Srećan 8. mart! Zašto očekujete manje plate?

Autor: Natalija Sekulić | Želim da napredujem u karijeri

mar 06

Međunarodni dan žena 8.mart žene sa ovog podneblja dočekuju u uverenju da je u redu da imaju niže plate od muškaraca! I to konkretno u ovom regionu misle da im pripada za 138 evra manja zarada nego njihovim muškim kolegama, pokazalo je Regionalno istraživanje tržišta rada za 2019. godinu!

Ovo ispitivanje, koje je obuhvatilo  4.147 ispitanika, sproveli su vodeći sajtovi za zapošljavanje iz četiri zemlje u vreme trajanja Regionalnog online sajma zapošljavanja: Poslovi Infostud (Srbije), MojPosao (Hrvatska), Posao.ba (BiH) i Vrabotuvanje.com.mk (Severna Makedonija).

Istraživanje je pokazalo da žene iz ovih zemalja smatraju da je prihvatljivo da imaju platu u iznosu od 671 evra u proseku, dok su se muškarci izjasnili da očekuju bar 809 evra. Generalno gledano, u regionu je prosečna očekivana zarada od 725 evra.

– Niže zarade žena u odnosu na muškarce za isti posao nisu nikakav ekskluzivitet Srbije, naprotiv. Razlozi za to su brojni i različiti, a kada je reč o Srbiji, za početak su to ekonomski. Kada se borite da očuvate egzistenciju nemate baš mnogo prostora za izbor jer kod nas i dalje funkcioniše patrijarhalni obrazac ponašanja – kaže za sajt Poslovi.infostud.com Poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković.  

Ona navodi da i same žene često misle da manje vrede jer nemaju jednaku startnu poziciju da dokažu suprotno i da u takvim okolnostima – bez podrške i sa brojnim ograničenjima, neminovno je da kao rezultat imamo niža očekivanja žena.

„Lepljivi pod“ na putu ka napredovanju

U ovom regionalnom istraživanju žene su se izjasnile da su im međuljudski odnosi na poslu najvažniji, dok je muškarcima na prvom mestu plata. Istovremeno, muškarci manje brinu za svoje radno mesto od ženske populacije. Posebno je interesantno, a to su pokazala neka ranija istraživanja sajta Poslovi.infostud.com, da čak i one žene koje imaju višu školsku spremu u odnosu na svoje kolege muškarce, takođe očekuju nižu zaradu.

–  Nesrazmerna zastupljenost u menadžmentu kompanija često se objašnjava terminima „lepljivog poda“, „staklenog plafona“ ili “polomljenih lestvica”, što znači da žene na svakom koraku i nivou karijere imaju teškoće u napredovanju – od ulaznih do viših pozicija pa i obezbeđivanju jednakih zarada. Pritom, ako pogledamo strukturu poslova koje obavljaju žene videćete da su one najviše angažovane na operativnim  poslovima gde se puno radi, a malo zarađuje. Žene su vrlo svesne okolnosti u kojima rade zbog čega su često demoralisane. Napredovanje u karijeri zahteva suočavanje sa brojnim rizicima i veoma naporan rad, pa ne čudi da žene koje imaju porodicu prihvataju niže plate zarad recimo stalnog zaposlenja ili fiksnog radnog vremena – ističe poverenica Janković.

Ključ je u razbijanju stereotipa

Programska direktorka za startap ekosistem u organizaciji Digitalna Srbija, Zoja Kukić kaže da kod nas muškarci koji su ambiciozni, moćni i uspešni dobijaju aplauz, dok žene sa istim karakteristikama trpe društvene posledice.

Ženska postignuća dolaze sa cenom. Ne treba da zanemarimo da na slična neodobravanja nailaze i muškarci koji se ne uklapaju u šablon. Razbijanje svih stereotipa je jedini put ka jednakosti. Ako pogledamo podatke za Beograd, koji su slični onim na svetskom nivou, muškarci zarađuju 21% više od žena, a ako imaju visoku spremu, onda je jaz još veći – 23 odsto. Rađena su i mnogobrojna istraživanja koja ispituju zbog čega postoji ova razlika u plati i uglavnom provejava nekoliko razloga. Prvo, različite su karakteristike posla koje traže žene u odnosu na muškarce, poput fleksibilnog radnog vremena, rada od kuće i sl. Takođe, različiti su i nivoi samopouzdanja, tako da muškarci i žene drugačije pregovaraju o povišici, unapređenju, pa se u različitom odnosu prijavljuju na više pozicije. Tu je i rodna diskriminacija, usled koje muškarac dobija veću platu zato što se samo zbog svog pola smatra boljim kandidatom – kaže Kukić.

