Sve što ste želeli da znate o godišnjem odmoru, a niste imali koga da pitate

Poštovana Milice
Ne možete kod novog poslodavca preneti godišnji odmor koji Vam je ostao neiskorišćen kod prethodnog poslodavca. Radi se o pravu koje je stečeno radom kod starog poslodavca i nije osnovano očekivati da godišnji odmor iskoristite kod novog poslodavca. Zakonsko pravilo je da je prethodni poslodavac dužan da Vam plati naknadu za neiskorišćeni godišnji odmor u visini prosečne zarade koju ste kod njega ostvatli po radnom času u prethodnih 12 meseci.
U novoj firmi ćete posle mesec dana rada moći da tražite da koristite godišnji odmor. Da li će poslodavac odobriti taj Vaš zahtev-odluka je na njemu. Ugovorom o radu ili opštim aktom poslodavca biće utvrđeni kriterijumi za uvećanje zakosnkih minimalnih 20 dana godišnjeg odmroa. Da li ti kriterijumi uključuju i broj dece koje imate-o tome odlučuje poslodavac, a zakon ga ne obavezuje na bilo koji kriterijum. Slobodan je da ih sam utvrdi, ali i da ih potom dosledno primenjuje na sve zaposlene.
Pozdrav

Poštovani Vladimire
Pošto prema Zakonu o radu imate pravo na srazmeran godišnji odmor u godini zasnivanja radnog odnosa, i to u visini jedne dvanaestine godišnjeg odmora za svakih mesec dana rada, za tri meseca rada imate pravo na 3 dvanaestine godišnjeg odmora. Primera radi, ako Vam prema ugovoru o radu pripada 24 dana godišnjeg odmora, jedna dvanestina punog odmora bi bila dva radna dana. Shodno navedenom, Vi biste za tri meseca rada ostvarili pravo na 6 dana godišnjeg odmora. Ukoliko se radni odnos produži, možete se dogovoriti sa poslodavcem da to stečeno pravo prenesete, pa da 6 dana iskoristite zajedno sa odmorom na koji ćete steći pravo po novom ugovoru. U svakom slučaju, ako u momentu prestanka radnog odnosa ostane jedan broj dana godišnjeg odmora neiskorišćeno, imate pravo da zahtevate od poslodavca da ispoštuje obavezu isplate naknade za neiskorišćeni godišnji odmor.
Pozdrav

Poštovani
Kao što sam naveo u prethodnom odgovoru, imate pravo na srazmerni deo godišnjeg odmora za 2021. godinu, kao godinu zasnivanja radnog odnosa, a isto tako i za 20222. godinu, kao godinu prestanka radnog odnosa.
Pozdrav

Poštovana
U prethodnoj godini, kao godini zasnivanja radnog odnosa, i ovoj godini kao godini prestanka radnog odnosa, prema Zakonu o radu ostvarujete pravo na srazmeran deo godišnjeg odmora. To znači da imate pravo na dvanaestinu godišnjeg odmora za svaki pun mesec rada. Praktično, to znači da za 2021. godinu imate pravo na 7 dvanaestina punog godišnjeg odmora (za jun, jul, avgust, septembar, oktobar, novembar i decembar), odnosno 7 dvanaestine onog odmora koji Vam pripada za celu godinu. Primera radi, ako Vam je ugovorom o radu određeno da imate pravo na 24 dana godišnjeg odmora, onda dva radna dana predstavljaju jednu dvanestinu punog odmora, te biste za prošlu godinu imali 7×2, odnosno 14 dana odmora. Za 2022. godinu biste u opisanom primeru ostvarili pravo na 6×2 dana odmora, odnosno ukupno 12 radnih dana. U navedenom primeru sa 24 dana punog godišnjeg odmora to bi sve skupa bilo 14+12, odnosno 26 radnih dana odmora pre odlaska u penziju dana 10.07.2022. godine.
Pozdrav

Poštovana Ana
Ukoliko za celu godinu imate pravo na minimalnih 20 dana odmora, onda je Vaša računica tačna-tada za prošlu godinu imate pravo na 5 radnih dana odora, odnosno na jednu celu nedelju (pošto se vikendi ne računaju u godišnji odmor). Tačno je da ovaj odmor morate iskoristiti do 30. juna tekuće godine, a nakon toga možete koristiti odmor za 2022. godinu.
Pozdrav

