Kada kažem „prvake“, pre svega mislim na osobe koje tek kreću u proces kreiranja CV-ja i avanturu zvanu: potraga za poslom, kao i one kojima fali malo prakse i vežbe. U tzv. avanturi, jedni će brže pogoditi pravo u metu i naći posao snova, dok će drugi prolaziti kroz džunglu i menjati destinacije.
Evo nekoliko primera na kojim poljima da obratite pažnju prilikom slanja CV-ja. Neke propuste sam pravila i ja, a neke ljudi u mom okruženju. Ako vas zanima o čemu se radi, pročitajte tekst dole.
Kada vidite neki oglas koji vam baš privuče pažnju, bilo bi dobro poslati prijavu već u prvih nekoliko dana konkursa. Zašto vam ovo pričam?
Iako poslodavci objave oglas koji traje recimo 15 dana, ne mora da znači da neće biti obustavljen i koji dan ranije. Ponekad se desi da već u prvih par dana poslodavac dobije odlične prijave i odluči da zatvori konkurs pre prvobitno navedenog roka. Sa pregledom prijava i selekcijom se kreće još u toku trajanja konkursa, posebno ako je potreban hitan prijem kadrova. Zato ne odlažite sa slanjem prijave u zadnji čas ako ste sigurni da je to posao baš za vas…
Sećam se jedne situacije sa intervjua, od pre 15-ak godina, gde su me između ostalog pitali i:
„Sa čije mejl adrese ste poslali CV“? jer je bilo očigledno da ga nisam poslala sa ličnog mejla.
U to vreme kod kuće smo imali dail-up konekciju i koristili smo svi 1 mejl adresu sa Outlook-a. To nam je bilo nešto kao porodična mejl adresa koja je služila za dopisivanje sa rodbinom iz inostranstva.
Hmm, dobro pitanje, ubrzo sam i ja otvorila svoj lični nalog na Gmailu koji i dan danas koristim.
Znači, poželjno je da se bar toliko potrudimo da CV šaljemo sa ličnog mejla (jasnije je i profesionalnije, a dobro dođe i u ostale svrhe).
Znate onu scenu kada na izboru za mis pitaju kandidatkinje: “ Kako ste se prijavili na ovaj izbor? “ a skoro pa sve do jedne kažu da to nije bila njihova odluka, već je jednu prijavila baba, drugu mama, treću komšinica i sl.
Isto tako, sretoh jednu poznanicu pre neki dan, razmenismo par reči i reče mi da je baš krenula na neki intervju. Kada sam je pitala za koju poziciju, kaže ona:
„Ne znam tačno, nisam ja ni slala prijavu, već je muž poslao umesto mene“.
Kada sam bila na prvom intervjuu u Infostudu, prvo pitanje je glasilo: „Zašto ste konkurisali na ovu poziciju“?
Prvo i osnovno je da pročitate tekst oglasa, pa i više puta, kako bi ste se upoznali sa očekivanjima poslodavca kao i da probate da zamislite da li sebe vidite na toj poziciji. Da je tetka slala prijavu umesto mene, ne bih mogla dati odgovor, zar ne?
Najnovija istraživanja kažu da slika nije obavezan element u radnoj biografiji ali se svakako preporučuje da bude prisutna jer pomaže osobama iz ljudskih resursa prilikom raspoznavanja kandidata. Kažu da slika govori 1000 reči, pa sa njenim izborom treba biti obazriv. Lepa fotografija neće biti od presudnog značaja kod zaposlenja, ali pogrešan izbor slike može da ostavi loš utisak na poslodavca. Fotografija treba da je profesionalna, visoke rezolucije i prilagođena poziciji na koju se konkuriše. Što bi instagramskim jezikom rekli: selfija bez, neprofesionalnosti bez 😉
A kakva su vaša iskustva, da li i vi imate neke cake za prvake?