Sve što ste želeli da znate o godišnjem odmoru, a niste imali koga da pitate

Autor: Milan Predojević | Pravnik odgovara

jul 15
Godišnji odmor-sve što ste želeli da znate

Zakon o radu sadrži posebno poglavlje kojim se uređuju odmori i odsustva, kao važna skupina prava radnika iz radnog odnosa.

Poslodavci su navedenim zakonskim odredbama obavezani da svojim zaposlenima obezbede odmor u toku dnevnog rada, odmor između dva radna dana, nedeljni odmor i godišnji odmor. Zakon propisuje minimum za svaku od ovih vrsta odmora, koji se mora obezbediti, a poslodavac svojim opštim aktima može da pruži i veći obim prava svojim zaposlenima.

U ovom tekstu posebno ćemo se baviti pravom na godišnji odmor i dužinom njegovog trajanja.


Pojam godišnjeg odmora i Ustavne garancije prava

U najširem smislu, pod godišnjim odmorom smatra se period godine u kojem zaposleni prestaje sa svojim radnim aktivnostima kod poslodavca kako bi se odmorio i rekreirao, a poslodavac je dužan da mu za isti period obezbedi naknadu zarade. Oslobođenost od obaveze izvršavanja radnih zadataka u određenom broju dana u godini štiti zdravlje zaposlenog, smanjuje mogućnost povreda i omogućava psihičku i fizičku relaksaciju, što pravo na godišnji odmor čini veoma važnim pravom iz radnog odnosa za svakog zaposlenog. Značaj ovog prava naglašava i činjenica da Ustav Republike Srbije, u delu koji se odnosi na ljudska prava i slobode, garantujući pravo na rad, jemči i pravo na plaćeni godišnji odmor. Posebno treba istaći  da se ovog prava niko ne može odreći, odnosno da pravo na plaćeni godišnji odmor spada u neotuđivo ustavno pravo zaposlenih u Republici Srbiji.


Sticanje prava na godišnji odmor

Zakon o radu propisuje da zaposleni stiče pravo na korišćenje godišnjeg odmora u kalendarskoj godini posle mesec dana neprekidnog rada od dana zasnivanja radnog odnosa kod poslodavca. Pod neprekidnim radom smatra se i vreme privremene sprečenosti za rad u smislu propisa o zdravstvenom osiguranju (bolovanje) i odsustva sa rada uz naknadu zarade (plaćeno odsustvo).

Citirane zakonske odredbe znače da novozaposleni radnici mogu da koriste pravo na godišnji odmor kada protekne mesec dana od dana zasnivanja radnog odnosa, čak i ako su u okviru tih mesec dana bili neko vreme na bolovanju ili na plaćenom odsustvu. Pri računanju mesec dana radnog odnosa kao uslova za sticanje prava na korišćenje godišnjeg odmora ne uzimaju se u obzir dani neplaćenog odsustva i mirovanje radnog odnosa, odnosno, za te periode, zaposlenom ne pripada pravo na godišnji odmor.

Protekom mesec dana od dana zasnivanja radnog odnosa zaposleni može da podnese zahtev za korišćenje godišnjeg odmora, ali to ne znači da će ga tada i koristiti, jer poslodavac nije obavezan da zahtev prihvati. Ovo stoga što po zakonu, o vremenu korišćenja godišnjeg odmora odlučuje poslodavac, uz prethodnu konsultaciju zaposlenog. Poslodavac je dužan da u kalendarskoj godini, nakon proteka prvih mesec dana radnog odnosa, pa do isteka kalendarske godine, obezbedi zaposlenom korišćenje (minimum prvog dela) prava na godišnji odmor za tu godinu. Odluku donosi uzimajući u obzir zahtev zaposlenog, ali pre svega potrebe organizacije posla. Prema tome, u prvih mesec dana rada nakon zaposlenja radnik ne može da ode na  godišnji odmor jer još nije stekao navedeno pravo, a nakon proteka mesec dana provednih u radu o vremenu korišćenja godišnjeg odmora odlučiće poslodavac rešenjem, a po podnetom zahtevu zaposlenog.

Zakon o radu ponavlja ustavnu odredbu o tome da zaposleni ne može da se odrekne prava na godišnji odmor, niti mu se to pravo može uskratiti ili zameniti novčanom naknadom, osim u slučaju prestanka radnog odnosa u skladu sa ovim zakonom.


