Sve što ste želeli da znate o godišnjem odmoru, a niste imali koga da pitate

Autor - Milan Predojevic | Pravnik odgovara

jul 15
Godišnji odmor-sve što ste želeli da znate

Zakon o radu sadrži posebno poglavlje kojim se uređuju odmori i odsustva, kao važna skupina prava radnika iz radnog odnosa.

Poslodavci su navedenim zakonskim odredbama obavezani da svojim zaposlenima obezbede odmor u toku dnevnog rada, odmor između dva radna dana, nedeljni odmor i godišnji odmor. Zakon propisuje minimum za svaku od ovih vrsta odmora, koji se mora obezbediti, a poslodavac svojim opštim aktima može da pruži i veći obim prava svojim zaposlenima.

U ovom tekstu posebno ćemo se baviti pravom na godišnji odmor i dužinom njegovog trajanja.


Pojam godišnjeg odmora i Ustavne garancije prava

U najširem smislu, pod godišnjim odmorom smatra se period godine u kojem zaposleni prestaje sa svojim radnim aktivnostima kod poslodavca kako bi se odmorio i rekreirao, a poslodavac je dužan da mu za isti period obezbedi naknadu zarade. Oslobođenost od obaveze izvršavanja radnih zadataka u određenom broju dana u godini štiti zdravlje zaposlenog, smanjuje mogućnost povreda i omogućava psihičku i fizičku relaksaciju, što pravo na godišnji odmor čini veoma važnim pravom iz radnog odnosa za svakog zaposlenog. Značaj ovog prava naglašava i činjenica da Ustav Republike Srbije, u delu koji se odnosi na ljudska prava i slobode, garantujući pravo na rad, jemči i pravo na plaćeni godišnji odmor. Posebno treba istaći  da se ovog prava niko ne može odreći, odnosno da pravo na plaćeni godišnji odmor spada u neotuđivo ustavno pravo zaposlenih u Republici Srbiji.


Sticanje prava na godišnji odmor

Zakon o radu propisuje da zaposleni stiče pravo na korišćenje godišnjeg odmora u kalendarskoj godini posle mesec dana neprekidnog rada od dana zasnivanja radnog odnosa kod poslodavca. Pod neprekidnim radom smatra se i vreme privremene sprečenosti za rad u smislu propisa o zdravstvenom osiguranju (bolovanje) i odsustva sa rada uz naknadu zarade (plaćeno odsustvo).

Citirane zakonske odredbe znače da novozaposleni radnici mogu da koriste pravo na godišnji odmor kada protekne mesec dana od dana zasnivanja radnog odnosa, čak i ako su u okviru tih mesec dana bili neko vreme na bolovanju ili na plaćenom odsustvu. Pri računanju mesec dana radnog odnosa kao uslova za sticanje prava na korišćenje godišnjeg odmora ne uzimaju se u obzir dani neplaćenog odsustva i mirovanje radnog odnosa, odnosno, za te periode, zaposlenom ne pripada pravo na godišnji odmor.

Protekom mesec dana od dana zasnivanja radnog odnosa zaposleni može da podnese zahtev za korišćenje godišnjeg odmora, ali to ne znači da će ga tada i koristiti, jer poslodavac nije obavezan da zahtev prihvati. Ovo stoga što po zakonu, o vremenu korišćenja godišnjeg odmora odlučuje poslodavac, uz prethodnu konsultaciju zaposlenog. Poslodavac je dužan da u kalendarskoj godini, nakon proteka prvih mesec dana radnog odnosa, pa do isteka kalendarske godine, obezbedi zaposlenom korišćenje (minimum prvog dela) prava na godišnji odmor za tu godinu. Odluku donosi uzimajući u obzir zahtev zaposlenog, ali pre svega potrebe organizacije posla. Prema tome, u prvih mesec dana rada nakon zaposlenja radnik ne može da ode na  godišnji odmor jer još nije stekao navedeno pravo, a nakon proteka mesec dana provednih u radu o vremenu korišćenja godišnjeg odmora odlučiće poslodavac rešenjem, a po podnetom zahtevu zaposlenog.

