Sve što ste želeli da znate o godišnjem odmoru, a niste imali koga da pitate

Poštovani Saša
Naravno da poslodavac nema pravo da od Vas zahteva da tokom godipnjeg odmora po potrebi nešto odradite. Nema pravo uopšte da mimo Vašeg radnog vemena od Vas traši da bilo šta za polodavca radite.
Pozdrav

Poštovana Jovana
Ukoliko je opštim aktom kod poslodvca ili u ugovoru o radu predviđeno kao kriterijum za uvećanje godišnjeg odmora i nega deteta kao samohrana majka, onda Vam to pripada. Kriterijumi uvećanja nisu definisani Zakonom o radu, već aktom poslodavca ili ugovorom o radu i to tamo morate proveriti.
Pozdrav

Poštovana Ivana
Uoliko Vam je rešenjem odobreno 10 radnih dana godišnjeg odmora, mišljenja sam da rešenje treba da glasi na 14 kalendarskih dana, a ne 13, kao što je Vaš poslodavac uradio. Poslednji dan odmora treba da Vam bude subota, 29.jun.
Pozdrav

Poštovani
Ne bi smeo, naravno. Godišnji odmor je vreme kada zaposleni nije dužan da se odaziva na pozive poslodavca da radi.
Pozdrav

Poštovani Branislave
Zakonom o radu propisano je da se pri utvrđivanju dužine godišnjeg odmora radna nedelja računa kao pet radnih dana. Od ovog pravila nije predviđen izuzetak, te sam mišljenja da je u opisanoj situaciji zaposleni iskoristio 10, a ne 8 radnih dana godišnjeg odmora.
Pozdrav

Poštovana Irina
Zakon o radu je predvideo da svaki zaposleni ima pravo od minimum 20 radnih dana godišnjeg odmora po kalendarskoj godini, ali da u godini zasnivanja radnog odnosa imate pravo na jednu dvanaestinu godišnjeg odmora za svakih mesec dana rada. Pošto je za Vas 2013. godina bila godina zasnivanja radnog odnosa, u kojoj ste imali 7 punih meseci rada, da Vam je pun odmor 20 radnih dana, te da imate pravo na sedam dvanaestina (7/12) od punog odmora, što iznosi 11,66 dana, odnosno 12 radnih dana. Pošto ste iskroistili 3 (iako je trebalo bar 10) ostaje Vam još 9 neiskorišćenih dana.
Pozdrav

Poštovani
Ukoliko je zaposleni poslodavacu trazio da iskoristi preostali odmor za 2023., i poslodavac mu je omogućio da ga iskoristi u željenom terminu, pa se zaposleni 4 dana pred početak odmora izjasnio da ipak ne želi da iskoristi, poslodavac nije „primoran“, ali ima ovlašćenje da ipak pošalje zaposlenog na odmor mimo volje zaposlenog. Naime, Zakonom o radu propisano je da u zavisnosti od potrebe posla, poslodavac odlučuje o vremenu korišćenja godišnjeg odmora, uz prethodnu konsultaciju zaposlenog.
Pozdrav

Poštovana Nevena
Jeste dužan da plati ako i tokom otkaznog roka niste uspeli da iskoristite sav preostali godišnji odmor. Za ovu godinu imate pravo na srazmeran godinji odmor, što znači jedna dvanaestina punog odmora za svakih mesec dana rada, to jest četiri dvanaestine za četiri cela meseca rada (januar-april). Ako se otkazni rok završava u junu onda imate pravo na pet dvanaestina jer će biti uračunat i maj.
Pozdrav

Poštovana Danice
Kada idete na godišnji odmor, Vi ne dobijate za vreme odmora trenutnu zaradu, već za svaki dan odmora odbijate prosečnu dnevnu zaradu koju ste ostvarili u 12 meseci koji prethode mesecu kada koristite godišnji. Prema tome, onoliko koliko ste prosečno zarađivali za dve nedelje rada u period april 2023-mart 2024. godine, toliko dobijate za te dve nedelje godišnjeg odmora u aprilu.
Pozdrav

Poštovana Dejana
Ne morate da trošite dan godišnjeg odmora za praznik jer se dani praznika koji se praznuju neradno nikad ne računaju u dane godišnjeg odmora.
Pozdrav

Poštovani Nikola
Pre svega hvala Vam na lepim rečima i uzvraćam sa željama za dobro zdravlje i svaki uspeh. Što se tiče Vašeg pitanja, mišljenja sam da je u opisanoj situaciji reč o 7 dana srazmernog godišnjeg oodmora. Zakon to ne precizira, ali 6,66 je bliže broju 7 nego 6. Dakle ovde je u pitanju zdrava logika, dok sam zakon kaže jedna dvanaestina za svaki pun mesec rada.
Pozdrav