Dužina godišnjeg odmora

Po našem Zakonu o radu, u svakoj kalendarskoj godini zaposleni ima pravo na godišnji odmor u trajanju utvrđenom opštim aktom poslodavca i ugovorom o radu, a najmanje 20 radnih dana. Dužina godišnjeg odmora utvrđuje se tako što se zakonski minimum od 20 radnih dana uvećava po osnovu doprinosa na radu, uslova rada, radnog iskustva, stručne spreme zaposlenog i drugih kriterijuma utvrđenih opštim aktom ili ugovorom o radu.

Zakon je odredio koji je minimum trajanja godišnjeg odmora, a poslodavac svojim opštim aktima i ugovorom o radu može da utvrdi samo veći broj od 20 radnih dana, ne i manji. Zakon daje smernice poslodavcima o tome na koji način mogu utvrdiiti kriterijume za uvećanje broja dana godišnjeg odmora, ali je odluka o broju dana preko zakonskog minimuma na strani poslodavca. U opštim aktima poslodavaca i kolektivnim ugovorima o radu mogu se naći odredbe da se dužina godišnjeg odmora utvrđuje tako što se zakonski minimum od 20 radnih dana uvećava po osnovu:

  • radnog  iskustva (primera radi za 5 godina radnog iskustva dodaju se 3 radna dana na zakonski minimum, za 10 godina iskustva-4 radna dana, itd);
  • složenosti poslova (recimo, za poslove za koje se zahteva srednja stručna sprema dodaju se 2 radna dana, a za poslove koji traže visoku stručnu spremu-4 radna dana);
  • doprinosa na radu (najčešće se daje ovlašćenje neposrednom rukovodiocu da proceni da li zaposlenom pripada ovaj dodatak i koliki on maksimalno može da bude);
  • uslova rada (npr rad na terenu, rad sa strankama mogu da dodaju nekoliko radnih dana godišnjeg odmora na zakonski minimum);
  • brige o maloletnom detetu ili starijem članu porodice i slično.

U svakom slučaju, Zakono radu ne propisuje maksimalno trajanje godišnjeg odmora, samo minimalno trajanje, ali poslodavci mogu opštim aktom ili ugovorom o radu propisati maksimalan broj dana koliko može iznositi godišnji odmor, što oni najčešće i čine. Poslodavci u svojim opštim akitma uglavnom određuju da godišnji odmor sa uvećanjima ne može da traje duže od određenog broja radnih dana. Država je isto učinila kao poslodavac, odnosno kada je reč o zaposlenima u državnim organima, odnosno državnim službenicima i nameštenicima. Kolektivnim ugovorom koji je potpisan između reprezentativnog sindikata zaposlenih u državnim organima i države kao poslodavca, određeno je da je maksimalno trajanje godišnjeg odmora 30 radnih dana. Takođe, precizirana su i merila za utvrđivanje godišnjeg odmora, odnosno određeno je da se dužina godišnjeg odmora utvrđuje tako što se zakonski minimum od 20 radnih dana uvećava prema sledećim kriterijumima:

  • po osnovu doprinosa na radu (zavisi od ocene rada koju daje neposredni rukovodilac-najviše 5 radnih dana);
  • po osnovu stručne spreme (zaposlenom sa visokim obrazovanjem – za 5 radnih dana,  zaposlenom sa srednjom školskom spremom – za 3 radna dana, zaposlenom sa ostalim stepenima školske spreme – za 1 radni dan);
  • po osnovu godina rada provedenih u radnom odnosu (zaposlenom preko 30 godina rada provedenih u radnom odnosu – za 5 radnih dana, zaposlenom od 25 do 30 godina rada – za 4 radna dana, zaposlenom od 15 do 25 godina radas – za 3 radna dana,  zaposlenom od 5 do 15 godina rada – za 2 radna dana, zaposlenom do 5 godina rada  – za 1 radni dan);
  • po osnovu uslova rada (za rad na radnim mestima sa povećanim rizikom – za 3 radna dana, za rad na radnom mestu na kojima je uvedeno skraćeno radno vreme – za 10 radnih dana, za noćni rad – za 2 radna dana); zaposlenoj osobi sa invaliditetom – za 5 radnih dana;
  • po osnovu brige o deci i članovima uže porodice: – za najviše 5 radnih dana.