Zakon o radu ponavlja ustavnu odredbu o tome da zaposleni ne može da se odrekne prava na godišnji odmor, niti mu se to pravo može uskratiti ili zameniti novčanom naknadom, osim u slučaju prestanka radnog odnosa u skladu sa ovim zakonom.


Dužina godišnjeg odmora

Po našem Zakonu o radu, u svakoj kalendarskoj godini zaposleni ima pravo na godišnji odmor u trajanju utvrđenom opštim aktom poslodavca i ugovorom o radu, a najmanje 20 radnih dana. Dužina godišnjeg odmora utvrđuje se tako što se zakonski minimum od 20 radnih dana uvećava po osnovu doprinosa na radu, uslova rada, radnog iskustva, stručne spreme zaposlenog i drugih kriterijuma utvrđenih opštim aktom ili ugovorom o radu.

Zakon je odredio koji je minimum trajanja godišnjeg odmora, a poslodavac svojim opštim aktima i ugovorom o radu može da utvrdi samo veći broj od 20 radnih dana, ne i manji. Zakon daje smernice poslodavcima o tome na koji način mogu utvrdiiti kriterijume za uvećanje broja dana godišnjeg odmora, ali je odluka o broju dana preko zakonskog minimuma na strani poslodavca. U opštim aktima poslodavaca i kolektivnim ugovorima o radu mogu se naći odredbe da se dužina godišnjeg odmora utvrđuje tako što se zakonski minimum od 20 radnih dana uvećava po osnovu:

  • radnog  iskustva (primera radi za 5 godina radnog iskustva dodaju se 3 radna dana na zakonski minimum, za 10 godina iskustva-4 radna dana, itd);
  • složenosti poslova (recimo, za poslove za koje se zahteva srednja stručna sprema dodaju se 2 radna dana, a za poslove koji traže visoku stručnu spremu-4 radna dana);
  • doprinosa na radu (najčešće se daje ovlašćenje neposrednom rukovodiocu da proceni da li zaposlenom pripada ovaj dodatak i koliki on maksimalno može da bude);
  • uslova rada (npr rad na terenu, rad sa strankama mogu da dodaju nekoliko radnih dana godišnjeg odmora na zakonski minimum);
  • brige o maloletnom detetu ili starijem članu porodice i slično.

U svakom slučaju, Zakono radu ne propisuje maksimalno trajanje godišnjeg odmora, samo minimalno trajanje, ali poslodavci mogu opštim aktom ili ugovorom o radu propisati maksimalan broj dana koliko može iznositi godišnji odmor, što oni najčešće i čine. Poslodavci u svojim opštim akitma uglavnom određuju da godišnji odmor sa uvećanjima ne može da traje duže od određenog broja radnih dana. Država je isto učinila kao poslodavac, odnosno kada je reč o zaposlenima u državnim organima, odnosno državnim službenicima i nameštenicima. Kolektivnim ugovorom koji je potpisan između reprezentativnog sindikata zaposlenih u državnim organima i države kao poslodavca, određeno je da je maksimalno trajanje godišnjeg odmora 30 radnih dana. Takođe, precizirana su i merila za utvrđivanje godišnjeg odmora, odnosno određeno je da se dužina godišnjeg odmora utvrđuje tako što se zakonski minimum od 20 radnih dana uvećava prema sledećim kriterijumima:

  • po osnovu doprinosa na radu (zavisi od ocene rada koju daje neposredni rukovodilac-najviše 5 radnih dana);
  • po osnovu stručne spreme (zaposlenom sa visokim obrazovanjem – za 5 radnih dana,  zaposlenom sa srednjom školskom spremom – za 3 radna dana, zaposlenom sa ostalim stepenima školske spreme – za 1 radni dan);
  • po osnovu godina rada provedenih u radnom odnosu (zaposlenom preko 30 godina rada provedenih u radnom odnosu – za 5 radnih dana, zaposlenom od 25 do 30 godina rada – za 4 radna dana, zaposlenom od 15 do 25 godina radas – za 3 radna dana,  zaposlenom od 5 do 15 godina rada – za 2 radna dana, zaposlenom do 5 godina rada  – za 1 radni dan);
  • po osnovu uslova rada (za rad na radnim mestima sa povećanim rizikom – za 3 radna dana, za rad na radnom mestu na kojima je uvedeno skraćeno radno vreme – za 10 radnih dana, za noćni rad – za 2 radna dana); zaposlenoj osobi sa invaliditetom – za 5 radnih dana;
  • po osnovu brige o deci i članovima uže porodice: – za najviše 5 radnih dana.

