Kako dati otkaz po zakonu, i šta ako ne ispoštujete otkazni rok

Autor - Milan Predojevic | Otkaz i promena posla

feb 05

Zakon o radu propisuje nekoliko osnova za prestanak radnog odnosa. Dva razloga na osnovu kojih dolazi do prestanka radnog odnosa zasnivaju se na izraženoj volji zaposlenog-sporazumni prestanak radnog odnosa i otkaz od strane zaposlenog.

U prvom od dva navedena osnova neophodna je saglasnost volja obe uključene strane-poslodavca i zaposlenog, u kom slučaju radni odnos prestaje na osnovu pisanog sporazuma poslodavca i zaposlenog. Kod drugog navedenog zakonskog osnova do prestanka radnog odnosa dolazi isključivo i jedino na osnovu izražene volje zaposlenog.

Otkaz od strane zaposlenog

Zaposleni u svakom trenutku ima pravo da poslodavcu otkaže ugovor o radu bez navođenja razloga za to. Radi se dakle o prestanku radnog odnosa koji se zasniva isključivo na precizno izraženoj volji zaposlenog da mu prestane radni odnos.

Otkaz ugovora o radu zaposleni dostavlja poslodavcu u pisanom obliku, najmanje 15 dana pre dana koji je zaposleni naveo kao dan prestanka radnog odnosa. Ovaj rok Zakon o radu naziva otkazni rok. Opštim aktom kod poslodavca ili ugovorom o radu može da se utvrdi duži otkazni rok, ali ne duži od 30 dana. U otkazni rok se računaju radni dani, kao i dani vikenda i praznika, ali i  svi ostali dani u kojima zaposleni eventualno ne bi radio (korišćenje slobodnih dana i slično). Prema tome, nije reč o 15 radnih dana, već o 15 kalendarskih dana.

Iz svega navedenog jasno je da je uslov za prestanak radnog odnosa po osnovu otkaza od strane zaposlenog da poslodavac o navedenoj nameri zaposlenog primi njegovu izjavu, koja je data u  pisanoj formi, koja je jasna, kategorična, nedvosmislena i ne zahteva nikavo dodatno tumačenje. Jedino takva izjava zaposlenog, doneta slobodno i samostalno, bez uticaja pretnje, prinude ili zablude (bez uticaja mana volje), predstavlja validan osnov za otkaz ugovora o radu i proizvodi pravno dejstvo od momenta dostavljanja poslodavcu. Naravno, preduslov za davanje ovakve izjave volje je mentalno zdravlje zaposlenog, odnosno u momentu sastavljanja izjave o otkazu ugovora o radu zaposleni mora biti uračunljiv, to jest da je sposoban da shvati značaj svoje izjave i da upravlja svojim postupcima.

U otkazu ugovora o radu zaposleni mora da navede datum kada radni odnos prestaje, s tim da taj dan mora da bude u okviru otkaznog roka. Kao što smo naveli, otkazni rok može da bude u rasponu od 15 do 30 dana. Zakonom je propisano da zaposleni mora da ostavi poslodavcu barem 15 dana od momenta predaje pisanog otkaza do momenta prestanka rada. Ukoliko je otkazni rok po odredbama opšteg akta poslodavca, odnosno po ugovoru o radu određen u dužem trajanju, zaposleni mora da ispoštuje taj rok. Ako bi, suprotno zakonskim odredbama, u opštem aktu poslodavca ili u ugovoru o radu bio određen otkazni rok koji je duži od 30 dana, takva odredba bi bila ništava i primenjivao bi se maksimalni zakonski rok od 30 dana.

Posledice nepoštovanja otkaznog roka


Zakonske odredbe o otkaznom roku daju poslodavcu određeno vreme (videli smo da je to vreme između 15 i 30 dana od dana kada je primio izjavu zaposlenog o otkazu ugovora o radu) da nađe rešenje za novonastalu situaciju.

Otkaz ugovora o radu od strane zaposlenog može da prouzrokuje probleme u organizaciji posla, te je zakonodavac dao poslodavcu otkazni rok da bi te probleme mogao da prevaziđe-zapošljavanjem novog radnika umesto zaposlenog koji je dao otkaz, novom organizacijom posla i preraspodelom radnih zadataka na ostale zaposlene i slično.

Iz navedenih razloga zaposleni je dužan da poštuje otkazni rok. U slučaju da to ne učini, odnosno da prestane da dolazi na posao nakon što je predao poslodavcu izjavu o otkazu, a otkazni rok još nije protekao, ili tokom otkaznog roka ne obavlja svoje radne zadatke, a usled toga nastupi određena šteta za poslodavca, postojao bi zakonski osnov za naknadu te štete od zaposlenog koji je svojim skrivljenim ponašanjem prouzrokovao štetu. Prema tome, jedina posledica koja bi po zaposlenog mogla da nastupi ukoliko ne ispoštuje otkazni rok prilikom davanja otkaza ugovora o radu je naknada stvarne štete koju je time prouzrokovao poslodavcu. Ovo znači da bi poslodavac u sudskom postupku protiv zaposlenog morao da dokaže da zaposleni nije ispoštovao otkazni rok, te da je takav njegov postupak direktno prouzrokovao određenu materijalnu štetu za poslodavca. Nepoštovanje otkaznog roka mora da bude uzrok određene štete-u tom slučaju bi zaposleni morao da nadoknadi tu štetu poslodavcu. Poslodavac nema pravo da zbog nepoštovanja otkaznog roka naplati bilo kakvu kaznu od zaposlenog koji je dao otkaz. Takva novčana kazna ne može da bude predviđena ugovorm o radu, opštim aktom poslodavca, a ni nekim posebnim ugovorom. To bi praktično bila paušalna naplata štete, što nije pravno osnovano. Poslodavac mora da dokaže da je šteta zaista nastupila, da dokaže njenu visinu, kao i činjenicu da je prouzrokovana upravo nepoštovanjem otkaznog roka od strane zaposlenog koji je dao otkaz ugovora o radu. Da li je za poslodavca zaista nastupila šteta zbog neispunjavanja radnih zadataka tokom otkaznog roka od strane zaposlenog koji je dao otkaz, koliki je njen iznos i da li sve to poslodavac može da dokaže u eventualnom sudskom postupku-faktičko  je pitanje.

Da bi se izbegao takav spor, najpovoljnije i za zaposlenog i za poslodavca je da zaposleni savesno i redovno obavlja svoje radne zadatke tokom otkaznog roka. Takođe, s obzirom da zaposleni podnosi  izjavu o otkazu ugovora o radu u pisanoj formi nadležnoj službi kod poslodavca, te da od dana podnošenja pisane izjave do dana prestanka radnog odnosa mora da protekne najmanje 15 dana, zaposleni bi trebalo da zahteva da se na pisanoj izjavi evidentira datum prijema, kako ne bi bilo nedoumica o tome kada se završava otkazni rok.

O autoru: Milan Predojevic

Diplomirao na Pravnom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu. Ima dugogodišnje radno iskustvo u oblasti radnog prava i socijalnog osiguranja. Svakodnevni kontakt sa građanima koji su u potrazi za poslom ili menjaju radno mesto pružio mu je uvid u probleme sa kojima se uglavnom susreću. Siguran je da njegovo lično profesionalno iskustvo može da pomogne u pronalaženju odgovora na pitanja koja kandidati na sajtu najčešće postavljaju

Prijavi se i postavi komentar

(361) komentari

Tanja Anđelković 18. 01. 2024.

Poštovani,
Ako zaposleni da otkaz u dogovoru sa poslodavcem bez obaveze da odradi otkazni rok, da li može da li poslodavac ima obavezu da isplati naknadu za neiskorišeni god. odmor? Otkaz je dat u petak, a na novo radno mesto se ide u ponedeljak, a sve u dogovoru sa starim poslodavcem.

    Milan Predojevic 18. 01. 2024.

