Pravnik odgovara

Poštovani, 

Ako je bolovanje posledica povrede na radu, sve vreme dok traje bolovanje naknadu zarade plaća poslodavac iz svojih sredstava, kako za prvih 30 dana tako i nakon toga. Plaća se 100 % od zakonske osnovice. Obaveza poslodavca se gasi jednino sa prestankom radnog odnosa npr. istekom ugovora o radu na određeno vreme. Kada bi se desio takav slučaj RFZO nastavlja isplatu naknade zarade nakon prestanka radnog odnosa sve dok traje sprečenost za rad kao posledica povrede na radu. Tu ocenu o sprečenosti za rad za prvih 60 dana donosi lekar a nakon toga lekarska komisija. U svakom slučaju poslodavac je u obavezi da nadoknadi svu štetu koja je nastupila na radu. 

Poštovani, 

U slučaju dužeg trajanja sprečenosti za rad prouzrokovane bolešću ili povredom, a najkasnije po isteku svakih šest meseci neprekidne sprečenosti za rad, odnosno ako je osiguranik u poslednjih 18 meseci bio sprečen za rad 12 meseci sa prekidima, izabrani lekar, odnosno drugi stručno-medicinski organ, dužan je da osiguranika sa potrebnom medicinskom dokumentacijom uputi na invalidsku komisiju radi utvrđivanja gubitka radne sposobnosti.

Poštovani, 

Nije moguće dati precizno mišljenje po Vašem pitanju jer nemamo uvid u opšti akt poslodavca na osnovu koga se ostvaruje pravo na plaćeno odsustvo u slučaju odlaska na rekreativni oporavak. To pravo nije predviđeno zakonom, već ga može predvideti poslodavac. Može se reći da, ako je propisano da imate pravo na plaćeno odsustvo u slučaju odlaska na putovanje u organizaciji sindikata, a Vi putujete u sopstvenoj režiji, da tada ne biste imali pravo na plaćeno odsustvo. Međutim, u Vašem slučaju sindikat je finansirao Vaš put zbog izuzetnih okolnosti pa se može naći osnov i za drugačiji stav. U svakom slučaju, ukoliko pre odlaska na put niste dobili rešenje o plaćenom odsustvu, poslodavac se može pozvati na tu okolnost i odbiti da Vam plati naknadu zarade. Nažalost, ako niste podnosili zahtev za plaćeno odsustvo pre odlaska na put, i o istom nije doneto rešenje, ne postoji pojedinačni akt na osnovu koga bi se mogla platiti naknada zarade. 

Poštovani, 

Nemate pravo na godišnji odmor za 2020. godinu. Da bi zaposleni mogao da koristi pravo na GO iz prošle godine potrebno je da je prvi deo tog odmora iskoristio u 2020. godini, a drugi deo ima pravo da iskoristi najkasnije do 30.06.2021. godine. S obzirom da ste Vi bili na bolovanju i da niste mogli iskoristiti GO do tog datuma, pravo na GO za 2020. Vam "propada". 

Poštovani, 

Ukoliko ste zaposleni na određeno vreme poslodavac nije u obavezi da Vam produži radni odnos zbog bolovanja. Međutim, pravo na godišnji odmor imate. Samo u slučaju prestanka radnog odnosa, poslodavac je dužan da zaposlenom koji nije iskoristio godišnji odmor u celini ili delimično, isplati novčanu naknadu umesto korišćenja godišnjeg odmora, u visini prosečne zarade u prethodnih 12 meseci, srazmerno broju dana neiskorišćenog godišnjeg odmora. To bi značilo da je poslodavac u obavezi da Vam omogući korišćenje GO. 

Poštovani, 

Poslodavac ne može da Vas pošalje na neplaćeno odsustvo. Neplaćeno odsustvo poslodavac može da odredi samo na zahtev zaposlenog, što kod Vas nije slučaj.  Ukoliko je došlo do smanjenja obima rada kod poslodavca bez krivice zaposlenog, poslodavac može da  Vas pošalje na plaćeno odsustvo i  dužan je da Vam isplaćuje naknadu zarade za to vreme, najmanje u visini 60% prosečne zarade u prethodnih 12 meseci, s tim da ne može biti manja od minimalne zarade utvrđene u skladu sa Zakonom o radu. Shodno navedenom, mišljenja smo da bi trebalo da se obratite Inspekciji rada ili podnesete tužbu nadležnom sudu.