Sve što ste želeli da znate o godišnjem odmoru, a niste imali koga da pitate

Autor - Milan Predojević | Pravnik odgovara

jul 15
Godišnji odmor-sve što ste želeli da znate

Zakon o radu sadrži posebno poglavlje kojim se uređuju odmori i odsustva, kao važna skupina prava radnika iz radnog odnosa.

Poslodavci su navedenim zakonskim odredbama obavezani da svojim zaposlenima obezbede odmor u toku dnevnog rada, odmor između dva radna dana, nedeljni odmor i godišnji odmor. Zakon propisuje minimum za svaku od ovih vrsta odmora, koji se mora obezbediti, a poslodavac svojim opštim aktima može da pruži i veći obim prava svojim zaposlenima.

U ovom tekstu posebno ćemo se baviti pravom na godišnji odmor i dužinom njegovog trajanja.


Pojam godišnjeg odmora i Ustavne garancije prava

U najširem smislu, pod godišnjim odmorom smatra se period godine u kojem zaposleni prestaje sa svojim radnim aktivnostima kod poslodavca kako bi se odmorio i rekreirao, a poslodavac je dužan da mu za isti period obezbedi naknadu zarade. Oslobođenost od obaveze izvršavanja radnih zadataka u određenom broju dana u godini štiti zdravlje zaposlenog, smanjuje mogućnost povreda i omogućava psihičku i fizičku relaksaciju, što pravo na godišnji odmor čini veoma važnim pravom iz radnog odnosa za svakog zaposlenog. Značaj ovog prava naglašava i činjenica da Ustav Republike Srbije, u delu koji se odnosi na ljudska prava i slobode, garantujući pravo na rad, jemči i pravo na plaćeni godišnji odmor. Posebno treba istaći  da se ovog prava niko ne može odreći, odnosno da pravo na plaćeni godišnji odmor spada u neotuđivo ustavno pravo zaposlenih u Republici Srbiji.


Sticanje prava na godišnji odmor

Zakon o radu propisuje da zaposleni stiče pravo na korišćenje godišnjeg odmora u kalendarskoj godini posle mesec dana neprekidnog rada od dana zasnivanja radnog odnosa kod poslodavca. Pod neprekidnim radom smatra se i vreme privremene sprečenosti za rad u smislu propisa o zdravstvenom osiguranju (bolovanje) i odsustva sa rada uz naknadu zarade (plaćeno odsustvo).

Citirane zakonske odredbe znače da novozaposleni radnici mogu da koriste pravo na godišnji odmor kada protekne mesec dana od dana zasnivanja radnog odnosa, čak i ako su u okviru tih mesec dana bili neko vreme na bolovanju ili na plaćenom odsustvu. Pri računanju mesec dana radnog odnosa kao uslova za sticanje prava na korišćenje godišnjeg odmora ne uzimaju se u obzir dani neplaćenog odsustva i mirovanje radnog odnosa, odnosno, za te periode, zaposlenom ne pripada pravo na godišnji odmor.

Protekom mesec dana od dana zasnivanja radnog odnosa zaposleni može da podnese zahtev za korišćenje godišnjeg odmora, ali to ne znači da će ga tada i koristiti, jer poslodavac nije obavezan da zahtev prihvati. Ovo stoga što po zakonu, o vremenu korišćenja godišnjeg odmora odlučuje poslodavac, uz prethodnu konsultaciju zaposlenog. Poslodavac je dužan da u kalendarskoj godini, nakon proteka prvih mesec dana radnog odnosa, pa do isteka kalendarske godine, obezbedi zaposlenom korišćenje (minimum prvog dela) prava na godišnji odmor za tu godinu. Odluku donosi uzimajući u obzir zahtev zaposlenog, ali pre svega potrebe organizacije posla. Prema tome, u prvih mesec dana rada nakon zaposlenja radnik ne može da ode na  godišnji odmor jer još nije stekao navedeno pravo, a nakon proteka mesec dana provednih u radu o vremenu korišćenja godišnjeg odmora odlučiće poslodavac rešenjem, a po podnetom zahtevu zaposlenog.

Zakon o radu ponavlja ustavnu odredbu o tome da zaposleni ne može da se odrekne prava na godišnji odmor, niti mu se to pravo može uskratiti ili zameniti novčanom naknadom, osim u slučaju prestanka radnog odnosa u skladu sa ovim zakonom.


Dužina godišnjeg odmora

Po našem Zakonu o radu, u svakoj kalendarskoj godini zaposleni ima pravo na godišnji odmor u trajanju utvrđenom opštim aktom poslodavca i ugovorom o radu, a najmanje 20 radnih dana. Dužina godišnjeg odmora utvrđuje se tako što se zakonski minimum od 20 radnih dana uvećava po osnovu doprinosa na radu, uslova rada, radnog iskustva, stručne spreme zaposlenog i drugih kriterijuma utvrđenih opštim aktom ili ugovorom o radu.

Zakon je odredio koji je minimum trajanja godišnjeg odmora, a poslodavac svojim opštim aktima i ugovorom o radu može da utvrdi samo veći broj od 20 radnih dana, ne i manji. Zakon daje smernice poslodavcima o tome na koji način mogu utvrdiiti kriterijume za uvećanje broja dana godišnjeg odmora, ali je odluka o broju dana preko zakonskog minimuma na strani poslodavca. U opštim aktima poslodavaca i kolektivnim ugovorima o radu mogu se naći odredbe da se dužina godišnjeg odmora utvrđuje tako što se zakonski minimum od 20 radnih dana uvećava po osnovu:

  • radnog  iskustva (primera radi za 5 godina radnog iskustva dodaju se 3 radna dana na zakonski minimum, za 10 godina iskustva-4 radna dana, itd);
  • složenosti poslova (recimo, za poslove za koje se zahteva srednja stručna sprema dodaju se 2 radna dana, a za poslove koji traže visoku stručnu spremu-4 radna dana);
  • doprinosa na radu (najčešće se daje ovlašćenje neposrednom rukovodiocu da proceni da li zaposlenom pripada ovaj dodatak i koliki on maksimalno može da bude);
  • uslova rada (npr rad na terenu, rad sa strankama mogu da dodaju nekoliko radnih dana godišnjeg odmora na zakonski minimum);
  • brige o maloletnom detetu ili starijem članu porodice i slično.