Žene potcenjuju svoj učinak

Ona upozorava da se razlika u plati drastično uvećava nakon dobijanja dece, a da žene pritom više vremena od muškaraca provode brinući o kući.

 – Žene mnogo više vremena provode u kućnim poslovima od muškaraca. U Beogradu, na primer, žene četiri sata dnevno troše na kućne poslove, dok muškarci samo dva. Stoga se razlika u plati drastično uvećava nakon dobijanja dece – ona iznosi 10% neposredno po dobijanju dece, ali kad dete napuni 20 godina, prosečna zarada po satu za ženu je za čak trećinu manja od one koju dobijaju muškarci. Zato kada pričamo o ovoj temi, treba da smo svesni  da za osnaženje žena na radnom mestu, moramo i da osnažimo muškarca kod kuće

 Drugačiji je i pogled na lični uspeh odnosno neuspeh među muškarcima i ženama.

– One najčešće svoj uspeh pripisuju eksternim faktorima: „Neko mi je pomogao”, „Imala sam sreće”, dog ga oni prihvataju kao ličnu zaslugu. Razlikuju se i kada obrazlažu svoje neuspehe. Kada muškarac „kiksne”, on to objašnjava time što „nije dovoljno učio” ili „mu nije interesantna tema”. Kada žena doživi neuspeh, češće će verovati da je to do nedostataka u njenim sposobnostima – zaključuje Kukić.

Problem je u društvu i sistemu

Direktorka Centra za mame Jovana Ružičić napominje da ovo istraživanje zapravo pokazuje da su žene i te kako svesne gde žive.

Ovo istraživanje dođe kao ogledalo naše stvarnosti. Sve zemlje koje ste naveli, uključujući i Srbiju spadaju u izuzetno patrijahalnu sredinu. Ovde se poslodavac koji ne otpusti trudnu radnicu gleda kao sjajan poslodavac, maltene treba da mu se oda priznanje. Dakle, žene su svesne i radne sredine u kojoj se nalaze i društvenih prilika. Nije problem u ženama, nego u društvu i sistemu – ocenjuje Ružičić.

Sve naše sagovornice saglasne su da je potrebno mnogo više razumevanja i podrške da bi se i same žene zauzele za sebe.

– Važno je da se kontinuirano šalju poruke da je diskriminacija zabranjena, da svi istinski imamo jednake šanse. Takođe trebalo bi da se ojača Inspektorat za rad, koji danas ima ograničena ovlašćenja. I kada slučajevi kršenja radnog prava izađu u javnost poslodavci nastave po starom jer misle da su nedodirljivi. Osnaživanje žena može se postići i kroz  ženska umrežavanja i pružanje uzajamne podrške. Naravno, dug je to proces i  nije logično da se stvari dese za godinu ili dve jer su to ozbiljne promene koje su vidljive tek na duži rok – smatra  poverenica Janković.

Ne zaboravi na koleginicu

Zoja Kukić podseća da je za postizanje uspeha ključna podrška okruženja.

– I to mogu da potvrdim i sopstvenim primerom — od roditelja koji su me učili da mogu sve što poželim, preko poslovnog okruženja koje mi pomaže da rastem, do muža koji me podržava da budem to što jesam, i u poslu i u životu. Baš zato je važno da osvestimo da ova tema nije samo tema žena, već svako utiče na smanjenje ovog jaza i jačanje uloge žena u društvu — roditelji, prijatelji, kolege i partneri – dodaje ona.

Jovana Ružičić iz Centra za mame kaže da podrška ne sme da traje samo dok svaka od nas ne ispuni neki  zacrtani cilj.

– Veoma je važno da one žene koje dođu na neku poziciju ne zaborave na svoje koleginice. Nemojte ih nikada zaboraviti. Potrebna nam je daleko veća kolegijalnost među ženama, da jedna drugu stvarno podržavamo i „guramo“.  Veće zajedništvo učiniće i nas jačima – kaže Ružičić.

O autoru: Natalija Sekulić

Novinar. U nekoliko redakcija „pokrivala" ekonomske teme gotovo 15 godina. Voli izazove, dobru muziku i često igra jamb. Veruje u izreku da karakter, a ne okolnosti, čini čoveka.