    Poštovana Tanja
    Zakonom o radu propisano je da u slučaju prestanka radnog odnosa, poslodavac je dužan da zaposlenom koji nije iskoristio godišnji odmor u celini ili delimično, isplati novčanu naknadu umesto korišćenja godišnjeg odmora, u visini prosečne zarade u prethodnih 12 meseci, srazmerno broju dana neiskorišćenog godišnjeg odmora.
    Imajući u vidu navedene zakonske odredbe, mišljenja sam da je poslodavac dužan da isplati nakandu za nieskorišćeni godišnji odmor, ako je do istog došlo usled prestanka radnog odnosa, kao što je kod Vas slučaj.
    Pozdrav

Zoran Despotovic 07. 12. 2023.

Kako moze firma da ne plaća topli obrok, regres, i da rukovodilac organizacione jedinice sam ali ne svima isto, daje putni trošak u dinarima, pa kaže nednom 3000 d a drugom 2000 d, iako ovaj prvi ima manju daljinu do posla. A samo se može ići na posao kolima jer autobus ne postoji. Još pitanja poslodavac ne plaća noćni rad iako je u obavezi po zakonu o radu daplaca noćni rad 126 pošto a on placa samo 1.dinar više nego dnevni sat. Pa ispadne dnevni sat 230.d a noćni sat 231 d. Ito radi godinama, i niko mu ništa ne. Može. Odgovorno lice u pravno lice kazs da ste vi potpisivanjem aneksa ugovora na to pristali. Ali. Ja mislim da oni to moraru plaćati nema veze sa aneksom ugovora. Molim odgovor. Pa cu se nadalje opet javiti. Ja moram vama da se javim kad država takve poslodavce nekaznjava i ne zatvara na duže jer ne poštuju radnika.

    Milan Predojevic 08. 12. 2023.

    Poštovani Zorane
    Evientno da je ponašanje Vašeg poslodavca u višestrukom smislu problematično, pa ću pokušati da dam odgovore na sva Vaša pitanja:
    -poslodavac je po Zakonu o radu dužan da plaća naknadu troškova ishrane u toku rada (tzv.topli obrok), ali nažalost isti zakon ne propisuje minimalnu visinu toplog obroka, što ostavlja prostora za nezadovoljavajuće iznose, koje poslodavci često određuju
    -zaposleni po Zakon o radu ima pravo i na za regres za korišćenje godišnjeg odmora. ali i ovde je isti problem kao sa toplim obrokom-nije propisan zakonski minimum regresa, pa ga poslodavac plaća shodno svojim finansijskim mogućnostima
    -rukovodilac organizacione jedinice ne može paušalno da ocenjuje kojem zaposlenom će isplatiti i koji iznos putnog troška. Tu zakon već daje određene smernice o visini naknade ovog troška kada propisuje da zaposleni ima pravo na naknadu troškova za dolazak i odlazak sa rada, u visini cene prevozne karte u javnom saobraćaju, ako poslodavac nije obezbedio sopstveni prevoz. Ako nema organizovan javni prevoz, onda mora da plati u visini karte koja je najbliža mestu iz kojeg putuje. Ovde nema prostora za široka ovlašćenja polsodavca u određivanju visine nakande.
    -pPrema Zakonu o radu, zaposleni ima pravo na uvećanu zaradu u visini utvrđenoj opštim aktom i ugovorom o radu za rad noću, ako takav rad nije vrednovan pri utvrđivanju osnovne zarade i to najmanje 26% od osnovice. Prema tome, ako noćni rad nije vrednovan u ugovoru o radu, mora da se plati posebno i pri tom to uvećanje ne može da bude kako ste opisali-jedan dinar. Uvećanje je zakonski određeno u minimalnom iznosu i to je 26% od odsnovne zarade
    -najzad, nikakav aneks ne oslobađa poslodavca zakonskih obaveza. Čak i da ste potpisali aneks kojim dopuštate poslodavcu da Vam daje manje prava nego što zakon prpoisuje, takav aneks nema pravnu važnost, ne prienju se aneks već direktno zakon.
    Srdačan pozdrav

Vedran Vuksanovic 24. 11. 2023.

Postovani,
Koja je procedura ako radnik sam zeli da raskine ugovor sa poslodavcem.
U pitanju je firma koja radnicima isplacuje platu na ruke,ispod vrednosti minimalca,trazi da se radi prekovremeno koje se ne placa.Umesto 5 radnigh dana rade se dve subote mesecno koje se takodje ne placaju.
Ako radnik sam raskine ugovor koja su mu prava.Da li moze odmah da trazi novi poso da se zaposli kod novog poslodavca ili mora prvo da se prijavi na biro rada na 3 meseca da bi stekao uslov da se ponovo zaposli kod novog poslodava.
Jer ovaj poslodavac po normalnim normativima mnoge stvari radi verovatno van zakonskih normi cim se tako ponasa.Moze li profesionalno pojasnjenje vezano za ovu temu.Unapred hvala na brzom odgovoru.

    Milan Predojevic 25. 11. 2023.

    Poštovani Vedrane
    Procedura nije komplikovana. Treba da napišete pisanu izjavu, koju ćete svojeručno potpisati i u kojoj ćete reći da raskidate radni odnos idajete otkaz ugovora o radu sa datumom kada želite da radni odno prestane. Gledajte da taj datum bude bar 15 dana od dana kada predate pisanu izjavu, kako biste ispoštovali otkazni rok.
    Što se tiče novog zaposlenja, Vi apsolutno niste dužni niti da čekate da prođe neki period između starog i novog zaposlenja, niti ste obavezni da se prijavljujete na evidenciju NSZ. Prijava na biro ide samo ako tražite posao prekod njih, ili ako želite da ostvaite pravo na novčanu naknadu.
    Pozdrav

Sinisa Dragicevic 05. 11. 2023.

Poštovani,
Radim u firmi 17 godina,prosle godine u aprilu 2022 proglasen sam za tehnoloski visak i trebala mi je biti isplaćena otpremnina ali međutim mene su stornirali i do danas tako stoji.Ja bih sada da napustim tu firmu pa me zanima sta da radim dali imam neku sansu da trazim tu otpremninu ili da samo dam otkazni rok.Hvala i pozdrav

    Milan Predojevic 06. 11. 2023.

    Poštovani Siniša
    Prvo, nisam siguran da sam razumeo opis činjeničnog stanja. Zapravo, nisam razmeo da li Vam je prošle godine prestao radni odnos ili ne.
    Ukoliko ste u aprilu prošle godine dobili otkaz ugovora o radu po osnovu tehnološkog viška, onda je na dan prestanka radnog odnosa, a najkasnije u roku od 30 dana od dana prestanka radnog odnosa, trebalo da Vam bude isplaćena otpremnina. Ukoliko to nije učinjeno, možete tužiti bivšeg poslodavca.
    Ako ste ipak ostali da radite, pa sad želite samoinicjativno da napustite posao, onda poslodavac nije dužan da Vam plati otpremninu.
    Srdačan pozdrav

Jelena Dabic 13. 10. 2023.

Postovani,
Interesuje me da li za vreme mog godisnjeg odmora mogu da dam otkaz. Poslodavac kod koga sam konkurisala i dobila posao treba da me pozove i ponudi ugovor u vreme mog godisnjeg odmora. Ako prihvatim uslove rada 6 novembra bih pocela da radim.
Interesuje me zbog otkaznog roka.
Srdacan pozdrav
Hvala

    Milan Predojevic 15. 10. 2023.

    Poštovana Jelena
    Svakako da možete predati izjavu o otkazu ugovora o radu i tokom trajanja godišnjeg odmora. Zaposleni u svakom trenutku može da otkaže ugovor o radu poslodavcu.
    Pozdrav

Nina Tolić 18. 09. 2023.

Postovani dala sam otkaz u firmi i šefica traži od mene da radim 30 dana, da li je to po zakonu? Kod mene u ugovoru ne pise nista o otkazu i o otkaznom roku od strane zaposlenog. Hvala

    Milan Predojevic 19. 09. 2023.

    Poštovana Nina
    Zakonom o radu propisan je otkazni rok od 15 dana. Zakonom je takođe određeno da poslodavac može da utvrdi duži otkazni rok, ali ne duži od 30 dana. Prema tome, ukoliko ugovorom o radu, kolektivnim ugovorom kod poslodavca ili pravilnikom o radu kod poslodavca nije određen duži otkazni rok od 15 dana, poslodavac ne može da traži da otkazni rok traje 30 dana, već će biti 15 dana, po zakonu.
    Pozdrav

Zorica Spasojevic 12. 09. 2023.