U svakom slučaju, Zakono radu ne propisuje maksimalno trajanje godišnjeg odmora, samo minimalno trajanje, ali poslodavci mogu opštim aktom ili ugovorom o radu propisati maksimalan broj dana koliko može iznositi godišnji odmor, što oni najčešće i čine. Poslodavci u svojim opštim akitma uglavnom određuju da godišnji odmor sa uvećanjima ne može da traje duže od određenog broja radnih dana. Država je isto učinila kao poslodavac, odnosno kada je reč o zaposlenima u državnim organima, odnosno državnim službenicima i nameštenicima. Kolektivnim ugovorom koji je potpisan između reprezentativnog sindikata zaposlenih u državnim organima i države kao poslodavca, određeno je da je maksimalno trajanje godišnjeg odmora 30 radnih dana. Takođe, precizirana su i merila za utvrđivanje godišnjeg odmora, odnosno određeno je da se dužina godišnjeg odmora utvrđuje tako što se zakonski minimum od 20 radnih dana uvećava prema sledećim kriterijumima:

  • po osnovu doprinosa na radu (zavisi od ocene rada koju daje neposredni rukovodilac-najviše 5 radnih dana);
  • po osnovu stručne spreme (zaposlenom sa visokim obrazovanjem – za 5 radnih dana,  zaposlenom sa srednjom školskom spremom – za 3 radna dana, zaposlenom sa ostalim stepenima školske spreme – za 1 radni dan);
  • po osnovu godina rada provedenih u radnom odnosu (zaposlenom preko 30 godina rada provedenih u radnom odnosu – za 5 radnih dana, zaposlenom od 25 do 30 godina rada – za 4 radna dana, zaposlenom od 15 do 25 godina radas – za 3 radna dana,  zaposlenom od 5 do 15 godina rada – za 2 radna dana, zaposlenom do 5 godina rada  – za 1 radni dan);
  • po osnovu uslova rada (za rad na radnim mestima sa povećanim rizikom – za 3 radna dana, za rad na radnom mestu na kojima je uvedeno skraćeno radno vreme – za 10 radnih dana, za noćni rad – za 2 radna dana); zaposlenoj osobi sa invaliditetom – za 5 radnih dana;
  • po osnovu brige o deci i članovima uže porodice: – za najviše 5 radnih dana.

Godišnji odmor, koji se utvrdi nakon primene svih kriterijuma, u svakom slučaju ne može se koristiti u trajanju dužem od 30 radnih dana, bez obzira i ako se ispune uslovi po više osnova za duži odmor. Prema tome, zaposleni u državnim organima ne mogu da koriste godišnji odmor u trajanju dužem od 30 radnih dana, bez obzira na eventualno ispunjavanje uslova iz citiranih kriterijuma za godišnji odmor koji bi trajao duže od navedenog maksimuma.

Na sličan način poslodavci iz privatnog sektora utvrđuju dužinu trajanja godišnjeg odmora-zakonski minimum od 20 radnih dana se uvećava prema definisanim kriterijumima, ali se u svakom slučaju ne može koristiti u trajanju dužem od određenog broja dana, odnosno određuje se maksimalno trajanje.

Pri utvrđivanju dužine godišnjeg odmora radna nedelja računa se kao pet radnih dana. Ovo prakično znači da godišnji odmor traje najmanje 4 nedelje, to jest 4 kalendarske sedmice (28 dana), bez obzira na raspored radnog vremena kod poslodavca. Primera radi, i ako su smene kod poslodavca organizovane tako da se radi po 6 dana u nedelji, prilikom izračunavanja dužine godišnjeg odmora radna nedelja će se svakako računati sa 5 radnih dana, bez obzira što u konkretnom slučaju ona traje jedan dan duže.

Praznici, koji su neradni dani u skladu sa zakonom, odsustvo sa rada uz naknadu zarade i privremena sprečenost za rad u skladu sa propisima o zdravstvenom osiguranju ne uračunavaju se u dane godišnjeg odmora. Prema tome, državni praznici, plaćeno odsustvo i bolovanje ne računaju se u dane godišnjeg odmora.

Ako je zaposleni za vreme korišćenja godišnjeg odmora privremeno sprečen za rad u smislu propisa o zdravstvenom osiguranju – ima pravo da po isteku te sprečenosti za rad nastavi korišćenje godišnjeg odmora. Konkretno, ukoliko se zaposleni tokom korišćenja godišnjeg odmora razboli i lekar mu otvori bolovanje, ima pravo da prekine korišćenje godišnjeg odmora i započne bolovanje. Potrebno je da odnese potvrdu lekara kod poslodavca i time ga obavesti da je prekinuo godišnji odmor i otvorio bolovanje. Po zaključenju bolovanja zaposleni ima pravo da nastavi korišćenje godišnjeg odmora, to jest da iskoristi dane godišnjeg odmora koji su mu utvrđeni rešenjem, a koje zbog bolovanja nije iskoristio.


Srazmerni deo godišnjeg odmora

U prethodnom delu teksta razmatrano je pitanje dužine godišnjeg odmora za jednu kalendarsku godinu. Definisali smo da za svaku godinu rada zaposlenom pripada onoliko dana godišnjeg odmora koliko je utvrđeno opštim aktom poslodavca i ugovorom o radu, s tim da taj broj ne može da bude manji od zakonom propisanog minimuma od 20 radnih dana, odnosno 4 kalendarske nedelje.

Izuzetno od navedenog, zaposlenom pripada pravo na srazmeran deo godišnjeg odmora u godini u kojoj je zasnovao radni odnos i u godini u kojoj mu prestaje radni odnos, odnosno u onim godinama u kojima nema punih 12 meseci rada.

Shodno Zakonu o radu zaposleni ima pravo na dvanaestinu godišnjeg odmora (srazmerni deo) za svaki mesec dana rada u kalendarskoj godini u kojoj je zasnovao radni odnos ili u kojoj mu prestaje radni odnos.

Ova zakonska odredba kod novozaposlenja znači da od momenta zasnivanja radnog odnosa pa do kraja kalendarske godine zaposleni ima pravo na dvanaesti deo godišnjeg odmora za svaki pun mesec u kojem će biti u radnom odnosu. Primera radi: ukoliko je radni odnos zasnovan 15. aprila na neodređeno vreme, a po opštem aktu poslodavca zaposleni ima pravo na 25 dana godišnjeg odmora po kalendarskoj godini, to će značiti da zaposleni ima pravo na 8 dvanaestina od punog godišnjeg odmora jer u toj kalendarskoj godini ima 8 meseci rada. Petnaest dana u aprilu se ne uzima u obzir jer Zakon određuje da se srazmeran deo godišnjeg odmora računa prema mesecu rada, dok dane i sate rada ne pominje. Kako smo u primeru odredili da zaposlenom za celu godinu pripada 25 dana, dvanaestina od tog broja bi bila 2.083 dana. Kada se taj broj pomnoži sa 8 dobija se 16,66, odnosno 17 radnih dana godišnjeg odmora za godinu u kojoj je zasnovan radni odnos. Po istom principu se izračunava broj dana godišnjeg odmora i za kalendarsku godinu u kojoj zaposlenom prestaje radni odnos.

