Sve o pravima i obavezama u slučajevima prekovremenog rada

Autor - Milan Predojevic | Pravnik odgovara

jun 14

Radno vreme definisano je domaćim Zakonom o radu kao „vremenski period u kome je zaposleni dužan, odnosno raspoloživ da obavlja poslove prema nalozima poslodavca, na mestu gde se poslovi obavljaju, u skladu sa zakonom“, što je u skladu sa pojmom radnog vremena u zemljama Evropske unije.

Vreme koje zaposleni u toku pripravnosti provede u obavljanju poslova po pozivu poslodavca smatra se radnim vremenom, baš kao i vreme koje zaposleni, po sporazumu sa poslodavcem, provede obavljajući poslove od kuće, dakle van mesta na kome se inače obavljaju.

 

Puno radno vreme

Puno radno vreme u našoj zemlji iznosi 40 časova nedeljno, osim ako zakonom nije drukčije određeno, a opštim aktom može da se utvrdi da puno radno vreme bude kraće od 40 časova nedeljno, ali ne kraće od 36 časova nedeljno. Zakonodavac ovom odredbom praktično određuje da je okvir u kojem se kreće puno radno vreme između 36 i 40 časova nedeljno. Zaposleni koji radi se punim radnim vremenom kraćim od 40 časova nedeljno ostvaruje sva prava iz radnog odnosa kao zaposleni sa punim radnim vremenom od 40 časova nedeljno.

Nepuno radno vreme jeste radno vreme kraće od punog radnog vremena.

Zaposleni koji radi sa nepunim radnim vremenom ima pravo da zasnuje radni odnos i kod drugog poslodavca te da na taj način ostvari puno radno vreme, što se postiže zaključivanjem ugovora o radu sa svakim od poslodavaca, navodeći u ugovorima o radu obim radnog vremena (u ovom slučaju nepuno), što predstavlja obavezan element ugovora o radu.

Rad duži od opisanog punog radnog vremena smatra se prekovremenim radom.

Raspored radnog vremena

Prema Zakonu o radu raspored radnog vremena u okviru radne nedelje utvrđuje poslodavac. Zakon kaže da „po pravilu“ radna nedelja traje pet radnih dana, a radni dan osam časova, S obzirom na navedeno, naročito imajući u vidu da zakonodavac koristi odrednicu „po pravilu“, ostavljena je mogućnost da poslodavac pitanje radne nedelje utvrdi drugačije od onog koje je „po pravilu“. Posebno je naglašeno da poslodavac kod koga se rad obavlja u smenama, noću ili kad priroda posla i organizacija rada to zahteva – radnu nedelju i raspored radnog vremena može da organizuje na drugi način.

Poslodavac je dužan da obavesti zaposlene o rasporedu i promeni rasporeda radnog vremena najmanje pet dana unapred, osim u slučaju uvođenja prekovremenog rada. Izuzetno poslodavac može da obavesti zaposlene o rasporedu i promeni rasporeda radnog vremena u kraćem roku od pet dana, ali ne kraćem od 48 časova unapred u slučaju potrebe posla usled nastupanja nepredviđenih okolnosti.

Prema tome, puno radno vreme iznosi po pravilu iznosi 5 radnih dana sa 8 časova dnevno, svaki rad preko punog radnog vremena je prekovremeni, s tim da zaposleni može da radi najduže 12 časova dnevno, odnosno 48 časova nedeljno uključujući i prekovremeni rad.

Prekovremeni rad

U slučaju više sile, iznenadnog povećanja obima posla i u drugim slučajevima kada je neophodno da se u određenom roku završi posao koji nije planiran, a na zahtev poslodavca, zaposleni je dužan da radi duže od punog radnog vremena.

Što se tiče dužine trajanja prekovremenog rada Zakon određuje da prekovremeni rad ne može da traje duže od osam časova nedeljno, odnosno da zaposleni ne može da radi duže od 12 časova dnevno, uključujući i prekovremeni rad. Prema tome, zakon propisuje ograničenje prekovremenog rada na dnevnom i nedeljnom nivou. Konkretno, ukoliko je ugovoreno redovno puno radno vreme od 40 časova nedeljno u 5 osmočasovnih radnih dana, poslodavac ne može da naloži zaposlenom da u jednom danu radi duže od 12 sati ukupno, odnosno duže od 48 časova tokom cele nedelje.

Prekovremeni rad predstavlja izuzetak u opravdanim zakonom propisanim situacijama, dakle može da se uvede samo u izuzetnim slučajevima, za posao koji nije mogao unapred da bude predviđen.

Prava zaposlenih koji rade prekovremeno

Zaposleni za svaki sat prekovremenog rada ima pravo na uvećanu zaradu u visini utvrđenoj opštim aktom i ugovorom o radu za prekovremeni rad i to uvećanje mora da bude minimum 26% od osnovice, to jest zarade koju ostvaruje za ugovoreno radno vreme.

Imajući u vidu citiranu zakonsku odredbu, poslodavac je u obavezi da prekovremeni rad plati u uvećanom iznosu, i to najmanje 26%. Svako postupanje poslodavca suprotno navedenom, kao što bi recimo bilo odbijanje isplate prekovremenog rada i obračunavanje slobodnih dana umesto plaćanja, značilo bi kršenje zakonskih prava zaposlenog.

Zakon je posebno naveo da kada su u pitanju zdravstvene ustanove dežurstvo i prekovremeni rad uređuju se posebnim zakonom.

Preraspodela radnog vremena i prekovremeni rad

Poslodavac može da izvrši preraspodelu radnog vremena kada to zahteva priroda delatnosti, organizacija rada, bolje korišćenje sredstava rada, racionalnije korišćenje radnog vremena i izvršenje određenog posla u utvrđenim rokovima.

Preraspodela radnog vremena vrši se tako da ukupno radno vreme zaposlenog u periodu od šest meseci u toku kalendarske godine u proseku ne bude duže od ugovorenog radnog vremena zaposlenog. Primera radi, tri meseca se radi 50 sati nedeljno, a potom tri meseca radno vreme biva kraće od punog za onoliko za koliko je bilo produženo u prva tri meseca, odnosno radi se 30 sati nedeljno.