Radim tri godine za poslodavca,dao sam otkaz i u otkaznom sam roku trenutno.Moje pitanje je poslodavac zahteva tri nedelje da odradim otkazni rok a pritom sam ja odradila sedam dana i otisla na bolovanje zbog problema sa kicmom,sta ce sad da bude.Cula sam od kolega da su trazili advokata i da ce ici kod doktorke da provere moje bolovanje.Mislim da ce me tuziti,sta da uradim.

    Milan Predojevic 13. 09. 2023.

    Poštovana Zorice
    Po Zakonu o radu otkazni rok je 15 dana, s tim da je propisano da poslodavac može da odredi svojim opštim aktom ili u ugovoru o radu da otkazni rok bude duži, ali ne duži od 30 dana. Ukoliko ste u otkaznom roku trenutno, i već je prošlo sedam dana, poslodavac može da zahteva tri nedelje da odradite otkazni rok jedino ako je njegovim opštim aktom ili u ugovoru o radu koji ste potpisali, propisano da otkazni rok traje duže (ali ne može duže od 30 dana). Ukoliko ste otišli na bolovanje zbog problema sa kičmom, ne morate da radite bez obzira što teče otkazni rok. UKoliko ste po oceni lekara privremeno sprečeni za rad zbog bolesti, bez obzira šo je u toku otkazni rok, poslodavac ne može da Vas obaveže da radite. Dakle, tokom otkaznog roka možete biti na bolovanju.
    Pozdrav

Milica Arandjelovic 26. 07. 2023.

Radim na kiosku već 4 godine. Koleginica koja je radila samnom već mesec dana je na bolovanju i ide u penziju. Ja hoću da dam otkaz jer me teraju od ponedeljka do subote da radim po 9h a u ugovoru mi piše 40h nedeljno. Novu koleginicu ne mogu da mi nadju i ne mogu da dobijem godišnji odmor. Trenutno tražim novi posao da bi mogla da im dam otkazni rok. Da li mogu da ih tužim što me teraju duže da radim u odnosu na ugovor?

    Milan Predojevic 27. 07. 2023.

    Poštovana Milice
    Ukoliko je u ugovoru o radu radno vreme 40h nedeljno, a Vi zapravo radite 54h, poslodavac treba da odgovara za prekršaj po Zakonu o radu jer ne poštuje zakonske odredbe o radnom vremenu i odmoru. S druge strane, ne možete da dobijate istu zaradu koja je ugovorena ugovorom o radu ako radite 14h više u odnosu na ugovor, te Vam je oslodavac dućan nadoknaditi štetu koju ste pretrpeli. Međutim, morate na sudu imate dokaze da ste radili duže od punog radnog vremena, a da Vam nije plaćen prekovremeni rad (koji takođe nije organizovan u skladu sa zakonom)
    Pozdrav

Uros Jovanovic 03. 07. 2023.

Postovanje: Zanima me sledece. Radim na odredjeno do 08.2024, ali bih da raskinem ugovor o radu pre isteka roka. Imam neiskorisceno 21 dan dodisnjeg odmora ( 9 dana iz 2022 i za prvih 6 meseci 2023 jos 12 dana) Poslodavac dozvoljava GO samo po 2 dana u mesecu. Ugovor bih hteo da raskinem za 30 dana koliki je i zakonski maksimum i to nije sporno. Sporno je sto mi on oto ne dozvoljava jer vodim gradiliste i trazi da kad se radovi zavrse onda mogu da idem. Problem je u tome sto se radovi na gradiliostu gde sam Sef nece zavrsiti jod 2 ako ne i 3 meseca. Sta bi se desilo ako bi mu podneo zahtev npr. 04.07.2023 sa raskidom ugovora o radu od 04.08.2023 ( to je 30 dana ) i sta bi se desilo sa mojim Godisnjim odmorom. Da li da se koristi u okviru tih 30 dana deo od npr. 10 radnih dana, a za ostali deo da se produzi datum od 04.08 do isteka i preostalih 11 dana GO pa da prakticno otkaz ugovora o radu prestane 21.08.2023 ( uzeti samo radni dani ).

    Milan Predojevic 03. 07. 2023.

    Poštovani Uroše
    Ne može Vas niko prisiliti da ostanete u radnom odnosu. Zaposleni po zakonu u svakom trenutku, bez obrazloženja može da da izjavu o otkazu ugovora o radiu, a poštujući otkazni rok. Ukoliko bi se desilo da Vi podnesete zahtev npr. 04.07.2023 sa raskidom ugovora o radu od 04.08.2023. godine, time poštujete otkazni rok od 30 dana i to je Vaša jedina obaveza. U tom slučaju bi poslodavac imao obavezu ili da Vam u toku otkaznog roka obezbedi korišćenje neiskorišćenog godišnjeg odmora, ili da Vam plati naknadu štete za neiskorišćeni godišnji odmor, ako insistira da radite do kraja otkaznog roka. Dakle, on ne mora da Vam da godišnji odmor, pošto poslodavac odlučuje o terminu korišćenja istog, ali onda mora da plati nakandu štete za svaki neiskorišćeni dan godišnjeg odmora. Pri tom, 9 dana iz 2022. godine Vi ste trebali već da iskoristite, jer je krajnji rok za to bio 30.jun.
    Pozdrav

Tamara Ilic 29. 06. 2023.

Postovani Milane,

U ugovoru mi stoji da je otkazni rok 45 dana, da li sam ja u obavezi da da svih 45 dana odradim? Da li firma moze da izmeni ugovor i da otkazni rok od 90 dana? Svakako ovo je nesto sto bi svakog zaposlenog sprecilo da dobije neki drugi posao, zbog prevelikog otkaznog roka.

    Milan Predojevic 29. 06. 2023.

    Poštovana Tamara
    Zakonom o radu propisano je da zaposleni ima pravo da poslodavcu otkaže ugovor o radu. Otkaz ugovora o radu zaposleni dostavlja poslodavcu u pisanom obliku, najmanje 15 dana pre dana koji je zaposleni naveo kao dan prestanka radnog odnosa (otkazni rok). Opštim aktom ili ugovorom o radu može da se utvrdi duži otkazni rok ali ne duži od 30 dana. Zakon takođe propisuje da kolektivni ugovor i pravilnik o radu (opšti akt kod poslodavca) i ugovor o radu ne mogu da sadrže odredbe kojima se zaposlenom daju manja prava ili utvrđuju nepovoljniji uslovi rada od prava i uslova koji su utvrđeni zakonom. Takođe je definisano da ako opšti akt i pojedine njegove odredbe utvrđuju nepovoljnije uslove rada od uslova utvrđenih zakonom, primenjuju se odredbe zakona.
    Imajući u vidu citirane zakonske odredbe, poslodavac ugovorom o radu nije mogao da odredi otkazni rok od 45 dana. Pošto se u slučaju nepovoljnijih odredbi ugovora o radu u odnosu na zakon direktno primenjuju zakonske odredbe, mišljenja sam da je dovoljno da ispoštujete zakonski rok od 15 dana. Svakako niste dužni da poštujete otkazni rok od 45 dana jer je protivan zakonu.
    POzdrav

      Tamara Ilic 30. 06. 2023.

      Hvala na odgovoru, ali i dalje me brine stavka u ugovoru koja glasi da je “na zahtev poslodavca, zaposlen je duzan da ostane na radu u trajanju od 45 dana“, da li firma moze da me tuzi ukoliko ne ispunim ovaj zahtev.

      Da li je ovo mozda neki specijalan slucaj, kada to mora da se ispostuje?

        Milan Predojevic 02. 07. 2023.

        Poštovana Tamara
        Nema specijalnog slučaja, to jest zakon nije predvideo mogućnost izuzetnog propisivanja otkaznog roka dužeg od 30 dana.
        Pozdrav

Korisnik 19620e08ce 28. 06. 2023.