Zanimljivo je, kod donošenja rešenja o srazmernom delu godišnjeg odmora, da je situacija popuno jasna kod prestanka radnog odnosa, dok kod novozaposlenih može da se postave određena pitanja. Primera radi, ako radni odnos prestaje 31. jula, pre donošenja rešenja o prestanku radnog odnosa (ili istovremeno sa donošenjem navedenog rešenja) donosi se rešenje o godišnjem odmoru u kojem je sasvim jasno da će ono glasiti na 7 dvanaestina punog godišnjeg odmora za sedam  meseci rada (period januar-jul). U gornjem primeru, kada je 25 radnih dana pun godišnji odmor, množili bismo 7 sa 2,083 i dobili bismo 14,581, odnosno 15 radnih dana godišnjeg odmora. Kod novozaposlenog međutim, ukoliko odmah posle mesec dana rada podnese zahtev za godišnji odmor, a videli smo da to zakon dopušta, poslodavac može da mu donese rešenje kojim će obuhvatiti celokupan srazmerni deo godišnjeg dmora, iako svi meseci rada još nisu odrađeni. Ako upotrebimo već navedeni primer o zasnivanju radnog odnosa na neodređeno vreme od 15. aprila, već 15. maja zaposleni može podneti zahtev za godišnji odmor. Pošto mu za tu godinu pripada 17 radnih dana godišnjeg odmora, praktično bi mu se odobravanjem zahteva obezbedilo korišćenje godišnjeg odmora za celu godinu, iako je odrađeno svega mesc dana. Zbog navedenog, poslodavci obično izbegavaju da rešenjem odobre ovakav način korišćenja godišnjeg odnora i čekaju da zaposleni odradi značajan deo ugovora o radu za kalendarsku godinu.

O autoru: Milan Predojević

Diplomirao na Pravnom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu. Ima dugogodišnje radno iskustvo u oblasti radnog prava i socijalnog osiguranja. Svakodnevni kontakt sa građanima koji su u potrazi za poslom ili menjaju radno mesto pružio mu je uvid u probleme sa kojima se uglavnom susreću. Siguran je da njegovo lično profesionalno iskustvo može da pomogne u pronalaženju odgovora na pitanja koja kandidati na sajtu najčešće postavljaju

Prijavi se i postavi komentar

(108) komentari

Zoran Snezana Cokic 10. 04. 2020.

Postovani Milane da li moze poslodavac da da otkaz radniku bez potpisa resenja o otkazu?

    Milan Predojević 11. 04. 2020.

    Poštovani
    Rešenje o otkazu ugovora o radu mora da sadrži potpis lica koje je kod poslodavca ovlašćeno da odlučuje o pravima i obavezana iz radnog odnosa (vlasnik, direktor), ali ne i potpis zaposlenog. Po Zakonu o radu, ugovor o radu otkazuje se rešenjem, u pisanom obliku, i obavezno sadrži obrazloženje i pouku o pravnom leku.
    Rešenje mora da se dostavi zaposlenom lično, u prostorijama poslodavca, odnosno na adresu prebivališta ili boravišta zaposlenog. Ako poslodavac zaposlenom nije mogao da dostavi rešenje na opisani način, dužan je da o tome sačini pismenu belešku, a rešenje se objavljuje na oglasnoj tabli poslodavca i po isteku osam dana od dana objavljivanja smatra se dostavljenim. Prema tome, otkaz koji daje poslodavac ne mora da sadrži potpis zaposlenog, ali mora da bude u pisanom obliku, da ima uputstvo o pravnom sredstvu koje se protiv rešenja može upotrebiti (tužba sudu) i mora se najpre sprovesti postupak ličnog uručenja. Potpis zaposlenog je samo dokaz da je rešenje primio, ali vidimo iz navedenog propisa da je moguće dostavljanje i objavom na oglasnoj tabli, ako lično uručenje nije bilo moguće. Tu nema čak ni potpisa zaposlenog kao dokaza o prijemu rešenja, jer protekom roka od objave na oglasnoj tabli smatra se da je rešenje uručeno.
    Pozdrav

Zoran Snezana Cokic 10. 04. 2020.

Postovani Milane da li je po zakonu da poslodavac posalje radnika na godisnji odmor bez potpisanog resenja o koriscenju godisnjeg odmora.Hvala vam unapred

    Milan Predojević 11. 04. 2020.

    Poštovani
    Prema Zakonu o radu poslodavac donosi rešenje o korišćenju godišnjeg odmora uz konsultaciju zaposlenog. Prema tome, na rešenju o godišnjem odmoru neoohodan je samo potpis ovlašćenog lica poslodavca, ne i zaposlenog. Zaposleni svojim potpisom na rešenju potvrđuje da mu je isto uručeno i da je upoznat sa sadržinom rešenja. Poslodavac ima obavezu u pogledu rokova u tom smislu da zaposlenom rešenje o godišnjem odmoru dostavi najkasnije 15 dana pre datuma određenog za početak korišćenja godišnjeg odmora. Izuzetno, ako se godišnji odmor koristi na zahtev zaposlenog, rešenje o korišćenju godišnjeg odmora poslodavac može dostaviti i neposredno pre korišćenja godišnjeg odmora.Poslodavac može da izmeni vreme određeno za korišćenje godišnjeg odmora ako to zahtevaju potrebe posla, ali najkasnije pet radnih dana pre dana određenog za korišćenje godišnjeg odmora. U slučaju korišćenja kolektivnog godišnjeg odmora kod poslodavca, poslodavac može da donese rešenje o godišnjem odmoru u kome navodi zaposlene koji se šalju na godišnji i organizacione delove u kojima rade i da isto istakne na oglasnoj tabli, najmanje 15 dana pre dana određenog za korišćenje godišnjeg odmora, čime se smatra da je rešenje uručeno zaposlenima.
    Rešenje o korišćenju godišnjeg odmora poslodavac može dostaviti zaposlenom i u elektronskoj formi, a na zahtev zaposlenog poslodavac je dužan da to rešenje kasnije dostavi i u pisanoj formi. Prema svemu navedenom, nije nužan potpis zaposlenog, o čemu posebno svedoči i mogućnost dostavljanja rešenja elektronskim putem.
    Pozdrav

Ivana Micic 07. 04. 2020.

Postovani,

Bila sam na porodiljskom bolovanju i potom me je poslodavac odmah poslao na godisnji odmor (iz prethodne godine) Sta se koristi kao osnovica za obracun godisnjeg odmora?

    Milan Predojević 07. 04. 2020.

    Poštovana Ivana
    Prema Zakonu o radu zaposleni ima pravo na naknadu zarade u visini prosečne zarade u prethodnih 12 meseci, u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu, za vreme odsustvovanja sa rada na dan godišnjeg odmora. S obzirom da ste bili na porodiljskom odsustvu, osnovicu će činiti naknada koju ste tom prilikom primali.
    Pozdrav

      Ivana Micic 07. 04. 2020.

      Da li postoji neki deo Zakona ili drugi dokument koji bih mogla da pokazem poslodavcu jer oni su za obracun uzeli osnovicu iz Ugovora o radu koja je daleko manja od plate koju sam primala i samim tim proseka za vreme rada i za vreme porodiljskog odsustva?
      Hvala

        Milan Predojević 08. 04. 2020.

