Brat i sestra iz Čačka pokrenuli neobičan biznis – u zemlji šljive prave liker od lavande

U kraju poznatom po voću i rakiji, na jednom porodičnom imanju kod Čačka, raste – lavanda. Brat i sestra Ana Tomašević i Bojan Milenković zasadili su je pre nekoliko godina sa namerom da započnu porodični posao. Danas od nje uspešno prave i plasiraju dva proizvoda koja su retkost na domaćem tržištu, liker Viola Verde i sirup Ramonda, koji su ovog leta postali hit beogradskih koktel barova.

Ono što je počelo kao ideja da uzgajaju i proizvode nešto drugačije od uobičajenog za ovaj kraj, ali i za Srbiju uopšte, danas je porodični biznis koji uspešno razvijaju. Poslednjih dana u pregovorima su za izvoz u Hrvatsku, a neobični napici koji izlaze iz ove male manufakture, već uveliko osvajaju restorane i ljubitelje koktela.

“Lavanda nam je bila zanimljiva jer ima prelep cvet, miris, ukus i veliki potencijal za preradu. Setili smo je se sasvim slučajno vesti zbog vesti koja je brujala medijima, o uzgajivaču lavande sa Fruške gore kome su influenseri pogazili zasad praveći fotografije za društvene mreže“, otpočinju priču za Infostud Ana (30) i Bojan(33) i dodaju:

“Tako smo je pre šest godina i posadili u Milićevcima, na zapuštenom porodičnom imanju. Nismo hteli da budemo još jedan proizvođač sirovine ili eteričnih ulja i sapuna, kojih je već dovoljno na tržištu, pa je nastao brend Eden Origin, a iz te priče prvo liker Viola Verde, spoj lavande i vanile, a zatim i sirup Ramonda koji kombinuje lavandu i borovnicu za deserte i koktele”.

Ideja nije dovoljna

Poljoprivreda pre ovog poduhvata nije bila njihova struka, a sve što danas znaju o uzgoju lavande i proizvodnji učili su kroz rad. Oboje su završili ekonomski fakultet. Bojan koji je stručnjak za razvoj biznisa, pomoć preduzetnicima i startapovima, nedavno je napustio stalan posao „od 9 do pet“ da bi se posvetio privatnom biznisu, dok je Ana i dalje zaposlena u nevladinom sektoru u oblasti razvoja inovacija.

“Znanje iz tih oblasti dosta nam je pomoglo kod pozicioniranja proizvoda, tržišta, prodaje i razvoja brenda. Kako nismo imali znanje iz poljoprivrede, niti iskustvo u proizvodnji likera, mnogo toga smo morali da naučimo usput“, priča Ana i naglašava da iza ovog brenda stoji višegodišnje planiranje i posvećen rad.

„Ideja sama po sebi ne znači ništa. Od ideje do uspešnog proizvoda ima mnogo rada, mnogo grešaka i novih pokušaja“, dodaje Bojan i pojašnjava njihovu biznis logiku – počeli su sa manjom površinom, polako učeći o biljci, njenom ciklusu, terenu…

“Nismo želeli da odmah uđemo sa velikim novcem, pre nego što proverimo kako lavanda uspeva, kako tržište reaguje i da i sami shvatimo vidimo kakav proizvod zapravo želimo da napravimo. Pre sadnje smo istraživali karakteristike biljke, uslove koji joj odgovaraju i iskustva drugih proizvođača. Lavanda voli sunce i dobro drenirano zemljište, a naš teren ima karakteristike koje joj odgovaraju. Prve godine su nam zapravo bile najbolji test. Posmatrali smo kako biljke reaguju na zemljište, vlagu, temperaturu, rezidbu i na osnovu toga prilagođavali način nege. Sada već imamo iskustvo i odluke koje donosimo mnogo su manje intuitivne“, kaže naš sagovornik.

On navodi i da početna investicija nije došla iz kredita, već bukvalno od plata i pomoći porodice, malo po malo, a kasnije su koristili i dostupne programe podrške i konkurse koji su im pomogli da ubrzaju pojedine faze razvoja.