Poštovani Milane,

Kod poslodavca sam na neplaćenom odsustvu zbog njega djeteta do 3 godine. Sada prelazim u drugu firmu,prije isteka te 3 godine. Savjet je da budem odjavljena 30.06.kod prethodnog poslodavca, a da me preuzmu 01.07. 2023. Iz knjigovodstvene agencije poslodavca koja se bavi i pitanjima zaposlenih savetovali su da kod notara ovjerim izjavu o otkazu? Hoće li datum otkaza praviti problem kod odjave i prijave u Poreskoj, s obzirom na zakonsku obavezu otkaznog roka od 30 dana? Ja bih 29.06. dala izjavu o otkazu,a treba da me odjave 30.06. I prijave 01.07.? Da li je to moguće? Unaprijed hvala na odgovoru.
Jelena Kovačević

    Milan Predojevic 29. 06. 2023.

    Poštovana Jelena
    Ukoliko ste kod poslodavca na neplaćenom odsustvu zbog nege deteta do 3 godine, Vi trenutno niste prijavljeni na socijalno osiguranje po osnovu radnog odnosa. Za vreme odsustvovanja sa rada iz navedeniog razloga Vaša prava i obaveze po osnovu rada miruju, ako za pojedina prava zakonom, opštim aktom i ugovorom o radu nije drukčije određeno. Drukčije je određeno jedino u pogledu prava na zdravstveno oaiguranje-za vreme korišćenja neplaćenog odsustva zaposlenog do navršene tri godine života deteta, poslodavac ima obavezu da tom zaposlenom plaća doprinos za zdravstveno osiguranje po stopi od 10,3%, na osnovicu koju čini zarada koju bi osiguranik ostvario da radi, s tim što ta osnovica ne može biti manja od najniže mesečne osnovice za plaćanje doprinosa. Doprinos za penzijsko i invalidsko osiguranje se ne plaća. Vi u svakom trenutku možete prethodno poslodavca obavestiti o Vašoj nameri da zasnujete radni odnos kod drugog poslodavca i on će prestati da plaća za Vas doprinos za zdravstveno oisguranje. izjavu o otkazu je dovoljno da sačinite u pisanoj formi, da je svojeručno potpišete i predate ovlašćenom licu poslodavca. Nije neophodno da je overevate kod notara. Kod Vas nema otkaznog roka u pravom smislu te reči jer Vaš aprava i obaveze iz radnog odnosa miruju. Stoga sam mišljenja da Vi možete predati izjavu o otkazu 29.juna. Oni i ne treba da Vas odjavljuju iz CR, jer niti ste u radnom odnosu (isti miruje), niti se doprinosi za PiO plaćaju, pa ni nema odjave iz CROSO. Odjaviće Vas sa zdravstvenog osiguranja i smatram da je to moguće Tako odraditi, kako ste vi odredili vremenski okvir.
    Pozdrav

Maja Marinković 20. 06. 2023.

Poštovani Milane,

Ugovorena plata mi je NETO prema Ugovoru + deo koji je fiksan i isplaćuje se na ruke kao akontacija. Ni u jednom trenutku nije rečeno da je fiksan deo zapravo BENEFIT, već je pri stupanju u radni odnos rečeno da je to plata. Poslodavac mi je usled odlaska na bolovanje uputio lažnu optužbu zloupotrebe bolovanja, jer se namestilo da je bolovanje otvoreno nakon uzimanja jednog dana od odmora i ukinuo „BENEFIT“ – deo plate na ruke, uz komentar da će svi benefiti biti vraćeni kada se podigne ocena performanski sa moje strane. Očekuje se da obavljam isti, ako ne i veći obim posla, za oko 200e manju platu kada se oduzme „BENEFIT“. Ni u jednom trenutku nije rečeno da uopšte postoji ocenjivanje performanski, niti je bilo primedbi na način mog rada. Kako se postaviti u ovoj situaciji? Kako na miran način dati otkaz, bez posledica. Pošto nakon ovog tretmana, niko normalan se ne bi zadržao u firmi. Unapred zahvalna.

    Milan Predojevic 21. 06. 2023.

    Poštovana Majo
    Poslodavac mora da plati ugovorenu zaradu. Prema Zakonu o radu zarada se sastoji od zarade za obavljeni rad i vreme provedeno na radu, zarade po osnovu doprinosa zaposlenog poslovnom uspehu poslodavca (nagrade, bonusi i sl.) i drugih primanja po osnovu radnog odnosa, u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu. Prema tome, može biti ugovoreno da deo zarade zavisi od doprnosa zaposlenog poslovnom uspehu poslodavca, ali moraju biti jasno definisani kriterijumi prema kojma se meri taj doprinos zaposlenog. Ukoliko nije reč o nagradama i bonusima, čija isplata zavisi od merila jasno određenih ugovorom, poslodavac nema pravni osnov da donese jednostranu odluku kojom Vam ukida isplatu dela zarade.
    Što se tiče otkaza ugovora o radu, zaposleni izjavu o otkazu može predati polsodavcu u svakom trenutku i ne mora da opravdava tu svoju odluku, niti da daje razloge. Izjava o otkazu daje se u pisanom obliku i predaje se ovlašćenm licu poslodavca i pri tom se poštuju odredbe o otkaznom roku, koji može da traje najmanje 15, a najviše 30 dana.
    Pozdrav

      Maja Marinković 21. 06. 2023.

      Poštovani Milane,

      Hvala Vam što ste izdvojili vreme da odgovorite. Prvi mi je posao, Vaši tekstovi su mi dosta stvari razjasnili do sada. Konkretno za ovu situaciju, poslodavac je ugovorio zaradu definisanu Ugovorom sa delom na ruke koji je bio fiksan, a za koji je rečeno da je to akontacija – deo plate. Tako je dogovoreno. Nažalost, iskorišćeno je moj nedostatak iskustva u tom trenutku. Dakle, akontacija, to je po poslodavcu deo plate koji se ne spominje u Ugovoru. Poslodavac ne plaća doprinose za akontaciju. Ni u jednom trenutku nisu jasno definisani kriterijumi, prema kojima se meri iznos akontacije. Niti postoji procedura kriterijuma i bodovanja. Akontacija je bila fiksna od datuma stupanja u radni odnos po dogovoru i sve do sada redovno isplaćena. U početku je bilo pokušaja da se ista ne isplati od strane Poslodavca, a sada nije isplaćena u potpunosti, konkretno u ovoj situaciji gde sam na bolovanju. Poslodavac je doneo jednostranu odluku da se ukinu benefiti, bez ikakvog zvaničnog obaveštenja putem mail-a meni lično, reč je o poruci putem kanala komunikacije pred svim kolegama, na način za koji se može smatrati da je mobing sa ciljem da se zaposleni navede na otkaz, ali i da se ostatak kolektiva zastraši. Pošto mi akontacija nije isplaćena, pretpostavljam da se za nju i misli da je pomenuti benefit. Da li poslodavac ima to pravo, samo zato što sistem ne vidi taj iznos? Da li se postupak ukidanja dogovorenog dela zarade može smatrati mobingom? Kako bi me posavetovali da se postavim u toj situaciji? Unapred zahvalna!

        Milan Predojevic 22. 06. 2023.

