Pravnik odgovara

Poštovani, 

Prema Zakonu o radu, zaposleni ima pravo na naknadu zarade za vreme odsustvovanja sa rada zbog privremene sprečenosti za rad do 30 dana, i to:1) najmanje u visini 65% prosečne zarade u prethodnih 12 meseci pre meseca u kojem je nastupila privremena sprečenost za rad, s tim da ne može biti niža od minimalne zarade utvrđene u skladu sa zakonom, ako je sprečenost za rad prouzrokovana bolešću ili povredom van rada, ako zakonom nije drukčije određeno; 2) u visini 100% prosečne zarade u prethodnih 12 meseci pre meseca u kojem je nastupila privremena sprečenost za rad, s tim da ne može biti niža od minimalne zarade utvrđene u skladu sa ovim zakonom, ako je sprečenost za rad prouzrokovana povredom na radu ili profesionalnom bolešću, ako zakonom nije drukčije određeno. Dakle, zaposleni koji je na bolovanju ne dobija zaradu već naknadu zarade koja se obračunava u visini od 65% ili 100% na osnovu prosečne zarade u prethodnih 12 meseci. 

Poštovani, 

Ukoliko ste dobili otkaz zbog nepoštovanja radne discipline odnosno zbog neopravdanog iznostanka sa rada onda nemate pravo na novčanu naknadu kod Nacionalne službe za zapošljavanje. Međutim, poslodavac ne može da Vam otkaže ugovor o radu sa datumom 31.05.2021 odnosno retroaktivno. Zbog toga Vam savetujemo da se obratite Inspekciji rada ili da potražite stručnu pravnu pomoć i da razmotrite mogućnost podnošenja tužbe nadležnom sudu. 

Poštovani, 

Prema Zakonu o radu, zaposleni ima pravo na naknadu zarade u visini prosečne zarade u prethodnih 12 meseci, u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu, za vreme odsustvovanja sa rada zbog odazivanja na poziv državnog organa. Poslodavac ima pravo na refundiranje isplaćene naknade zarade u slučaju odsustvovanja zaposlenog sa rada zbog vojne vežbe ili odazivanja na poziv državnog organa, od organa na čiji se poziv zaposleni odazvao, ako zakonom nije drukčije određeno. Ukoliko je zaposleni blagovremeno podneo zahtev za plaćeno odsustvo zbog odazivanja na poziv državnog organa, sa priloženim pozivom konkretnog organa, poslodavac je u obavezi da mu omogući odsustvo određenog dana koji je naveden u zahtevu. Međutim, u praksi se neretko dešava da odobravanje plaćenog odsustva zavisi i od diskrecione ocene poslodavca na koju zaposleni, ne može da utiče.

Poštovani, 

Prema Zakonu o radu poslodavac može zaposlenom da odobri odsustvo bez naknade zarade (neplaćeno odsustvo). U zakonu nisu utvrđeni ni slučajevi ni razlozi zbog kojih poslodavac može zaposlenom da odobri neplaćeno odsustvo s obzirom da slučajevi mogu biti raznovrsni i da se ne mogu unapred precizirati. Ako poslodavac nije regulisao svojim opštim aktom onda o tome poslodavac odlučuje povodom svakog pojedinačnog zahteva zaposlenog i može da ga odbori ili ne. Ako je ipak neplaćeno odsustvo regulisano opštim atom poslodavca onda će se odobriti  samo ako su navedni u tom aktu. Dakle, poslodavac nije obavezan da neplaćeno odsustvo reguliše opštim aktom niti ugovorom o radu i zahteve zaposlenih može da ceni od slučaja do slučaja, ceneći okolnosti povodom svakog zahteva pojedinačno. 

Poštovani, 

Zaposleni kome u prethodna tri meseca nije isplaćivana zarada već naknada zarade (npr. naknada zarade tokom porodiljskog odsustva) a u mesecu u kojem se vrati na rad koristi godišnji odmor, obračun nakanade zarade se vrši na osnovicu koju čini ugovorena osnovna zarada po ugovoru o radu koju bi zaposleni primio da je radio, uvečana za minuli rad.