Poštovani
Zakonom o radu propisano je da u zavisnosti od potrebe posla, poslodavac odlučuje o vremenu korišćenja godišnjeg odmora, uz prethodnu konsultaciju zaposlenog. Rešenje o korišćenju godišnjeg odmora zaposlenom se dostavlja najkasnije 15 dana pre datuma određenog za početak korišćenja godišnjeg odmora.
U slučaju korišćenja kolektivnog godišnjeg odmora kod poslodavca ili u organizacionom delu poslodavca, poslodavac može da donese rešenje o godišnjem odmoru u kome navodi zaposlene i organizacione delove u kojima rade i da isto istakne na oglasnoj tabli, najmanje 15 dana pre dana određenog za korišćenje godišnjeg odmora, čime se smatra da je rešenje uručeno zaposlenima.
Shodno navedenom, poslodavac jedino ima obavezu da konsultuje zaposlenog, ali odluka je na poslodavcu o tome kada će se koristiti godišnji odmor.
Pozdrav

Poštovana Slađana
Zakonom o radu propisano je da u svakoj kalendarskoj godini zaposleni ima pravo na godišnji odmor u trajanju utvrđenom opštim aktom i ugovorom o radu, a najmanje 20 radnih dana. Dalje je propisano da pri utvrđivanju dužine godišnjeg odmora radna nedelja računa se kao pet radnih dana.
Shodno navedenom Vaš poslodavac nije u pravu. Vikend se ne može računati u dane godišnjeg odmora, bez obzira na to kakav je raspored radnog vremena tokom radne nedelje i da li su vikendi radni ili ne.
Pozdrav

POštovani Olivere
Prema Zakonu o radu, zaposleni ima pravo na dvanaestinu punog godišnjeg odmora (srazmerni deo) za svaki mesec dana rada u kalendarskoj godini u kojoj je zasnovao radni odnos. Dakle, u godini zasnivanja radnog odnosa, što je u Vašem slučaju 2023. godina, imate pravo na srazmerni godišnji odmor, a to je u opisanoj situaciji šest dvanaestina 8za 6 punih meseci rada), odnosno pola od punog godišnjeg odmora.
Pozdrav

Poštovana Marina
Prema Zakonu o radu u svakoj kalendarskoj godini zaposleni ima pravo na godišnji odmor u trajanju utvrđenom opštim aktom i ugovorom o radu, a najmanje 20 radnih dana. Dalje je propisano da se pri utvrđivanju dužine godišnjeg odmora radna nedelja računa se kao pet radnih dana.
Prema tome, godišnji odmor se računa u radnim danima i to tako da se za jednu kalendarsku sedmicu računa da ste bli na godišnjem 5 radnih dana, jer se subota i nedelja ne računaju u dane godišnjeg odmora, bez obzira na to da li se u te dane radi kod poslodavca. Nema računanja po satima.
Pozdrav

Poštovana Nika
U Republici Srbiji poslodavac nakon što se konsultuje sa zaposlenim, donosi odluku o terminu korišćenja godišnjeg odmora. Ukoliko o tome govorite, nema neke posebne forma u kojoj zaposleni iskazuju svoje želje u pogledu termima korišćenja gpdišnjeg odmor,a te mogu to da urade u formi plana odmora koji satsvalja direktor Vaše firma u Srbiji.
Što se tiče zaposlene koja je na porodiljskom odsustvu do septembra 2025. godine, u Republici Srbiji ona nema pravo da koristi odmor za 2024. godinu, to jest taj odmor joj propada. Krajnji rok za korišćenje odmora za 2024. godinu je 30.jun 2025. godine.
Pozdrav

Poštovana Nika
Da, to smo razjasnili-važi Zakon o radu Republike SRbije, ali ako su odredbe koje ste citirali iz opštih akata poslodavca, one se primenjuju, te moji odgovori stoje.
Što se tiče dodatka na godišnji odmro po osnovu staža, mišljenja sam da ne morate to uvažiti sada u februaru, ali da biste trebali uzeti u obzir pri donošenju rešenja za preostali deo godišnjeg odmora, ako do tada nastupi 5 godina staža.
Pozdrav