Godišnji odmor, koji se utvrdi nakon primene svih kriterijuma, u svakom slučaju ne može se koristiti u trajanju dužem od 30 radnih dana, bez obzira i ako se ispune uslovi po više osnova za duži odmor. Prema tome, zaposleni u državnim organima ne mogu da koriste godišnji odmor u trajanju dužem od 30 radnih dana, bez obzira na eventualno ispunjavanje uslova iz citiranih kriterijuma za godišnji odmor koji bi trajao duže od navedenog maksimuma.

Na sličan način poslodavci iz privatnog sektora utvrđuju dužinu trajanja godišnjeg odmora-zakonski minimum od 20 radnih dana se uvećava prema definisanim kriterijumima, ali se u svakom slučaju ne može koristiti u trajanju dužem od određenog broja dana, odnosno određuje se maksimalno trajanje.

Pri utvrđivanju dužine godišnjeg odmora radna nedelja računa se kao pet radnih dana. Ovo prakično znači da godišnji odmor traje najmanje 4 nedelje, to jest 4 kalendarske sedmice (28 dana), bez obzira na raspored radnog vremena kod poslodavca. Primera radi, i ako su smene kod poslodavca organizovane tako da se radi po 6 dana u nedelji, prilikom izračunavanja dužine godišnjeg odmora radna nedelja će se svakako računati sa 5 radnih dana, bez obzira što u konkretnom slučaju ona traje jedan dan duže.

Praznici, koji su neradni dani u skladu sa zakonom, odsustvo sa rada uz naknadu zarade i privremena sprečenost za rad u skladu sa propisima o zdravstvenom osiguranju ne uračunavaju se u dane godišnjeg odmora. Prema tome, državni praznici, plaćeno odsustvo i bolovanje ne računaju se u dane godišnjeg odmora.

Ako je zaposleni za vreme korišćenja godišnjeg odmora privremeno sprečen za rad u smislu propisa o zdravstvenom osiguranju – ima pravo da po isteku te sprečenosti za rad nastavi korišćenje godišnjeg odmora. Konkretno, ukoliko se zaposleni tokom korišćenja godišnjeg odmora razboli i lekar mu otvori bolovanje, ima pravo da prekine korišćenje godišnjeg odmora i započne bolovanje. Potrebno je da odnese potvrdu lekara kod poslodavca i time ga obavesti da je prekinuo godišnji odmor i otvorio bolovanje. Po zaključenju bolovanja zaposleni ima pravo da nastavi korišćenje godišnjeg odmora, to jest da iskoristi dane godišnjeg odmora koji su mu utvrđeni rešenjem, a koje zbog bolovanja nije iskoristio.


Srazmerni deo godišnjeg odmora

U prethodnom delu teksta razmatrano je pitanje dužine godišnjeg odmora za jednu kalendarsku godinu. Definisali smo da za svaku godinu rada zaposlenom pripada onoliko dana godišnjeg odmora koliko je utvrđeno opštim aktom poslodavca i ugovorom o radu, s tim da taj broj ne može da bude manji od zakonom propisanog minimuma od 20 radnih dana, odnosno 4 kalendarske nedelje.

Izuzetno od navedenog, zaposlenom pripada pravo na srazmeran deo godišnjeg odmora u godini u kojoj je zasnovao radni odnos i u godini u kojoj mu prestaje radni odnos, odnosno u onim godinama u kojima nema punih 12 meseci rada.

