Menu
Radi posao koji voliš – bićeš sam sa sobom bolji! Radi posao na koji se ložiš – bićeš bolji i drugima! Radi posao koji te ispunjava – i poslodavac će misliti da si mu preko potreban!
Da li je baš tako ili mnogi od nas rade poslove koje su (jedva) uspeli da nađu, a koji ih koliko-toliko čine mirnim i finansijski (privremeno) stabilnim? Može li se proći kroz život i sa poslom koji nam baš i nije mnogo drag, ali nam donosi solidnu zaradu? Gde je ta granica kada sebi treba reći: Mrdaj, traži bolje za sebe, pričamo sa Dankom Đukanović, master psihogom Tim centra, koja je u toj HR agenciji koordinira aktivnosti povezane sa edukacijskim programima i psihoterapijom.
– Smanjenje stresa je najvažnije za održavanje vašeg fizičkog, emocionalnog i mentalnog blagostanja, a to je teško kada radite u okruženju koje ne volite i koje vam, samo po sebi, izaziva stres. Možda zbog stresa koji osećate na radnom mestu preterano jedete, što može da utiče na vašu prekomeru težinu. Stres na poslu izaziva depresiju i anksioznost što znači da utiče i na vaše mentalno zdravlje. Jedno istraživanje čak sugeriše da nezaposlenost može biti bolja za vaše mentalno zdravlje od lošeg posla. Povišen nivo stresa može da naruši vaš san jer se možda plašite da se sledećeg dana ponovo pojavite na poslu. Ako je to slučaj, to je već ozbiljan problem. Sve ovo može da ima negativne posledice na vaš odnos sa prijateljima, porodicom, čak i vaš seksualni život. Kao što možete da primetite, odlazak na posao koji ne volite može da ima ozbiljne negativne posledice po vaše zdravlje.
– Kada imamo strast prema nekoj aktivnosti koju obavljamo mi smo motivisani samom tom aktivnošću ili što bismo mi psiholozi rekli „delatnošću po sebi“. To znači da nam samo obavljanje te aktivnosti pričinjava veliko zadovoljstvo i da dok to radimo, neretko, zaboravljamo na vreme. Dakle, ljubav prema konkretnom poslu znači da ćemo se više angažovati i posvetiti, ako je potrebno uložiti i dodatan trud, dok sve to vreme uživamo u njemu. Kao rezultat dobijamo veoma kvalitetan proizvod ili uslugu.
– Jedan od načina da otkrijete posao koji bi vam najviše odgovarao jeste da angažujete profesionalce koji vam u tome mogu pomoći. Konkretno, kroz analizu individualnih potencijala osoba može da otkrije koje su njene osobine ličnosti, vrednosti, šta je motiviše, koji su njeni talenti i snage, da li postoje neke emocionalne ili praktične blokade koje je ometaju da pokaže svoj pun potencijal… Izveštaj koji se pravi na osnovu svih ovih podataka može da olakša izbor posla koji bi najviše bio u skladu sa tom osobom. Pored toga, postoje načini na koje samostalno možete da procenite koji posao vam zaista odgovara.
– Prvo, zapišite svoja interesovanja. Ako već dugo radite, ili tek treba da pronađete posao za sebe, počnite da obraćate pažnju na uobičajene aktivnosti, ali koje vas opuštaju, uzbuđuju i zabavljaju dok ih radite. Zapišite o kojim aktivnostima je reč i pronađite šta im je zajedničko. Pronađite posao koji podrazumeva bavljenje upravo takvim aktivnostima. Drugo, zaboravite na platu. Tada sebi odgovorite na sledeća pitanja: „Da imam sve što želim, materijalno sam dobro obezbeđen – čime bih se zaista bavio/la? Da imam sve što mi treba, šta bih radio/la besplatno?“ Odgovor na ova pitanja vam, takođe, može pomoći da dođete u dodir sa onim što zaista volite da radite. Treće, intervjuišite profesionalce. Ako želite da dobijete najbolju sliku o poslu koji vam je interesantan razgovarajte sa nekoliko profesionalaca koji već rade taj posao. Saznajte iz njihovog iskustva koje su prednosti i nedostaci tog posla. Oni će vam dati ideju o tome šta možete da očekujete, a onda možete da odredite da li je to nešto što vam odgovara ili ne. I, četvrto, budite istrajni. Traženje posla koji će biti „po vašoj meri“ jeste posao. Stoga, nemojte se obeshrabriti kada ne ide onako kako ste očekivali, već budite istrajni dok ne pronađete posao koji vam odgovara.