Kolektivnim ugovorom može da se utvrdi da se preraspodela radnog vremena ne vezuje za kalendarsku godinu, odnosno da može trajati i duže od šest meseci, a najduže devet meseci.

U slučaju preraspodele radnog vremena, radno vreme ne može da traje duže od 60 časova nedeljno.

Zakonom je jasno precizirano da se preraspodela radnog vremena ne smatra prekovremenim radom i zaposleni nema pravo na uvećanu zaradu za sate rada duže od punog radnog  vremena u toku preraspodele, jer je kao kompenzaciju za to dobio kraće radno vreme u periodu kada je manje posla, za isto onoliko koliko je radio duže u vremenu povećanog obima posla. Primera radi, radnik u ugostiteljstvu 3 meseca tokom sezone radi 55 sati nedeljno, ali potom van sezone 3 meseca radi 25 sati nedeljno, što čini da u proseku tokom perioda preraspodele koji traje 6 meseci radi 40 časova nedeljno. Za period kada je radio 55 sati nedeljno nema pravo na isplatu uvećane zarade za onih 15 sati koje prelaze 40 sati punog radnog vremena, jer kao kompenzaciju dobija kraće radno vreme van sezone. Međutim, ako zaposleni ostvari radno vreme u dužem trajanju od punog radnog vremena i u tom periodu preraspodele ne koristi slobodne dane, onda se ne radi o preraspodeli radnog vremena, već o prekovremenom radu, za koji zaposlenom sleduje uvećana zarada. Navedeno znači da kada se zaposlenom odredi da u određenom periodu radi po principu preraspodele radnog vremena, a na isteku tog perioda on nije iskoristio sve slobodne dane koji mu pripadaju, svi časovi rada ostvareni u trajanju dužem od punog radnog vremena tokom preraspodele priznaju mu se kao prekovremeni rad, za koji mu se obračunava uvećana zarada

Ponovo ističemo da je preraspodela radnog vremena dopuštena kada to zahteva priroda delatnosti, organizacija rada, bolje korišćenje sredstava rada, racionalnije korišćenje radnog vremena i izvršenje određenog posla u utvrđenim rokovima, dok je poslodavac dužan da prizna prekovremeni rad u slučaju određivanja dužeg radnog vremena usled povećanja posla koji je iznenadan, odnosno koji se nije mogao predvideti, to jest unapred planirati.

Zaposleni koji koriste godišnji odmor i prekovremeni rad

Zaposleni koji koristi pravo na godišnji odmor nije obavezan, odnosno ne bi smeo da se odazove pozivu poslodavca radi obavljanja prekovremenog rada.

Prema Zakonu o radu zaposleni ne može da se odrekne prava na godišnji odmor,  niti mu se to pravo može uskratiti od strane poslodavca ili zameniti novčanom naknadom, osim u slučaju neiskorišćenog godišnjeg odmora kod prestanka radnog odnosa.

Poslodavac prema potrebama posla odlučuje o vremenu korišćenja godišnjeg odmora, uz prethodnu konsultaciju zaposlenog. Rešenje o korišćenju godišnjeg odmora zaposlenom se dostavlja najkasnije 15 dana pre datuma određenog za početak korišćenja godišnjeg odmora. S obzirom da se prava na godišnji odmor zaposleni ne može odreći, a nakon što poslodavac rešenjem odluči o periodu korišćenja godišnjeg odmora, zaposleni je dužan da postupi po rešenju o korišćenju godišnjeg odmora. To znači da zaposleni u periodu korišćenja godišnjeg odmora koji je određen rešenjem poslodavca ne bi smeo da dolazi na posao, niti poslodavac može da mu u tom periodu nalaže da izvršava radne zadatke.

Sledstveno navedenom, i u situaciji kada se pojave okolnosti koje predstavljaju osnov za uvođenje prekovremenog rada, odnosno u slučaju više sile, iznenadnog povećanja obima posla i u drugim slučajevima kada je neophodno da se u određenom roku završi posao koji nije planiran, poslodavac ne bi smeo, odnosno nema zakonsko pravo da poziva zaposlenog koji koristi godišnji odmor na izvršavanje radnih zadataka.

Istina, poslodavac može da izmeni vreme određeno za korišćenje godišnjeg odmora ako to zahtevaju potrebe posla, ali najkasnije pet radnih dana pre dana određenog za  korišćenje godišnjeg odmora. Imajući u vidu sve navedeno, i u slučajevima kada poslodavac zaposlenima može da odredi obavljanje prekovremenog rada, nema zakonsko ovlašćenje da prekida godišnji odmor zaposlenom koji ga koristi i da mu nalaže obavljanje radnih zadataka.

Ustavne garancije, zakonska ograničenja i posebna zaštita

U cilju zaštite osnovnih prava radnika i njihovog dostojanstva svako zaposleno lice ima pravo na ograničenje maksimalnih radnih sati. Međunarodnim konvencijama koje  je naša zemlja ratifikovala i time unela u domaći pravni poredak, ustanovljen je i princip četrdesetočasovne radne nedelje.

Ustav Republike Srbije navodi da između ostalih prava i sloboda i pravo na poštovanje dostojanstva svoje ličnosti na radu, kao i pravo na ograničeno radno vreme, predstavljaju neotuđiva prava svih radno angažovanih lica. Niko se tih prava ne može odreći.

Zakonom je predviđen niz zabrana prekovremenog rada zaposlenih. Pored ograničenja koja smo već naveli u dosadašnjem delu teksta postoje i sledeća:

-zaposleni ne može da radi prekovremeno ako bi, po nalazu nadležnog zdravstvenog organa, takav rad mogao da pogorša njegovo zdravstveno stanje.

-zaposlena za vreme trudnoće i zaposlena koja doji dete ne može da radi prekovremeno, ako bi takav rad bio štetan za njeno zdravlje i zdravlje deteta, na osnovu nalaza nadležnog zdravstvenog organa.

-jedan od roditelja sa detetom do tri godine života može da radi prekovremeno, odnosno noću, samo uz svoju pisanu saglasnost. Samohrani roditelj koji ima dete do sedam godina života ili dete koje je težak invalid može da radi prekovremeno samo uz svoju pisanu saglasnost.