Poštovana Nika
Moram da istaknem i sledeće: u mom prethodnom odgovor pošao sam od pretpostavke da me pitate za primenu zakona koji uređuje radni odnos u Republici Sloveniji. Međutim, iz Vaša dva poslednja pitanja razumem da se radi o zaposlenima koji rade u slovenačkoj firmi u Srbiji. Ukoliko je to slučaj, za te zaposlene se primenjuje Zakon o radu Republike Srbije, a ne slovenački zakon. Naime, Zakonom o radu Repblike Srbije propisano je da se odredbe ovog zakona primenjuju na zaposlene koji rade na teritoriji Republike Srbije, kod domaćeg ili stranog pravnog, odnosno fizičkog lica, kao i na zaposlene koji su upućeni na rad u inostranstvo od strane poslodavca ako zakonom nije drukčije određeno.
Prema tome, na zaposlene u Vašoj firmi u Srbiji ne primenjuje se slovenački propis koji uređuje radne odnose, već Zakon o radu Republike Srbije. Međutim, ukoliko su opštim aktima poslodavca, to jest aktima Vaše firme, zaposlenima data veća prava od onih koje zakon u Srbiji daje, to jest ako ste Vi u Vaše opšte akte uneli osve one odredbe slovenačkih zakona koje ste citirali, a kojima se zaposlenima daju veća prava od onh koje garantuje zakon koji važi u Srbiji, onda zaposleni imaju ta prava.
Pozdrav

Poštovana Nika
Očigledno se radi o zakonu koji važi u Republici Sloveniji, pošto odredbe koje pominjete u Vašem pitanju ne postoje u Zakonu o radu Republike Srbije.
Uz veliku ogradu da mi nije poznata praksa sudova u Republici Sloveniji kada je reč o primeni zakona kojim se uređuju radni odnosi, niti mi je poznat sam tekst zakona, pokušaću da Vam odgovorim isključivo na osnovu informacija koje ste mi Vi dali u pitanjim, te Vas molim da sve uzmete sa rezervom.
Prvo, ukoliko u novom zakonu o radu piše da roditelju – zaposlenom pripada 1 dan više odmora za dete (ili decu) koje je mlađe od 14 godina, moje je mišljenje da roditelju-zaposlenom pripada 1 dan više za činjenicu da ima dete mlađe od 14 godina. To znači- u slučaju 2 (ili više) dece do te starosti, 1 dan odmora više. Ukoliko pak u zakonu piše da pripada uvećanje od 1 dana odmora za SVAKO dete starosti do 14 godina, onda ide uvećanje po 1 dan za svako dete koje j emlađe od 14 godina starosti.
Takođe ukoliko ti roditelji dobiju uvećanje po 1 dan za svako dete mlađe od 14 godina starosti, a deca ovih zaposlenih-roditelja napune 14 godina tokom 2024. godine, još uvek se mogu uzeti u obzir ti dodatni dani odmora jer se godišnji odmor, kako mu naziv i govori, utvrđuje za svaku kalendarsku godinu. Pošto je u momentu započinjanja kalendarske godine dete bilo mlađe od 14 godina starosti, mišljenja sam da roditelju pripada taj 1 dan uvećanja. Bez obzira što je praksa takva da se odluka donosi prema pravilima i činjenicama važećim u monmentu donošenja odluke, a ovde bi to bio momenat donošenja rešenja o godišnjem odmoru, mišljenja sam da je zaposleni to pravo na uvećanje već stekao ulaskom u godinu sa detetom mlađim od 14 godina i da mu se kasnijim rešenjem o godišnjem to stečeno pravo ne može oduzeti.
Drugi deo pitanja: dodatni doprinos na radu; ako imamte mogućnost od 1-2 dana dodatnog odmora za zaposlenog, mišljenja sam da možete dati svim zaposlenima 2 dodatna dana – čak i onima koji se zaposle tokom godine. Vaša je ocena doprinosa zaposlenog i ako tako utvrdite ne vidim prepreku da dbiju ta dva dodatna dana.
Treće pitanje: dodatni odmor za radni staž; ukoliko u zakonu piše 1 dodatni dan za svakih 5 godina rada, u tom slučaju zaposleni dopuni 5 / 10/ 15 godina tokom tekuće godine, mišljenja sam da niste obavezni da mu date to uvećanje ako u trenutku pisnaja rešenje o godišnjem odoru zaposleni još nije navršio 5/10/15 godina rada. Ovo stoga što uslov još nije nastupio, za razliku od gorepomenutog primera sa decom mlađom od 14 godina, gde je taj uslov već bio nastupio na početku godine. Međutim, ako u nekom momentu tokom godine zaposleni stekne taj uslov u pogledu godina rada, Vi ste po mom mišljenju obavezni da donesete rešenje o izmeni rešenja o godišnjem odmoru i dodati mu još 1 radni dan, ili da to uradite prilkom donošenja rešenja o drugom delu godišnjeg odmora 8ako kod Vas postoji institut drugog dela odmora).
Što se tiče pitanja da li zaposleni zaista moraju unaprijed najaviti svoj plan korišćenja odmora i da li ta informacija mora biti obavezno uključena u odluci o odmoru, odgovor zavisi od toga šta je propisano zakonom. Ako zakon nalaže da zaposleni moraju da najave poslodavcu kada žele na odmor, onda je najbolje da to bude u pisanoj formi, da bude u kadrovskoj dokumentaciji, ali ne mora se inkorporisati u samo rešenje. Dovoljno je navesti da je zaposleni tražio odmor u tom i tom periodu, a dokaz imate u vidu njegove najave u pisanom obliku. Ukoliko pak zakon u Sloveniji propisuje da poslodavac odlučuje o vremenu korišćenja godišnjeg odmroa, onda najava od zaposlenog nije obavena.
Nadam se da sam Vam bar u nečemu pomogao.
Ponavljam ,ovo su moji lični stavovi bazirani na dosadašnjem pravničkom iskustvu u Republici Srbiji, a bez ivida upropise i praksu Republike Slovenije. Oslanjaso sam se na jezička tumečenja odredbi koje se Vi citirali.
Srdačan pozdrav