        Poštovana Majo
        Prema Zakonu o radu svaki ugovor o radu mora da sadrži novčani iznos osnovne zarade na dan zaključenja ugovora o radu. Ugovor o radu takođe mora da sadrži i elemente za utvrđivanje osnovne zarade, radnog učinka, naknade zarade, uvećane zarade i druga primanja zaposlenog, sem ukoliko to nije definisano pravilnikom kod poslodavca ili kolektivnim ugovorom, ali tada ugovor o radu mora da se poziva na taj akt.
        Shodno citiraim zakonskim odredbama zaposleni i poslodavac moraju definisati ugovorom o radu sve navedene elemente vezane za zaradu. Pošto je kod Vas bilo propisano da postoji akontacija, ista je sstavni deo osnovne zarade i nije deo zarade koji zavisi od Vašeg radnog učinka ili doprinosa poslovnom uspehu poslodavca, na šta ukazuje i sama činjenica da je taj deo plate fiksan. Dakle, akontacija ne može da bude deo plate koji se ne spominje u Ugovoru. Uopšte ne može da postoji deo plate koji se ne pominje u ugovoru, jer bi to značilo da se deo zarade plaća „na crno“ kako bi se izbeglo plaćanje poreza i doprinposa. Ukoliko poslodavac ne plaća doprinose za akontaciju i to nije zakonito. Prema tome, definisanje kriterijuma se odnosi na deo zarade koji zavisi od Vašeg učinka i doprinos aposlovnom uspehu poslodavca, a za akontaciju kao fiksni deo zarade nema potrebe za tim. U svakom slučaju svaki deo zarade mor da se isplati od strane Poslodavca.
        Štoi se tiče bolovanja, naknada zarade se plaća prema proseku zarade koji ste imali u poslednjih 12 meseci. Prosečna zarada koju ste ostvarili kod poslodavca u poslednjih 12 meseci jeste osnovica za obračun nakande zarade. Od te osnovice kod bolovanja se plaća 65%.
        Takođe, poslodavac ne može da donese jednostranu odluku da se ukinu benefiti, to jest da se menja zarada. Za to je neophodan aneks ugovora o radu, to jest da se i zaposleni i poslodavac saglase o izmeni dela ugovora o radu koji uređuje zaradu. Nije dovoljno zvanično obaveštenje putem mail-a Vama lično, Mora da posotji ponuda za aneks.
        Postupak ukidanja dogovorenog dela zarade ne mora bitim mobing, jer isti podrazumeva izlaganje ponašanjima koja se mogu smatrati zlostavljnajem u kontinuitetu, ali sigurno jeste uskraćivanje prava iz Zakona o radu i ugovora o radu. Ukoliko postoje nezakonitost, može se podneti prijava Inspekciji za rad, a za neplaćenu zaradu podneti tužba sudu. Poslodavcu svakako ne bi odgovarala takva situacija, pa bi i pretnja prijavom i tužbom vrlo verovatno imala efekta. On bi izvesno bio u problemu za isplatu dela zarade na crno, jer na taj deo zarade ne plaća porez i doprinose.
        Naravno, morate da obratite pažnju da je tokom bolvanja zarada manja jer se plaća naknada zarade (a ne zarada). Naknada zarade je u visini od 65% od prečne mesečne zarade koju ste pstvarili u psolednjih godinu dana (sem kod bolovanj azbog povrede na radu i trudničkog bolovanja, kada se plaća naknada pune zarade).
        Pozdrav

Jelena Jakovljevic 27. 05. 2023.

Dobro jutro!

Vec nekih mecec I po dana prime cujem promenu kod kolega. Tacnije, desava se da ne komuniciraju sa mnom. Kada pitam sta je problem, problema nema ili se navode neistinite price.
Radim na neodredjeno skoro godinu dana, a kod tog poslodavca sam godinu I po.
Sa poslodavcem nikada nisam imala problema, sta vise zaista sam zadovoljna sa njegovim postupanjem prema zaposlenima.
Problem je sto je poslodavac prepustio resavanje problema sa radnicima menadzerima.
Menadzeri u svakom objektu imaju zaposlenog koji referise i nadgleda sve da bi olaksao posao menadzeru I tako nastaje problem.
Tacnije, radnica koja radi otprilike 8 godina, nadgleda nas koji radimo, pritom prenosi neistinu menadzeru. Juce sam trazila sastanak sa zapislenom I menadzerom kako bi razresili „problem“ koji postoji samo u koleginicinoj glavi. Prilikom razgovora sa njima, u par navrata mi je spomenut premestaj I ako Sam rekla da ne zelim premestaj I da rekla kazala kod mene ne vaze vec argumenti. Onda je pocela pretnja u smislu da I za to postoji resenje, misleci na otkaz. Vise puta je provucen kroz pricu, na sta sam ja odgovorila da cu u tom slucaju zakazati sastanak sa poslodavcem, na sta mi je odgovoreno da nema potrebe, jer on kao menadzer ima puno pravo da mi da otkaz I da vlasnik postuje njegove odluke. Ja sam rekla da ne umanjujem njegovu vaznost, ali da na osnovu prica ne moze da me prebaci ili da otkaz, vec na osnovu argumenata tj. Potvrde tvrdnje radnice. Na kraju mi je receno da moze, I ako mu tri osobe kazu da ja radim nesto to smatra dovoljnim.
Da naglasim, ja sam vrlo transparentna I iskrena, sve sto mislim to I kazem bez vredjanja ili omalovazavanja. Kolege koje rade sa mnom smatraju ukoliko ne potvrde pricu od radnice koja prenosi neistinu, to je danas mogao I menadzer da vidi ali je resio da podrzi nju, mogu isto biti ucenjene premestajem ili otkazom, tako ja bar to vidim. Mada postoji mogucnost da se njima isto pricaju neistine.
Da ne duzim. Da li moze menadzer da mi da otkaz na osnovu prica bez ikakvih dokaza, pogotovu ako ja imam dokaze da je suprotno ali mi onemogucavaju da odem kod poslodavca?! I jos bitnije, da li su pretnje I iznosenje neistine o mom radu I ko zna o cemu jos neka vrsta mobinga?
Unapred zahvalna!
Izvinjavam se na poduzem pitanju!

    Milan Predojevic 29. 05. 2023.

    Poštovana Jelena
    Menadžer ne može da Vam da otkaz na osnovu priča bez ikakvih dokaza. Da bi rešenje o otkazu bilo zakoniti mora da postoji zakonski osnov za otkaz, da postoje činjenice na osnovu kojih je utvrđeno da je nastupio zakonski razlog za otkaz i da postoje dokazi koji potbvrđuju da su te činjenice nastupile. Sve to mora da bude opisano u rešenju o otkazu. Pogotovu bi takav otkaz bio nezakonit ako imate dokaze da je suprotno.
    Što se tiče pretnji i iznošenja neistina o Vašem radu, takva ponašanja kolega spadaju u mobing. To je jasno iz odredbi Pravilnika o pravilima ponašanja poslodavaca i zaposlenih u vezi sa prevencijom i zaštitom od zlostavljanja na radu. Prema navedenom pravilniku, ponašanja od kojih se naročito treba suzdržavati jesu između ostalog i ponašanja koja mogu da dovedu do narušavanja ličnog ugleda zaposlenog, kao što su: verbalno napadanje, ismejavanje, ogovaranje, izmišljanje priča, širenje neistina o zaposlenom uopšte i u vezi sa njegovim privatnim životom. Takođe, u zabranjena ponašanja spadaju i ponašanja koja mogu da dovedu do narušavanja zdravlja zaposlenog, kao što su: neopravdane stalne pretnje (npr. raskidom radnog odnosa, odnosno otkazom ugovora o radu ili drugog ugovora) i pritisci kojima se zaposleni drži u stalnom strahu.
    Pozdrav

      Jelena Jakovljevic 30. 05. 2023.

      Hvala Vam puno!

Jelena Milosevic 15. 05. 2023.

Moje poštovanje!

Dana 28.02. prestao mi je radni odnos u firmi u kojoj sam radila na odredjeno vreme. Nakon toga, prijavila sam se u Nacionalnoj službi za zapošljavanje gde mi je odobrena novčana pomoć u roku od 3 meseca. Da li postoji mogućnost korišćenja bolovanja pre nego što isyeknu ta 3 meseca i šta se dešava sa novčanom naknadom za to vreme. Ukoliko se bolovanje produži, da li je Nacionalna služba u obavezi da mi isplati naknadu tokom bolovanja po isteku ta 3 meseca?

Unapred zahvalna na odgovoru!

    Milan Predojevic 18. 05. 2023.

    Poštovana Jelena
    U slučaju privremene sprečenosti z arad prilikom isteka prava na novčanu naknadu, ista se produžava dok traje bolovanje, ali najduže 30 dana.
    Jedino za slučaj trudničkog bolovanja, isplata se nastavlja sve do okončanja porodiljskog odsustva.
    Pozdrav

Ivana Marinkovic 14. 05. 2023.