-zaposlenom koji radi na naročito teškim, napornim i za zdravlje štetnim poslovima, utvrđenim zakonom ili opštim aktom, na kojima i pored primene odgovarajućih mera bezbednosti i zaštite života i zdravlja na radu, sredstava i opreme za ličnu zaštitu na radu postoji povećano štetno dejstvo na zdravlje zaposlenog –skraćuje se radno vreme srazmerno štetnom dejstvu uslova rada na zdravlje i radnu sposobnost zaposlenog, a najviše 10 časova nedeljno. Zakon ove poslove naziva poslovima sa povećanim rizikom. Zaposleni koji radi skraćeno radno vreme ima sva prava iz radnog odnosa kao da radi sa punim radnim vremenom. Zakonodavac zabranjuje da se zaposlenom koji radi na poslovima na kojima je uvedeno skraćeno radno vreme odredi prekovremeni rad na tim poslovima, osim u slučajevima određenim zakonom

Kaznene odredbe i praksa

Prema svemu citiranom, važeći pravni propisi u našoj zemlji prate međunarodne standarde u pogledu radnog vremena i ograničenja koje poslodavac ima u određivanju istog, a sve u ciilju postizanja ravnoteže između zadovoljavanju potreba posla i zaštite prava zaposlenih, odnosno integriteta i dostojanstva radno angažovanih lica. Preostaje da se propisi dosledno primenjuju u praksi, a mehanizme da to učini ima država kroz pravosudni sistem i inspekcijske organe. U tom smislu, ukoliko zaposleni smatra da poslodavac ne postupa u skladu sa Zakonom o radu, potrebno je da se obrati nadležnoj inspekciji rada, koja vrši nadzor nad primenom ovog zakona, drugih propisa o radnim odnosima, te opštih akata i ugovora o radu kojima se uređuju prava i obaveze zaposlenih. Nakon što se utvrdi da je poslodavac zaposlenom odredio prekovremeni rad na način suprotan zakonskim odredbama, novčanom kaznom od 600.000 do 1.500.000 dinara kazniće se za prekršaj poslodavac sa svojstvom pravnog lica, novčanom kaznom od 200.000 do 400.000 dinara za isti prekršaj kazniće se poslodavac koji je preduzetnik, a novčanom kaznom od 30.000 do 150.000 dinara kazniće se za navedeni prekršaj odgovorno lice u pravnom licu, odnosno zastupnik pravnog lica.

Prema svemu navedenom, citirane zaštitne i kaznene zakonske odredbe imaju za cilj da obezbede da se prekovremeni rad može uvesti samo izuzetno, za posao koji nije mogao  da se predvidi, a po svojoj prirodi je takav da je neodložan, odnosno mora da se završi u određenom roku, što i jeste u duhu pravnih propisa koji regulišu prekovremeni rad. Opisani zaštitni mehanizmi, ukoliko se u praksi dosledno primenjuju pre svega od strane inspekcijskih, a na kraju i pravosudnih organa, treba da obezbede zaštitu zaposlenima od zloupotrebe instituta prekovremenog rada od strane poslodavaca.

Podelite
Share
Tweet
Share

O autoru: Milan Predojevic

Diplomirao na Pravnom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu. Ima dugogodišnje radno iskustvo u oblasti radnog prava i socijalnog osiguranja. Svakodnevni kontakt sa građanima koji su u potrazi za poslom ili menjaju radno mesto pružio mu je uvid u probleme sa kojima se uglavnom susreću. Siguran je da njegovo lično profesionalno iskustvo može da pomogne u pronalaženju odgovora na pitanja koja kandidati na sajtu najčešće postavljaju

Tekstovi iz iste kategorije

Nadređeni ne ceni vaš rad – šta uraditi?

Obustava isplate zarade zaposlenima koji štrajkuju
Prijavi se i postavi komentar

(107) komentari

Dragan Ilic 31. 01. 2025.

Postovani
Sredinom prosle godine firma nas je vracala kuci,jer nismo imali posla.A oni su nam pisali minus sate,tako da smo svi otisli u minus po 300-400 sati.Moram da kazem da smo plate uredno primali,i sa tolikim minusom.Ali sada sa pocetkom godine,oni vrse pritisak na nas radnike da vracamo te minus sate iz prosle godine,tj da odradjujemo subote za to.Da li je to po zakonu,ili treba da nam placaju subote sto radimo?Hvala unapred

    Milan Predojevic 01. 02. 2025.

    Poštovani Dragane
    U slučaju da Vas firma vraća kući,jer nemate posla. trebalo bi da se donese rešenje o nakandi zarade za vreme prestanka rada poslodavca bez krivice zaposlenog. Moguće je i rešenje o preraspodeli radnog vremena, po kojem u nekom periodu radite duže (ili kraće), a potom u periodu koi traje jednako dugo kao i prvi period radite opet kraće (ili duže). Primera radi, period preraspodele traje 6 meseci. Ako u prva tri meseca radite 50 umesto 40 časova nedeljno, onda u naredna tri meseca radite 30 umesto 40 časova i nedeljno i u ukupnom periodu od 6 meseci radite u proseku 40 časova nedljno, što je reodvno puno radno vreme.
    Ne mogu da Vam piš minus sate, tako da svi odete u minus po 300-400 sati. Prema tome, li radite po preraspodeli, ili ako nem rešenja o prerspoedli svaki sat preko 40 časova nedeljno mora da se plati kao prekovreemni rad.
    Pozdrav

Korisnik 23b9fbba25 29. 01. 2025.

Postovani
Poslodavac u mojoj firmi trazi da radimo svake subote,te subote odnosno prekovremeni placaju tek posle 6 meseci,vecinom ne isplate jer subote idu u preraspodelu pa nas salju u trecu smenu na odmor.Nekolicina nas se pobunila i dobili smo kaznu od 10% plate i nemogucnost napredovanja 6 meseci.Rekli su nam da je takva politika firme.Dan placenog odmora je skoro duplo manji od prekovremenog.Da li oni smeju tako da se ponasaju i da li mi imamo nekakva prava?
Pozdrav

    Milan Predojevic 29. 01. 2025.