        Poštovana Ivana
        U prethodnom odgovoru, u prvoj rečenici, citirao sam odredbe Zakona o radu na koje se možete pozvati. Nije moguće da osnovica iz Ugovora o radu bude daleko manja od plate koju ste ostvarili. Svaki ugovor o radu mora da sadrži elemente pomoću kojih se određuje zarada i na osnovu toga Vam je isplaćivana plata, koja je opet bila osnov za izračunavanje naknade tokom porodiljskog. Iz navedenog je jasno da osnovica po ugovoru o radu nikako ne može da bude manja od osnovice za naknadu tokom godišnjeg odmora.
        Pozdrav

Marko Simović 07. 04. 2020.

Poštovani,

Da li poslodavac ima pravo da organizuje korišćenja godišnjih odmora na način da se u narednu godinu prenosi do 6 dana godišnjeg odmora?

    Milan Predojević 07. 04. 2020.

    Poštovani Marko
    Prema Zakonu o radu godišnji odmor koristi se jednokratno ili u dva ili više delova. Poslodavac donosi rešenje kojim se određuje vreme korišćenja godišnjeg odmora, uz konsultaciju zaposlenog. Ako zaposleni koristi godišnji odmor u delovima, prvi deo koristi u trajanju od najmanje dve radne nedelje neprekidno u toku kalendarske godine, a ostatak najkasnije do 30. juna naredne godine. Imajući u vidu navedeno, poslodavac može da organizuje korišćenja godišnjih odmora na način da se u narednu godinu prenosi do 6 dana godišnjeg odmora.
    Pozdrav

Dea Dolašević 31. 03. 2020.

Poštovani,

Radim u firmi koja radi 24/7, i kod nas slobodni dani variraju po potrebi. Do sad, kad bi bilo ko od nas išao na odmor firma bi prilagodila raspored odmoru kako bi zaposleni spojio slobodne dane od te nedelje sa odmorom. Podnela sam zahtev za odmor od 16.4., pred Uskrs, međutim sada me obeveštavaju da ja tu nedelju nemam slobodne dane jer dobijam četiri dana Uskrsa.

Koliko je meni poznato praznični dani ne mogu da se računaju u slobodne dane, pogotovo jer je u pitanju firma koja radi 24/7 i jer sam ja tada već na odmoru. Da li ja imam pravo na dva slobodna dana te nedelje ili nemam?

Hvala unapred,
Dea

    Milan Predojević 01. 04. 2020.

    Poštovana Dea
    Nisam siguran da sam razumeo šta podrazumevate pod slobodnim danima, ali pretpostavljam da se radi o višku radnih sati koje ste odradili i koje Vam se pretvore u slobodne dane. Kako god, Veliki petak (17.04.) i Vaskršnji ponedeljak (20.04.) ne mogu da se računaju u dane godišnjeg odmora, niti kao slobodni dani, jer se po Zakonu o državnim i drugim praznicima u Republici Srbiji praznuju neradno.
    Pozdrav

Milica Ivanovic 30. 03. 2020.

Poštovani,

Da li zaposleni ima pravo na korišćene regularnog godišnjeg odmora nakon isteka prinudnog odmora zbog manjeg obima posla u toku vanrednog stanja? Hvala.

    Milan Predojević 30. 03. 2020.

    Poštovana Milice
    Zaposleni uz saglasnost poslodavca ima pravo na korišćenje regularnog godišnjeg odmora nakon isteka prinudnog odmora zbog manjeg obima posla u toku vanrednog stanja. Poslodavac mora da Vam obezbedi da neiskorišćeni godišnji odmor za 2019. godinu iskoristite do 30.juna 2020. godine, a o vremenu korišćenju odmora za 2020. godinu odlučiće poslodavac rešenjem uz konsultaciju zaposlenog.
    Pozdrav

      Tamara Đorđevic 01. 04. 2020.

      Postovani, koja je razlika izmedju regularnog i prinudnog godisnjeg odmora. Posto su meni dali u ovom mesecu i jedan i drugi.

        Milan Predojević 02. 04. 2020.

        Poštovana Tamara
        Razlika je u tome što za vreme redovnog godišnjeg odmora primate punu zaradu, a kod tzv prinudnog odmora to nije slučaj, jer primate naknadu zarade u visini od 60% od plate. Prema zakonu zaposleni ima pravo na naknadu zarade najmanje u visini 60% prosečne zarade u prethodnih 12 meseci, s tim da ne može biti manja od minimalne zarade utvrđene u skladu sa ovim zakonom, za vreme prekida rada, odnosno smanjenja obima rada do kojeg je došlo bez krivice zaposlenog. Dakle s jedne strane imate punu zaradu, a s druge naknadu zarade koja je dosta manja.
        Pozdrav

Aleksandra Čigoja 22. 03. 2020.

Poštovani,
Zasnovala sam radni odnos na određeno 25.11.2019.godine i potpisujem ugovor mesec za mesec,znači svakog 25.u mesecu potpisujem novi.Zbog pandemije poslodavacje objavio kolektivni godišnji odmor od dve nedelje koji traje do 03.04.Meni ugovor ističe 25.03. i neće ga produžiti ali je obećao da će ako se stvore uslovi ponovo pozvati da radim kad se završi kolektivni.Takođe je rekao da će mi biti i isplaćena nadoknada za neiskorišćen srazmerni deo g.o..S obzirom da će prekid biti kraći od 30 dana,što se ne smatra prekidom u radnom stažu,moja pitanja su sledeća:da li ako nastavim da radim imam pravo na pun godišnji odmor nakon 6 meseci i da li mogu da tražim da mi se ne isplati naknada nego da mi se ti neiskorišćeni dani g.o. povežu sa onim koji mi sleduju nakon 6 meseci.
S poštovanjem,
Aleksandra

    Milan Predojević 23. 03. 2020.

    Poštovana Aleksandra
    Mišljenja sam da ne biste imali pravo na pun godišnji odmor, nego na srazmerni deo, s obzirom da tokom ovog kolektivnog odmora koristite svoje slobodne dane, a za ostatak Vam se isplaćuje naknada za neiskorišćeni srazmerni deo godišnjeg odmora. Ne možete za isti period godine dva puta dobiti godišnji odmor. Ako ponovo zasnujete radni odnos, nakon mesec dana rada imaćete pravo da koristite novi odmor, ali za period nakon 25.03. Vi u svakom slučaju možete da predložite poslodavcu da Vam ne isplaćuje naknadu za neiskorišćene dane, nego da ih naknadno iskoristite, kada ponovo potpišete novi ugovor (jer na Vaš zahtev naknadu štete može i kasnije da Vam isplati, ako ne dođe do novog potpisivanja ugovora)
    Pozdrav

Nemanja Rajkovski 18. 03. 2020.

Poštovanje,
završio sam radni odnos nakon tačno 6 meseci, i nisam iskoristio godišnji odmor.
Kada mi bude bio plaćen godišnji odmor, da li imam prava na 20 dana plaćenog odmora, ili 6 meseci po 1,5 dan?
Pozdrav!

    Milan Predojević 18. 03. 2020.

    Poštovani
    U godini u kojoj ste započeli, odnosno okončali radni odnos imate pravo na srazmeran deo godišnjeg odmora, odnosno (ako imate zakonski minimalan broj od 20 radnih dana godišnjeg odmora) 1,66 dana za svakih mesec dana rada, što kod Vas čini 10 radnih dana godišnjeg odmora.
    Pozdrav

e005077c44973044cd432904f0af5700 10. 03. 2020.