Dobar dan postovani,radim trenutno u jednog firmi i ne bih potpuno da dajem otkaz vec planiram da pronenim ugovor u radu sa ovog regularnog gde dolazim svake nedelje svaki dan na honorarni koji bih povremeno radila zbog edukativnih svrha i zelje da vise vremena posvetim ucenju na drugom polju(honoraran rad postoji kao opcija kod njih) da li za honorarni rad moram vec biti prijavljena negde da imam primarni posao ili mogu raditi samo honorarno na jednom mestu?

    Milan Predojevic 15. 05. 2023.

    Poštovana
    Ne morate biti lice u radnom odnosu da biste sa nekm potpisali ugovor o honorarnom radu.
    Ugovor o obaljanju određenog posla za koji se ostvaruje ugovorena naknada može da se potpiše i sa nezaposlenim licem.
    Pozdrav

Nikola Marković 11. 05. 2023.

Poštovani pre 4 dana sam dao otkaz. Da li ja moram da odradim 15dana otkazni rok,ako ne zelim da ga odradim da li imaju pravo da me tuže i koju štetu mogu da snosim

    Milan Predojevic 12. 05. 2023.

    Poštovani Nikola
    Vaša obaveza jeste da odradite otkazni rok.
    Međutim, sama činjenica propuštanja te obaveze ne proizvodi automatsku posledicu u vidu neke naknade štete poslodavcu. Da bi do toga došlo, polsodavac bi morao da Vas tuži, te da u sudskom postupku dokaže da ste svojim nepoštovanjem otkaznog roka prouzrokovali određenu štetu za poslodavca. Dakle, samo nepoštovanje otkaznog roka treba da bude uzročnik neke štete po poslodavca i poslodavac ima obavezu da tu uzročnu vezu i visinu štete dokaže da bi uspeo u mogućem sudskom postupku. To je jako retko u praksi.
    Pozdrav.
    Pozdrav

Saša Mijatov 02. 05. 2023.

Radio sam u firmi na odredjeno vreme povredio sam se na poslu i u toku bolovanja istekao mi je ugovor o radu poslodavac mi ga nije produžio iako je lekar specijalista produzio bolovanje meni su naredili iz pravne sluzbe da zakljucum bolovanje jer mi je istekao ugovor o radu kakva prava imam čak se plašim da mi neće platiti ni platu niti dnevnice koje sa. Zaradio u inostranstvu radeći za kompaniju koja mi je na kraju prekinula radni odnos.

    Milan Predojevic 03. 05. 2023.

    Poštovani Saša
    Bez obzira na to što ste još uvek sprečeni za rad zbog povrede na radu, ako Vam je ugovor o radu na određeno vreme istekao, poslodavac ne mora da produži radni odnos sa Vama. Međutim, nakon isteka radnog odnosa, imate pravo da od RFZO primate nastavak isplate naknade zarade dok god traje sprečenost za rad zbog povrede na radu.
    Pozdrav

Korisnik 1367c64f49 14. 04. 2023.

Postovani, imam pitanje, radim u marketu gde se ugovor potpisuje na svakih mesec dana.
Krenula sam da radim 18. decembra, a zelela bih da dam otkaz 18. juna.
Znam da se nakon 6 meseci ostvaruje pravo na godisnji, da li cu ja dobiti neku odplatu ako ne uzmem godisnji, i nisam sigurna da li trebam da dam otkazni rok.
Hvala

    Milan Predojevic 14. 04. 2023.

    Poštovana
    Prema Zakonu o radu, zaposleni stiče pravo na korišćenje godišnjeg odmora u kalendarskoj godini posle mesec dana neprekidnog rada od dana zasnivanja radnog odnosa kod poslodavca. Prema tome, Vi ste već stekli pravo da Vam poslodavac odredi korišćenje godišnjeg odmora rešenjem. Nije neophodno da prođe 6 meseci od početka rada da biste započeli sa korišćenjem godišnjeg odmora. Ako pre isteka radnog odnosa ne iskoristite godišnji odmor na koji st stekli pravo dosadašnjim radom kod poslodavca, on je dužan da Vam zbog toga plati naknadu štete.
    Ukoliko potpisujete ugovore na određeno vreme, i nakon isteka ugovora ne nameravate da produžite radni odnos, niste u obavezi da obaveštavate poslodavca o svojo nameri. Vi zapravo ne otkazujete ugovor o radu ako predstanee da radite kad istekne ugovor na određeno vreme. Radni odnos prestaje zbog isteka trajanja ugovora na određeno vreme, a ne zbog Vašeg otkaza, tako da u tom slučaju nema otkaznog roka.
    Pozdrav
    Pozdrav

Lenard Oršolja 01. 04. 2023.

Moje poštovanje!

Želim dati odkaz na poslu, gde sam zaposlena na neodređeno, međutim, radim na drugoj poziciji (gde bi trebala stručna sprema), nego za šta sam prijavljena (za tu poziciju nije potrebna steučna sprema), takođe, imam odkazni rok 30 dana po ugovoru.

Pitanje je, dai u ovom slučaju, ako sam našla novi posao, gde ne žele da čekaju da odradim odkazni rok, nemam slobodnih dana već od ove godine (jer na silu moram tada izkoristiti kada i doktorica sa kojom radim), vredilo bi dati momemtalni odkaz? Kolektiv je izuzetno neprijatan, i ne fer, firma ima dosta velika dugovanja, novčanih problema, takođe problema sa aparatima na poslu, kao i neispravnosti su česta u više stvari.

Šta bi bilo pravilno postupiti?

Dati momentalni odkaz, i ići na bolje radno mesto, ili se mučiti mesec dana sa odkaznim rokom?

    Milan Predojevic 02. 04. 2023.

    Poštovani
    Ukoliko na ispoštjete otkazni rok, jedina posledica koja može da nastupi jeste-naknada štete koja je nastupila kao posledica nepoštovanja otkaznog rka. Dakle, poslodvaac bi morao da dokaže da je kao posledica nepoštovanja otkaznog roka nastupila neka štete-tada bi poslodavac imao pravo na nakandu štete.
    Pozdrav

Sasa Vojinovic 10. 03. 2023.

Ugovor o radu mi je trajao do 31.12 2022 e sad ja sam radio do 23.01.2023 gde sam dobio otkaz bez upozorenja istog tog dana pa pitam dali je to zakonski kada sam otiso da proverim u socijalno dali mi je uplacivano za2022gog nema nista cela godina e sad sta vi mene savetujete kao strucno lice

    Milan Predojevic 11. 03. 2023.

    Poštovani Saša
    Savetujem Vam da se sa komplatnom dokumentacijom obratite stručnom licu, jer je savet moguće dati samo uvidom u sve relevantne činjenice. Mogu jedino da skrenem pažnju da ako ste radili 23 dana nakon isteka ugovora o radu na određeno vreme, može biti osnova da zahtevate da se utvrdi da je radni odnos na određeno vreme prerastao u rad na neodređeno, to jest u stalan radni odnos. Navedeno može biti slučaj jer je Zakonom o radu propisano da ako je ugovor o radu na određeno vreme zaključen suprotno odredbama ovog zakona ili ako zaposleni ostane da radi kod poslodavca najmanje pet radnih dana po isteku vremena za koje je ugovor zaključen, smatra se da je radni odnos zasnovan na neodređeno vreme.
    Pozdrav

Sandra K 09. 03. 2023.

Poštovani,

Trenutno sam na bolovanju i želim da dam otkaz 15 dana pred istek bolovanja.Interesuje me da li ovih 15 dana otkaznig roka važe tokom trajanja bolovanja ili se nakon isteka bolovanja na posao moram vratiti 2 nedelje?

Unapred hvala na odgovoru.

    Milan Predojevic 11. 03. 2023.