Godišnji odmor, koji se utvrdi nakon primene svih kriterijuma, u svakom slučaju ne može se koristiti u trajanju dužem od 30 radnih dana, bez obzira i ako se ispune uslovi po više osnova za duži odmor. Prema tome, zaposleni u državnim organima ne mogu da koriste godišnji odmor u trajanju dužem od 30 radnih dana, bez obzira na eventualno ispunjavanje uslova iz citiranih kriterijuma za godišnji odmor koji bi trajao duže od navedenog maksimuma.

Na sličan način poslodavci iz privatnog sektora utvrđuju dužinu trajanja godišnjeg odmora-zakonski minimum od 20 radnih dana se uvećava prema definisanim kriterijumima, ali se u svakom slučaju ne može koristiti u trajanju dužem od određenog broja dana, odnosno određuje se maksimalno trajanje.

Pri utvrđivanju dužine godišnjeg odmora radna nedelja računa se kao pet radnih dana. Ovo prakično znači da godišnji odmor traje najmanje 4 nedelje, to jest 4 kalendarske sedmice (28 dana), bez obzira na raspored radnog vremena kod poslodavca. Primera radi, i ako su smene kod poslodavca organizovane tako da se radi po 6 dana u nedelji, prilikom izračunavanja dužine godišnjeg odmora radna nedelja će se svakako računati sa 5 radnih dana, bez obzira što u konkretnom slučaju ona traje jedan dan duže.

Praznici, koji su neradni dani u skladu sa zakonom, odsustvo sa rada uz naknadu zarade i privremena sprečenost za rad u skladu sa propisima o zdravstvenom osiguranju ne uračunavaju se u dane godišnjeg odmora. Prema tome, državni praznici, plaćeno odsustvo i bolovanje ne računaju se u dane godišnjeg odmora.

Ako je zaposleni za vreme korišćenja godišnjeg odmora privremeno sprečen za rad u smislu propisa o zdravstvenom osiguranju – ima pravo da po isteku te sprečenosti za rad nastavi korišćenje godišnjeg odmora. Konkretno, ukoliko se zaposleni tokom korišćenja godišnjeg odmora razboli i lekar mu otvori bolovanje, ima pravo da prekine korišćenje godišnjeg odmora i započne bolovanje. Potrebno je da odnese potvrdu lekara kod poslodavca i time ga obavesti da je prekinuo godišnji odmor i otvorio bolovanje. Po zaključenju bolovanja zaposleni ima pravo da nastavi korišćenje godišnjeg odmora, to jest da iskoristi dane godišnjeg odmora koji su mu utvrđeni rešenjem, a koje zbog bolovanja nije iskoristio.


Srazmerni deo godišnjeg odmora

U prethodnom delu teksta razmatrano je pitanje dužine godišnjeg odmora za jednu kalendarsku godinu. Definisali smo da za svaku godinu rada zaposlenom pripada onoliko dana godišnjeg odmora koliko je utvrđeno opštim aktom poslodavca i ugovorom o radu, s tim da taj broj ne može da bude manji od zakonom propisanog minimuma od 20 radnih dana, odnosno 4 kalendarske nedelje.

Izuzetno od navedenog, zaposlenom pripada pravo na srazmeran deo godišnjeg odmora u godini u kojoj je zasnovao radni odnos i u godini u kojoj mu prestaje radni odnos, odnosno u onim godinama u kojima nema punih 12 meseci rada.

Shodno Zakonu o radu zaposleni ima pravo na dvanaestinu godišnjeg odmora (srazmerni deo) za svaki mesec dana rada u kalendarskoj godini u kojoj je zasnovao radni odnos ili u kojoj mu prestaje radni odnos.

