Pravnik odgovara

Poštovani, 

Navedeni postupak poslodavca nije u skladu sa Zakonom o radu. Ukoliko je došlo do smanjenja obima rada bez krivice zposlenog poslodavac bi trebalo da zaposlene posalje na plaćeno odsustvo u skladu sa odredbom čl. 116 Zakona o radu. U tom slučaju zaposleni ima pravo na naknadu zarade najmanje u visini 60% prosečne zarade u prethodnih 12 meseci, s tim da ne može biti manja od minimalne zarade utvrđene u skladu sa  Zakonom o radu, za vreme prekida rada, odnosno smanjenja obima rada do kojeg je došlo bez krivice zaposlenog, najduže 45 radnih dana u kalendarskoj godini. Savetujemo Vam da se obratite Inspekciji za rad i to možete da učinite na osnovu anonimne prijave. 

Poštovani, 

Pri utvrđivanju dužine godišnjeg odmora radna nedelja računa se kao pet radnih dana u skladu sa odredbom čl. 70 Zakona o radu. Prema tome, po našem mišljenju, poslodavac ne može da Vam prekida GO tako što će Vas obavezati da radite subotom i da nastavite korišćenje GO u ponedeljak. Dakle, poslodavac je u obavezi da Vam poveže minimum 2 radne nedelje bez prekida koje uključuju i vikend. 

Poštovani, 

Raspored korišćenja godišnjeg odmora utvrđuje poslodavac prema planu korišćenja godišnjeg odmora za svaku godinu, na način kojim se ne remeti proces rada. U zavisnosti od potrebe posla, direktor odlučuje o vremenu korišćenja GO, uz prethodnu konsultaciju zaposlenog. S obzirom da je u Vašoj ustanovi predviđeno (opštim aktom poslodavca)  da zaposleni po pravilu koriste godišnji odmor u julu i avgustu,  korišćenje godišnjeg odmora u drugom terminu moguće je samo uz odobrenje direktora, pod uslovom da se time ne remeti proces rada u ustanovi. 

Poštovani, 

U svakoj kalendarskoj godini zaposleni ima pravo na godišnji odmor u trajanju utvrđenom opštim aktom i ugovorom o radu, a najmanje 20 radnih dana. Dužina godišnjeg odmora utvrđuje se tako što se zakonski minimum od 20 radnih dana uvećava po osnovu doprinosa na radu, uslova rada, radnog iskustva, stručne spreme zaposlenog i drugih kriterijuma utvrđenih opštim aktom ili ugovorom o radu. 

Poštovani, 

Poslodavac nije imao obavezu da Vas obavesti da Vam neće produžiti ugovor o radu s obzirom da se radi o ugovoru na određeno vreme i da Vam je datum prestanka radnog odnosa poznat. Međutim, u navedenom slučaju poslodavac je u obavezi da Vam omogući korišćenje godišnjeg odmora ili da Vam isplati naknadu štete ukoliko niste iskoristili godišnji odmor. Po pravilu bi trebalo da iskoristite GO pre prestanka radnog odnosa ili dobijete naknadu štete ukoliko ga niste iskoristili.  U  praksi se dešava da zaposleni nakon isteka ugovora o radu nastavi da koristi godišnji odmor i smatra se da je poslodavac  ispunio svoju obavezu (iako je prestao radni odnos). U skladu sa navedenim potrebno je da proverite da li Vam je isplaćena naknada zarade za vreme korišćenja GO ili nije. Ukoliko nije savetujemo Vam da podnesete tužbu nadležnom sudu. 

Poštovani, 

Godišnji odmor biste trebali iskoristiti pre nego što otkažete ugovor poslodavcu. Takođe, godišnji odmor možete iskoristiti i u vreme otkaznog roka ukoliko se poslodavac sa tim saglasi. S obzirom da Vam prestaje radni odnos imate pravo na srazmeran godišnji odmor. Ukoliko ne iskoristite GO poslodavac je u obavezi da Vam isplati naknadu štete. Potrebno je da otkaz ugovora o radu date u pismenoj formi a ne elektronskim putem. 

Poštovani, 

Zakon ne propisuje koliko dana godišnjeg odmora poslodavac može da pošalje zaposlene na kolektivni godišnji odmor.  U zavisnosti od potrebe posla, poslodavac odlučuje o vremenu korišćenja godišnjeg odmora, uz prethodnu konsultaciju zaposlenog. U slučaju korišćenja kolektivnog godišnjeg odmora kod poslodavca ili u organizacionom delu poslodavca, poslodavac može da donese rešenje o godišnjem odmoru u kome navodi zaposlene i organizacione delove u kojima rade i da isto istakne na oglasnoj tabli, najmanje 15 dana pre dana određenog za korišćenje godišnjeg odmora, čime se smatra da je rešenje uručeno zaposlenima. Dakle, poslodavac može da utvrdi da zaposleni iskoriste kolektivni GO u celosti ili u delovima.