Poštovana Ana
U prethodnoj godini, kao godini zasnivanja radnog odnosa, prema Zakonu o radu ostvarili ste pravo na srazmeran deo godišnjeg odmora. To znači da imate pravo na dvanaestinu godišnjeg odmora za svaki pun mesec rada. Praktično, to znači da za 2021. godinu imate pravo na 3 dvanaestine punog godišnjeg odmora (za oktobar, novembar i decembar), odnosno 3 dvanaestine onog odmora koji Vam pripada za celu godinu. Primera radi, ako Vam je ugovorom o radu određeno da imate pravo na 24 dana godišnjeg odmora, onda dva radna dana predstavljaju jednu dvanestinu punog odmora, te za prošlu godinu imate 3×2, odnosno 6 dana odmora koje morate iskoristiti do 30. juna ove godine.
Pozdrav

Poštovana Sanja
Zakonom o radu propisano je da o pravima, obavezama i odgovornostima iz radnog odnosa u pravnom licu odlučuje nadležni organ kod poslodavca, odnosno lice utvrđeno zakonom ili opštim aktom poslodavca ili lice koje oni ovlaste. Prema tome, trebalo bi da je opštim aktom poslodavca uređeno ovo pitanje.
Pozdrav

Poštovani
Zakonom je propisano da je poslodavac dužan da zaposlenom koji nije iskoristio godišnji odmor u celini ili delimično, isplati novčanu naknadu umesto korišćenja godišnjeg odmora, u visini prosečne zarade u prethodnih 12 meseci, srazmerno broju dana neiskorišćenog godišnjeg odmora. Prema tome, izračunajte kolika Vam je prosečna arada u poslednjih 12 meseci po radnom satu, a potom pomnožite taj iznos sa osam.
Pozdrav

Poštovani
U opisanom slučaju mišljenja sam da u toku vikenda niste u obavezi da idete na posao, s obzirom da ste po rešenju dužni da se vratite na rad u ponedeljak.
Pozdrav

Poštovana
U navedenom slučaju mišljenja sam da imate pravo na još jedan dan odmora u radnoj sedmici u kojoj je ponedeljak uračunat u godišnji odmor. Ponedeljak ne može istovremeno da se računa i kao dan nedeljnog i kao dan godišnjeg odmora.
Pozdrav

Poštovani Nikola
Za tri meseca rada u godini zasnivanja radnog odnosa pripadaju Vam tri dvanaestine (3/12) punog godišnjeg odmora. Primera radi, ako prema opštoma ktima poslodavca i ugovoru o radu imate pravo na 24 dana godišnjeg odmora za celu kalendarsku godinu, za ova tri meseca Vam pripada 6 dana. Morate ih iskoristiti pre prestanka radnog odnosa. Ukoliko ih ne iskoristite u tom roku, poslodavac je dužan da Vam isplati naknadu za neiskorišćeni godišnji odmor.
Pozdrav

Poštovana
Zakonom o radu propisano je da se godišnji odmor koristi jednokratno ili u dva ili više delova. Ako zaposleni koristi godišnji odmor u delovima, prvi deo koristi u trajanju od najmanje dve radne nedelje neprekidno u toku kalendarske godine, a ostatak najkasnije do 30. juna naredne godine. Zaposleni koji nije u celini ili delimično iskoristio godišnji odmor u kalendarskoj godini zbog odsutnosti sa rada radi korišćenja porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i posebne nege deteta – ima pravo da taj odmor iskoristi do 30. juna naredne godine. Prema tome, godišnji odmor za 2019. godinu više ne može da se koristi. Kada je reč o odmoru za 2020. godinu, možete koristiti samo drugi deo u ovoj godini do 30.juna, i to isključivo ako je prvi deo iskorišten u prethodnoj godini. Poslodavac je morao da donsoi rešenja o korišćenju godišnjeg odmora, pa ukoliko to nije radio u ovim zakonskim terminima, učinio je prekršaj zakonskih odredbi o godišnjem odmoru za koji se novčano kažnjava. Takođe, može se govoriti i o obavezi poslodavca za naknadu štete po opštim pravilima o odgovornosti za štetu, ako Vam poslodavac za 2 godine nije obezbedio ni dan godišnjeg odmora.
Pozdrav