Poštovana Jovana
Zakonom o radu propisano je da se dužina godišnjeg odmora utvrđuje tako što se zakonski minimum od 20 radnih dana uvećava po osnovu doprinosa na radu, uslova rada, radnog iskustva, stručne spreme zaposlenog i drugih kriterijuma utvrđenih opštim aktom ili ugovorom o radu.
Prema tome, kriterijumi za uvećanje godišnjeg odmora nisu propisani zakonom, već ili opštim aktom kod poslodavca ili ugovorom o radu. Morate proveriti kako su kod Vašeg poslodavca definisani ovi kriterijumi.
Pozdrav

Poštovana Ana
Nisam razumeo na koji slobodan dan mislite, nakon završetka godišnjeg odmora.
Pozdrav

Poštovana
Zakonom o radu propisano je da u godini prestanka radnog odnosa zaposleni ima pravo na srazmerna godišnji odmor i to 1/12 od punog odmora za svakih mesec dana rada. To znači, kao što ste i sami naveli u pitanju, da imate pravo na 3/12 od punog odmora.
Zakonom je takođe određeno da poslodavac rešenjem određuje termin korišćenja godišnjeg odmora.
Zakon je utvrdio da se isplata naknade za neiskorišćeni godišnji odmor plaća ako je zbog prestanka radnog odnosa ostao neiskorišćen ceo ili deo godišnjeg odmora.
Imajući u vidu citirane zakonske odredbe, mišljenja sam da ukoliko Vam poslodavac rešenjem ogući korišćenje godišnjeg odmora pre prestanka radnog odnoa, nemate pravo na naknadu za neiskorišćeni godišnji odmor. Bez obzira što Vi ne želite da koristite odmor, poslodavac će rešenjem odlučiti o tome i ako Vam obezbedi korišćenje odmora pre isteka radnog odnosa, nemate pravo na nakandu za neiskorišćeni odmor.
Pozdrav

Poštovana Jovanka
Zakon jasno propisuje da prvi deo godišnjeg odmora treba da bude najmanje deset radnih dana, a drugi deo može da se koristi i u kraćim delovima.
S druge strane, ako se dogovrite sa zaposlenim oko nekog modela rešavanja ove situacije, ne viidm kako biste mogli da imate problem bilo koje vrste.
Ovde se ipak radi o tome da zaposleni insistira na nečemu, a ne radi se o Vašoj odluci. Ukoliko ugovor o radu predviđa mogućnost nekog plaćenog odsustva i to može biti rešenje.
Srdačan pozdrav

Poštovana Mirjana
Zakon o radu propisuje da ako je zaposleni za vreme korišćenja godišnjeg odmora privremeno sprečen za rad u smislu propisa o zdravstvenom osiguranju – ima pravo da po isteku te sprečenosti za rad nastavi korišćenje godišnjeg odmora. Shodno navedenom, mišljenja sam da ako je za vreme godišnjeg odmora nastupila sprečenost za rad zbog bolesti, imate pravo da prekinete godišnji odmor, otvorite bolovanje i po isteku bolovanja nastavite da koristite preostale neiskorišćene dane godišnjeg odmora.
Pozdrav