    Poštovani
    Ukoliko imate radnu nedelju od ponedeljka do petka sa po 8 časova rada, najpre treba reći da poslodavac ne može da traži da radite svake subote, jer to onda znači da je prekovremeni rad standard, a to ne može da bude slučaj. Prekovremeni rad se određuje samo u slučaju iznenadnog povećanja obima posla, u slučaju iznenadnih okolnosti kada je potrebno završiti neki nepredviđen posao. Te subote koje radite predstavljaju prekovremeni placaju se sa zaradom za taj mesec, a to znači do kraja narednog meseca. To je zakonski rok, a ne tek posle 6 meseci. Pogotovo ne mogu da ne isplate.
    Subote mogu da idu u preraspodelu ako poslodavca o tome donese rešenje, ali ne može nakandno da se tretira kao preraspodela.
    Ukoliko se neko pobunio, to ne može da bude osnov za umanjenje zarade i da obrazloženje bude „olitika firme“. Umanjenje zarade do 20% najduže 3 meseca moguže je samo ako poslodavca u disciplinskom postupku utvrdi da ma uslova za otkaz, pa umesto otkaza da novčanu kaznu. Samo tada je to moguć.
    Pozdrav

      Korisnik 23b9fbba25 30. 01. 2025.

      Nisam lepo napisao,politika firme je da se subote ne placaju nego da idu u preraspodelu pa koliko ostanu placaju se na 6 meseci.Radio sam dve subote,kada dodje treca smena salju me u utorak i cetvrtak na odmor ,,zbog smanjenja obima posla“.Nekoliko puta su mi trazili su da ne dodjem u petak na posao a da dodjem u subotu.U obracunu mi ne pise broj preraspodela koliko mi je placeno nego samo cifra tipa 8721din.Pitanje je da li ja mogu da odbijem da potpisem da necu da radim u subotu zato sto se ona racuna u preraspodelu a ne kao prekovremeni rad?Isto kada imamo 10dana nocne plata po satu nam je 404din.a 5 dana nocne 414din.Radim godinu dana u firmi i dosta je bilo da se preko moje grbace oni bogate.Hvala unapred.Pozdrav

        Milan Predojevic 30. 01. 2025.

        Poštovani
        Mišljenja sam da politika firme ne može da bude „da se subote ne placaju nego da idu u preraspodelu pa koliko ostanu placaju se na 6 meseci“.
        Ako ste radili dve subote nakon što ste odradili već ponedlejak-petak po 8 sati, onda subota mora da se plati kao prekovremeni rad.
        Isto tako, nije pravilna organizacija radnog vremena da Vas napraso šalju u utorak i četvrtak na odmor „zbog smanjenja obima posla“. Poslodavac je dužan da obavesti zaposlene o rasporedu i promeni rasporeda radnog vremena najmanje pet dana unapred, osim u slučaju uvođenja prekovremenog rada. Samo izuzetno poslodavac može da obavesti zaposlene o rasporedu i promeni rasporeda radnog vremena u kraćem roku od pet dana, ali ne kraćem od 48 časova unapred u slučaju potrebe posla usled nastupanja nepredviđenih okolnosti. Zbog toga ne mogu da Vas pozovu u četrvtak i kažu da ne dođete u petak na posao a da dođete u subotu.
        U obracunu zarade treba da bude iskazan svaki sat i svaka isplata (po kom je osnovu-noćni rad, prekovremeni, preraspodela itd).
        Mišljenja sam da možete da odbijete da potpišete da nećete da radite u subotu, osim ako poslodavac ne donese odluku da je to prekovremeni rad ili ne donese odluku o preraspodeli.
        Pozdrav

Gojkan Stojinović 06. 08. 2024.

Poštovani
Poslodavac moje supruge koja ima radno vreme 12/24/12/48 zbog manjka zaposlenih koji je prouzrokovan odlaskom zaposlenih na porodiljska i druga bolovanja uvodi prekovremeni rad. Ovaj rad se upisuje u tzv “bazen” i na 6 meseci bi trebalo da se vrši preraspodela u periodima smanjenog obima posla, odnosno planiranih ili neplaniranih remonta.
Ono što se trenutno dešava i zbog čega Vam se obraćam za savet je:
Supruga je redovno i uredno podnela zahtev za korišćenje godišnjeg odmora koji joj je odobrio linijski rukovodilac a rešenje treba da dobije po završetku GO. Nakon nekoliko dana od početka korišćenja GO dobila je od osobe zadužene za pravljenje rasporeda rada informaciju da joj se umesto GO pišu sati iz “bazena”, odnosno da je praktično na preraspodeli. Preraspodelu radnih sati nije dobila u vidu bilo kkve odluke niti u vidu “ponude” za preraspodelu već je dobila samo informaciju da je ovo odluka sa višeg nivoa rukovodstva, dakle bez formalnog dokumenta koji to i potvrđuje.

Da li je ovo u skladu sa zakonom i pravima zaposlenog? Da li postoji pravni lek za ulaganje žalbe i ukoliko postoji molim Vas da me uputite na regulativu na koju bi mogla da se pozove (zakoni,uredbe,pravinici,član,stav….)

Hvala unapred

    Milan Predojevic 08. 08. 2024.