Shodno Zakonu o radu zaposleni ima pravo na dvanaestinu godišnjeg odmora (srazmerni deo) za svaki mesec dana rada u kalendarskoj godini u kojoj je zasnovao radni odnos ili u kojoj mu prestaje radni odnos.

Ova zakonska odredba kod novozaposlenja znači da od momenta zasnivanja radnog odnosa pa do kraja kalendarske godine zaposleni ima pravo na dvanaesti deo godišnjeg odmora za svaki pun mesec u kojem će biti u radnom odnosu. Primera radi: ukoliko je radni odnos zasnovan 15. aprila na neodređeno vreme, a po opštem aktu poslodavca zaposleni ima pravo na 25 dana godišnjeg odmora po kalendarskoj godini, to će značiti da zaposleni ima pravo na 8 dvanaestina od punog godišnjeg odmora jer u toj kalendarskoj godini ima 8 meseci rada. Petnaest dana u aprilu se ne uzima u obzir jer Zakon određuje da se srazmeran deo godišnjeg odmora računa prema mesecu rada, dok dane i sate rada ne pominje. Kako smo u primeru odredili da zaposlenom za celu godinu pripada 25 dana, dvanaestina od tog broja bi bila 2.083 dana. Kada se taj broj pomnoži sa 8 dobija se 16,66, odnosno 17 radnih dana godišnjeg odmora za godinu u kojoj je zasnovan radni odnos. Po istom principu se izračunava broj dana godišnjeg odmora i za kalendarsku godinu u kojoj zaposlenom prestaje radni odnos.

Zanimljivo je, kod donošenja rešenja o srazmernom delu godišnjeg odmora, da je situacija popuno jasna kod prestanka radnog odnosa, dok kod novozaposlenih može da se postave određena pitanja. Primera radi, ako radni odnos prestaje 31. jula, pre donošenja rešenja o prestanku radnog odnosa (ili istovremeno sa donošenjem navedenog rešenja) donosi se rešenje o godišnjem odmoru u kojem je sasvim jasno da će ono glasiti na 7 dvanaestina punog godišnjeg odmora za sedam  meseci rada (period januar-jul). U gornjem primeru, kada je 25 radnih dana pun godišnji odmor, množili bismo 7 sa 2,083 i dobili bismo 14,581, odnosno 15 radnih dana godišnjeg odmora. Kod novozaposlenog međutim, ukoliko odmah posle mesec dana rada podnese zahtev za godišnji odmor, a videli smo da to zakon dopušta, poslodavac može da mu donese rešenje kojim će obuhvatiti celokupan srazmerni deo godišnjeg dmora, iako svi meseci rada još nisu odrađeni. Ako upotrebimo već navedeni primer o zasnivanju radnog odnosa na neodređeno vreme od 15. aprila, već 15. maja zaposleni može podneti zahtev za godišnji odmor. Pošto mu za tu godinu pripada 17 radnih dana godišnjeg odmora, praktično bi mu se odobravanjem zahteva obezbedilo korišćenje godišnjeg odmora za celu godinu, iako je odrađeno svega mesc dana. Zbog navedenog, poslodavci obično izbegavaju da rešenjem odobre ovakav način korišćenja godišnjeg odnora i čekaju da zaposleni odradi značajan deo ugovora o radu za kalendarsku godinu.

O autoru: Milan Predojevic

Diplomirao na Pravnom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu. Ima dugogodišnje radno iskustvo u oblasti radnog prava i socijalnog osiguranja. Svakodnevni kontakt sa građanima koji su u potrazi za poslom ili menjaju radno mesto pružio mu je uvid u probleme sa kojima se uglavnom susreću. Siguran je da njegovo lično profesionalno iskustvo može da pomogne u pronalaženju odgovora na pitanja koja kandidati na sajtu najčešće postavljaju

Prijavi se i postavi komentar

(153) komentari

Milena Mitić 15. 06. 2021.

Postovani
Radim u prosveti.Za skolsku 2020/21sam proglasena teh.viskom.Angazovana sam od 17aprila do 17juna na upraznjeno radno mesto100%norme a sad sam opet visak .imam li pravo na godisnji odmor.Napominjem po kolektivnom ugovoru pripadam zasticenoj kategoriji

    Milan Predojevic 16. 06. 2021.