Poštovana
Kao što sam rekao u odgovoru na Vaše prethodno pitanje, po Zakonu o radu zaposleni ima pravo na dvanaestinu punog godišnjeg odmora (srazmerni deo) za svaki mesec dana rada u kalendarskoj godini u kojoj je zasnovao radni odnos ili u kojoj mu prestaje radni odnos. Shodno navedenom, ukoliko ste počeli da radite 01.03.2021. godine, pa sada eventualno raskinete ugovor, i za 2021. i za 2022. godinu (godina zasnivanja i godina prestanka radnog odnosa) po zakonu imate pravo na srazmeran godišnji odmor. Imate za prošlu godinu 9 dvanaestina od punog odmora, a za tekuću godinu dve dvanaestine, ako Vam radni odnos prestane pre 31.03., a ako radni donos raskinete u aprilu onda za 2022. godinu imate tri dvanestine. Godišnji odmor može se koristiti i tokom trajanja otkaznog roka, a ako ga ne iskoristite u celosti, poslodavac je dužan da Vam isplati odgovarajuću novčanu naknadu, koja ima karakter naknade štete.
Pozdrav

Poštovana Zorice
Za 2021. godinu, kao godinu zasnivanja radnog odnosa, po zakonu imate pravo na srazmeran godišnji u trajanju od 9 dvanaestina punog godišnjeg odmora. Dakle, ako za celu godinu imate npr 24 radna dana, onda za 9 meseci imate ukupno 18 dana (jedna dvanestina za mesec dana rada u tom primeru iznosi dva dana godišnjeg odmora, a Vi imate devet dvanestina). Međutim, poslodavac je propustio svoju obavezu da Vam obezbedi prvi deo godišnjeg odmora za 2021. godinu. Taj prvi deo u trajanju od najmanje dve nedelje (deset radnih dana) trebao je da Vam omogući da koristite do 31.decembra 2021. godine, a ostatak mora do 30.juna ove godine. Za tekuću godinu imate pravo na pun godišnji odmor, sem ukoliko ne date otkaz pre 31.12.2022. godine. Tad biste imali takođe jednu dvanaestinu za svakih mesec dana rada.
Pozdrav

Poštovana
Kada je reč o vremenu kada se mora iskoristiti odmor, Zakonom o radu propisano je da se godišnji odmor koristi jednokratno ili u dva ili više delova, u skladu sa ovim zakonom. Ako zaposleni koristi godišnji odmor u delovima, prvi deo se koristi u trajanju od najmanje dve radne nedelje neprekidno u toku kalendarske godine, a ostatak najkasnije do 30. juna naredne godine.
Što se tiče rasporeda korišćenja, određeno je da u zavisnosti od potrebe posla, poslodavac odlučuje o vremenu korišćenja godišnjeg odmora, uz prethodnu konsultaciju zaposlenog. Rešenje o korišćenju godišnjeg odmora zaposlenom se dostavlja najkasnije 15 dana pre datuma određenog za početak korišćenja godišnjeg odmora. Dalje je propisano da u slučaju korišćenja kolektivnog godišnjeg odmora kod poslodavca ili u organizacionom delu poslodavca, poslodavac može da donese rešenje o godišnjem odmoru u kome navodi zaposlene i organizacione delove u kojima rade i da isto istakne na oglasnoj tabli, najmanje 15 dana pre dana određenog za korišćenje godišnjeg odmora, čime se smatra da je rešenje uručeno zaposlenima.Rešenje o korišćenju godišnjeg odmora poslodavac može dostaviti zaposlenom u elektronskoj formi, a na zahtev zaposlenog poslodavac je dužan da to rešenje dostavi i u pisanoj formi.
Shodno navedenom, nije zakonski određeno da se prvi deo odmora za tekuću godinu mora iskoristiti na način kako je to odlučio Vaš poslodavac. S druge strane, ako je poslodavac doneo rešenje i istakao ga na oglasnoj tabli ili svakom pojedinačno dostavio, to je u skladu sa zakonom. On može da odluči da se prvi deo odmora iskoristi do 19. juna i to nije protivzakonito, ali nema osnova za stav da tako mora biti po zakonu ili podzakonskom aktu.
Pozdrav