Postovani Milane. Imam 52god. medjutim necu sada o mogucnostima za zaposljavanje ove katagorije nezaposlenih lica. Imam jedan drugi problem i pokusacu da Vam ga u stokracim crtama predstavim,pa Vas molm za Vase strucno pojasnjenje.
Radio sam na benzinskoj pumpi od 01.11.2019 do 29.02.2020god.
Od 01.11. do 14.11.2019. bio sam na obuci, koju mi nisu platili…
14.11.2019. potpisao sam UR na odredjeno vreme do 31.12.2019. primerak UR nisam dobio. Sledeci ugovor sam potpisao u januaru i jos jedan u februaru. Takodje bez primerka za mene. Bez problema i bez ikakvih incidenata niti zamerki poslodavca,koji je ustvari menadzer koji je nas unajmio da radimo za njega, pa smo mi zaposljeni u njegovoj firmi a ne kod ??? Pumpa.
Elem, 28.02.2020. menadzer mi je rekao da je iz direkcije dobio nalog da mi ne produzava UR jer traze MLADJE ljude i da mojih 52god. ne odgovaraju direkciji. Da je on pokusao da ukaze na to da ostvarujem 100% onoga sto se od mene trazi, ali da su oni ostali pri tome da se meni ne produzi UR i da od sutra ne dolazim na posao.
Dakle radni odnos mi je prestao 29.02.2020.god. ali u obrazlozenju pise da mi radni odnos ustvari prestaje zbog ISTEKA Ugovora o radu, na koji je isti zasnovan.
Moje pitanje glasi:
– da li je poslodavac duzan da zaposlenom da primerak UR ?
– da li je bio u obavezi da mi da otkazni rok ?
– da li imam pravo na srazmerni deo Godisnjeg odmora ?
Molim Vas da mi sto pre odgovorite. pozdravljam Vas.

    Milan Predojević 12. 03. 2020.

    Poštovani
    Odgovori na Vaša pitanja su sledeći:
    -Po Zakonu o radu, radni odnos zasniva se ugovorom o radu koga zaključuju zaposleni i poslodavac. Ugovor o radu zaključuje se u najmanje tri primerka od kojih se jedan obavezno predaje zaposlenom, a dva zadržava poslodavac. Prema tome, poslodavac je dužan da zaposlenom da primerak ugovora o radu.
    -Samo zaposleni kome je ugovor o radu otkazan zato što ne ostvaruje potrebne rezultate rada, odnosno nema potrebna znanja i sposobnosti, ima pravo na otkazni rok koji se utvrđuje opštim aktom ili ugovorom o radu, u zavisnosti od staža osiguranja, a koji ne može biti kraći od osam niti duži od 30 dana. Otkazni rok u tom slučaju počinje da teče narednog dana od dana dostavljanja rešenja o otkazu ugovora o radu. Ukoliko je Vaš radni odnos prestao jer je istekao ugovor o radu koji je bio na određeno vreme, nema otkaznog roka.
    -S obzirom da zaposleni po zakonu ima pravo na dvanaestinu godišnjeg odmora (srazmerni deo) za svaki mesec dana rada u kalendarskoj godini u kojoj je zasnovao radni odnos ili u kojoj mu prestaje radni odnos, imate pravo da Vam se izračuna srazmerni deo godišnjeg odmora za vreme koje ste bili u radnom odnosu. Ukoliko ga niste iskoristili, poslodavac je dužan da donese rešenje o naknadi štete zbog neiskorišćenog godišnjeg odmora.
    Pozdrav

Gordana Slijepac 29. 02. 2020.

Poštovani,
molim Vas za savet:
Zaposleni je stekao u godini 2018-5 dana go (po ugovoru 20 dana/koeficijent 1,67, zaposlio se 18.10.2018). Poslodavac praktikuje kolektivni GO koji treaje 8 dana od dec 25 do januara 08 ukupno 8 radnih dana.
Kako zaposlenom voditi ove dane? kao prvi deo GO iz 2018ste? šta sa danima kolektivnog koji prelaze u januar kako se oni broje: isto prvi deo go za 2018?
Hvala unapred

    Milan Predojević 29. 02. 2020.

    Poštovana Gordana
    Mišljenja sam da se zaposlenom ti dani mogu računati jedino kao godišnji odmor za 2018. godinu, uključujući i dane koji prelaze u januar 2019. godine. Radi se o odmoru koji je stečen radom u 2018. godini, te se jedino kao takav može tretirati. U periodu od 25. do 31. decembra iskorišteno je 5 radnih dana, koliko radniku u ovom slučaju i pripada srazmernog godišnjeg odmora u godini u kojoj je zasnovao radni odnos. Ovo je u skladu sa zakonom jer se prvi deo godišnjeg odmora u trajanju od najmanje 10 radnih dana mora koristiti u godini u kojoj je stečeno pravo na odmor. Kako radnik iz konkretnog primera nije imao 10 već samo 5 radnih dana za 2018. godinu, nije ni mogao imati pravo na prvi deo odmora u trajanju od deset radnih dana. Što se tiče dana kolektivnog odmora koji prelaze u januar 2019. godine, mišljenja sam da se oni se takođe mogu tretirati jedino kao dani odmora za 2018. godinu. Organizacija posla je takva da firma ne radi, to nije odgovornost zaposlenog, a po Zakonu o radu stari godišnji odmor se može koristiti i u narednoj godini (u ovom slučaju 2019-oj) najkasnije do 30 juna.
    Pozdrav

Milica Rilak 21. 02. 2020.

Poštovani,
Počela sam da radim 15.07.2019. na neodređeno. Ugovor za stalni radni odnos sam potpisala 01.09.2019. Godišnji odmor sam iskoristila u trajanju od 5 radnih dana sada u februaru. Rečeno mi je da ostatak, od 15 radnih dana iskoristim do 30.06.2021.
Mene interesuje,da li je ovaj podatak tačan, ili imam prava na više dana od 01.08.2020. kada je presek tj. da li ovih 15 dana koristim do 30.06.2020. pa počinje novi ciklus godišnjeg.
Hvala na odgovoru

    Milan Predojević 21. 02. 2020.