– Kada radimo posao koji volimo, pored toga što u njemu uživamo, svi oko nas to primete. Ljudima iz našeg okruženja je prijatno da sarađuju s nama ili čak da nas posmatraju dok radimo, jer i njih naš odnos prema poslu može da motiviše i inspiriše. Takođe, ostaje nam više energije za našu porodicu ili privatan aspekt života što sve doprinosi našem celokupnom kvalitetu života i, što je veoma važno, boljem zdravlju.
Ipak, činjenica je da živimo u zemlji u kojoj imamo veliki broj nezaposlenih, ne tako mali broj onih sa sezonskim poslovima i onih koji su veoma malo plaćeni. Kada se to uzme u obzir, sama činjenica da „imate stabilan posao i redovna primanja“ postaje nešto što je „dovoljno“, čak i kada je to daleko od dovoljnog. Treba uvažiti realnost koja nam pokazuje da nismo uvek u mogućnosti da biramo posao koji volimo i želimo da radimo. Međutim, neretko se dešava da se uljuljkamo u posao koji znamo da radimo, čak i kada smo veoma nezadovoljni i kada realno imamo mogućnost da ga promenimo. Najčešći uzrok je upravo strah od promene. Zato je važno da se oslobodimo tog straha, ohrabrimo se da istražujemo i nađemo posao za koji smo više zainteresovani. Ne samo što ćemo tako raditi posao koji je u skladu s našim interesovanjima i sposobnostima, već ćemo sigurno biti zadovoljniji.
– Dvadesete godine su one u kojima se očekuje da mladi ljudi najviše „eksperimentišu“ sa različitim poslovima, i tako tragaju za onim što ih zaista interesuje i što vole da rade. Međutim, ne postoji tako nešto kao što je rok do kada je prihvatljivo da ne radimo poslove koje ne želimo. Danas imamo veliki broj različitih primera koji nam to potvrđuju, a jedan od svetski poznatih je Suzan Bojl (Susan Boyle). Kada se prijavila da učestvuje u šou „Britain’s Got Talent“ i pokaže svoje vokalne sposobnosti imala je 47 godina, bila je nezaposlena i kako sama kaže vodila je „svakodnevni“ život. Nakon što je pobedila u ovom šou samo za godinu dana od prodaje svog debi albuma zaradila je 6.4 miliona dolara. Puno je ovako lepih i inspirativnih primera.
– Zahtevi savremenog poslovanja brišu granicu između privatnog i poslovnog aspekta života. To neretko podrazumeva da ostajemo prekovremeno, radimo i do kasno u noć ili se poslovno usavršavamo i kada trebalo da se odmaramo ili da svoje vreme posvetimo porodici. Rad u vanrednim okolnostima, kao što je ova u kojoj se trenutno nalazimo zbog pandemije, sve ovo samo komplikuje. Ipak, ukoliko primetimo da naš posao postaje veliki deo našeg života važno je da redefinišemo naše prioritete. Potom smanjimo poslovna očekivanja od sebe i sa svojim nadređenim otvoreno razgovaramo koliko od nas zaista može da očekuje. Ako nemamo „spoljnu“ granicu u smislu da kraj radnog vremena znači da smo završili sa poslom, značajno je da naučimo da sami sebi postavimo granicu. Važno je da se setimo da ima i drugih aspekata života koji takođe traže naše vreme, energiju i posvećenost. Ako ništa od navedenog ne pomaže, možemo da zamolimo člana porodice, prijatelja ili kolegu da budu naša „spolja kontrola“ i da nas opomenu kada primete da smo u poslu duže nego što smo se dogovorili da je prihvatljivo.
– Veća produktivnost i zainteresovanost, češće upuštanje u izazove i izlazak iz zone komfora, kreiranje boljih uslova za rad, veće zadovoljstvo zbog kvalitetno urađenih zadataka, bolje raspoloženje – samo su neke dobiti od rada na poslu koji volimo. Sve ovo doprinosi našem ličnom i profesionalnom razvoju. Dakle, pored toga što se motivišemo samim aktivnostima koje radimo na poslu koji volimo, motivacija može da nam bude i sve ono što dobijamo uz to.
– Ovde nema tačnog i pogrešnog odgovora, kao što nije isključeno da možemo da radimo posao koji volimo i da budemo dobro plaćeni za to. Međutim, ako to nije slučaj već je potrebno da biramo između „posla koji volimo“ i „posla koji je dobro plaćen“ i tu postoje individualne razlike. Nekome je izuzetno važno da dobro zarađuje, čak iako to podrazumeva da svaki dan radi posao koji ne voli. Ono što osoba sebi može da priušti dobrim primanjima je ono što je čini zadovoljnom i ispunjenom. S druge strane, neko više vrednuje to što može da radi kreativan i zabavan posao u kojem se pronalazi i uživa, nego da bude dobro plaćen. Biti srećan nije uvek isto što i biti bogat. Šta je kome važnije, tako i bira.