Ova zakonska odredba kod novozaposlenja znači da od momenta zasnivanja radnog odnosa pa do kraja kalendarske godine zaposleni ima pravo na dvanaesti deo godišnjeg odmora za svaki pun mesec u kojem će biti u radnom odnosu. Primera radi: ukoliko je radni odnos zasnovan 15. aprila na neodređeno vreme, a po opštem aktu poslodavca zaposleni ima pravo na 25 dana godišnjeg odmora po kalendarskoj godini, to će značiti da zaposleni ima pravo na 8 dvanaestina od punog godišnjeg odmora jer u toj kalendarskoj godini ima 8 meseci rada. Petnaest dana u aprilu se ne uzima u obzir jer Zakon određuje da se srazmeran deo godišnjeg odmora računa prema mesecu rada, dok dane i sate rada ne pominje. Kako smo u primeru odredili da zaposlenom za celu godinu pripada 25 dana, dvanaestina od tog broja bi bila 2.083 dana. Kada se taj broj pomnoži sa 8 dobija se 16,66, odnosno 17 radnih dana godišnjeg odmora za godinu u kojoj je zasnovan radni odnos. Po istom principu se izračunava broj dana godišnjeg odmora i za kalendarsku godinu u kojoj zaposlenom prestaje radni odnos.

Zanimljivo je, kod donošenja rešenja o srazmernom delu godišnjeg odmora, da je situacija popuno jasna kod prestanka radnog odnosa, dok kod novozaposlenih može da se postave određena pitanja. Primera radi, ako radni odnos prestaje 31. jula, pre donošenja rešenja o prestanku radnog odnosa (ili istovremeno sa donošenjem navedenog rešenja) donosi se rešenje o godišnjem odmoru u kojem je sasvim jasno da će ono glasiti na 7 dvanaestina punog godišnjeg odmora za sedam  meseci rada (period januar-jul). U gornjem primeru, kada je 25 radnih dana pun godišnji odmor, množili bismo 7 sa 2,083 i dobili bismo 14,581, odnosno 15 radnih dana godišnjeg odmora. Kod novozaposlenog međutim, ukoliko odmah posle mesec dana rada podnese zahtev za godišnji odmor, a videli smo da to zakon dopušta, poslodavac može da mu donese rešenje kojim će obuhvatiti celokupan srazmerni deo godišnjeg dmora, iako svi meseci rada još nisu odrađeni. Ako upotrebimo već navedeni primer o zasnivanju radnog odnosa na neodređeno vreme od 15. aprila, već 15. maja zaposleni može podneti zahtev za godišnji odmor. Pošto mu za tu godinu pripada 17 radnih dana godišnjeg odmora, praktično bi mu se odobravanjem zahteva obezbedilo korišćenje godišnjeg odmora za celu godinu, iako je odrađeno svega mesc dana. Zbog navedenog, poslodavci obično izbegavaju da rešenjem odobre ovakav način korišćenja godišnjeg odnora i čekaju da zaposleni odradi značajan deo ugovora o radu za kalendarsku godinu.

O autoru: Milan Predojević

Diplomirao na Pravnom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu. Ima dugogodišnje radno iskustvo u oblasti radnog prava i socijalnog osiguranja. Svakodnevni kontakt sa građanima koji su u potrazi za poslom ili menjaju radno mesto pružio mu je uvid u probleme sa kojima se uglavnom susreću. Siguran je da njegovo lično profesionalno iskustvo može da pomogne u pronalaženju odgovora na pitanja koja kandidati na sajtu najčešće postavljaju

Prijavi se i postavi komentar

(82) komentari

Pedja Miloradovic 01. 06. 2020.

Postovani,
Radim u firmi 6meseci u kojoj mi je dodeljeno 22 radna dana g.odmora. minimum je 20. Imam visoku s. Spremu i 17 godina staža u predhodnoj firmi. Na osnovu kog kriterijuma su mi dali još ta dva dana preko minimuma? Da li za moju firmu važe opšti akti o uvećanju broja dana g.odmora ,ili ona sama može da mi dodeli koliko je sama propisala? Inače je maksimum 24 dana.

    Milan Predojević 01. 06. 2020.