Poštovana Gordana
Zakonom o radu je propisano da zaposleni ima pravo na naknadu zarade u visini prosečne zarade u prethodnih 12 meseci, u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu, za vreme odsustvovanja sa rada na dan godišnjeg odmora. Prema tome, za vreme godišnjeg odmora plaća se 100% od prosečne zarade iz proteklih 12 meseci. Tako obračunata naknada se ne može umanjivati.Kada je reč o tome šta se podrazumeva pod prosečnom zaradom, treba reći da zakon definiše da se radi o svim primanjima iz radnog odnosa, osim onih koje je zakon izuzeo. Ne nabrajam ovde sva primanja koja su izuzeta iz pojma zarade, ali ako se osvrnemo na primanja koje ste Vi pomenuli u pitanju, pod zaradom u tom smislu ne podrazumeva se naknada troškova prevoza, ali u pojam zarade ulazi topli obrok.
Pozdrav

Poštovana
Može da iskoristi ceo preostali odmor, a može i da se dogovori sa poslodavcem da odradi ceo otkazni rok, u kom slučaju bi poslodavac bio dužan da plati naknadu štete za neiskorišćeni godišnji odmor.
Pozdrav

Poštovani Nenade
Zakonom o radu propisano je da zaposleni ima pravo na godišnji odmor u skladu sa ovim zakonom. Prema istom zakonu zaposleni ne može da se odrekne prava na godišnji odmor, niti mu se to pravo može uskratiti ili zameniti novčanom naknadom, osim u slučaju prestanka radnog odnosa u skladu sa ovim zakonom. Dakle, radi se o neotuđivom pravu zaposlenog, te njime ne može da raspolaže poslodavac. Tačno je da zakon kaže da u zavisnosti od potrebe posla, poslodavac odlučuje o vremenu korišćenja godišnjeg odmora, uz prethodnu konsultaciju zaposlenog. Međutim, ovde se radi samo o ovlašćenju poslodavca da odredi termin godišnjeg odmora svojim rešenjem, a nikako o tome da poslodavac može da „raspolaže“ godišnjim odmorom zaposlenog. Rešenje o korišćenju godišnjeg odmora zaposlenom se dostavlja najkasnije 15 dana pre datuma određenog za početak korišćenja godišnjeg odmora. Izuzetno, ako se godišnji odmor koristi na zahtev zaposlenog, rešenje o korišćenju godišnjeg odmora poslodavac može dostaviti i neposredno pre korišćenja godišnjeg odmora.
Pozdrav

Poštovana
Zakonom o radu propisano je da u svakoj kalendarskoj godini zaposleni ima pravo na godišnji odmor u trajanju utvrđenom opštim aktom i ugovorom o radu, a
najmanje 20 radnih dana. Dužina godišnjeg odmora utvrđuje se tako što se zakonski minimum od 20 radnih dana uvećava po osnovu doprinosa na radu, uslova rada, radnog iskustva, stručne spreme zaposlenog i drugih kriterijuma utvrđenih opštim aktom ili ugovorom o radu. Dakle opštim aktom kod poslodavca ili ugovorom o radu utvrđuju se kriterijumi za uvećanje broja dana godišnjeg odmora. Ukoliko je tim kriterijumima predviđeno uvećanje broja dana godišnjeg odmora po osnovu rođenja deteta, onda imate to pravo. Ako to nije slučaj, nemate to pravo jer nije predviđeno Zakonom o radu.
Nemate po zakonu pravo da zahtevate rad isključivo u prvoj smeni kao majka deteta mlađeg od 3 godine. Noćni rad (dakle treća smena) moguć je samo uz Vašu pisanu saglasnost, ali možete biti raspoređeni na rad u drugoj, poslepodnevnoj smeni.
Pozdrav