    Poštovana Milice
    Godišnji odmori određuju se ugovorom o radu ili opštim aktom poslodavca za kalendarsku godinu, uz poštovanje zakonskog minimuma od 20 radnih dana. U godini zasnivanja radnog odnosa, ako niste radili celu godinu, pripada Vam godišnji odmor srazmeran vremenu provedenom kod poslodavca u radnom odnosu. Pošto ste počeli sa radom kod sadašnjeg poslodavca 15.07.2019 godine, Vama pripada srazmeran godišnji odmor, odnosno nešto manje od 50% od odmora koji bi Vam pripao za celu 2019. godinu. Primera radi, ako kod Vašeg poslodavca imate zakonski minimum od 20 radnih dana godišnjeg odmora, to bi značilo da Vam pripada 1,66 dana po mesecu rada u 2019. godini, odnosno 9 radnih dana (9,13) za 5 i po meseci rada. Godišnji odmori se računaju po kalendarskoj godini, pa tako odmor za kalendarsku 2019. godinu treba koristiti tako da se minimum 10 radnih dana iskoristi u 2019. godini, a ostatak se mora realizovati do 30.06.2020. godine. Ako ste iskoristili samo 5 dana od prošle godine, tačno je da ostatak treba da iskoristite do 30.06.2020. godine. Nakon što u celosti realizujete godišnji odmor za 2019. godinu, prelazite na korišćenje odmora za kalendarsku 2020. godinu.
    Pozdrav

      Milica Rilak 21. 02. 2020.

      Hvala puno na odgovoru

Vladimir Mitrovic 17. 02. 2020.

Pozdrav. Počeo sam da radim u jednoj firmi polovinom avgusta na određeno odnosno u ugovoru piše DO 3 meseca, interesantno mi je ovo „do“. Pa posle tri meseca dobio sam još jedan ugovor DO 3 meseca. Sad za par dana ističe mi ugovor. E sada, mene interesuje moje pravo što se tiče godišnjeg odmora. Imam li pravo na odmor i koliko dana? Šta u slučaju da mi ne produže ugovor, da li gubim neku nadoknadu? Bio sam na bolovanju nekih nepunih 20 dana za ovih 6 meseci i čuo sam „pretnje“ kako će nam oduzimati od odmora dane zbog bolovanja. Mnogo toga ne štima ali eto interesuje me to za odmor. Hvala

    Milan Predojević 17. 02. 2020.

    Poštovani Vladimire
    Za ukupno 6 meseci koliko ste u radnom odnosu pripada Vam polovina godišnjeg odmora, čije je trajanje utvrđeno opštim aktom i ugovorom o radu, a koje mora da iznosi najmanje 20 radnih dana za celu godinu. To znači da ako po ugovoru o radu imate pravo na 20 radnih dana odmora u jednoj godini (što je zakonski minimum), Vama pripada pravo na 10 radnih dana za 6 meseci rada. Ukoliko Vam poslodavac ne obezbedi da iskoristite ovo pravo pre isteka radnog odnosa, po zakonu je dužan da Vam isplati naknadu štete za neiskorišćeni godišnji odmor. Takođe, u zakonu je jasno definisano da praznici koji su neradni dani u skladu sa zakonom, odsustvo sa rada uz naknadu zarade i privremena sprečenost za rad u skladu sa propisima o zdravstvenom osiguranju (tzv bolovanje) se ne uračunavaju u dane godišnjeg odmora. Prema tome nezakonski je oduzimati od godišnjeg odmora dane zbog bolovanja.
    Pozdrav

Dragana Bujic 10. 02. 2020.

Pozdrav, radim u firmi vec 9 meseci, prva 3 meseca bila su na odredjeno, po isteku tog ugovora potpisan je ugovor na neodresjeno, ukupno 9 meseci bez prekida, od 1. do 15. januara bili smo na kolektivnom odmoru koji nije placen, a ja svoje pravo na godisnji odmor nisam iskoristila , ako bih sada dala otkaz da li imam pravo na novčanu naknadu posto odmor nisam iskoristila?
Hvala

    Milan Predojević 10. 02. 2020.

    Poštovana Dragana
    Ukoliko Vam poslodavac ne omogući da iskoristite plaćeni godišnji odmor do isteka ugovora o radu, dužan je da Vam isplati naknadu štete. To što ste bili 15 dana na neplaćenom odsustvu ne može se smatrati ostvarivanjem prava na godišnji odmor. Pripada Vam srazmeran deo godišnjeg odmora za devet meseci radnog odnosa.
    Pozdrav

Damir Sekereš 28. 01. 2020.

Pozdrav. 01.04.2019 sam potpisao ugovor na 3 meseca i po isteku tog ugovora 01.07.2019 sam dobio ugovor na neodredjeno. Godisnje sam dobio 23 slobodna radna dana. Poslodavac mi sada racuna 23 dana od 01.04.2019 do 31.03.2020 i uslovljava me da iskoristim te dane do kraja juna 2020. Zar ne bi trebalo da se racuna period od 01.04.2019 do 31.12.2019 za koji imam 17,25 dana i da te dane moram najkasnije da iskoristim do juna 2020. A da od 01.01.2020 pocinje da mi se racuna novi godisnji od 23 dana koji koristim u toj godini, a najkasnije do juna 2021.

    Milan Predojević 29. 01. 2020.

    Poštovani Damire
    Vaša računica je ispravna. Poslodavac ne može da Vam računa odmor u periodu od 01.04.2019 do 31.03.2020. godine kao godišnji odmor za kalendarsku 2019. godinu u i uslovljava Vas da iskoristite 23 dana do kraja juna 2020.godine. Za period od 01.04.2019 do 31.12.2019 imate 17 dana godišnjeg odmora za kalendarsku 2019. godinu i te dane morate najkasnije da iskoristite do juna 2020. godine. Počev od 01.01.2020. godine počinje da Vam se računa novi godišnji za 2020. godinu od 23 dana koji koristite u toj godini, odnosno minimum 10 dana u ovoj godini, a preostali deo najkasnije do juna 2021. godine.
    Pozdrav

Slobodan Bogojevic 23. 01. 2020.

Poštovani,
interesuje me da li se godišnji odmor, na osnovu radnog iskustva, uvećava samo ako se provede 5, 10, 15… godina kod jednog poslodavca ili ukupan radni staž?
Pošto to nigde u zakonu o radu nije jasno definisano.

Hvala

    Milan Predojević 24. 01. 2020.

    Poštovani Slobodane
    Zakon ovo pitanje uređuje na sledeći način: „Dužina godišnjeg odmora utvrđuje se tako što se zakonski minimum od 20 radnih dana uvećava po osnovu doprinosa na radu, uslova rada, radnog iskustva, stručne spreme zaposlenog i drugih kriterijuma utvrđenih opštim aktom ili ugovorom o radu.“ Imajući u vidu zakonski tekst može se zaključiti da je zakon odredio dve stvari: da godišnji odmor ne može da bude kraći od 20 dana i da se kriterijumi za uvećanje tog minimuma određuju opštim aktom poslodavca ili uovorom o radu. Zakon samo primera radi navodi da se može u obzir uzeti radno iskustvo, pri tom ne precizirajući da li samo kod sadašnjeg poslodavca ili celokupan radni vek. To je ostavljeno poslodavcu da uredi opštim aktom ili da ugovori sa zaposlenim prilikom potpitivanja ugovora o radu. Dakle, zakon ne obavezuje poslodavca da uzme u obzir radno iskustvo, već samo primera radi navodi to kao jedan od mogućih kriterijuma za uvećanje godišnjeg odmora.
    Pozdrav

      Slobodan Bogojevic 24. 01. 2020.

      Tako sam i ja razumeo, ali bolje da pitam. Hvala puno.