    Poštovana Milena
    S obzirom da ste radili dva meseca u ovoj godini, za taj period imate pravo na srazmeran deo godišnjeg odmora, to jest dve danaestine punog odmora koji bi Vam pripao da radite celu 2021. godinu.
    Pozdrav

Milena Savic 11. 06. 2021.

Postovani, trenutno koristim stari godisnji odmor, a neposredno pre toga sam bila na trudnickom i porodiljskom bolovanju. Interesuje me kako se obracunava zarada za vreme porodiljskog, tj da li ista moze biti manja od minimalca?

    Milan Predojevic 12. 06. 2021.

    Poštovana Milena
    Osnovica naknade zarade, odnosno naknade plate za vreme porodiljskog odsustva i odsustva sa rada radi nege deteta, za zaposlena lica utvrđuje se na osnovu zbira mesečnih osnovica na koji su plaćeni doprinosi na primanja koja imaju karakter zarade, za poslednjih 18 meseci koji prethode prvom mesecu otpočinjanja odsustva zbog komplikacija u vezi sa održavanjem trudnoće (trudničko bolovanje), ili porodiljskog odsustva, ukoliko nije korišćeno odsustvo zbog komplikacija u vezi sa održavanjem trudnoće. S obzirom da Vi jeste bili na trudničkom bolovanju, računaju Vam se u osnovicu za naknadu zarade tokom porodiljskog odsustva i odsustva sa rada radi nege deteta, zarade iz 18 meseci koji prethode prvom mesecu trudničkog bolovanja. Ukoliko imate minimum 6 meseci zarada u tih 18 meseci koji prethode trudničkom bolovanju, naknada zarade tokom porodiljskog odsustva, koje traje do tri meseca nakon porođaja, ne može da bude niža od minimalca. Tokom odsustva sa rada radi nege deteta, koje se nadovezuje na porodiljsko odsustvo i zajedno sa porodiljskom odsustvom iznosi 12 meseci (za prva dva deteta) naknada može u praksi da bude niža od minimalca ako nemate svih 18 zarada u 18 meseci koji prethode trudničkom bolovanju.
    Pozdrav

Marjana Vojinović 10. 06. 2021.

Postovani,
da li moze odmor da se prebacuje iz jedne firme u drugu? Recimo iz privatne firme u drzavnu? Ako sam radila u privatnoj firmi 7,8 meseci i nisam koristila odmor a odmah pocnem da radim u drugoj firmi da li moze da se prebace tih 8 meseci rada i da imam veci odmor posle 2 meseca rada u novoj firmi?

    Milan Predojevic 11. 06. 2021.

    Poštovana Marjana
    Godišnji odmor ne može da se prebacuje iz jedne firme u drugu. Ako ste radili u jednoj firmi (državnoj ili privatnoj firmi, nije važno) 7,8 meseci i niste koristili odmor, a odmah počnete da radite u drugoj firmi, ne može se pravo na godišnji odmor koje ste stekli radeći tih 8 meseci kod prethodnog poslodavca, ostvariti kod novog poslodavca. Stari poslodavac mora da Vam za neikorišćeni godišnji odmor isplati naknadu štete, pa se u novoj firmi sve računa od početka, a pravo da kod novog poslodavca da koristite godišnji odmor stičete nakon mesec dana rada.
    Pozdrav

Miodrag Lakatuš 06. 06. 2021.

Da pojednostavim pitanje Dobio sam otkaz kao tehnoloski visak 03.06.2021 bio sam zaposlen na nedoredjeno vreme od 2017. nisam od ove godine koristio ni dana odmora a po ugovoru sam imao pravo na 22 radna dana, poslodavac mi je priznao samo 9 dana zato sto mi je racunao dan ipo po mesecu . da li je to zakonski ili kao zaposleni na nedredjeno sam imao prava na svih 22 dana?

    Milan Predojevic 07. 06. 2021.