Poštovana
Bez obzira na raspored radnog vremena kod poslodavca, to jest i pored činjenice da se radi i subotom, subota se ne može računati u godišnji odmor. Zakonom o radu propisano je da u svakoj kalendarskoj godini zaposleni ima pravo na godišnji odmor u trajanju utvrđenom opštim aktom i ugovorom o radu, a
najmanje 20 radnih dana, dok se pri utvrđivanju dužine godišnjeg odmora radna nedelja računa kao pet radnih dana. To praktično znači da imate pravo na minimalno 4 sedmice (nedelje) godišnjeg odmora.
Pozdrav

Poštovana
Zakonom o radu propisano je da u svakoj kalendarskoj godini zaposleni ima pravo na godišnji odmor u trajanju utvrđenom opštim aktom i ugovorom o radu, a
najmanje 20 radnih dana. Dužina godišnjeg odmora utvrđuje se tako što se zakonski minimum od 20 radnih dana uvećava po osnovu doprinosa na
radu, uslova rada, radnog iskustva, stručne spreme zaposlenog i drugih kriterijuma utvrđenih opštim aktom ili ugovorom o radu.
U skladu sa navedenim, mišljenja sam da poslodavac opštim aktom ili u ugovoru o radu mora da utvrdi kriterijume za uvećanje godišnjeg odmora. Pored kriterijuma koji su navedeni u citiranim zakonskim odredbama, moguće je da poslodavac utvrdi i neke drue kriterijume za uvećanje. U svakom slučaju, neophodno je da su kriterijumi utvrđeni i da ih se poslodavac pridržava. Po toj logici, ne bi trebalo da svi zaposleni imaju isti broj dana godišnjeg odmora.
Treba reći i da je Zakonom o radu propisana novčana kazna od 400.000 do 1.000.000 dinara kojom će se kazniti za prekršaj poslodavac sa svojstvom pravnog lica ako postupi suprotno odredbama ovog zakona koje uređuju godišnji odmor.
Pozdrav

Poštovana
Zakonom o radu propisano je da u zavisnosti od potrebe posla, poslodavac odlučuje o vremenu korišćenja godišnjeg odmora, uz prethodnu konsultaciju
zaposlenog. Rešenje o korišćenju godišnjeg odmora zaposlenom se dostavlja najkasnije 15 dana pre datuma određenog za početak korišćenja godišnjeg odmora.
Shodno navedenom, ukoliko poslodavac donese rešenje o korišćenju godišnjeg odmora i dostavi Vam isto najkasnije 15 dana pre datuma koji je u rešenju označen kao prvi dan korišćenja odmora, obavezni ste da poštujete navedeno rešenje.
Pozdrav

Poštovani
Zakonom o radu propisano je da zaposleni ima pravo na dvanaestinu punog godišnjeg odmora (srazmerni deo) za svaki mesec dana rada u kalendarskoj godini u kojoj je zasnovao radni odnos ili u kojoj mu prestaje radni odnos. S obzirom na navedeno, za 2021. godinu imate pravo na 5 dvanaestina od punog godišnjeg odmora koji Vam pripada kod poslodavca. Primera radi, ako imate pravo na zakonski minimalnih 20 radnih dana odmora za celu godinu, onda za prethodnu godinu imate pravo na 8 dana godišnjeg odmora.
Pozdrav

Poštovani
Prema Zakonu o radu, u svakoj kalendarskoj godini zaposleni ima pravo na godišnji odmor u trajanju utvrđenom opštim aktom i ugovorom o radu, a
najmanje 20 radnih dana. Dužina godišnjeg odmora utvrđuje se tako što se zakonski minimum od 20 radnih dana uvećava po osnovu doprinosa na radu, uslova rada, radnog iskustva, stručne spreme zaposlenog i drugih kriterijuma utvrđenih opštim aktom ili ugovorom o radu.
Imajući u vidu navedeno, samo ako je opštim aktom poslodavca ili ugovorom o radu određeno da se zakonski minimum od 20 radnih dana godišnjeg odmora uvećava po osnovu radnog iskustva (gde bi bilo propisano za koliko dana se uvećava i za koju dužinu rada), imate pravo na takvo uvećanje.
Pozdrav

