa, u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu. Dakle bonusi su sastavni deo zarade, s tim što je poslodavac dužan da iskaže od čega se zarada sastoji, a to čini izdavanjem obračuna zarade.Poslodavac je dužan da zaposlenom prilikom svake isplate zarade i naknade zarade dostavi obračun gde je iskazano šta tačno čini zaradu zaposlenog, to jest od čega se sastoji (šta je osnovna zarada, šta uvećana, koliki su bonusi i nagrade…). Potom, kada se radi o godišnjem odmoru i plaćenom odsustvu, po Zakonu o radu zaposleni ima pravo na naknadu zarade u visini prosečne zarade u prethodnih 12 meseci, u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu (navedeno je šta zakon smatra zaradom), za vreme odsustvovanja sa rada na dan praznika koji je neradni dan, godišnjeg odmora, plaćenog odsustva, vojne vežbe i odazivanja na poziv državnog organa. Što se tiče bolovanja, zaposleni ima pravo na naknadu zarade za vreme odsustvovanja sa rada zbog privremene sprečenosti za rad do 30 dana, i to najmanje u visini 65% prosečne zarade u prethodnih 12 meseci pre meseca u kojem je nastupila privremena sprečenost za rad, ako je sprečenost za rad prouzrokovana bolešću ili povredom van rada, odnosno u visini 100% prosečne zarade u prethodnih 12 meseci, ako je sprečenost za rad prouzrokovana povredom na radu ili profesionalnom bolešću (s tim da ne može biti niža od minimalne zarade utvrđene u skladu sa zakonom). Što se tiče bolovanja na teret države posle 30 dana, osnov za naknadu zarade koja se isplaćuje iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja, čini prosečna zarada koju je osiguranik ostvario u prethodnih 12 meseci pre meseca u kojem je nastupila privremena sprečenost za rad. Po Zakonu o zdravstvenom osiguranju zaradu u navedenom smislu zaradu čini zarada za obavljeni rad i vreme provedeno na radu, utvrđena u skladu sa propisima o radu, i to: osnovna zarada zaposlenog; deo zarade za radni učinak; uvećana zarada. Dakle i tu se računaju bonusi i nagrade jer zakon kaže „deo zarade za radni učinak“.
    Pozdrav

Verica Milenkovic 15. 06. 2020.

Poštovani gospodine Predojeviću,
Zanima me da li mi koji smo na dužem bolovanju,preko 30 dana, imamo neku pomoć od strane Zavoda za zdravstveno kada su u pitanju Covid računi?
Da budem preciznija, u mom preduzeću radnici su primili pomoć od strane države koja je poslodavcu uplaćena na tzv. Covid račun, a sredstva su prebačena radnicima ponaosob.
Mi koji smo na teretu države ,konkretno u Nišu, uplatu za april 2020 -te očekujemo tek u julu mesecu a nemamo informaciju da li ćemo makar od države ili samog Zavoda dobiti neku pomoć(jednokratnu naravno sa tog COVID računa) ili mi jednostavno pošto smo zdravstveno urnisani, ne treba ni da postojimo.
Hvala unapred na odgovoru.

    Milan Predojevic 16. 06. 2020.

    Poštovana Verice
    Vi koji ste na bolovanju preko 30 dana naknadu zarade dobijate na teret sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja. Sve što je potrebno jeste da Vaš poslodavac preda zahtev filijali RFZO za isplatu naknade zarade preko 30 dana uz prateću dokumentaciju o primanjima ostvarenim u poslednjih 12 meseci, na osnovu koje se obračunava visina naknade zarade. Za te radnike poslodavac po Uredbi o pomoći privredi nije mogao da ostvari davanja zato što naknada zarade za te zaposlene ide na teret sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja, a ne na teret poslodavca. Od momenta kada poslodavac preda navedeni (kompletan) zahtev za isplatu naknade zarade filijala prenosi sredstva na njegov račun u roku od 30 dana, a poslodavac sa namenskog računa dalje uplaćuje naknadu zarade svojim zaposlenima koji su na bolovanju dužem od 30 dana. Dakle čitav postupak mora da pokrene poslodavac i treba što pre da podnese zahtev filijali RFZO, jer bez njegovog zahteva i priložene obavezne dokumentacije nije moguće da filijala RFZO izvrši obračun naknade zarade i prenese sredstva na namenski račun poslodavca. Ta sredstva poslodavac mora u roku od 30 dana da iskoristi isključivo u svrhu isplate naknade zarade, to jest bolovanja. RFZO neće plaćati jednokratnu pomoć mimo naknade zarade.
    Pozdrav

Mira Milijanovic Ex Vukos 07. 06. 2020.