    Poštovani Aleksandre
    Zaposleni ima pravo da poslodavcu otkaže ugovor o radu u svakom trenutku pisanom izjavom koju predaje ovlašćenom licu kod poslodavca. Otkaz ugovora o radu zaposleni dostavlja poslodavcu u pisanom obliku, najmanje 15 dana pre dana koji je zaposleni naveo kao dan prestanka radnog odnosa (otkazni rok). S obzirom na navedenu zakonsku definiciju, mišljenja sam da se radi o 15 kalendarskih dana i da se u tom smislu računaju svi dani-dani rada, eventualnog bolovanja, godišnjeg odmora i slično. Zakon ne kaže da je otkazni rok 15 radnih dana, već 15 dana. Prema tome, u opisanom slučaju, smatram da biste ispoštovali otkazni rok,bez obzira što biste svih 15 dana okaznog roka bili na bolovanju i ne morate se posle bolovanja vratiti na posao.
    Pozdrav

713e5b30bc31e838acbbc65b692aa08d 08. 03. 2023.

Imam pitanje u vezi sporazumnog raskida ugovora. Naime, pisala sam molbu preko pisarnice za sporazumni raskid ugovora koji će biti u aprilu nakon iskorišćenog celog odmora iz 2022. S obzirom da ću početkom aprila biti u inostranstvu, pretpostavljam da bih ja morala da se vratim u Srbiju zarad potpisivanja tog sporazumnog raskida ugovora ako ga odobre dana kada sam pisala kao istek ugovora. Ipak, pitala bih i vas, da li sam ja u obavezi da se vratim da potpišem sporazumni raskid ugovora lično ili se možda moj potpis na molbi računa kao validan? Da li bi zakonski bilo u redu ako bi mi putem e-mail-a poslali raskid ugovora i da im ja skeniram i prosledim kada potpišem? Ova pitanja bih možda trebalo da pitam nadležne u svojoj klinici, ali s obzirom da mi nisu bili preterano od pomoći oko ovih informacija ovih dana, radije bih pitanje postavila ovde. Hvala unapred. ❤️

    Milan Predojevic 08. 03. 2023.

    Poštovana
    Nema nikakvih prepreka da pre odlaska u inostranstvo sa zakonskim zastupnikom poslodavca (direktor klinike) potpišete sporazumni prestanak radnog odnosa u kojem ćete kao datum prestanka radnog odnosa navesti tačan datum u budućnosti, recimo u aprilu. Prema tome, možete sve da pripremite i pre nego odete, da recimo u martu već potpišete sporazumni prestanak radnog odnosa u kome biste kao poslednji dan u radnom odnosu definisali jtačan datum u budučnosti. Sve ostalo bi po meni bila nepotrebna komplikacija situacije.
    Pozdrav

Robert Pete 06. 03. 2023.

Poštovani, bio sam zaposlen na ugovor o radu (odredjeno vreme) od 3 meseca, privatna firma iz Kragujevca je u pitanju. Radio sam preko njih u hrvatskoj 2 meseca, bio je dogovor da cu ostati mesec dana, pa su na kraju nekako uspeli da me izmanipulisu da ostanem do kraja sva 3 meseca. Ja sam ostao nekako puna 2 meseca i dao otkaz, zbog losih uslova u Hrvatskoj i male plate koja mi je legla na kraju drugog meseca u Hrvatskoj. Otkaz sam dao usmeno direktoru firme recima ne mogu vise zelim da idem kuci i vise se nisam pojavljivao na posao… Nisam ništa potpisivao niti davao bilo kakvu pisanu izjavu… za taj prvi mesec u hrvatskoj sam dobio 120 000 din. Za 24 radna dana, a za sledeci mesec za 22 radna dana dobijam pre par dana samo uplatu od 30 000 din. I nista vise. Moje je pitanje da li imaju pravo da me ne isplate zbog nepostovanja otkaznog roka i ako nemaju koji im je poslednji rok za isplatu?

    Milan Predojevic 08. 03. 2023.

    Poštovani
    Poslodavac nema zakonsko ovlašćenje, odnosno zakonsko pravo, da Vam zbog nepoštovanja otkaznog roka ne isplati platu koju ste zaradili svojim radom . Poslodavac ne može da izrekne takvu sankciju. Poslodavac je dužan da zaposlenom, u slučaju prestanka radnog odnosa, isplati sve neisplaćene zarade, naknade zarade i druga primanja koja je zaposleni ostvario do dana prestanka radnog odnosa u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu, i to najkasnije u roku od 30 dana od dana prestanka radnog odnosa. Prema tome, rok za isplatu je 30 dana od dana prestanka radnog odnosa. Pri tom, poslodavac mora da donese akt o prestanku radnog odnosa zbog Vašeg nepojavljivanja na poslu, ako niste sami dali otkaz, gde će se utvrditi datum prestanka radnog odnosa. Naravno, taj datum ne može nikako da bude pre dana kada ste otišli sa posla i usmeno obavestili poslodavca da više ne želite da radite.
    Pozdrav

Jasna Pantić 04. 01. 2023.

Postovani, kako sam zaposlena u zdravstvu, i kako je najavljeno povecanje plate od januara meseca,mene zanima imam li ja prava na to povecanje a trenutno sam na trudnockom bolovanju, gde nakon njega nastavljam na porodiljsko. I ako imam na koji nacin da ga ostvarim jer niko ne zna iz sluzbi koje sam pitala.
Unapred hvala.

    Milan Predojevic 08. 01. 2023.

    Poštovana Jasna
    Zakonom je propisano da osnov za naknadu zarade koja se isplaćuje iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja, za osiguranike zaposlene, čini prosečna zarada koju je osiguranik ostvario u prethodnih 12 meseci pre meseca u kojem je nastupila privremena sprečenost za rad. Prema tome, trenutna povećanja zarade ostalih zaposlenih kod poslodavca ne mogu uticati na naknadu zarade koju primate, jer se ista određuje spram prosečne zarade koju ste ostvarili u poslednjih 12 meseci. Doduše, postoji odredba o usklađivanju naknade zarade ako se ista prima duži period. Zakon o zdravstvenom osiguranju propisuje da kada osiguranik zaposleni prima naknadu zarade iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja duže od dva kalendarska meseca, ima pravo na usklađivanje osnova za naknadu zarade. Usklađivanje osnova za naknadu zarade vrši se od prvog dana narednog kalendarskog meseca po isteku drugog kalendarskog meseca neprekidne sprečenosti za rad. Osnov za naknadu zarade tada se usklađuje sa kretanjem prosečne mesečne zarade po zaposlenom na teritoriji Republike Srbije prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike u odnosu na mesec za koji se vrši usklađivanje naknade zarade. Prema tome, i kada se vrši usklađivanje, to se čini spram prosečne zarade u Republici u Srbiji, a ne prema kretanju zarade kod Vašeg poslodavca.
    Pozdrav

Gordana Bjelivuk 30. 12. 2022.

Postovani,
Prosao je otkazni rok, dobila sam papire o otkazu i potpisala ih. Zbog zdravstvenoh problema kolega mi je doneo papire ja ih potpisala on oba primerka vratio. Oni nece da mi posalju papire i zahtevaju da ja dodjem licno po njih. Da li sam u obavezi da idem do firme? Hvala

    Milan Predojevic 30. 12. 2022.

    Poštovana Gordana
    Zakonom o radu propisano je da se ugovor o radu otkazuje rešenjem, u pisanom obliku, i obavezno sadrži obrazloženje i pouku o pravnom leku. Rešenje mora da se dostavi zaposlenom lično, u prostorijama poslodavca, odnosno na adresu prebivališta ili boravišta zaposlenog. Ako poslodavac zaposlenom nije mogao da dostavi rešenje u navedenom smislu, dužan je da o tome sačini pismenu belešku.
    Prema tome, svakako da je moguća i dostava poštom i da nije obavezno lično preuzimanje u prostorijama poslodavca.
    Pozdrav

Silvija Karapandzic 17. 12. 2022.

Imam određene probleme na poslu, pa mi je potreban savet, nadam se da sam na pravoj adresi. U radnom odnosu sam već dve i po godine i imam ugovor na neodređeno, nisam iskoristila ni dan ovogodišnjeg odmora, platu već mesec i po ne primamo uz izgovor da nema para. Ako dam momentalni otkaz, da li se prva polovina odmora koristi kao otkazni rok, a druga polovina da se isplati? Pritom, direktorka ne želi da nas pošalje na biro rada, plate ne pušta, knjižice nisu overene, doprinosi već mesecima kasne… Želela BiH da znam koja su moja prava i obaveze u trenutnoj situaciji. Ako nisam na dobrom mestu, bila bih Vam zahvalna kada bi me uputili kome i gde da se obratim. Unapred zahvalna!
Srdačan pozdrav!