    Poštovani Peđa
    Po Zakonu o radu u svakoj kalendarskoj godini zaposleni ima pravo na godišnji odmor u trajanju utvrđenom opštim aktom kod poslodavca (kolektivni ugovor i pravilnik o radu) i ugovorom o radu, a najmanje 20 radnih dana. Dužina godišnjeg odmora utvrđuje se tako što se zakonski minimum od 20 radnih dana uvećava po osnovu doprinosa na radu, uslova rada, radnog iskustva, stručne spreme zaposlenog i drugih kriterijuma utvrđenih opštim aktom ili ugovorom o radu. Dakle kriterijumi po osnovu kojih su Vam dodata dva radna dana mogli su biti utvrđeni ili ugovorom o radu koji ste sa poslodavcem potpisali pre stupanja na rad ili opštim aktom, to jest kolektivnim ugovorom ili pravilnikom o radu kod poslodavca. To praktično znači da ukoliko elemente za uvećanje dužine trajanja zakonskog minimuma godišnjeg odmora niste dogovorili sa poslodavcem u ugovoru o radu, na prava i obaveze koja nisu utvrđena ugovorom o radu primenjuju se odgovarajuće odredbe zakona i opšteg akta. Opšti akt poslodavca može da utvrdi kriterijume za uvećanje godišnjeg odmora, a ako ne sadrži ove odredbe primenjuje se zakonski minimum od 20 radnih dana.
    Pozdrav

      Pedja Miloradovic 01. 06. 2020.

      Hvala!!!
      Pozdrav!!!

Aleksandra Lucic 22. 05. 2020.

Poštovani,
moje pitanje je da li zaposleni koji imaju potpisan ugovor na određeno vreme, npr 6 meseci, po kome im pripada 10 dana godišnjeg odmora, moraju u potpunosti da iskoriste taj odmor pre isteka ugovora, bez obzira što će ugovor biti produžen?

    Milan Predojević 22. 05. 2020.

    Poštovana Aleksandra
    Zaposleni koji imaju potpisan ugovor na određeno vreme, npr 6 meseci, po kome im pripada 10 dana godišnjeg odmora, ne moraju u potpunosti da iskoriste taj odmor pre isteka ugovora ako je izvesno da će ugovor biti produžen. Možete se dogovoriti sa poslodavcem da odmor za prvih 6 meseci spojite sa odmorom koji ćete imati po novom ugovoru. U krajnjoj liniji, i da do tog spajanja odmora ne dođe usled okončanja radnog odnosa, moguća je naknada štete za neiskorišćeni godišnji odmor.
    Pozdrav

Vladimir Mitrović 21. 05. 2020.

Pozdrav!
Danas mi je istekao ugovor o radu i poslodavac ne želi da mi produži ugovor. Bio sam na bolovanju zadnjih dva meseca, klasično bolovanje. Sutra zatvaram bolovanje i nosim doznake u firmu. E sad interesuje me isplata neiskorišćenih dana odmora i baš nemam nikakvog iskustva po tom pitanju a znajući naše poslodavce i iz iskustva naučio sam da umeju da mućkaju, izvinjavam se na izrazu. Radni odnos mi je počeo 22.08.2019. i ugovorom produžavan do tri meseca već tri puta dakle sve ukupno sa istekom 9 meseci. Znate li mi možda reći kol’ko bi ja dana trebalo da imam i da li imam pravo na isplatu tih neiskorišćenih dana odmora. P.S. jedan dan su mi pisali da sam iskoristio zbog nekih prilika koje je nametnuo poslodavac. Nadam se Vašem brzom odgovoru… Hvala na savetima koje dajete jer mnogo znače ljudima koji ne poznaju zakon i svoja prava. Ne znam ni da li sutra trebam da potpišem neki dokument, da ne bi naneno neku štetu sebi jer ipak je to njihova volja da mi ne produže ugovor a ne moja… Pozdrav

    Milan Predojević 22. 05. 2020.