Da li se salje na lekarsku komisiju bila na bolovanju od 23.3 do 16.4potom od 11.5 zakljucno sa 10.6 i pritom da li od 10.6 da je bolovanje od tada zbog deteta

    Milan Predojevic 08. 06. 2020.

    Poštovana Miro
    U opisanoj situaciji ne šalje se na komisiju od 10.06.2020. godine zato što nema ukupno 60 dana bolovanja sa prekidima u poslednjih 90 dana. Kad se dostigne ukupno 60 dana sprečenosti za rad sa prekidima u poslednjih 90 dana, lekar mora da uputi na komisiju, makar se radilo o različitim razlozima za bolovanje (prvo bolest, a potom nega deteta)
    Pozdrav

Milica Neskovic 29. 05. 2020.

Postovani, na bolovanju radi odrzavanja trudnoce sam od 18.03.2020. Platu uredno primam od poslodavca, ali ne uvek isti iznos. Prosli mesec sam dobila 10.000 vecu zaradu nego ovaj, objasnjenje knjigovodje je da kada je na teret poslodavca uzima se prosek zarade za 12 meseci (u februaru sam imala i bonus koji je uticao na taj prosek u velikoj meri) a da sada kada je bolovanje na teret rfzo racuna se prosek 3 meseca i to samo osnovna zarada plus minuli rad. Da li je to ispravno, iz Vasih komentara ovde sam zakljucila da se takodje koristi prosek 12 meseci i za bolovanje na teret rfzo u koji ulazi i uvecana zarada tj taj moj bonus? Hvala unapred na odgovoru. Pozdrav

    Milan Predojevic 29. 05. 2020.

    Poštovana Milice
    Način obračuna bolovanja na teret RFZO koji je opisao knjigovođa primenjivao se do imena Zakona o zdravstvenom osiguranju, koje su nastupile još u aprilu prošle godine. Novim Zakonom o zdravstvenom osiguranju, koji je sada u primeni već nešto više od godinu dana, propisano je sledeće: Osnov za naknadu zarade koja se isplaćuje iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja za zaposlene osiguranike čini prosečna zarada koju je osiguranik ostvario u prethodnih 12 meseci pre meseca u kojem je nastupila privremena sprečenost za rad. Zaradu u ovom smislu čini zarada za obavljeni rad i vreme provedeno na radu, utvrđena u skladu sa propisima o radu, i to: 1) osnovna zarada zaposlenog; 2) deo zarade za radni učinak; 3) uvećana zarada. Prema tome, više se ne uzima tromesečni već dvanaestomesečni prosek zarade. Takođe, ne računa se samo osnovna zarada uz minuli rad, već osnovna zarada, zarada za radni učinak i uvećana zarada (dakle sva primanja-uvećanja koja ulaze u pojam zarade, a ne samo uvećanje po osnovu minulog rada).
    Pozdrav

Tamara Stefanović 26. 05. 2020.

Poštovani, da li je poslodavac dužan da u roku od 30 dana od dana isplate zarade podnese zahtev filijali za isplatu naknade za bolovanje zaposlenog duže od 30 dana?Zarada za mesec na koji se naknada odnosi još uvek nije isplaćena kod poslodavca.

    Milan Predojevic 26. 05. 2020.

    Poštovana Tamara
    Zakon o radu propisuje sledeće: da se zarada isplaćuje u rokovima propisanim ugovorom o radu i opštim aktom poslodavca, ali najkasnije do kraja meseca za prethodni mesec; Obračun zarade, odnosno naknade zarade poslodavac je dužan da zaposlenom dostavi najdocnije do kraja meseca za prethodni mesec; Obračun zarade i naknade zarade koje je dužan da isplati poslodavac u skladu sa zakonom predstavlja izvršnu ispravu, što znači da su dovoljan dokument za pokretanje prinudne naplate, što opet dalje znači da se radi o potraživanju dospelom na naplatu. Shodno svemu navedenom mišljenja sam da je poslodavac dužan da i naknadu zarade, baš kao i zaradu, isplati do kraja meseca za prethodni mesec, odnosno da preda filijali RFZO dokumentaciju potrebnu za isplatu. Filijala RFZO će zahtevati dokaz o izvršenoj uplati plata i doprinosa za ostale zaposlene kod poslodavca za mesec na koji se odnosi naknada, kako bi izvršila isplatu naknade zarade za zaposlenog koji je na bolovanju.
    Pozdrav

Slavica Lazarevic 27. 03. 2020.