Milica Djordjevic 10. 01. 2020.

Postovani, molim vas odgovorite mi na sledece pitanje. Pocela sam sa radom 16.decembra mada poslodavac me je prijavio nakon nedelju dana. Kolektivni godisnji odmor krenuo je 31.decembra kakva prava ja ostvarujem u tom smislu i sta je zakonski ispravno jer poslodavac kaze da ce me u periodu kolektivnog odmora odjaviti pa po zavrsetku istog ponovo prijaviti birou rada? Pojasnite mi molim vas.

    Milan Predojević 13. 01. 2020.

    Poštovana Milice
    S obzirom da po Zakonu o radu zaposleni stiče pravo na korišćenje godišnjeg odmora u kalendarskoj godini tek posle mesec dana neprekidnog rada od dana zasnivanja radnog odnosa kod poslodavca, kao i da zaposleni ima pravo na dvanaestinu godišnjeg odmora (srazmerni deo) za svaki mesec dana rada u kalendarskoj godini u kojoj je zasnovao radni odnos, mišljenja sam da Vi još uvek niste stekli pravo korišćenja godišnjeg odmora, a za 2019-u godinu nemate pravo na godišnji odmor, čak ni na srazmeran deo, jer nemate mesec dana rada. Ukoliko je pak poslodavac odlučio da i Vama odobri godišnji odmor zajedno sa ostalim zaposlenima, dao Vam je pravo koje po zakonu još niste stekli, što on može da učini (ne može da Vam pruži manji obim prava nego što zakon nalaže, a veći obim može). Što se tiče odjave i prijave birou rada, ona je moguća samo ako su ispunjeni zakonski uslovi za prestanak radnog odnosa (npr istekao ugovor na određeno vreme i slično).
    Pozdrav

Kristijan Damnjanovic 26. 12. 2019.

Postovanje, interesuje me jedna stvar oko godisnjeg, poceo sam u Maju 21
Na koliko dana ja ostvarujem pravo? Hvala!

    Milan Predojević 27. 12. 2019.

    Poštovani Kristijane
    Po Zakonu o radu svakoj kalendarskoj godini zaposleni ima pravo na godišnji odmor u trajanju utvrđenom opštim aktom poslodavca i ugovorom o radu, a najmanje 20 radnih dana. Dužina godišnjeg odmora utvrđuje se tako što se zakonski minimum od 20 radnih dana uvećava po osnovu doprinosa na radu, uslova rada, radnog iskustva, stručne spreme zaposlenog i drugih kriterijuma utvrđenih opštim aktom ili ugovorom o radu. Zaposleni ima pravo na dvanaestinu godišnjeg odmora za svaki mesec dana rada u kalendarskoj godini u kojoj je zasnovao radni odnos. Primera radi, ako Vam po ugovoru o radu ili po opštem aktu poslodavca pripada zakonski minimum od 20 radnih dana za jednu godinu, u Vašem slučaju dvanaestina godišnjeg odmora za svaki mesec dana rada iznosi 1,66 dana, što znači 12 radnih dana za 7 meseci koliko ste radili.
    Pozdrav

ee4052c47645da9112ee544c24f1c2b1 30. 11. 2019.

Poštovanje, zaposlena sam u prosveti… Na bolovanju sam od maja meseca 2017.godine, naizmenično trudničko porodiljsko, pa odmah nakon isteka porodiljskog novo trudničko, pa porodiljsko… Bolovanje ističe decembra 2019.godine, kao i moj radni odnos… Da li imam prava na isplatu neiskorišćenih bolovanja i za 2017., 2018., i 2019.,jer nisam bila u prilici da ih iskoristim? Hvala na odgovoru!

    Milan Predojević 02. 12. 2019.

    Poštovana
    Rok za isplatu bolovanja od RFZO je tri godine od dana dospelosti za naplatu, a svaki mesec dospeva na naplatu istekom poslednjeg dana u tom mesecu. Ukoliko se Vaše pitanje odnosi na neiskorišćeni godišnji odmor (što mi je verovatnije) nemate pravo na odmor za 2017. i 2018. godinu jer su rokovi za korišćenje tog godišnjeg istekli (30. jun 2018. odnosno 30.jun 2019. godine) bez krivice poslodavca, odnosno zbog objektivnih okolnosti bolovanja i porodiljskog odsustva. Za 2019. godinu imate pravo na godišnji odmor.
    Pozdrav

Katarina Kostic 26. 11. 2019.

Postovani,
Da li se dani odmora kod starog poslodavca, prenose kod novog?
Hvala

    Milan Predojević 27. 11. 2019.

    Poštovana Katarina
    Ne prenose se. Ako do okončanja radnog odnosa kod poslodavca ne iskoristite sav godišnji odmpor, ne možete te dane preneti kod novog poslodavca. U ovom slučaju stari poslodavac je dužan da donese rešenje o naknadi štete za neiskorišćeni godišnji odmor.
    Pozdrav

Rade Jovanović 18. 11. 2019.

Pozdrav, od 01.11.2019 radim na fakultetu kao asistent, a februara sam planrao da idem u Milano na put, pa me zanima da li mogu da uzmem jedan dan odmora ili moram da cekam 6 meseci da bih imao pravo na bilo kakav odmor? Hvala unapred 🙂

    Milan Predojević 18. 11. 2019.

    Poštovani Rade
    Već nakon mesec dana rada imate pravo na godišnji odmor, ne zahteva se 6 meseci. Za ovu godinu, odnosno za dva meseca, imate pravo na šesti deo godišnjeg odmora koji Vam pripada po ugovoru o radu. Primera radi, ako imate 24 dana godišnjeg odmora za 12 meseci, za ova dva meseca imate pravo na 4 dana koja možete da koristite već od prvog decembra.
    Pozdrav

Dejan Lukic 11. 11. 2019.

Poštovani, radim 8 godina u jednoj firmi i to 60 sati nedeljno. Imam završen master. Prijavljeni smo svi na minimalac i dobili smo 20 dana godišnjeg odmora koji se isplaćuje po minimalcu. U ugovoru o radu smo prijavljeni na 40 sati nedeljno. Da li imamo pravo na više dana za odmor?

    Milan Predojević 11. 11. 2019.

    Poštovani Dejane
    Nije u skladu sa Zakonom o radu da radite 60 sati nedeljno, kada je puno radno vreme 40 sati, a prekovremeni rad može da traje najviše osam sati nedeljno. Stoga nije moguće povećati broj dana godišnjeg odmora sa zakonskog minimuma, koji je 20 dana, a na konto toga što radite 60 sati nedeljno, i to iz razloga koji sam već naveo-radno vreme ne može da bude više od 40 sati nedeljno (sa prekovremenim 48 sati maksimalno u jednoj nedelji). Potrebno je uskladiti radno vreme sa zakonskim odredbama.
    Pozdrav

Jelena Komazec 21. 10. 2019.

Поштовани,
Уколико се за за несикоришћени годишњи одмор, бившем запосленом, исплаћује накнада штете, има ли право на исплату регреса за неискоришћени годишњи одмор? Ако сам добро разумела, према чл.191 став 2 ЗОР-а, нема. Хвала.

