Pravnik odgovara

Poštovani, 

Prema Zakonu o radu, zaposleni ima pravo na naknadu zarade za vreme odsustvovanja sa rada zbog privremene sprečenosti za rad do 30 dana-  najmanje u visini 65% prosečne zarade u prethodnih 12 meseci pre meseca u kojem je nastupila privremena sprečenost za rad, s tim da ne može biti niža od minimalne zarade utvrđene u skladu sa ovim zakonom, ako je sprečenost za rad prouzrokovana bolešću ili povredom van rada, ako zakonom nije drukčije određeno. Dakle, imate pravo na 65%. 

Poštovani, 

Zakonom je propisana obaveza poslodavca da do kraja tekućeg meseca uplati zarade za prošli mesec. Ukoliko poslodavac nije u mogućnosti da ispuni na vreme obavezu dužan je da izvrši obračun i uplatu  doprinosa za obavezno socijalno osiguranje na minimalnu zakonsku osnovicu. S obzirom da navedeno moguće je da su uplaćeni samo doprinosi a ne i zarada. Obratite se Inspekciji rada. 

Poštovani, 

Možete ostvariti pravo na tzv. ostale naknade po osnovu rođenja, nege deteta i posebne nege deteta. Osnovica za ostale naknade po osnovu rođenja i nege deteta i posebne nege deteta utvrđuje se srazmerno zbiru osnovica na koje su plaćeni doprinosi, osim osnovice doprinosa koja imaju karakter zarade, za poslednjih 18 meseci koji prethode prvom mesecu otpočinjanja odsustva zbog komplikacija u vezi sa održavanjem trudnoće, ili porodiljskog odsustva, ukoliko nije korišćeno odsustvo zbog komplikacija u vezi sa održavanjem trudnoće, odnosno dana rođenja deteta.

Poštovani, 

Prema Zakonu o radu, zaposleni ima pravo na uvećanu zaradu u visini utvrđenoj opštim aktom i ugovorom o radu, i to  po osnovu vremena provedenog na radu za svaku punu godinu rada ostvarenu u radnom odnosu kod poslodavca (minuli rad) - najmanje 0,4% od osnovice. Prema tome, za zaposlene koji su imali prekid u radu kod poslodavca pri obračunu uvećane zarade po osnovu minulog rada računa se i prethodni period u kome je zaposleni bio u radnom odnosu. 

Poštovani, 

Zakon o zdravstvenom osiguranju ovo pitanje uređuje na sledeći način: Naknada zarade za vreme privremene sprečenosti za rad pripada osiguranicima zaposlenima ako je zdravstveno stanje osiguranika takvo da je osiguranik sprečen da radi iz razloga propisanim ovim zakonom. Zakon je definisao 7 razloga sprečenosti za rad. Pod 1) usled bolesti ili povrede van rada a pod brojem 3) zbog bolesti ili komplikacija u vezi sa održavanjem trudnoće. Dalje, isti zakon kaže da u slučaju da je osiguranik privremeno sprečen za rad  iz jednog od razloga iz ovog zakona, a zatim bez prekida (naredni dan) bude sprečen za rad iz drugog razloga privremene sprečenosti za rad iz ovog zakona, dani privremene sprečenisti za rad ne povezuju se u pogledu osnova osnova, visine i isplatioca naknade zarade (dakle, otvara se novo bolovanje u Vašem slučaju). Što se tiče nadležnosti lekara i komisije za ocenjivanje bolovanja, propisano je da u Vašem slučaju izbarani lekar je dužan da osiguranika uputi na prvostepenu lekarsku komisiju po isteku 90 dana ukupne sprečenosti za rad. Dakle, kada dođete do 90 dana sprečenosti za rad, lekar Vas upućuje na komisiju RFZO. Ne znači da će se to računati u smislu isplate, kao jedno bolovanje. Sa otvaranjem trudničkog ponovo prvih 30 dana plaća poslodavac.