Danas imaju oko 2.500 sadnica lavande, raspoređenih u više redova na parcelama koje su postepeno prilagođavali proizvodnji. Planiraju i proširenje, ali priznaju da im broj nije bitan, već kvalitet proivoda i njegov put do kupaca.

“Odlučili smo se za biznis model koji recimo praktikuje “Tojota”, početi sa malim ulaganjima, malim serijama, a propuste rešavati u hodu. Mislim da je najčešća greška biznisa, ne samo na ovom prostoru, zaljubljenost u sopstvenu ideju i slepo verovanje da će se veliki ulozi više isplatiti.”

Biznis ne traži gazdu, već slugu

Berba je najizazovniji period, pa tokom leta u pomoć priskaču i ostali članovi porodice, pre svega supružnici. Ana i Bojan žive na relaciji Čačak – Beograd, pa su roditelji i baka stalni kontrolori zasada.

“To je jedna od prednosti porodičnog biznisa. Deo obaveza više je vezan za proizvodnju, organizaciju rada na imanju i sam proizvod, dok je drugi više usmeren na razvoj brenda, komunikaciju, prodaju i poslovne kontakte. Sve odluke o recepturi, dizajnu, pozicioniranju donosimo zajedno. U malom porodičnom biznisu teško je imati stroge granice, ali upravo ta fleksibilnost nam često omogućava da brzo reagujemo.”

Kako Ana objašnjava, radni dan se ne okončava završetkom posla na njivi – ubrana lavanda mora na vreme da se obradi i osuši, a paralelno treba ispratiti porudžbine, komunikaciju sa kupcima, promociju i sve ostalo što prati proizvodnju.

Veliki deo obaveza, ovaj dvojac ipak obavlja sam. Od proizvodnje i promocije do prodaje i dostave, Ana i Bojan pokrivaju gotovo sve što je potrebno da njihovi napici stignu od imanja do kupca. U početku je Bojan sa likerom u rancu obilazio barove, od jednog do drugog, predstavljajući proizvod i tražeći prve kupce. Kada su porudžbine počele da stižu direktno na adresu, dešavalo se da u istom danu bude i proizvođač, prodavac, i dostavljač.

Jednu takvu situaciju i danas prepričava kroz smeh. Dobio je porudžbinu za liker i krenuo da je isporuči. Kada je stigao na adresu, nije imao gde da parkira, a kupac na četvrtom spratu nije želeo da siđe. Najzad se popeo do njega, a onda dobio pridiku da sledeći put svom šefu kaže da pošalje dvojicu ljudi na isporuku.

“To je deo razvoja svakog posla. Neophodna je spremnost da se izađe iz zone komfora i da se mnogo radi“. 

Od imanja do brenda

Iza dve male boce koje danas stižu do barova i restorana stoji i deo posla koji se mnogo manje vidi. Proizvodnja alkoholnog pića zahteva registraciju poslovanja, uređen proizvodni prostor, deklarisanje, poreske i druge obaveze, pa su Ana i Bojan, uz samu proizvodnju, morali da savladaju i čitav niz administrativnih procedura. Deo su rešavali sami, dok su za specifične oblasti potražili stručnu pomoć.

Danas se njihovi proizvodi mogu kupiti direktno, ali se prodajna mreža postepeno širi i kroz specijalizovane prodavnice, barove i restorane. Posebno im je važno ugostiteljstvo, gde Viola Verde dobija svoju punu funkciju kroz koktele, dok se Ramonda koristi i u desertima. Važan deo promocije su i degustacije, jer, kako kažu, ljudi najbolje razumeju proizvod kada ga probaju.

Upravo takav pristup žele da zadrže i u daljem razvoju – ne da budu prisutni svuda, već na mestima koja odgovaraju onome što Eden Origin predstavlja. Dugoročno razmišljaju i o drugim tržištima regiona i Evropske unije. Ipak, njihov plan nije samo da iz Milićevaca izlaze nove boce. Porodično imanje žele da vremenom postane i deo iskustva koje nude kupcima, mesto na kojem bi posetioci mogli da obiđu zasad, upoznaju proces proizvodnje, probaju proizvode ili učestvuju u radionici koktela. Ideja je da se iza brenda vidi i mesto iz kojeg je potekao.