    Poštovani
    Preraspodela radnog vremena uređena je odredbama 57-61. člana Zakona o radu. Tim zakonskim odredbama propisano je sledeće:
    Poslodavac može da izvrši preraspodelu radnog vremena kada to zahteva priroda delatnosti, organizacija rada, bolje korišćenje sredstava rada, racionalnije korišćenje radnog vremena i izvršenje određenog posla u utvrđenim rokovima.
    Preraspodela radnog vremena vrši se tako da ukupno radno vreme zaposlenog u periodu od šest meseci u toku kalendarske godine u proseku ne bude duže od ugovorenog radnog vremena zaposlenog.
    Kolektivnim ugovorom može da se utvrdi da se preraspodela radnog vremena ne vezuje za kalendarsku godinu, odnosno da može trajati i duže od šest meseci, a najduže devet meseci.
    Zaposlenom koji se saglasio da u preraspodeli radnog vremena radi u proseku duže od ugovorenog radnog vremena, časovi rada duži od prosečnog radnog vremena obračunavaju se i isplaćuju kao prekovremeni rad.
    U slučaju preraspodele radnog vremena, radno vreme ne može da traje duže od 60 časova nedeljno.
    Preraspodela radnog vremena ne smatra se prekovremenim radom.
    Preraspodela radnog vremena ne može se vršiti na poslovima na kojima je uvedeno skraćeno radno vreme (poslovi sa uvećanim rizikom po zdravlje).
    Zaposleni kome je radni odnos prestao pre isteka vremena za koje se vrši preraspodela radnog vremena ima pravo da mu se časovi rada duži od ugovorenog radnog vremena ostvareni u preraspodeli radnog vremena preračunaju u njegovo radno vreme i da ga poslodavac odjavi sa obaveznog socijalnog osiguranja po isteku tog vremena ili da mu te časove rada obračuna i isplati kao časove prekovremenog rada.
    Što se tiče situacije kod Vaše supruge, najpre treba reći da ukoliko je redovno i uredno podnela zahtev za korišćenje godišnjeg odmora, i ako joj je isti odobrio neposredni rukovodilac, rešenje treba da dobije pre početka korišćenja, a ne po završetku GO. TNkon početka korišćenjaodmora više ne može biti izmena o vremenu korišćenja GO.
    Što se tiče preraspodele, o istoj poslodavac odlučuje pojedinačnim akTom-rešenjem ili odlukom o preraspodeli radnog vremena. Ako se trenutni slobodni dani pripisuju u preraspodelU, onda SUPRUGA zadržava sve te dane godišnjeg odmora, ali mora postojati pisana odluka, upravo radi mogućnosTi upotrebe pravnog leka. Prema Zakonu o radu, o pravima i obavezama zaposlenih poslodavac odlučuje rešenjem.Zaposlenom se u pisanom obliku dostavlja rešenje o ostvarivanju prava, obaveza i odgovornosti, sa obrazloženjem i poukom o pravnom leku, Protiv rešenja kojim je povređeno pravo zaposlenog ili kad je zaposleni saznao za povredu prava, zaposleni, odnosno predstavnik sindikata čiji je zaposleni član ako ga zaposleni ovlasti, može da pokrene spor pred nadležnim sudom. Rok za pokretanje spora jeste 60 dana od dana dostavljanja rešenja, odnosno saznanja za povredu prava. Opštim aktom i ugovorom o radu može se predvideti postupak sporazumnog rešavanja spornih pitanja između poslodavca i zaposlenog
    Dakle, mišljenja sam da ne može biti preraspodele radnih sati bez odluke poslodavca u vidu pojedinačnog akta koji se može pobijati tužbom na sudu..
    Pozdrav

Dragana Marković 21. 05. 2024.

Poštovani, da li prekovremeni rad može da se isplaćuje u mesecu nakon što su se sati realizovali, odnosno prekovremeni sati iz marta da se isplate sa aprilskom platom?

    Milan Predojevic 22. 05. 2024.

    Poštovana Dragana
    Uvećana zarada za prekovremeni rad sastavni je deo zarade po Zakonu o radu. Prema istom zakonu, zarada se mora platiti najkasnije do kraja tekućeg meseca za prethodni mesec. Prema tome, zarada za mart morala je biti isplaćena do kraja aprila,, uključujući tu i uvećanja za prekovremeni rad odrađen u martu.
    Pozdrav

Vuceta Obradovic 31. 03. 2024.

Poštovani,

U firmi je svaka subota obavezna, nekada i nedelja.
Oni nama to računaju kao prekovremeni sati. S tim da nam isplate maksimalno 32 sata u toku meseca što imamo prekovremeno, a ostatak nam se vodi kao neki bonus koji isplate tek za tri meseca. Da li je to pravno dozvoljeno?
I još jedno pitanje. Kada se radi noćna smena u subotu, od 10 uveče do 6 ujutru u nedelju, kako bi trebalo da se to obračunava?

    Milan Predojevic 01. 04. 2024.

    Poštovani
    Ukoliko je firmi redovno radno vreme 40 sati rada u periodu od ponedeljka do petka, onda ne može svaka subota biti obavezna. Time se praktično redovno radno vreme pretvara u duže od dozvoljenog. Poslodavca može da donese odluku da se radi prekovremeno u subotu i/ili nedelju samo u zakonom propisanom izuzetnim situacijama: na zahtev poslodavca, zaposleni je dužan da radi duže od punog radnog vremena u slučaju više sile, iznenadnog povećanja obima posla i u drugim slučajevima kada je neophodno da se u određenom roku završi posao koji nije planiran (zakonska definicija prekovremenog rada).
    Pri tom, poslodavac mora da poštuje sledeća ograničenja: Prekovremeni rad ne može da traje duže od osam časova nedeljno i zaposleni ne može da radi duže od 12 časova dnevno uključujući i prekovremeni rad.
    Ukoliko radite subotom i nedeljom i time imate više od 40 sati rada te nedelje, onda poslodavc to mora da računa kao prekovremene sati. Podsećam još jednom, to ipak ne može biti redovna praksa. Sve ostalo je pravno nedozvoljeno.
    Kada se radi noćna smena u subotu, od 10 uveče do 6 ujutru u nedelju, to bi trebalo da se obračunava kao noćni rad, a takođe i kao prekovremeni rad, ako ste već radili 40 sati od ponedeljka do petka. Tu Vam pripada uvećanje zarade po dva osnova-po osnovu prekovremenog rada i po osnovu noćnog rada (sem ukoliko je noćni rad već ukalkulisan u Vašu osnovnu zaradu-onda ne mora posebno da se plati).
    Pozdrav

      Vuceta Obradovic 01. 04. 2024.

      A da li zakonski mogu da nam isplate prekovremene sate (sve što imamo preko 32 sata) tek za 3 meseca?