    Milan Predojevic 17. 12. 2022.

    Poštovana Silvija
    Poslodavac je u obavezi da Vam obezbedi bar deset radnih dana godišnjeg odmora u toku ove godine, a za 2022. godinu. To je zakonski minimUm. Prema tome, ako date otkaz, možete tražiti da Vam tokom otkaznog roka teče pri deo godišnjeg odmora, s obzirom da niste iskoristili ni dan ovogodišnjeg odmora. Jednostavno, poslodavAC ne može da Vam odbije zahtev za godišnji, pošto više i nema mgućnodsti za neki drugi termin. U tom slučaju bi za preostali neiskorišćeni deo godišnjeg odmora (druga polovina) morala da se isplati naknada. Naravno, ako sami date otkaz, nećete ostvariti pravo na nobvčanu naknadu kod biroa (kod NSZ).
    Pozdrav

Svetlana Calija Calija 11. 11. 2022.

Dobar dan.Interesuju me stvari
vezane za inventar u trgovini.
Sta se desava kada jedan od zaposlenih ne zeli da podpise inventar,s obzirom da je doneta invemtarska lista sa datumom od pre 10 dana.Npr inventar je radjen 25 oktobra,a na inv.lista.a je stanje od 10 oktobra.
Drugo pitanje je,ako se odkrije da je jedan od zaposlenih prisvajao novac iz objekta sa namerom da ga vrati,sta se desava sa ostalim zaposlenim.Hvala

    Milan Predojevic 12. 11. 2022.

    Poštovana Svetlana
    Mišljenja sam da je razuman stav zaposlenog da ne želi da potpiše inventarsku listu na kojoj je datum koji ne odgovara danu kada je inventar obavljen.
    Ako se otkrije da je jedan od zaposlenih prisvajao novac iz objekta, nema osnova za odgovornost ostalih radnika. Odgovornost za povredu radne obaveze može da bude samo individualna, a nikako kolektivna.
    Pozdrav

      Svetlana Calija Calija 15. 11. 2022.

      Hvala.

    Svetlana Calija Calija 15. 11. 2022.

    A kako moze da odkrije da je neko prisvajao,ako niko nece samovoljno da prizna.

      Milan Predojevic 15. 11. 2022.

      Pošovana Svetlana
      Poslodavac mora da sprovede postupak u kome će se dokazati da je neki zaposleni odgovoran za povredu radne obaveze. Bez toga ne može biti primene zakonom predviđenih disciplinskih mera. Kako dokazati nečiju odgovornost je faktičko pitanje, ali priznanje svakako nije jedini način. Postoje i drugi dokazi koji se mogu upotrebiti.
      Pozdrav

Filip Djokovic 04. 11. 2022.

Veliki pozdrav.Zanima me sledeca informacije ako nije problem.Trenutno Sam zaposlen U jednoj firmi.Zena mi je trudna I pred porodjajem je Ali kako stanje stoji morace na carski rez.Nisam U situaciji da placam negu I ostale usluge Tako da bih morao da dam otkaz I da ne radim dok se ona ne oporavi I da je gledam…i nju I sina I bebu.E sad imam Taj otkazni rok.Zanima me da Li imam pravnog osnova da napustim firmu pre otkaznog roka u skladu sa nastalom situacijom na koju nmg da uticem?🤔

    Milan Predojevic 07. 11. 2022.

    Poštovani Filipe
    Ukoliko ste doneli odluku da raskinete radni odnos iz navedenih privatnih razloga, ponudite poslodavcu da sporazumno okončate međusobnu saradnju. Sporazumom o prestanku radnog odnos određujete i datum prestanka. Ako pak poslodavac na to ne pristane i pored razloga koji navodite, podnesite pisanu izjavu o otkazu ugovora o radu gde ćete navesti datum prestanka koji smatrate da je za Vas najbolji. Ukoliko takvim otkazom ne poštujete otkazni rok, jedina posledica koja za Vas može da nastupi jeste tužba za naknadu štete koju bi poslodavac mogao da podigne protiv Vas. Međutim, takvi postupci su izuzetno retki jer poslodavac da bi uspeo u sporu mora da dokaže uzročnu vezu između činjenice nepoštovanja otkaznog roka i nastale štete, što sigurno ne bi bilo lako.
    Pozdrav

Korisnik 8655a37742 03. 11. 2022.

Poštovani,

na poslu nam se pojavio vozač školskog autobusa i vidno je pripit. Do sada nije imao nikakvih indikacija da je alkoholičar niti je pravio pre toga prekršaj. Kako bih mogao da mu dam ja otkaz ugovora o radu, a da taj otkaz ne ospori ni Osnovni, ni Apelacioni, ni Vrhovni kasacioni sud?

Srdačan pozdrav,

Dejan

    Milan Predojevic 04. 11. 2022.

    Poštovani
    Zakonom o radu propisano je da poslodavac može da otkaže ugovor o radu zaposlenom koji ne poštuje radnu disciplinu, i to, između ostalog i zbog dolaska na rad pod dejstvom alkohola ili drugih opojnih sredstava, odnosno upotrebe alkohola ili drugih opojnih sredstava u toku radnog vremena, koje ima ili može da ima uticaj na obavljanje posla. Takođe je propisano da poslodavac može zaposlenog da uputi na odgovarajuću analizu u ovlašćenu zdravstvenu ustanovu koju odredi poslodavac, o svom trošku, radi utvrđivanja okolnosti dolaska na rad pod dejstvom alkohola ili drugih opojnih sredstava, ili da utvrdi postojanje navedenih okolnosti na drugi način u skladu sa opštim aktom. Odbijanje zaposlenog da se odazove na poziv poslodavca da izvrši analizu smatra se nepoštovanjem radne discipline, što je osnov za otkaz. Prema tome, ako dokažete dolazak na posao u pijanom stanju, to jeste dovoljno za prestanak radnog odnosa i jeste zakonski osnov za otkaz, jer kod vozača dolazak u pijanom stanju bez ikakve sumnje može da ima uticaj na obavljanje posla. Naročito je ovde problematično šo se radi o vozaču školskog autobusa, čim je situacija još gora.
    Pozdrav

      Korisnik 8655a37742 04. 11. 2022.

      Poštovani Milane,

      hvala vam puno na informacijama.

      Srdačan pozdrav,

      Dejan

        Milan Predojevic 05. 11. 2022.

        Poštovani Dejane
        Nema na čemu i sve najbolje Vam želim.
        Pozdrav

Aleksandra Veličković 02. 11. 2022.

Poštovani Milane,

Zanima me da li za ugovor o delu važe iste informacije o otkaznom roku kao za ugovor o radu? Konkretno me zanima koje su posledice nepoštovanja otkaznog roka u slučaju ugovora o delu? Pored toga, u ugovoru piše da je otkazni rok 15 dana, a poslodavac je rekao da je otkazni rok 15 radnih dana, stoga me zanima da li postoji mogućnost manipulacije od strane poslodavca i koji je najefikasniji način da se u tom slučaju ispravno postupi prilikom predaje otkaza u pisanoj formi? Unapred hvala na odgovorima!

    Milan Predojevic 04. 11. 2022.

    Poštovani
    Za ugovor o delu Zakon o radu nije propisao otkazni rok. Ove zakonske odredbe odnose se isključivo na radni odnos. Ukoliko ste Vi ugovorili otkazni rok u Vašem ugovoru o delu, isti Vas onda obavezuje. Posledica može da bude ta da Vas pooslodavac tuži za naknadu štete ako usled nepoštovanja otkaznog roka nastupi neka šteta za njega. Dakle, poslodavca bi morao da dokaže da je nepoštovanje otkaznog roka od 15 radnih dana prouzrokovalo određenu štetu za njega i tek tada bi imao pravo na naknadu štete.
    Pozdrav