Poštovani
Zakonom o radu propisano je da zaposleni ima pravo na dvanaestinu godišnjeg odmora (srazmerni deo) za svaki mesec dana rada u kalendarskoj godini u kojoj je zasnovao radni odnos ili u kojoj mu prestaje radni odnos.
Prema tome, kod poslodavca kod koga Vam je prestao radni odno ste imali pravo na 3 dvanaestine punog godišnjeg odmora (imali ste tri cela meseca rada-januar, februar i mart). Ukoliko Vam to nije obezbeđeno, bivši poslodavac ima obavezu da Vam plati nakandu štete za neiskorišćeni godišnji odmor.
Kada je reč o odmoru kod novog poslodavca, imate pravo na četiri dvanaestine od punog godišnjeg odmora (za 4 meseca rada: septembar-decembar).
Pozdrav

Poštovana
Vaš poslodavac je u pravu. Zakonom o radu propisano je da se pri utvrđivanju dužine godišnjeg odmora radna nedelja računa se kao pet radnih dana. U skladu sa navedenim, prilikom donošenja rešenja o godišnjem odmoru, ukoliko isto glasni npr na 10 dana, ono podrazumeva da se radi o dve sedmice i period ponedeljak-petak. Kod računanja godišnjeg odmora samo radni dani se broje. Prema tome, Vama je zapravo poslednji dan godišnjeg odmora bio petak, 03.decembra, a prvi dan an poslu je trebao da bude ponedeljak, 06.decembar. Dani vikenda se ne računaju u dane godišnjeg odmora.
Pozdrav

Poštovana
Mišljenja sam da imate pravo na godišnji odmor za 2021. godinu, bez obzira na to što ste cele godine bili na bolovanju, ali Vam propada prvi deo godišnjeg odmora u trajanju od deset radnih dana. Naime, prvi deo odmora mora da se iskoristi do kraja tekuće godine, a to kod Vas neće biti slučaj. Pri tom, nema odgovornosti poslodavca jer on nije mogao doneti rešenje o prvom delu godišnjeg odmora u trajanju od najmanje deset radnih dana zbog objektivnih okolnosti-zbog Vašeg bolovanja. Shodno navedenom, mišljenja sam da do 30.juna naredne godine možete iskoristiti samo drugi deo odmora za 2021. godinu.
Izuzetak od navedenog je slučaj porodilje. Naime, Zakonom je propisano da zaposleni koji nije u celini ili delimično iskoristio godišnji odmor u kalendarskoj godini zbog odsutnosti sa rada radi korišćenja porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i posebne nege deteta – ima pravo da taj odmor iskoristi do 30. juna naredne godine. Prema tome, ako zbog porodiljskog odsustva niste iskoristili godišnji odmor, onda imate pravo da ga iskoristite u celosti sve do 30.juna naredne godine.
Pozdrav

Poštovana
Zakonom o radu propisano je da zaposleni ima pravo na dvanaestinu godišnjeg odmora (srazmerni deo) za svaki mesec dana rada
u kalendarskoj godini u kojoj mu prestaje radni odnos. Shodno navedenom, mišljenja sam da Vam ne pripada srazmerni deo odmora za mesec decembar, jer mesec dana rada podrazumeva ceo mesec.
Srdačan pozdrav

Poštovana
Mišljenja sam da nije moguće doneti rešenje o prvom delu godišnjeg odmora koje bi glasilo na 5 radnih dana. Zakonski minimum je 10 radnih dana za prvi deo godišnjeg odmora.
Pozdrav

Poštovani
Zakonom o radu nije zabranjeno da se godišnji odmor spaja sa danima praznika. S obziro na to, ni nekim nižim pravnim aktom to nije moguće učiniti jer se aktima niže pravne snage od zakona mogu samo dati veća prava, a ne mogu se umanjiti prava garantovana zakonom. Međutim, Zakonom o radu je propisano da u zavisnosti od potrebe posla, poslodavac odlučuje o vremenu korišćenja godišnjeg odmora, uz prethodnu konsultaciju zaposlenog. Dakle, poslodavac mođe da odluči da nikog ne pusti na godišnji odmor u periodu državnih praznika, ako smatra da to nalažu potrebe posla.
Pozdrav