      I još jednu situaciju imamo, da kada radimo prekovremeno za neki državni praznik, sve preko 8 sati oni to računaju kao 26%, a trebalo bi valjda npr svih 10 sati da računaju kao da smo radili za državni praznik.

      Pozdrav,

        Milan Predojevic 02. 04. 2024.

        Poštovani
        Zarada ostvarena u jednom mesecu mora da se plati najkasnije do kraj narednog meseca. Prema tome, poslodavac je u prekršaju ako uvećanje zarade za prekovremene sate ostvareno u jednom mesecu isplati tek za tri meseca.
        Što se tiče rada na državni praznik, svaki sat se mora platiti uvećano i to najmanje 110% od osnovice. Dodatno, ako ti sati zapravo predstavljaju prekovremeni rad jer ste u toj nedelji već ostvarili 40 sati redovnog radnog vremena, poslodavca je dužan da svih 8 sati računa kao prekovremeni i dodatno uveća zaradu koja je već uvećana zbog rada praznikom. Naravno, tada ne biste smeli da radite 10 sati jer je maksimalan broj prekovremenih sati u jednoj nedelji 8.
        Pozdrav

Bojan Miladinovic 03. 03. 2024.

Poštovani Milane,
U vezi preraspodele radnog vremena kao i kliznog radnog vremena, imamo problem u našoj firmi, jer radimo od 6:30 ujutru pa sve dok ne završimo uveče ali svakog dana prelazimo granicu od 10 časova i dolazimo čak i do 14 sati zavisnosti od dana. Kad god pitamo rukovodioca koje nam je zvanično vreme nikada nismo dobili odgovor. Da li je nama radnicima, u oba slučaja i preraspodele i kliznog radnog vremena,poslodavac dužan da nas obavesti pismeno odlukama u oba slučaja?? Niti nam se vodi evidencija dolaska i odlaska sa posla, a možda i postoji zloupotreba u tačnost početka i završetka radnog dana. Šta nam je činiti po tom pitanju? Unapred zahvalan

    Milan Predojevic 03. 03. 2024.

    Poštovani Bojane
    Zakonom o radu određeno je da raspored radnog vremena u okviru radne nedelje utvrđuje poslodavac, te da radni dan, po pravilu, traje osam časova.
    Ako priroda posla i organizacija rada dozvoljava, početak i završetak radnog vremena može se utvrditi, odnosno ugovoriti u određenom vremenskom intervalu (klizno radno vreme). Poslodavac je dužan da vodi dnevnu evidenciju o prekovremenom radu zaposlenih.
    Poslodavac je dužan da obavesti zaposlene o rasporedu i promeni rasporeda radnog vremena najmanje pet dana unapred, osim u slučaju uvođenja prekovremenog rada.
    Izuzetno poslodavac može da obavesti zaposlene o rasporedu i promeni rasporeda radnog vremena u kraćem roku od pet dana, ali ne kraćem od 48 časova unapred u slučaju potrebe posla usled nastupanja nepredviđenih okolnosti.
    Kod poslodavca kod koga je rad organizovan u smenama ili to zahteva organizacija rada, puno ili nepuno radno vreme zaposlenog ne mora biti raspoređeno jednako po radnim nedeljama, već se utvrđuje kao prosečno nedeljno radno vreme na mesečnom nivou. U ovom slučaju zaposleni može da radi najduže 12 časova dnevno, odnosno 48 časova nedeljno uključujući i prekovremeni rad.
    Poslodavac može da izvrši preraspodelu radnog vremena kada to zahteva priroda delatnosti, organizacija rada, bolje korišćenje sredstava rada, racionalnije korišćenje radnog vremena i izvršenje određenog posla u utvrđenim rokovima. Preraspodela radnog vremena vrši se tako da ukupno radno vreme zaposlenog u periodu od šest meseci u toku kalendarske godine u proseku ne bude duže od ugovorenog radnog vremena zaposlenog.
    U slučaju preraspodele radnog vremena, radno vreme ne može da traje duže od 60 časova nedeljno.
    Shodno ovde citiranim zakonskim odredbama, poslodavac mora blagovremeno da Vas obavesti o rasporedu radnog vremena, da odnese odluku o preraspoedli za određeni vremenski period i u istoj odluči o načinu preraspodele, te mora da vodi preciznu evidenciju o radu, kao i da poštuje zakoska ograničenja u pogledu dužine radnog vremena. Iz Vašeg pitanja proizilazi da postoje kršenja zakona u navedneom smislu. Možete su u tom pogledu obratiit inspekciji za rad.
    Pozdrav

78cef7df502f8c196476976b5f475ea8 24. 02. 2024.

Postovni Milane
Da li sef ima pravo da trazi od zaposlenog da radi vise uzastopnih nedelja drugu smenu ? I da li sme da pise u radnim satima da je radio manje nego sto je radnik radio ?
Da li ovo spada pod mobing na radu ??? Da li sef sme tako da se ponasa ??

Kome se obratiti za pomoc , odnosno ko je u ovom slucaju nadlezan za te stvari ?? Da nezaboravim da napomenem da se radi o ugovoru na neodredjeno.
Hvala na odgovoru

    Milan Predojevic 25. 02. 2024.

    Poštovani
    Zakon o radu propisuje ograničenja u pogledu uzastopnog noćnog rada, ali ne i u pogledu druge smene. Ipak, ako se samo prema Vama određuje konstantna druga smena, a ne i prema stalim zaposlenima koji obavljaju iste poslove, može se govoriti o diskriminaciji i možda čak i mobingu.
    Naravno, nikako se ne može pisati da ste radili manje sati nego što jeste.
    To je kršenje prava iz radnog odnosa.
    Poslodavca možete tužiti za neplaćene sate i za zlostavljanje na radu.
    Pozdrav

Milisav Pulja 30. 11. 2023.

Postovanje…Sto se tiice popisa,jednostavno pitanje,da li poslodavac moze da vas drzi u firmi dve nedelje bez slobodnog dana,jer npr,jedan vikend(subota i nedelja) priprema za popis,sledeca nedelja(subota i nedelja) popis,tako da prakticno tek posle 3nedelje imate slobodan dan?

    Milan Predojevic 01. 12. 2023.