Postovani,
Bolovanje sam otvorila 27. maja 2019 i bila na bolovanju neprekidno do 24.11.2019.
Nakon toga sam koristila godisnji odmor uz dogovor sa poslodavcem do 30.12.2019.
Novo bolovanje mi je otvoreno 31.12.2019.
I dalje sam na bolovanju.
Nadoknade za bolovanje za februar i za mart su 60% od nadoknade koju sam primala pre godisnjeg odmora.
Da li je to ispravno?
Sta mogu da ucinim?

Srdacan pozdrav,
Slavica Lazarevic

    Milan Predojevic 27. 03. 2020.

    Poštovana Slavice
    Nije ispravno. Bolovanje se plaća u visini od 65% od osnovice. Zakon ne predviđa 60% za bilo kakvo bolovanje. Osnovicu čini prosečna mesečna zarada ostvarena u 12 meseci koji prethode mesecu otvaranja bolovanja.
    Pozdrav

Dragana Đonlić 09. 03. 2020.

Poštovanje, zanima me koliki je Zakonski rok za isplatu solidarne pomoći od datuma predaje zahteva ili dostavljanja rešenja?

    Milan Predojevic 12. 03. 2020.

    Poštovani Dragane
    Zakonom o radu propisano je da poslodavac opštim aktom, odnosno ugovorom o radu može da utvrdi i pravo na solidarnu pomoć. Istim Zakonom određeno je da o pravima, obavezama i odgovornostima iz radnog odnosa odlučuje: u pravnom licu – nadležni organ kod poslodavca, odnosno lice utvrđeno zakonom ili opštim aktom poslodavca ili lice koje oni ovlaste; kod poslodavca koji nema svojstvo pravnog lica – preduzetnik ili lice koje on ovlasti. Imajući u vidu navedene odredbe, jasno je da je isplata solidarne pomoći samo opcija za poslodavca i ukoliko je predviđeno pravo na solidarnu pomoć, rešenje kojim se ovo pravo utvrđuje konačno je danom dostavljanja zaposlenom, pa samim tim i izvršno, odnosno isplata bi trebalo da usledi odmah. Zakon dalje predviđa da protiv rešenja kojim je povređeno pravo zaposlenog, zaposleni, odnosno predstavnik sindikata čiji je zaposleni član ako ga zaposleni ovlasti, može da pokrene spor pred nadležnim sudom. Rok za pokretanje spora jeste 60 dana od dana dostavljanja rešenja, ali ovaj rok ne utiče na konačnost rešenja. Konačno rešenje izvršno je već danom dostavljanja zaposlenom.
    Pozdrav

Ljiljana Stanković 02. 03. 2020.

Poštovani Milane,
Na bolovanju sam od 9.1.2020,i još uvek mi nije zaključeno. U mojoj firmi svi su dobili platu, sem mene. Platu za prvi mesec bolovanja sam primila, ali ovu drugu nisam. Objasnite mi, da li je sada RFZO taj koji mi isplaćuje ili je poslodavac dužan da mi isplati?

    Milan Predojevic 03. 03. 2020.

    Poštovana Ružice
    RFZO je nadležan, odnosno obavezan da sredstva neophodna za isplatu Vaše naknade zarade prenese poslodavcu jer bolovanje nakon 30 dana neprekidne sprečenosti za rad ide na teret sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja. U Vašem slučaju isplata je na teret poslodavca do 07.02.2020. godine, a za period od 08.02.2020. godine naknada zarade ide na teret RFZO. Zakonska procedura je takva da poslodavac isplaćuje i naknadu zarade zaposlenima koja se obezbeđuje iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja i to na sledeći način: poslodavac predaje filijali RFZO dokumentaciju na osnovu koje se radi obračun nakade zarade. Filijala na osnovu dostaljenih podataka o ostvarenim zaradama u poslednjih 12 meseci vrši obračun naknade zarade i potom prenosi sredstva poslodavcu u cilju isplate bolovanja zaposlenima koji su sprečeni za rad duže od 30 dana. Filijala je dužna da navedena sredstva uplati na poseban račun poslodavca u roku od 30 dana od dana dostavljanja kompletne dokumentacije od strane poslodavca.
    Pozdrav

