Pravnik odgovara

Poštovani, 

Poslodavac nije u obavezi da Vam produži radni odnos zbog običnog bolovanja. Samo ukoliko je u pitanju bolovanje zbog trudnoće onda je dužan da Vam produži radni odnos. Prema Zakonu o radu, poslodavac je dužan da zaposlenom prilikom svake isplate zarade i naknade zarade dostavi obračun. Poslodavac ima tu obavezu i za mesec u kojem nije izvršio isplatu zarade, odnosno naknade zarade kao i obaveštenje  koje sadži razloge zbog kojih nije izvršena isplata. Obračun zarade, poslodavac je dužan da zaposlenom dostavi najkasnije do kraja meseca za prethodni mesec. U skladu sa navedenim, možete se obratiti Inspekciji rada. 

Poštovani, 

Prema Zakonu o radu zaposleni ima pravo na uvećanu zaradu u visini utvrđenoj opštim aktom i ugovorom o radu, i to: za rad na dan praznika koji je neradni dan - najmanje 110% od osnovice. Međutim, s obzirom da katolički Uskrs nije praznik koji je neradni dan (osim za zaposlene katoličke veroispovesti), mišljenja smo da za rad na taj dan nemate pravo na uvećanu zaradu ukoliko ste pravoslavne veroispovesti. Ukoliko ste  katoličke veroispovesti, imate pravo na neradne dane u vreme katoličkog Uskrsa i ukoliko biste morali raditi, mišljenja smo da biste imali pravo na uvećanu zaradu. 

Poštovani, 

Zaposleni ima pravo na uvećanu zaradu u visini utvrđenoj opštim aktom i ugovorom o radu, i to: za rad na dan praznika koji je neradni dan - najmanje 110% od osnovice; za rad noću, ako takav rad nije vrednovan pri utvrđivanju osnovne zarade - najmanje 26% od osnovice kao i  za prekovremeni rad - najmanje 26% od osnovice. Zatim, zaposleni ima pravo na naknadu troškova u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu, i to: za dolazak i odlazak sa rada, u visini cene prevozne karte u javnom saobraćaju, ako poslodavac nije obezbedio sopstveni prevoz i za ishranu u toku rada, ako poslodavac ovo pravo nije obezbedio na drugi način. Dakle, iz svega što ste naveli jasno je da poslodavac postupa suprotno odrebama zakona pa Vam savetujemo da se obratite Inspekciji rada i da podnesete tužbu nadležnom sudu. 

Poštovani, 

Član 90 Zakona o zdravstvenom osiguranju: "Osiguraniku koji je pre nastupanja privremene sprečenosti za rad odnosno u periodu iz kojeg se utvrđuje osnov za naknadu zarade, istovremeno radio kod dva ili više poslodavaca ili ako je kao preduzetnik istovremeno obavljao delatnost i radio kod poslodavca, osnov za naknadu zarade utvrđuje se prema ukupnom zbiru osnova za naknadu zarade iz čl. 87 i 89 ovog zakona a koji ne može biti veći od najvišeg osnova za naknadu zarade iz čl. 88 st. 2 ovog zakona". Shodno navedenoj zakonskoj odredbi bivši poslodavac dužan je da izda potvrdu u primanjima ostvarenim u poslednjih 12 meseci. Ukoliko to ne učini, može novčano da odgovara za prekršaj pošto je zakonom propisana novčana kazna od 300.000 do 1.000.000 dinara za prekršaj kada poslodavac ne dostavi matičnoj filijali dokaze, tačna obaveštenja, odnosno podatke od značaja za utvrđivanje činjenica važnih za sticanje i ostvarivanje prava iz obaveznog zravstvenog osiguranja. 

Poštovani, 

Prema Zakonu o radu  poslodavac je dužan da zaposlenom prilikom svake isplate zarade i naknade zarade dostavi obračun. Poslodavac je dužan da zaposlenom dostavi obračun i za mesec za koji nije izvršio isplatu zarade, odnosno naknade zarade. Uz obračun, poslodavac je dužan da zaposlenom dostavi i obaveštenje da isplata zarade, odnosno naknade zarade, nije izvršena i razloge zbog kojih nije izvršena isplata. Obračun zarade, poslodavac je dužan da zaposlenom dostavi najdocnije do kraja meseca za prethodni mesec.

Poštovani, 

S obzirom da Zakon o radu ne definiše način isplate zarade za period preraspodele radnog  vremena, mišljenja smo da poslodavac može da primeni 2 opcije. Prvo da sve vreme trajanja preraspodele plaća ugovorenu zaradu. To znači da se zarada ne menja nijednog trenutka bez obzira koliko ste radnih časova imali u konkretnom mesecu. U određenim mesecima imaćate manji broj časova u nekim veći broj ali ćete sve vreme imati ugovorenu zaradu. Druga mogućnost jeste da poslodavac plaća zaradu prema ostvarenom broju radnih sati. U tom slučaju biste imali veću zaradu u periodu kada radite duže, a shodno tome manju zaradu u periodu kada radite manji broj sati. U slučaju da se primanjuje druga opcija mišljenja smo da poslodavac uvek, po i utom slučaju mora da plaća minimalnu zaradu po ostvarenom radnom času.