    Poštovani Milisave
    Ne, ne može. Morate da imate bar jedan slobodan dan nedeljno, čak i ako se radi prekovremeno.
    Pozdrav

      Milisav Pulja 01. 12. 2023.

      Tako sam i mislio,ali svejedno je tako,plus se subote rade od 8 do 20h i nikom nista? 🙂

Aleksandra Brankovic 14. 11. 2023.

Poštovani, radim u drzavnoj instituciji, interesuje me kao funkcionise procedura oko prekovremenog rada.
Direktor izdaje nalog za rad duzi od punog radnog vremena, nakon toga se rade evidencije dolaska i odlaska sa posla. Zatim radnik koji radi prekovremeno pise izvestaj direktoru sa razlozima prekovremenog rada. Sve to se salje kadrovskoj sluzbi koja obracunava platu.
Ako sam u pravu, zanima me kako neko koga nema na spisku direktora dobije novcanu nadoknadu za prekovremeni rad. Hvala

    Milan Predojevic 15. 11. 2023.

    Poštovani
    U pravu ste oko procedure jr potrebna je odluka poslodavca o potrebi prekovremenog rada i evidencija o istom. E sad, zbog čega bi poslodavac platio prekovremene sate nekom ko ih nije odradio, pitanje je na koje ne znam odgovor.
    Srdačan pozdrav

Korisnik 9c5013f49f 28. 09. 2023.

Postovani, radim u firmi u Beogradu koja je u vlasnistvu velike Francuske kompanije. Do sada smo radili radno vreme od 8h dnevno. Sada nam od 01.10. 2023. god. uvode novo radno vreme od 12h rada . Radicemo 4 dana po 12h pa onda 4 dana slobodno. Moje pitanje je :Da li mi zaposleni imamo pravo po zakonu o radu na dodatni topli obrok za ovih 12h sati rada. Do sada smo za ovo radno vreme od 8h imali topli obrok u vidu keteringa. Hvala Vam unapred na odgovoru.

    Milan Predojevic 29. 09. 2023.

    Poštovani
    Prema Zakonu o radu zaposleni ima pravo na naknadu troškova u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu, i to za ishranu u toku rada, ako poslodavac ovo pravo nije obezbedio na drugi način. Visina troškova mora biti izražena u novcu. Prema tome, ako poslodavac obezbedi ketering, ne mora da plaća topli obrok. Pošto zakon ne definiše neki minimalni iznos toplog obroka, poslodavac nije obavezan na neku sumu koju bi morao da Vam plati dodatno.
    Pozdrav

      Korisnik 9c5013f49f 29. 09. 2023.

      To razumem i imamo obezbeđen topli obrok. Moje pitanje se odnosi na to sta kaze zakon po pitanju rada od 12 h, tj. da li imamo pravo na dodatni (drugi topli obrok)? Hvala Vam na izdvojenom dodatnom vremenu za odgovor.

        Milan Predojevic 29. 09. 2023.

        Poštovani
        Zakon ovo pitanje ne reguliše na taj način. Kod pauze recimo ako je radno vreme duže od 10 sati mora odmor u toku rada da bude bar 45 minuta, a ne pola sata kao inače. Tako nešto nije propisano za topli obrok. Samo je propisana obaveza poslodavca da ili obezbedi obrok, ili da plati nakandu za isti i iskaže vrdnost te uplae u novcu. Zakon ga ne obavezuje da plati veći iznos toplog obroka kao je radno vreme duže od 8 sati dnevno. Zakonske odredbe se ne dotiču visine nakade za topli obrok, to poslodavac odlučuje shodno svojim finansijskim mogućnostima. Lično smatram da bi trebalo da se odredi neki minimum i da isto takođe treba da zavisi o dužini radnog vremena, ali to nije tako.
        Pozdrav

          Korisnik 9c5013f49f 29. 09. 2023.

          Hvala Vam puno na Vašem trudu da sve nas ispoštujete i odgovorite. Hvala jos jednom.

          Milan Predojevic 29. 09. 2023.

          Hvala i Vama
          Sve najbolje Vam želim

Radoslav Zečević 16. 09. 2023.

Postovani, Da li je dozvoljeno da se radi u sistemu 2 prva, 2 druga, 2 treca, 1,5 slobodno.. Da li ima neko ogranicenje ili je po zakonu da tako moze da se radi godinama iako nemamo nikada dva cela slobodna dana?

    Milan Predojevic 16. 09. 2023.

    Poštovani Radoslave
    Ako se poštuje da je radno vreme 40 časova nedeljno, da imate odmor izmešu dva radna dana bar 12 sati (to jest pravo na odmor u trajanju od najmanje 12 časova neprekidno u okviru 24 časa) i da imate bar jedan slobodan dan u nedelji, onda je takav smenski rad zakonit.
    Pozdrav

    Radoslav Zečević 19. 09. 2023.

    Hvala na odgovoru.. Da li se moze racunati kao slobodan dan kad se izadje iz trece smene? Npr. Subotu u 22.h idem u trecu smenu u nedelju u sest ujutru se zavrsava treca smena i ta nedelja se racuna kao slobodan dan.. I da li se racuna kao slobodan dan kad se zavrsi druga smena 22h i sutra tek u 22h ides u trecu.. Npr Petak 22h zavrsavam drugu smenu, subota 22h idem u trecu? Hvala na odgovoru

      Milan Predojevic 19. 09. 2023.

      Poštovani Radoslave
      Mišljenja sam da se može racunati kao slobodan dan kad se izadje iz trece smene? Naravno, u opisanom primeru, ako su Vam smene po 8 sati, onda ne možete raditi 6, već samo 5 dana. Npr ako ste radili u subotu od 22h u trećoj smeni, koja se završava u nedelju u šest ujutru, i ta nedelja se racuna kao slobodan dan, pored tog dana morali ste te nedelje imati još bar jedan slobodan dan. Ne možete imati 6r adnih dana po 8 sati smene, kad je puno radno vreme 40, a ne 48 sati.
      U primeru kada se zavrsi druga smena 22h i sutra tek u 22h idete u treću smen, mišljenja sam da nijedan od ta dva dana ne mogu da se tretiraju kao slobodan danu. Npr Petak 22h zavrsavate drugu smenu, subota 22h idete u treću, nijedan dan nije slobodan-ni petak, ni subota.
      Pozdrav

Korisnik 928ad8d234 08. 09. 2023.