    Poštovani Vladimire
    Po Zakonu o radu u svakoj kalendarskoj godini zaposleni ima pravo na godišnji odmor u trajanju utvrđenom opštim aktom i ugovorom o radu, a najmanje 20 radnih dana. Dužina godišnjeg odmora utvrđuje se tako što se zakonski minimum od 20 radnih dana uvećava po osnovu kriterijuma utvrđenih opštim aktom poslodavca ili ugovorom o radu (uvećanje po osnovu doprinosa na radu, uslova rada, radnog iskustva, stručne spreme zaposlenog i drugih). Prema tome treba da proverite u Vašem ugovoru o radu ili opštem aktu poslodavca (pravilnik o radu ili ako imate kolektivni ugovor o radu) da li imate pravo na uvećanje zakonskog minimuma od 20 radnih dana po nekim kriterijumima. Uglavnom se ovo pitanje reguliše ugovorom o radu ili ugovor o radu upućuje na opšti akt poslodavca, gde su utvrđeni kriterijumi za uvećanje godišnjeg odmora sa minimalnih 20 radnih dana. Zakonom je dalje propisano, a što je važno za Vašu situaciju, da zaposleni ima pravo na dvanaestinu godišnjeg odmora (srazmerni deo) za svaki mesec dana rada u kalendarskoj godini u kojoj je zasnovao radni odnos ili u kojoj mu prestaje radni odnos. Primera radi, ako imate pravo na zakonski minimum od 20 radnih dana, srazmerni deo godišnjeg odmora Vam je 1,66 radnih dana po mesecu, odnosno za 2019. godinu (u kojoj ste zasnovali radni odnos) imali biste srazmerni godišnji odmor u trajanju od 5 radnih dana za tri meseca rada. U 2020. godini ( u kojoj prestaje radni odnos) za 4 puna meseca rada imate pravo na 7 radnih dana srazmernog godišnjeg odmora. Prema tome, ukupno 12 radnih dana, ukoliko niste do sada iskoristili nijedan dan.U slučaju prestanka radnog odnosa, poslodavac je dužan da zaposlenom koji nije iskoristio godišnji odmor u celini ili delimično, isplati novčanu naknadu umesto korišćenja godišnjeg odmora, u visini prosečne zarade u prethodnih 12 meseci, srazmerno broju dana neiskorišćenog godišnjeg odmora.
    Hvala na lepim rečima i svako dobro.
    Pozdrav

Biljana Popović 19. 05. 2020.

Postovani,

Vratila sam se sa porodiljskog bolovanja 24.jula 2019.godine. S obzirom da nisam iskoristila prvi deo odmora za 2019-tu prosle godine, da li imam pravo na koriscenje tog dela odmora do kraja juna 2020.godine? Napominjem da sam iskoristila drugi deo odmora za 2019tu pocetkom 2020-te godine. Hvala unapred!

    Milan Predojević 20. 05. 2020.

    Poštovana Biljana
    S obzirom da ste se sa porodiljskog odsustva vratili 24.jula 2019. godine bilo je sasvim dovoljno vremena do kraja prošle godine da iskoristite prvi deo godišnjeg odmora za 2019. godinu. Nejasno je kako je moguće da Vam poslodavac do kraja 2019. godine nije doneo rešenje o prvom delu godišnjeg odmora za tu godinu, da bi Vam početkom 2020. godine doneo rešenje o korišćenju drugog dela odmora za 2019. godinu. Poslodavac nije postupio u skladu sa Zakonom o radu i Vi imate pravo da do 30.juna 2020. godine iskoristite ceo godišnji odmor za 2019.godinu, ne može da Vam uskrati to pravo. Radi se o tome da ste Vi ostvarili pravo na godišnji odmor i za period 01.januar 2019.-24.jul 2019. godine bez obzira što ste bili na porodiljskom odsustvu, tako da Vam za prošlu godinu pripada ceo godišnji odmor. I tokom porodiljskog odsustva obračunavaju Vam se dani godišnjeg odmora, koje koristite po povratku na posao.
    Pozdrav

Irena Tenodi 05. 05. 2020.

Moje poštovanje! Da li poslodavac moze radnika nakon isteka prinudnog odmora da posalje na celokupan godisnji odmor od ove godine? I kakva prava polaze radnik na svoj godisnji odmor? Hvala! 😊

    Milan Predojević 06. 05. 2020.

    Poštovana Irena
    Zakonom o radu određeno je da se godišnji odmor koristi jednokratno ili u delovima. Raspored korišćenja zavisi od potrebe posla. Tako zakon propisuje da poslodavac odlučuje o vremenu korišćenja godišnjeg odmora, uz prethodnu konsultaciju zaposlenog. Rešenje o korišćenju godišnjeg odmora zaposlenom se dostavlja najkasnije 15 dana pre datuma određenog za početak korišćenja godišnjeg odmora. Prema navedenim zakonskim odredbama, u nadležnosti je poslodavca da rešenjem odredi vreme kada ćete koristiti odmor, te smatram da može i doneti odluku da ga koristite sada. Praksa obično nije takva, jer se uglavnom pikušava udovoljiti zahtevu zaposlenog što se tiče termina korišćenja odmora, ali ni postupanje Vašeg poslodavca u navedenom smislu nije protivno zakonu.
    Pozdrav

Nikola Dragisic 12. 04. 2020.