    Poštovani
    U godini prestanka radnog odnosa nemate pravo na pun godišnji odmor, već na njegov srazmerni deo. Ukoliko je Vaš pun odmor 22 radna dana, onda je srazmeran deo za 5 punih meseci rada 9 radnih dana. Shodno navedenom, mišljenja sam da je poslodavac dobro postupio.
    Pozdrav

Đorđe Radulović 06. 06. 2021.

Poštovani,

Meni je radni odnos počeo 06.05.2021 godine i ugovor je napravljen na 2 meseca naravno sa mogućnosti da se istekom istog i produži. Znači postojeći ugovor ističe 06.07.2021 godine. Da li ja imam pravo da posle mesec ipo dana rada tražim godišnji odmor? Piše u tekstu da posle mesec dana neprestanog rada imam pravo na 20 dana. Nešto sam čitao da novozaposleni prvih 6 meseci ne mogu na godišnji odmor i takodje da se po mesecu računa 1,67 po slobodnom danau, znaci u mom slučaju 2meseca puta 1,67 to znači da imam pravi na 3 dana…

Hvala pozdrav

    Milan Predojevic 07. 06. 2021.

    Poštovani Đorđe
    Zakonom o radu propisano je da u godini zasnivanja radnog odnosa imate pravo na srazmeran godišnji odmor, to jest na dvanaestinu odmora z asvakih mesec dana rada. Ako za celu godinu imate pravo na 20 radnih dana odmora, onda za dva puna meseca rada imate 3 radna dana godišnjeg odmora. Odmor možete da koristite nakon mesec dana rada.
    Pozdrav

Aleksandar Radonić 28. 05. 2021.

Od 15 juna 2020 radim neprekidno u preduzeću, a od decembra sam na neodređeno. Dobio sam rešenje o odmoru u trajanju od 21 dana. Problem je što firma ima dva kolektivna odmora od deset dana u avgustu i decembru. Poslat sam na te odmore i sada se vodi da imam minus šest dana. Da li sam dužan da vraćam te dane, ili da mi odbijaju od novog odmora kada uopšte nisam konsultovan povodom cele prethodne situacije sa kolektivnim odmorima.

    Milan Predojevic 29. 05. 2021.

    Poštovani Aleksandre
    Zakonom o radu propisano je da u svakoj kalendarskoj godini zaposleni ima pravo na godišnji odmor u trajanju utvrđenom opštim aktom i ugovorom o radu, a najmanje 20 radnih dana. Zaposleni ima pravo na dvanaestinu godišnjeg odmora (srazmerni deo) za svaki mesec dana rada u kalendarskoj godini u kojoj je zasnovao radni odnos. Shodno navedenom, a imajući u vidu da ste u 2020. godini zasnovali radni odnos, poslodavac je bio dužan da Vam u godini zasnivanja radnog odnosa obezbedi srazmeran deo godišnjeg odmora. Poslodavac o vremenu korišćenja godišnjeg odmora određuje rešenjem i ako je on rešenjem utvrdio da Vam pripada 21 dan, mišljenja sam da on ne može da ne poštuje svoje rešenje o odmoru i da tvrdi da Vam pripada manje od onog što je sam odlučio rešenjem.
    Pozdrav

Stefan Markovic 26. 05. 2021.

Poštovani,

Od 01.01.2020. do 26.07.2020 sam bio na potpunom bolovanju.
Od 27.07.2020. do 26.10. sam bio 4 sata na bolovanju, 4 sata na radu.
Od 27.10. nisam više na bolovanju, zatvoreno je, sada 8 sati radim.

Molim Vas za informaciju koliko zakonski imam prava na godišnji odmor za 2020. godinu, ako krećemo od 20 dana standardno.
Hvala.

    Milan Predojevic 27. 05. 2021.

    Poštovani Stefane
    Ukoliko imate pravo na zakonski minimum od 20 radnih dana, onda Vam toliko i pripada za 2020. godinu. Poslodavac je trebalo da Vam obezbedi koriščenje prvog dela godišnjeg odmora tokom 2020. godine u trajanju od najmanje dve nedelje (10 radnih dana). Preostali deo odmora možete iksoristiti do 30. juna tekuće godine.
    Pozdrav

Aleksandar Lisica 20. 05. 2021.