Poštovanje. Radim u Urg. centru UKCS. Intenzivna nega je u pitanju,skraceno radno vreme. Godinama radim prekovremeno,sva druga odeljenja dobijaju ispomoc sto se tiče radne snage,osim nas. Da li imam osnove da ih tužim,sa obzirom da se uopšte ne pitam da li hocu da radim prekovremeno? Hvala.

    Milan Predojevic 08. 09. 2023.

    Poštovani
    Prema Zakonu o radu, zaposlenom koji radi na poslovima na kojima je uvedeno skraćeno radno vreme ( rad na naročito teškim, napornim i za zdravlje štetnim poslovima, utvrđenim zakonom ili opštim aktom, na kojima i pored primene odgovarajućih mera bezbednosti i zaštite života i zdravlja na radu, sredstava i opreme za ličnu zaštitu na radu postoji povećano štetno dejstvo na zdravlje zaposlenog) ne može da se odredi prekovremeni rad na tim poslovima. Dakle, Vi ne možete po zakonu da radite prekovremeno na svom odeljenju i ako se to ne poštuje, možete podneti prijavu Inspekciji za rad.
    Dalje, Zakonom o radu propisano je da se dežurstvo u zdravstvenim ustanovama, kao prekovremeni rad, uređuje posebnim zakonom. Taj posebni zakon j Zakon o zdravstvenoj zaštiti. Prema tom zakonu, zdravstvena ustanova može da uvede dežurstvo kao prekovremeni rad, samo ako organizacijom rada u smenama i rasporedom radnog vremena zaposlenih nije u mogućnosti da obezbedi kontinuitet pružanja zdravstvene zaštite. Za vreme trajanja dežurstva, zdravstveni radnik mora biti prisutan u zdravstvenoj ustanovi. Odluku o uvođenju i obimu dežurstva na nivou zdravstvene ustanove, kao i po zdravstvenom radniku, donosi direktor zdravstvene ustanove. Prosečno nedeljno radno vreme, sa prekovremenim radom, odnosno dežurstvom i radom po pozivu, na četvoromesečnom nivou zdravstvenom radniku ne može trajati duže od 48 časova nedeljno. Kolektivnim ugovorom može se utvrditi da se prosečno radno vreme vezuje za period duži od četiri meseca, a najduže devet meseci. Prema tome, nikako ne postoji mogućnost kod Vas da se zakonito uvede da radite prekovremeno godinama.
    Pozdrav
    Pozdrav

Maja Kuzman 26. 04. 2023.

Postovani,
Da li je poslodavac u mogucnosti da uvede subotu kao obaveznu u koliko se radi 5 dana po 8 sati smenski? (5 dana prva, 5 dana druga i 5 dana treca smena) Subota se onda u tom slucaju smatra prekovremenim radom ili može da bude preraspodela ukoliko recimo sledeci mesec se radi manje, pretpostavljam. Da li postoje po zakonu posledice i koje, tj da li je radnik u mogucnosti da odbije prekovremni rad ukoliko nema zdravstvenih ogranicenja, nije samohrani roditelj?
Hvala

    Milan Predojevic 26. 04. 2023.

    Poštovana Majo
    Mišljenja sam da subota u takvom rasporedu radnog vremena ne može da se računa kao redovno radno vreme. Ako se radi svaku subotu, pored već postojećih 5 dana po 8 sati rada, onda se krši zkaon o radu, dnosno njegove odredbe o mkasimalnom trajanju radnog vremena. Prekovremeni rad se uvodi samo u izuzetnim okolnostima, kada se pojavi neki nepredviđeni posao koji mora u roku da se završi. Ne može se svake subote organizovati prekovremeni rad. To bi značilo da poslodavac zapravo ima manjak ljudi i da mora da zaposli nekog, a ne da praktično provuče radno veme od 48 sati nedeljno. Čak i ako tu subotu plaća uvećano kao prekovremeni rad, isto nije dozvoljeno jer subota kao prekovremeni rad ne može postati konstanta. Onda to nije više prekovremeni rad, već uvećanje rade nedelje sa 40 na 48 sati.
    Preraspodela je moguća, ali onda biste u nekom periodu morali da radite kraće. Primera radi, ako mesec dana radite 6 dana u nedljei po o8 sati, onda u narednom mesecu treba da radite 4 dana nedeljno po 8 sati. O tome mora da se donese odluka poslodavca.
    Pozdrav

Mirjana Kostadinović 02. 02. 2023.

Poštovani Milane,
ukoliko kod poslodavca postoji obaveza prekovremenog rada, da li je dovoljno da zaposleni priloži izveštaj lekara specijaliste o nemogućnosti prekovremenog rada iz zdravstvenih razloga, kako bi bio oslobođen istog?
Šta je, u smislu zakona o radu, ‘nadležni zdravstveni organ’?

    Milan Predojevic 03. 02. 2023.

    Poštovani
    Zakonom o radu propisano je da zaposleni ne može da radi prekovremeno ako bi, po nalazu nadležnog zdravstvenog organa, takav rad mogao da pogorša njegovo zdravstveno stanje. Zaposleni sa zdravstvenim smetnjama, utvrđenim od strane nadležnog zdravstvenog organa u skladu sa zakonom, ne može da obavlja poslove koji bi izazvali pogoršanje njegovog zdravstvenog stanja ili posledice opasne za njegovu okolinu. Mišljenja sam da se pod nadležnim zdravstvenim organom ima smatrati lekarska konmisija medicine rada. Nije važno da li se radi od komisiji sastavljenoj od lekara privatne ili javne zdravstvene ustanove. Važno je da su stručnjaci za oblast medicine rada i da su dali jedno takvo mišljenje, po kome bi Vaš prekovremeni rad mogao izvazvati pogoršanje Vašeg zdravstvenog stanja ili posledice opasne za Vašu okolinu.
    Pozdrav