Prava zaposlenih u slučaju prekida trudnoće i prevremenog porođaja

U prethodnim tekstovima opširno smo pisali o privremenoj sprečenosti za rad zbog održavanja trudnoće (trudničko bolovanje) i porodiljskom odsusutvu. Pre svega, radi se o stvarivanju prava na naknadu zarade dok traje trudničko bolovanje, na koje se u normalnom toku stvari nastavlja porodiljsko odsustvo, takođe sa naknadom zarade. Nažalost, postoji nemali broj trudnoća koje ne teku prirodnim putem, kada do porođaja dođe pre vremena, ili u najtežim situacijama-kada nastupi prekid trudnoće ili smrt bebe. U ovom tekstu bavićemo se pravom na odsustvo sa posla uz  naknadu zarade u ovim nesrećnim životnim okolnostima.

Bolovanje nakon prekida trudnoće

Da se podsetimo – u slučaju postojanja bolesti ili komplikcija u vezi sa održavanjem trudnoće trudnica je pošteđena rada i tokom odsustvovanja sa posla ostvaruje naknadu zarade u visini od 100% od prosečne zarade koju je ostvarivala za poslednjih 12 meseci koji prethode mesecu u kojem je započeto bolovanje. Privremenu sprečenost za rad zbog održavanja trudnoće za prvih 60 dana sprečenosti ceni izabrani ginekolog,  od 61. dana prvostepena lekarska komisija matične filijale Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje (RFZO). Isplatu bolovanja za prvih 30 dana sprečenosti za rad vrši poslodavac iz svojih sredstava, a od 31. dana takođe poslodavac, ali iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja, koja mu prenosi filijala RFZO.

U slučaju da sticajem nesrećnih okolnosti koje se tiču zdravstvenog stanja trudnice dođe do prekida trudnoće iz medicinskih razloga, odnosno da trudnica izgubi bebu spontanim pobačajem, prestaje stanje trudnoće, pa samim tim i bolovanje zbog održavanja trudnoće. To svakako ne znači da žena po automatizmu mora da se vrati na posao. Sasvim je realno očekivati da će u  toj situaciji izabrani ginekolog ili lekar druge specijalnosti oceniti da je potreban psihofizički oporavak ženi koja je izgubila bebu, te da se bolovanje produžava, ali sada ne zbog održavanja trudnoće, nego zbog bolesti ili povrede van rada. Naime, prema Zakonu o zdravstvenom osiguranju naknada zarade za vreme privremene sprečenosti za rad pripada osiguranicima koji su svojstvo osiguranika stekli kao zaposleni ili preduzetnici, ako je zdravstveno stanje osiguranika, odnosno člana njegove uže porodice takvo da je osiguranik sprečen za rad iz razloga propisanih  zakonom, i to ako je privremeno sprečen za rad iz jednog od sledećih sedam zakonskih razloga:

1) usled bolesti ili povrede van rada;  2) usled profesionalne bolesti ili povrede na radu;  3) zbog bolesti ili komplikacija u vezi sa održavanjem trudnoće;  4) zbog propisane mere obavezne izolacije kao kliconoše ili zbog pojave zaraznih bolesti u njegovoj okolini;  5) zbog nege bolesnog, odnosno povređenog člana uže porodice, pod uslovima utvrđenim ovim zakonom;  6) zbog dobrovoljnog davanja organa, ćelija i tkiva, izuzev dobrovoljnog davanja krvi;  7) u slučaju kada je određen za pratioca bolesnog osiguranog lica upućenog na lečenje ili lekarski pregled u drugo mesto, odnosno dok boravi kao pratilac u stacionarnoj zdravstvenoj ustanovi, u skladu sa propisom kojim se uređuje način i uslovi za ostvarivanje prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja.

Kao što se može videti, bolest ili povreda van rada (u koje spada i bolovanje tokom kojeg se žena oporavlja od prekida trudnoće iz mediicinskih razloga) različit je zakonski razlog za bolovanje u odnosu na bolest ili komplikacije u vezi sa državanjem trudnoće. Ovo je važno iz više razloga. Najpre jer se bolovanja koja su nastupila iz različitih zakonskih razloga ne povezuju u pogledu osnova, visine i isplatioca naknade zarade, tačnije tretiraju se kao dva različita bolovanja bez obzira na to što postoji kontinuitet u nastupanju. Tako se bolovanje zbog održavanja trudnoće prekida ako dođe do prestanka trudnoće, a bolovanje koje se nastavlja već sledećeg dana zbog gubitka bebe smatra se novim bolovanjem (zbog bolesti ili povrede van rada), koje opet za prvih 30 dana plaća poslodavac. Takođe, navedeno je važno i zbog toga što se naknada zarade tokom održavanja trudnoće plaća u visini od 100% od osnovice, a naknada zarade tokom takozvanog običnog bolovanja, odnosno bolovanja zbog bolesti ili povrede vana rada-65% od osnovice.

Porodiljsko odsustvo u slučaju prevremenog porođaja ili smrti novorođenčeta

Kada je reč o odsustvu sa rada vezanom za porođaj i negu deteta nakon porođaja, u kolokvijalnom govoru taj period se jednim imenom zove porodiljsko odsustvo. Zakon ga ipak deli na dva dela – na porodiljsko odsustvo, koje traje do navršena tri meseca nakon porođaja i predstavlja oporavak od porođaja za majku, te ga uglavnom ona može koristiti (otac samo u posebnim situacijama); drugi deo se naziva odsustvo sa rada radi nege deteta i ono traje toliko da spojeno sa porodiljskim odsustvom ukupno čini 365 dana. Ovo je važno da razgraničimo kako bismo definisali prava koja postoje u slučaju tragičnog ishoda, odnosno smrti deteta.

Zaposlena žena ima pravo da otpočne porodiljsko odsustvo na osnovu nalaza nadležnog zdravstvenog organa najranije 45 dana, a obavezno 28 dana pre vremena određenog za porođaj. Ukoliko porođaj nastupi pre termina koji je lekar utvrdio, odnosno trudnoća ne traje devet meseci već dođe do prevremenog porođaja, prekida se bolovanje zbog održavanja trudnoće i od momenta porođaja otvara se porodiljsko odsustvo. Porodiljsko odsustvo traje do navršena tri meseca od dana porođaja. Pravo da koristi porodiljsko odsustvo u navedenom trajanju (do navršena tri meseca od dana porođaja) ima i zaposlena žena ako se dete rodi mrtvo ili umre pre isteka porodiljskog odsustva. Otac deteta može da koristi ovo pravo u slučaju kad majka napusti dete, umre ili je iz drugih opravdanih razloga sprečena da koristi to pravo (izdržavanje kazne zatvora, teža bolest i dr.). To pravo otac deteta ima i kada majka nije u radnom odnosu.

Zaposlena žena, po isteku porodiljskog odsustva, ima pravo na odsustvo sa rada radi nege deteta do isteka 365 dana od dana otpočinjanja porodiljskog odsustva. Dakle odsustvo sa rada radi nege deteta se nadovezuje na odsustvo sa rada radi porođaja i sve to zajedno traje ukupno 365 dana. Ovo pravo na odsustvo sa rada radi nege deteta otac deteta može da koristi umesto majke bez ispunjavanja posebnih uslova.

Za vreme porodiljskog odsustva i odsustva sa rada radi nege deteta zaposlena žena, odnosno otac deteta, ima pravo na naknadu zarade, u skladu sa zakonom.