Poštovana Saro
Zakonom o radu propisano je da u zavisnosti od potrebe posla, poslodavac odlučuje o vremenu korišćenja godišnjeg odmora, uz prethodnu konsultaciju zaposlenog. Shodno navedenom, prilikom konsultovanja sa Vama, kada iskažete svoju želju za datumom korišćenja godišnjeg odmora poslodavcu, on može da prihvati Vaš predlog, ali nije na to obavezan. Prema tome-odluka je na poslodavcu. Zakonom nije zabranjeno da odmor koridtite kao ste opisali, naprotiv. Međutim odluku o terminu godišnjeg odmora donosi poslodavac rešenjem.
Pozdrav

Poštovana Dragana
Ukoliko je Vaše pitanje na koji način se plaća period kada ste bili odsutni sa posla zbog godišnjeg odmora, Zakon o radu propisuje da zaposleni ima pravo na naknadu zarade u visini prosečne zarade u prethodnih 12 meseci, u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu, za vreme odsustvovanja sa rada na dan godišnjeg odmora.
Pozdrav

Poštovana
Mišljenja sma da nemaju pravo da Vam u ovoj godini računaju godišnji odmor koji će Vam pripasti za 2024. godinu.
Poslodavac je taj koji odlučuje o vremenu korišćenja godišnjeg odmora. Ukoliko su planirali kolektivni godišnji odmor, onda su trebali da računaju na to i nisu Vas trebali putati na godišnji odmor tako da iskoristite sve dane i ne preostane ništa za ovaj kolektivni odnmor. Mišljanje sam da je poslodavac ovde napravo propust i da Vi zbog toga ne trea da snosite posledice.
Pozdrav

Poštovana Milice
Shodo Zakonu o radu, dnevni, nedeljni i godišnji odmor ne mogu da se preklapaju. To jest, svaki odmor se računa posebno i jedan dan odmora koji Vam pripada na nedeljnom nivou ne može da se uračuna u godišnji odmor.
Pozdrav

Poštovana Anđela
Zakonom o radu propisano je da zaposleni ima pravo na dvanaestinu godišnjeg odmora (srazmerni deo) za svaki mesec dana rada u kalendarskoj godini u kojoj je zasnovao radni odnos ili u kojoj mu prestaje radni odnos. Shodno navedenom, pošto Vam u ovoj godini prestaje radni odnos, za 2023. godinu imate prav na srazmeran godišnji odmor. Preciznije, ako Vam je radni odnos prestao 15.maja, imate pravo na 4/12 (četiri dvanaestine) od punog odmora za tekuču godinu, jer imate 4 puna meseca rada (januar-april). Naravno, imate pravo i na eventualno neiskorišćeni godišnji odmor za 2022. godinu.
Pozdrav

Poštovani Aleksandre
Kada je reč o korišćenju kolektivnog godišnjeg odmora, Zakon o radu propisuje sledeće:
u slučaju korišćenja kolektivnog godišnjeg odmora kod poslodavca ili u organizacionom delu poslodavca, poslodavac može da donese rešenje o godišnjem odmoru u kome navodi zaposlene i organizacione delove u kojima rade i da isto istakne na oglasnoj tabli, najmanje 15 dana pre dana određenog za korišćenje godišnjeg odmora, čime se smatra da je rešenje uručeno zaposlenima.
Dakle, rok za objavljivanje rešenja o kolektivnom godišnjem odmoru na oglasnoj tabli kod poslodavca je najmanje 15 dana pre dana koji je u rešenju određen za dan početka godišnjeg odmora.
Pozdrav

Poštovani Nikola
Zakonom o radu propisano je da u svakoj kalendarskoj godini zaposleni ima pravo na godišnji odmor u trajanju utvrđenom opštim aktom i ugovorom o radu, a najmanje 20 radnih dana. Dužina godišnjeg odmora utvrđuje se tako što se zakonski minimum od 20 radnih dana uvećava po osnovu doprinosa na radu, uslova rada, radnog iskustva, stručne spreme zaposlenog i drugih kriterijuma utvrđenih opštim aktom ili ugovorom o radu.
Prema tome, sam zakon ne definiše kako će se primeniti kriterijumi za uvečanje godišnjeg odmora u smislu kako Vi to opisujete. Ne postoji propis koji određuje da na 5 godina rada u firmi zaposlenom sleduje 3 dana godisnjeg, to jest da na višu stručnu spremu dobijate 2 dana. Zakon je poslodavcu prepustio da opštim aktom ili ugovorom o radu odredi kriterijume po sonovu kojih će se uvećati zakonkski minimum odmora.
Pozdrav