Uporno šaljete prijave za posao, a niko vam ne odgovara

Pročitao sam tekst i pokušaću da se osvrnem na Vaše taksativno nabrojane stavke, naravno iz ugla moje struke i godina starosti i radnog staža.

1. Izbegavajte sve konkurse – Ukoliko ste moje struke (hidrograđevinske), to ne pije vodu pošto je struka vrlo specifična i retke su mogućnosti zapošljavanja u Srbiji. Inostranstvo je nešto drugo, ali i tu uglavnom ide preporuka bez CV i famoznog propratnog pisma. Osobi bez posla svaki konkurs je bitan ako je u spektru njegovih mogučnosti. Neko bi iz Vašeg teksta mogao da pomisli da poslodavci sede zajedno i razmenjuju CV kandidata. Jedino ako niste mislili na konkurisanje na više pozicija u okviru iste kompanije.

2. Procenite šta znate da radite – Vrlo dobro znam svoje mogućnosti i šta znam da radim. Jedini problem današnjih poslodavaca i famoznih head huntera i HR managera je što bi hteli radnika koji bi im pokrivao što više pozicija sa istom platom, da zna da radi sve i da nije stariji od 30-tak godina. Iskustvo se stiče godinama staža i života, a to je u Srbiji problem, zato što su takvi pojedinci skupi i neisplativi za poslodavca, što je greška.

3. Ispoštujte zahteve – Uvek, tu se slažemo.

4. Prilagodite CV – To ste više generalizovano napisali. Recimo, u mom slučaju nemam šta da menjam, pošto sam celu karijeru više – manje u istom zanimanju. Ako poslodavac traži izvrsno poznavanje AUTO CAD-a, iz CV-ja urađenih projekta može da shvati (ako hoće) koje su moje mogućnosti. Dodatna objašnjenja može da dobije na intervjuu, ako do toga dođe.

5. Propatno pismo – Tu se slažem sa Vama, to se šalje uvek.

Najveći problem su inače tzv. „human resource manageri“ i „head hunteri“ koji u većini slučajeva nemaju odgovarajuću stručnu spremu da bi uopšte mogli da pričaju sa kandidatima o njihovim kvalifikacijama. Recimo, jedan me je zvao za posao hidroizolatera. A ja sam hidro tehničar. Drugi je radio u magacinu auto delova a sada je HR koji hoće da priča sa mnom o projektovanju.

Takođe, ne pročitaju pristigle CV, pisma i preporuke zato što ih provlače kroz programe koji filtriraju samo ključne reči, tako da kandidati koji su verovatno najpogodniji za određenu poziciju ne dobijaju šansu da obrazlože svoje karijere i dostignuća.

Naravno, tu je famozno pitanje „Šta očekujete od ove pozicije?“ Najgluplje moguće pitanje. Svi se ponašaju kao na pijaci, ko da manje ili više. To je klasično šibicarenje, lov u mutnom, što kao posledicu ima primanje kandidata koji najmanje ponude a ne oni koji su najkvalifikovaniji za oglašeni posao (takvi su najskuplji i najnepodobniji). Ozbiljne kompanije daju lepo uslove i platu, pa ako smatraš da si dorastao zadatku i da si zadovoljan uslovima, konkurišeš. Pa šta bude.

Lepo je to sve, ali dali ste tekstu jedan naslov da biste nas navukli da kliknemo na njega i dođemo na sajt, a onda pisali o nečemu drugom.

Hvala na savetima,wve sam to radio iz konkursa u konkurs a za ove nepune 3 godine kako sam na birou ,niko nikada ,izuzev dve strane kompanije i to americke,koka kola i dr. Etker nikada mi nisu odgovorili ,mislim na srpske firme.Ovima za sada nisam potreban ,a srbi niko nikad nista.I posle se pitajte zasto nisam nacionalista.Sa pravom nisam.Gledam da kada se ovde zaposlim ,iskreno ,naucim jezike strane sve moguce i nemoguce ,sto vec sada i radim vec duze vreme i odem u inostranstvo ako Bog da,trbuhom za kruhom.Hvala na izdvojenom vremenu i Pozdrav 🙂