Slaviša Mladenović 18. 01. 2020.

poštovani milane,
nije mi baš najjasnija isplata novčane naknade pa Vas molim da mi razjasnite. Na bolovanju sam od 05.11.2019 godine pa evo sve do danas. Interesuje me ko treba meni da isplati novcanu naknadu za period od 05.12 do 31.12. 2019?
pošto poslodavac tvrdi da će mi uplatiti novac tek kad dobije od socijalnog naknadu. Da li je to tačno odn da li je takva procedura?

    Milan Predojevic 20. 01. 2020.

    Poštovani Slaviša
    Period od 05.12. do 31.12.2019. godine Vam plaća RFZO. Po zakonu o zdravstvenom osiguranju poslodavac isplaćuje i naknadu zarade zaposlenima koja se obezbeđuje iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja. Poslodavac vrši obračun naknade zarade i dostavlja ga filijali, uz zahtev za isplatu naknade zarade. Filijala RFZO utvrđuje pravo na naknadu zarade i visinu naknade i najkasnije u roku od 30 dana od dana prijema obračuna prenosi odgovarajući iznos sredstava na poseban račun poslodavca. Ovako uplaćena sredstva poslodavac mora da isplati zaposlenom u roku od 30 dana od dana njihovog prijema. Poslodavac može iz svojih sredstava da isplati naknadu zarade i kada se ta naknada obezbeđuje iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja, s tim da je filijala dužna da isplaćene iznose naknadi poslodavcu u roku od 15 dana od dana predaje zahteva filijali, uplatom na poseban račun poslodavca. Navedeno praktično znači da Vaš poslodavac može unapred da Vam iz svojih sredstava plati naknadu zarade za period od 05.12 do 31.12. 2019. godine, pa da od RFZO dobije refundaciju, ali može i da zahteva najpre uplatu od RFZO, pa tek potom da Vam plati. I jedno i drugo je zakonito i praktično je na poslodavcu da se opredeli za jednu od te dve mogućnosti. U svakom slučaju naknada zarade od 31. dana sprečenosti za rad ide na teret RFZO.
    Pozdrav

Marijana Tošković 14. 01. 2020.

Postovani Milane. Moja firma je nama prinela sacinjenu izvaju koju moramo uredno da prepisemo svojerucno i potpisemo. Izjava glasi… Ja……… Izjavljujem da nisam dostavio platne liste za zadnjih 12 meseci od zasnivanja radnog odnosa i saglasan sam da u slucaju bolovanja preko 30 dana mi se kao osnovica racuna minimalna zarada.. Mozda mi mozete pomoci u ovom slucaju koji je moja firma u kojoj sam zaposlen duze od 13 meseci hvala

    Milan Predojevic 16. 01. 2020.

    Poštovani Ivane
    Firma ne bi smela na taj način da priprema unapred identične izjave koje bi potpisivali svi zaposleni. Oni tim postupkom žele da izbegnu obavezu prikupljanja podataka o zaradama kod prethodnih poslodavca kod obračuna bolovanja. Radi se o tome da se po zakonu koji važi od 11. aprila prošle godine kod obračuna bolovanja preko 30 dana, koje ide na teret RFZO, za osnovicu obračuna naknade zarade uzima zarada ostvarena u 12 meseci koji prethode mesecu započinjanja bolovanja. Ukoliko u tih 12 meseci ulazi i zarada kod prethodnog poslodavca i ti podaci moraju bti predočeni RFZO-u. Najjednostavnije rečeno Vaš poslodavac želi da potpisivanjem navedene izjave od svojih zaposlenih skrati postupak i da ne prikuplja podatke o zaradama kod prethodnih poslodavaca, već da se umesto realno ostvarene zarade računa minimalac. Smatram da ne treba da potpisujete takvu izjavu, iako ona kod Vas konkretno neće proizvesti nikakve posledice, jer ste već 13 meseci kod trenutnog poslodavca.
    Pozdrav

Boban Ivanovic 08. 01. 2020.

