Pravnik odgovara

Poštovani, 

Iznos minimalne zarade se određuje na osnovu propisane minimalne cene rada po času i vremena koje je zaposleni proveo na radu. Množenjem broja radnih sati i minimalne cene rada dobija se iznos minimalne neto zarade. Neto minimalna zarada, koja se još naziva i osnovna, uvećava se za porez na dohodak građana i na doprinose iz zarade. Dakle, minimalna zarada za vreme provedeno na poslu tokom kojeg je zaposleni efektivno radio povećava se za iznos obaveznih doprinosa. Njih plaća zaposleni iz svoje zarade, a čine bruto iznos osnovne minimalne zarade. Zaposleni tokom rada ostvaruje pravo na uvećanja – rad tokom državnih praznika, rad u noćnim smenama, prekovremeni rad, dodaci za topli obrok ili putne troškove. Zaposleni takođe imaju mogućnost korišćenja bolovanja do 30 dana, plaćenog ili porodiljskog odsustva, za čije vreme je poslodavac obavezan da im isplati naknadu. Sa nabrojanim uvećanjima zaposleni dobija bruto minimalnu zaradu. Nakon toga se vrši konačni obračun zarade i dobija se ukupni iznos minimalne zarade, gde se obračunavaju i doprinosi za obavezno socijalno osiguranje koje plaća poslodavac.

Poštovani, 

Prema Zakonu o radu, sva novčana potraživanja iz radnog odnosa zastarevaju u roku od tri godine od dana nastanka obaveze. Ukoliko potražujete  zarade za period od 2011 do 2016 a tužbu ste podneli 2018 godine onda je Vaše potraživanje zastarelo za period od 2011. do 2015. Rok zastarelosti se prekida u slučaju podnošenja tužbe ali potraživanje zastareva u roku od 3 godine od dana nastanka obaveze. Što znači da ako ste podneli tužbu 2018 godine potraživanje zarada za 2016 godinu još nije bilo zastarelo. Kako je poslodavac dužan da zaradu za prethodni mesec isplati najkasnije do kraja tekućeg meseca, rok zastarelosti počinje teći od prvog dana narednog meseca. Na primer, zaradu sa mesec jun poslodavac je obavezan isplatiti do 31 jula pri čemu od 1 avgusta počinje teći rok zastarelosti potraživanja za isplatu zarade iz juna. 

Poštovani, 

Za novo  trudničko bolovanje uzima se prosečna zarada u prethodnih 12 meseci  pre meseca u kojem je nastupila privremena sprečenost za rad. Ukoliko osiguranica nije ostvarila zaradu za svih 12 meseci koji prethode mesecu u kome je otvorila bolovanje osnov za naknadu zarade čini prosečan iznos zarade za mesece u kojima je radila, a za mesece u kojima nije ostvarila zaradu, uzima se zagarantovana minimalna zarada.  Osnovica naknade zarade, odnosno naknade plate za vreme porodiljskog odsustva i odsustva sa rada radi nege deteta, za zaposlena lica  utvrđuje se na osnovu zbira mesečnih osnovica na koji su plaćeni doprinosi na primanja koja imaju karakter zarade, za poslednjih 18 meseci koji prethode prvom mesecu otpočinjanja odsustva zbog komplikacija u vezi sa održavanjem trudnoće, ili porodiljskog odsustva, ukoliko nije korišćeno odsustvo zbog komplikacija u vezi sa održavanjem trudnoće. Putni troškovi se ne smatraju zaradom pa ne ulaze u prosek za obračun naknade zarade. 

Poštovani, 

Zaposleni ima pravo na naknadu zarade za vreme odsustvovanja sa rada zbog privremene sprečenosti za rad do 30 dana, u visini 100% prosečne zarade u prethodnih 12 meseci pre meseca u kojem je nastupila privremena sprečenost za rad, s tim da ne može biti niža od minimalne zarade utvrđene u skladu sa ovim zakonom, ako je sprečenost za rad prouzrokovana povredom na radu ili profesionalnom bolešću, ako zakonom nije drukčije određeno. Ukoliko Vam je uplaćen niži iznos naknade zarade od onoga koji Vam po zakonu pripada, obratite se Inspekciji rada. 

Poštovani, 

Zakonom o zaposlenima u javnim službama propisano je da se na prava, obaveze i odgovornosti zaposlenih koji nisu uređeni ovim zakonom, odnosno zakonom kojim se uređuje rad javne službe, primenjuju se zakon kojim se uređuje oblast rada, kolektivni ugovor, odnosno pravilnik o radu. Kolektivni ugovor kod poslodavca obavezuje i zaposlene kod poslodavca koji nisu članovi sindikata- potpisinika kolektivnog ugovora. Prema tome, smatramo da nema osnova za izuzimanje članova sindikata koji nisu reprezentativni od primene prava. Jedina razlika je u tome što nereprezentativni sindikat ne može da učestvuje u kolektivnom pregovaranju a ne u primeni KU. On se primenjuje na sve zaposlene.