Sapuni umesto plate

Mladu glumicu Mionu Marković gledaoci su upoznali zahvaljujući serijama „Koreni“ i „Jutro će promeniti sve“, ali i kroz ulogu novinarke Ana Marije, u popularnoj domaćoj seriji „Žigosani u reketu“. Iako je od detinjstva znala da želi da se bavi jedino glumom, svoje prve honorare, ipak, nije zaradila na „daskama koje život znače“.

Za sajt Poslovi Infostud, ona govori o tome zbog čega je na jednoj važnoj audiciji ostala bez glasa, u kakvoj su vezi sapuni „Merima“ iz Kruševca i njen prvi honorar, na šta je to spiskala zarađeni novac, i u kojim ostvarenjima je dobila svoje prve uloge.

– Sa devet godina dobila sam svoj prvi honorar i to za crtež koji sam poslala na konkurs firme „Merima“. Oni su hteli da menjaju vizuelni izgled omota za sapun, a svi koji su se prijavili imali su zadatak da nacrtaju crtež sa motivom devojčice koja se kupa. Sećam se da sam nacrtala devojčicu sa balončićima od sapuna i da sam nagrađena za taj crtež, iako nije bio pobednički. I kao nagrada, jednog dana mi je na kućnu adresu stigao paket od 50 sapuna iz „Merime“ – kaže Miona.

Honorar uplatili na mamin račun

Kao petnaestogodišnjakinja snimila je prvu reklamu, ali joj taj angažman nikada nije plaćen.

– Već u to vreme sam pohađala različite školice glume. I zahvaljujući tome sam bila u evidencijama raznih kasting agencija, pa sam preko jedne od njih i dobila ulogu u reklami za MTS. Toliko sam bila srećna zbog toga da agenciji koja me je angažovala nisam ni pominjala honorar, a ni u agenciji nisu smatrali da bi trebalo da me plate. To mi je kasnije ostavilo gorak ukus, ali tada mi je honorar bio potpuno nevažan u poređenju sa reklamom. To, pamtim, između ostalog, i po tome što sam nosila fiksnu protezu – priča nam Miona.

Svoju prvu profesionalnu glumačku ulogu Miona je dobila sa 16 godina, u pozorištu Boško Buha, u predstavi „Škola rokenrola“.

– Dok smo u hodniku pozorišta čekali na audiciju, ja sam se pravila važna, iz svega glasa sam se raspevavala kao luda i na kraju kada je trebalo da uđem na audiciju od tog silnog dranja, pukao mi je glas. Zbog toga što sam bila maloletna nisu mogli meni da isplate honorar, pa je on uplaćen na mamin račun, ali se ne sećam o kolikom se novcu radilo – kaže nam Miona, koja je tada glumu učila u školi glumca Nenada Nenadovića.

Upisala glumu kad je bilo suđeno

Na pitanje da li je oduvek znala da želi da se bavi glumom ili je kao mala maštala o nečemu sasvim drugom, Miona odgovara:

– Ma kakvi. Znala sam od 12 godine da je to jedino čime želim da se bavim. Dva puta sam padala prijemni ispit. Sa prvog prijemnog koji nisam prošla, otišla sam pravo na čas glume, mama je mislila da nisam normalna zbog toga. Druge godine sam, zbog stresa, završila u bolnici. Ogroman je to pritisak, od nekoliko tih sati ili u nekoliko minuta, koliko imate da pred prijemnom komisijom pokažete šta znate, zavisi vam ceo život. Ali nisam sumnjala da ću uspeti. I sad znam da sam upisala glumu tačno kada je bilo vreme, kod profesora Dragana Petrovića Peleta, jer je tako trebalo – priča ova mlada glumica.

Miona, ipak, prvi, kako kaže, veći novac nije zaradila od uloge u pozorištu ili na filmu, nego zahvaljujući znanju istorije.

– Išla sam kao osnovac na takmičenja iz bilogije i geografije, a onda u srednjoj školi i iz istorije. Kao pobedniku Republičkog takmičenja iz istorije pripala mi je nagrada od 60.000 dinara i to je zapravo prvi veliki novac koji sam dobila u životu – navodi Miona, prisećajući se kako je svu lovu potrošila za dan ili dva.

– Pare sam potrošila na gluposti. Trebalo je tih dana da idem na more, pa sam išla Bulevarom i kupovala krpice, i potrebne i nepotrebne. Naravno, sve nekvalitetno, većinu toga sam obukla jednom i nikad više.

Igrala često mračne žene

Prva prava filmska uloga, u filmu „Slepi putnik na brodu ludaka“ obeležiće dalji Mionin put.

– Taj film ću pamtiti po sceni koju sam prvu snimala. Imala sam dve scene, jednu u kojoj se porađam u ludnici i drugu u kojoj izvršavam samoubistvo vešanjem. Scenu vešanja smo najpre snimali, pa je tako ispalo da sam prvi dan visila na konopcu. U nekim kasnijim ulogama sam još četiri puta visila, tako mi se zalomilo da igram uglavnom neke mračne žene. Uloga Ana Marije u “Žigosanima” je zapravo jedna od retkih sa srećnim krajem, obično je suprotno – kroz smeh Miona Marković opisuje svoje početke na snimanju kod čuvenog reditelja Gorana Markovića.

Svog televizijskog debija, glumica se seća po tremi koju je imala kada je dobila ulogu u seriji „Koreni“, rađenoj po istoimenom romanu Dobrice Ćosića.

– Scenario se obično uči dva-tri dana pred snimanje, a ja sam ovaj naučila tri meseca unapred napamet. Zamislite onda koliku sam imala tremu i kakvu sam osećala odgovornost – kaže Miona i na naše pitanje da li je to bilo zbog „Korena“ ili zbog toga što je trebalo da igra sa glumcima poput Žarka Lauševića, Igora Đorđevića i drugih, ona zaključuje:

– Pre svega zbog izvrsne glumačke ekipe.