Postovani,na bolovanju sam bio od 26.10.2019 do 06.12.2019,intersuje me kako i gde da vidim da li je knjigovodja predao sve papire RFZO i kad bi trebalo biti isplaceno bolovanje.
Drugo pitanje se odnosi na moja prava,pouzdano znam da moj poslodavac nikom nikad nije isplatio prvih 30 dana,pa nece ni meni,a ako ga budem tuzio ili prijavio ostacu bez posla…iteresuje me sta vi u ovom slucaju savetujete

    Milan Predojevic 10. 01. 2020.

    Poštovani
    Ukoliko ste na bolovanju bili od 26.10.2019. godine do 06.12.2019. godine, na teret poslodavca pada naknada zarade do 24.11.2019. godine, a period 25.11.2019.-06.12.2019. godine ide na teret RFZO. O statusu zahteva za isplatu bolovanja koje je podneo poslodavac filijali RFZO možete da se informišete na sajtu RFZO. Jedino ispravno je da zahtevate od Vašeg poslodavca isplatu naknade zarade za prvih 30 dana bolovanja, te da ga prijavite Inspekciji za rad ukoliko ne bude ispunio svoju obavezu. Morate preduzeti sve zakonske mere protiv poslodavca koji ne želi da postupa u skladu sa zakonskim obavezama jer je to jedini načn da se privoli poštovanju propisa. Otkaz iz takvog razloga bi bio potpuno nezakonit, što verujem da ne bi bilo teško dokazati na sudu.
    Pozdrav

Marijana Radojevic 08. 01. 2020.

Postovani, molim Vas za pomoć. Bila sam na porodiljskom bolovanju 12 meseci, počela da radim i nakon mesec dana otvorila bolovanje zbog povrede ledja. Bolovanje je trajalo 60 dana. Naknadu za bolovanje preko 30 dana sam dobila dosta umanjenu uz objasnjenje da je uzet neki republicki prosek jer sam pre toga bila na porodiljskom. Da li je to ispravno ?
Unapred hvala
Marijana

    Milan Predojevic 10. 01. 2020.

    Poštovana Marijana
    Prema Zakonu o zdravstvenom osiguranju osnov za naknadu zarade koja se isplaćuje iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja (bolovanje preko 30 dana) čini prosečna zarada koju je osiguranik ostvario u prethodnih 12 meseci pre meseca u kojem je nastupila privremena sprečenost za rad. Dakle, ne može biti govora o uticaju republičkog proseka na isplatu Vaše naknade zarade. Ona isključivo zavisi od Vaših primanja u poslednjih 12 meseci (računa se i naknada tokom porodiljskog odsustva).
    Pozdrav

      Marijana Radojevic 13. 01. 2020.

      Hvala Vam puno.
      Pozvala sam agenciju koja mi radi obracun plate, kaže raspitace se….
      Poslala sam im moje rešenje o porodiljskom gde se vidi kolika mi je obračunata naknada.
      Da li im je potrebno još neka dokumentacija pored rešenja o porodiljskom ?

        Milan Predojevic 14. 01. 2020.

        Poštovana Marijana
        U svrhu isplate naknade zarade za bolovanje duže od 30 dana poslodavac predaje neophodnu dokumentaciju filijali RFZO-a, gde spada i obrazac OZ-7. U ovom obrascu se navode sve zarade i naknade zarada u poslednjih 12 meseci u neto i bruto iznosu, radi utvrđivanja osnova za obračun naknade zarade. Za deo koji je isplaćivala lokalna samouprava podaci se upisuju iz rešenja o naknadi tokom porodiljskog odsustva, tako da je dovoljno što ste predali rešenje o porodiljskom odustvu gde se vidi kolika je bila naknada tokom istog.
        Pozdrav.

          Marijana Radojevic 14. 01. 2020.

          Hvala najlepše 😀

ab51375193bac47519cbfa38ed5594a5 11. 10. 2019.

Postovani,
Moj poslodavac nece da mi isplati bolovanje do 30 dana… Da li je to nezakonski? I sta da radim i tom slucaju

    Milan Predojevic 12. 10. 2019.

    Poštovana Slađana
    Vaš poslodavac ima zakonsku obavezu da isplati bolovanje do 30 dana. Ukoliko te ne čini, direktno krši Vaše zakonsko pravo iz radnog odnosa. Možete se obrattiti Inspekciji za rad, ili pokrenuti sudski postupak za naknadu štete.
    Pozdrav

      ab51375193bac47519cbfa38ed5594a5 12. 10. 2019.