Postovani.
Ponudjeno mi je da mi se isplati odmor koji nisam iskoristio od prosle godine.
Radi se I 10 radnih dana.
Pitanje je dali se taj iznos isplacuje kao plata I takav je obracun Ili ima nekih uvecavanja jer je to odmor koji sam vec trebao da iskoristio.
Pozdrav I hvala unapred

    Milan Predojevic 22. 05. 2021.

    Poštovani Aleksandre
    Zakonom o radu propisano je da zaposleni ne može da se odrekne prava na godišnji odmor, niti mu se to pravo može uskratiti ili zameniti novčanom naknadom, osim u slučaju prestanka radnog odnosa. Prema tome, naknada štete za neiskorišćeni godišnji odmor zakonita je jedino kada zbog prestanka radnog odnosa više nema vremena da se godišnji odmor iskoristi, pa se zbog toga plati naknada štete. Inače, što se tiče Vašeg pitanja o načinu obračunavanja naknade štete, ona se plaća u visini prosečne zarade u prethodnih 12 meseci, srazmerno broju dana neiskorišćenog godišnjeg odmora. Naglašavam, ipak da ukoliko se radi o situaciji da poslodavac umesto godišnjeg odmora plaća novčanu naknadu, to je protivzakonito i predstavlja prekršaj za koji poslodavac odgovara novčanom kaznom.
    Pozdrav

Marija Lalovic 19. 05. 2021.

Postovani, radim kod privatnika ciji se prodajni objekat nalazi u trznom centru. Znaci, radi se svakog dana, tacnije i vikendom. Kao objasnjenje da nam se u godisnji odmor racunaju i dani vikenda, tj subota i nedelja, je taj da Radimo u trznom centru, a tu se radi i vikendom. Zanima me da li je to ispravno, i ukoliko nije da li ja tu mogu ista da uradim? Hvala.

    Milan Predojevic 19. 05. 2021.

    Poštovana Marija
    Zakonom o radu propisano je da u svakoj kalendarskoj godini zaposleni ima pravo na godišnji odmor u trajanju utvrđenom opštim aktom i ugovorom o radu, a najmanje 20 radnih dana. Zakon dalje jasno definiše: pri utvrđivanju dužine godišnjeg odmora radna nedelja računa se kao pet radnih dana. Prema tome, nije ispravno da Vam se u godišnji odmor računaju i dani vikenda zato što Vi radite i vikendom. Zakon o radu takođe jasno precizira da opšti akt kod poslodavca i ugovor o radu ne mogu da sadrže odredbe kojima se zaposlenom daju manja prava ili utvrđuju nepovoljniji uslovi rada od prava i uslova koji su utvrđeni zakonom. Opštim aktom i ugovorom o radu mogu da se utvrde veća prava i povoljniji uslovi rad, ali ne i obrnuto. U cilju zaštite svojih prava možete se obratiti inspekciji za rad pošto je zakonom propisano da će se novčanom kaznom od 400.000 do 1.000.000 dinara kazniti za prekršaj poslodavac sa svojstvom pravnog lica, odnosno kaznom između 100.000 i 300.000 dinara poslodavac preduzetnik, ako postupi suprotno odredbama zakona koje uređuju godišnji odmor. Dakle radi se o prekršaju za koji poslodavac odgovara novčano, što bi ga svakako odvratilo od nastavljanja takve prakse.
    Pozdrav

Jovana Nedic 14. 05. 2021.

Da li moze da se iskoristi godisnji odmor za prethodnu godinu ukoliko je ugovor sa odredjenog produzen na neodredjeno? Hvala

    Milan Predojevic 15. 05. 2021.

    Poštovana
    Imate pravo do 30.juna tekuće godine da iskoristite sav neiskorišćeni godišnji odmor za 2020.godinu, bez obzira na to što ste promenili ugovor o radu.
    Pozdrav