    Milan Predojević 25. 10. 2019.

    Poštovana Jelena
    Istog sam mišljenja-isplata regresa ne bi ušla u naknadu štete.
    Pozdrav

Slavko Vukovic 10. 10. 2019.

Pozdrav.Interesuje me dali poslodavci imaju pravo da uzimaju nam godišnji odmor ako trenutno nema posla,ustvari teraju nas da moramo na odmor,da pišemo molbu da mi sami tražimo taj odmor,a ne da koristimo placeno 60 posto

    Milan Predojević 12. 10. 2019.

    Poštovani Slavko
    S obzirom na zakonsku formulaciju po kojoj „u zavisnosti od potrebe posla, poslodavac odlučuje o vremenu korišćenja godišnjeg odmora, uz prethodnu konsultaciju zaposlenog“, poslodavac može da Vam donese rešenje o korišćenju godišnjeg odmora, čak i ako Vi ne želite da ga koristite u periodu koji je poslodavac odredio. Rešenje o korišćenju godišnjeg odmora zaposlenom se dostavlja najkasnije 15 dana pre datuma određenog za početak korišćenja godišnjeg odmora. Dobra praksa ipak podrazumeva dogovor zaposlenog i poslodavca o vremenu korišćenja godišnjeg odmora
    Pozdrav

Vesna Todorov 12. 08. 2019.

Sta ja koja vec pet godina porpisem resenje o godisnjeem ali je neplacen , poslodavac od pet radnika nas troje nemamo placen godisnji a dvoje placa , gde je tu pravda i kome se zaliti kad moras potpisati resenje i dve nedelje ziveri na vazduhu.

    Milan Predojević 16. 08. 2019.

    Poštovana Vesna
    Navedeni postupci poslodavca su u potpunosti suprotni zakonu, bez obzira što Vas primorava da potpišete rešenje. Vi svojim potpisom samo potvrđujete da ste neki akt primili, ali ne i da se slažete sa tim. S obzirom da Vam se uskraćuju osnovna zakonska prava iz radnog odnosa, neophodno je da se obratite Inspekciji za rad.
    Pozdrav

Vesna Todorov 08. 08. 2019.

Dobar dan,sve sto te naveli je ok .ali imam pitanje jedno .radim kid privatnika vec pet godina prijavljena od prvog dana gazda kad kaze da je gidianji tad mora da ga koristimo ali je neplacen tako da pet godina idem na (prinudni)godisnji neplacen a ugovor potpisem jer moram . Sta mi je ciniti ? Unapred hvala

    Milan Predojević 16. 08. 2019.

    Poštovana Vesna
    Pravo na plaćeni godišnji odmor je zakonsko pravo. Nikako se ne može raditi o neplaćenom odsustvu i imate svako pravo da sa ovim suočite Vašeg poslodavca i zahtevate isplatu naknade. Ukoliko ga to ne urazumi, možete se obratiti Inspekciji za rad.
    Pozdrav

Lidija Karadzin 03. 08. 2019.

Da li je po zakonu ,da se ukoliko ste obavesteni da dva dana ne radite zbog nedostatka materijala,ta dva dana bez vaseg znanja i odobravanja umanje sa vaseg godisnjeg odmora?Kada dodje vreme kolektivnog odmora,nekima se saopsti da nemaju dovoljan broj dana pa ne mogu koristiti odmor u celosti.

    Milan Predojević 15. 08. 2019.

    Poštovana Lidija
    Opisano postupanje poslodavca nije po zakonu. Ta dva dana nikako ne mogu da se računaju kao dani godišnjeg odmora.
    Pozdrav

Aleksandar Marovic 02. 08. 2019.

Hteo bih da postavim pitanje u vezi godisnjeg odmora.Radim kod privatnika vec 11 godina i za celu godinu nam daje 21 dan sve zajedno sa subotom i nedeljom,da li ima prava na to?

    Milan Predojević 15. 08. 2019.

    Poštovani Aleksandre
    Vaš poslodavac nema pravo na to jer Vam je na taj način oduzeo bar nedelju dana odmora. Mora da Vam obezbedi minimum 28 dana odmora godišnje, ako računate i dane vikenda, odnisno 20 radnih dana (to jest 4 kalendarske sedmice-ukupno 28, a ne 21 dan)
    Pozdrav

Jasna Mrdak 26. 07. 2019.

Sta ako poslodavac daje usmeno minimum 20 Dana odmora,a potpisao si resanje gde we navodi da koristis uvecanje po kriterijumu na godisnjem nivou po godini staza …it’d Jos 5 radnih dana

    Milan Predojević 30. 07. 2019.

    Poštovana Jasna
    Poslodavac mora da poštuje odredbe ugovora o radu koji je sam potpisao sa zaposlenim i da obezbedi broj dana godišnjeg odmora sa uvećanjima na obaveznih 20 dana.
    Pozdrav

Nenad Djordjevic 21. 07. 2019.

Pozdrav, hteo bih da postavim pitanje u vezi trajanja godišnjeg odmora.Radim kod poslodavca kod koga sam 3 godine i imam godišnji odmor od 20 radnih dana, pa se moje pitanje odnosi na to da li se broj radnih dana godišnjeg odmora mora i povećati posle svake godine provedene kod poslodavca i koliko je to povecanje u danima?

    Milan Predojević 22. 07. 2019.

    Poštovani Nenade
    Poslodavac ima obavezu da obezbedi minimum 20 radnih dana godišnjeg odmora za jednu kalendarsku godinu. Ostale zakonske odredbe o izračunavanju godišnjeg odmora nisu obaveznog karaktera, odnosno zakonodavac sugeriše poslodavcu koje bi kriterijume mogao da koristi prilikom izračunavanja godsišnjeg odmora, ali ne obavezuje ga na to. Odredba po kojoj se „dužina godišnjeg odmora utvrđuje tako što se zakonski minimum od 20 radnih dana uvećava po osnovu doprinosa na radu, uslova rada, radnog iskustva, stručne spreme zaposlenog i drugih kriterijuma utvrđenih opštim aktom ili ugovorom o radu“ upravo utvrđuje da se kriterijumi preciziraju opštim aktom ili ugovorom kod poslodavca. Dakle zakonodavac je dao ovlašćenje poslodavcu da utvrdi kriterijume po kojima se obračunava godšnji odmor koji je duži od zakonskog minimuma.
    poazdrav

Marko Jovanović 18. 07. 2019.

Mala ispravka – u skladu sa izmenama i dopunama Zakona o državnim službenicima, od 2019. se državnim službenicima može utvrditi godišnji odmor u maksimalnom trajanju od 35 radnih dana, a u određenim slučajevima i do 40 radnih dana.

    Milan Predojević 22. 07. 2019.

    Poštovani Marko
    Hvala na ispravci. Navedeni kolektivni ugovor sam samo koristio kao primer za pojašnjenje načina na koji se računa broj dana godišnjeg odmora.
    Pozdrav!