      On kaze da meni nece da plati posto me je prijavio a ja na trudnicko bolovanju…. On je sebi to stavio u DZEP i kao ako nesto uradim moj muz ce da dobije otkaz posto radimo u istoj firmi. A mene može da odjavi…

        Milan Predojevic 14. 10. 2019.

        Poštovana Slađana
        Nažalost kod nas imamo neslavne primere kao što je Vaš, gde zaposleni zbog straha od posledica koje može da ima kod poslodavca ne preduzima nikave mere u cilju zaštite svojih prava. U prethodnom pitanju niste istakli, što je veoma važno, da ste na bolovanju zbog održavanje trudnoće. S obzirom na tu činjenicu, poslodavac Vam ne može dati otkaz, odnosno ne može Vas odjaviti. Dakle, on ima zakonsku obavezu da sa vama potpiše novi ugovor o radu (ako je prethodni na određeno vreme) koji će da traje sve dok Vam ne istekne porodiljsko odsustvo. Ukoliko poslodavac zaista zadržava za sebe Vašu porodiljsku naknadu, odnosno naknadu tokom održavanja trudnoće, time ozbiljno krši zakon. Smatram da ne možete da ostavite stvari na tome, odnosno morate da preduzmete mere koje sam Vam u pethodnom odgovoru predložio, a sve u cilju realizacije Vaših potpuno legitimnih prava.
        Pozdrav

5f1bc9c8fbca3a6e24eaa0a8d9cb119a 19. 09. 2019.

Poštovanje,
imam pitanje koje nije vezano za ovu temu, a tiče se radnog prava.
Pre nekog vremena smo imali slučaj pronevere u firmi. Kada smo to otkrili,
suočili smo radnice koje su za istu bile odgovorne sa tim saznanjem, pokušavši da sa njima raskinemo
sporazumno ugovor o radu.
One su to odbile to da urade i nisu se više pojavljivale ne poslu.

Kao posledicu, mi smo slučaj prijavili i protiv njih se vodi istraga.
U međuvremenu, greškom pravnika kog smo to angažovali, dve od tri radnice su
odjavljene pravilno, a treću je, iz nepoznatih razloga, otpuštena kao tehnološki višak.
Kao posledica toga, ona je nas tužila za bespravni otkaz i zahteva ogromne količine novca.
Pravnik je na sudu to, pokušavši da zaštiti sebe, porekao.
Sudski veštak je prvo veštačenje obavio, ne uzevši u obzir dokumentaciju koju smo mu dostavili, pa je
veštačenje morao da ponovi, što je samo dodalo na troškove suđenja, koje se plašimo da ćemo mi na kraju
morati da platimo.

Dodatni problem predstavlja što je dotična supruga policajca. Već tri sudije su tražile izuzeće,
sudski troškovi se gomilaju, a mi zbog neadekvatnog zastupanja ne znamo kakva prava imamo u ovom slučaju.
Apsurdno je da osoba protiv koje se vodi istraga za proneveru traži odštetu jer je zbog toga otpuštena.
Šta mi možemo da učinimo povodom ovoga i imamo li ikakva prava kao poslodavci?

    Milan Predojevic 24. 09. 2019.

    Poštovani
    S obzirom da je reč o sudskom postupku koji se trenutno vodi, a u čije spise nemam uvid, neodgovorno bi bilo da dajem komentare i savete u tom pogledu, naročito ovim putem. Takođe, Vaše pitanje nije u vezi sa obračunom bolovanja po novom zakonu, o čemu se govori u objavljenom tekstu. Nadam se da imate razumevanja za moju poziciju. Mogu uopšteno da kažem da je potrebno dokazati činjenice da se ne radi o otkazu zbog tehnološkog viška, već zbog nedolazaka na posao.
    Pozdrav

Tina Šimun 04. 09. 2019.

Poštovani, interesuje me na osnovu kog člana Zakona je propisano da topli obrok i regres nemaju karakter zarade?

    Milan Predojevic 06. 09. 2019.

    Poštovana Tina
    Topli obrok i regres imaju karakter zarade. Prilikom nabrajanja primanja koja to nisu, u tekstu su omaškom uneta i ova dva primanja. Hvala Vam na sugestiji, izvršićemo ispravku u tekstu.
    Pozdrav!