Postovani Milane,
Interesuje me sledece. Ako je 08.februara ove godine, zaljkucen ugovor na odredjeno vreme i posto se radi o zameni porodilje nije vremenski definisan rok trajanja ugovora, vec glasi od 08.februara do povratka na rad zaposlene, na koliko dana zaposleni ima pravo u tekucoj godini? Inace rec je u firmi gde je minimun dana odmora za celu godinu 25 radnih dana.

    Milan Predojević 12. 04. 2020.

    Poštovani Nikola
    Prema Zakonu o radu, u godini zasnivanja radnog odnosa zaposleni ima pravo na srazmerni deo godišnjeg odmora, a to znači dvanaestina punog godišnjeg odmora za svaki mesec dana rada. U Vašoj firmi to konkretno znači 2,08 dana po mesecu rada. U zavisnosti od toga koliko ćete biti u radnom odnosu, izračunaće se i Vaše pravo na godišnji odmor. S obzirom da se radi o menjanju porodilje, te da će shodno tome zaposlena biti odsutna bar 12 meseci, odnosno da se može očekivati da radite do kraja godine, Vi biste u ovoj godini imali pravo na 21 dan godišnjeg odmora za punih 10 meseci rada.
    Pozdrav

      78cef7df502f8c196476976b5f475ea8 19. 05. 2020.

      Poštovanje imam jedno pitanje vezano za dužinu korišćenja godišnjeg odmora .Naime prvi deo godišnjeg odmora za 2019 godinu koristila sam u terminu od 01.08.2019 . – 14.08.2019. Posto je izbila epidemija i nije imao ko da radi morala sam da odložim godišnji odmor. Tako da ga koristim sad trenutno ali sam vrlo neprijatno iznenadjena jer u rešenje godišnjeg piše da je period korišćenja od 18.05.2020 do 29.05.2020. Sto znači da su automatski uzeta dva dana !! Uz obrazloženje da je po predlogu ministarstva subota od meseca marta spada u radne dane . Jer je posao u mojoj radnoj jedinici organizovan šest dana se radi a sedmi dan je slobodan . Kakva je to radna nedalja koja picinje u subotu a završava se u nedelju ( sto je u mom slučaju ) . ? I da li je istina da se taj zakon primenjuje ? Ponarocito mi nije jasan deo da drugi deo godišnjeg odmora 2019 . Godine radnici koji su koristili do početka izbijanja epidemije koriste normalno . A radnicima koji koriste nakon epidemije moraju da uzmu ta dva dana , odnosno da se subota racuna kao radna ? Da li je bilo takvih izmena u zakonu ? Unapred hvala na odgovoru !!!

        Milan Predojević 20. 05. 2020.

        Poštovana
        Zakonom o radu jasno je propisano da se pri utvrđivanju dužine godišnjeg odmora radna nedelja računa kao pet radnih dana. Prema tome, ukoliko Vam je ostalo neiskorišćenih 10 radnih dana godišnjeg odmora za 2019. godinu, to znači da imate pravo na još dve kalendarske sedmice odmora za prošlu godinu-faktički 14 dana. Shodno navedenom, doneto rešenje da drugi deo odmora za 2019. godinu koristite u periodu 18.05.2020 do 29.05.2020.godine je u skladu sa zakonom, ali to rešenje praktično znači da Vam je prvi radni dan po povratku na posao ponedeljak 01.jun, a ne subota 30.maj, kako Vam je to pogrešno rečeno. Nije mi poznato da „po predlogu ministarstva subota od meseca marta spada u radne dane“, ali je jasno da ministarstvo ne može da donosi obavezujuće predloge po ovom pitanju jer je pravo na godišnji odmor uređeno Zakonom o radu. Naročito nije moguće da se prava propisana zakonom umanjuju, te je jasno da biste se po navedenom rešenju imali vratiti na posao 01.juna.
        Pozdrav

          78cef7df502f8c196476976b5f475ea8 20. 05. 2020.

          Hvala puno na odgovoru