Pravnik odgovara

Poštovani, 

Prema propisima o penzijskom i invalidskom osiguranju, invalidski penzioner ne može da zasnuje radni odnos i da istovremeno nastavi da koristi pravo na invalidsku penziju, jer zasnivanjem radnog odnosa prestaju da postoje razlozi koji su doveli do sticanja prava na invalidsku penziju. Prema mišljenju Ministarstva rada,  rad invalidskog penzionera na nekim poslovima van radnog odnosa  ne predstavlja zakonski osnov za automatsko gubljenje prava na invalidsku penziju, niti za pokretanje postupka za ponovno utvrđivanje invalidnosti tog invalidskog penzionera. Dakle, odgovor na Vaše pitanje bi bio da postoji rizik od gubitka prava na invalidsku penziju ali ne automatski kao i to da za isto ne postoji jasna zakonska norma, te Vam savetujemo da se raspitate kakva je praksa neposredno kod Fonda za PIO ili kod Nacionalne službe za zapošljavanje koja se bavi zapošljavanjem osoba sa invaliditetom.

Poštovani, 

Najpre moramo reći da Vi ne možete da planirate odlazak na bolovanje. Prosto ne možete znati da ćete zbog bolesti biti privremeno sprečeni za rad i to 60 dana. To zavisi od ocene lekara i on ne bi smeo da otvara bolovanje ako nema bolesti. Što se tiče ograničenja kada se šta može koristiti, kod bolovanja nema ograničenja jer se radi o višoj sili tj. o bolesti. Kad god ta okolnost nastupi Vi imate pravo na naknadu zarade, nema vremenskih ograničenja. Što se tiče godišnjeg odmora stari možete iskoristiti do 30 juna 2022. 

Poštovani, 

Institut medicine rada je merodavna ustanova za utvrđivanje radne sposobnosti i njen nalaz obavezuje poslodavca. Ukoliko firma nema radno mesto na koje može da rasporedi zaposlenog a prema njegovoj preostaloj radnoj sposobnosti poslodavac može da proglasi zaposlenog tehnološim viškom i u obavezi je da mu isplati otpremninu.  Ukoliko je kao što Vi tvrdite odgovarajuća komisija NSZ već donela ocenu o umanjenu radne sposobnosti poslodavac mora da je prihvati. 

Poštovani, 

Ukoliko je Vaš poslodavac samo promenio sedište firme to ne znači da je prestao da postoji kao pravno lice. Prema tome, bez obzira na promenu sedišta poslodavca i dalje se radi o istom pravnom licu i možete da ga teretite za uplatu neplaćenih doprinosa. Imajući to u vidu nema razloga da pristanete na odjavu sa socijalnog osiguranja sa datumom koji ne odgovara činjeničnom stanju. Ukoliko je poslodavac brisan proverite da li postoji pravno lice sledbenik, koje takođe možete da teretite za neplaćene doprinose. 

Poštovani, 

Prema Zakonu o radu - zabranjena je neposredna i posredna diskriminacija lica koja traže zaposlenje, kao i zaposlenih, s obzirom na pol, rođenje, jezik, rasu, boju kože, starost, trudnoću, zdravstveno stanje, odnosno invalidnost, nacionalnu pripadnost, veroispovest, bračni status, porodične obaveze, seksualno opredeljenje, političko ili drugo uverenje, socijalno poreklo, imovinsko stanje, članstvo u političkim organizacijama, sindikatima ili neko drugo lično svojstvo. Diskriminacija je zabranjena Ustanom RS kao i  velikim brojem međunarodnih pravnih akata koje je ratifikovala naša zemlja. Novčanom kaznom od 600.000 do 1.500.000 dinara kazniće se za prekršaj poslodavac sa svojstvom pravnog lica  ako prekrši zabranu diskriminacije u smislu ovog zakona (čl. 18-21). Dakle, ukoliko smatrate da ste diskiminisani možete se obratiti Inspekciji rada ili podneti tužbu nadležnom sudu. 

Poštovani, 

Prema Zakonu o radu zaposleni ima pravo na naknadu zarade za vreme odsustvovanja sa rada zbog privremene sprečenosti za rad do 30 dana, i to: 1) najmanje u visini 65% prosečne zarade u prethodnih 12 meseci pre meseca u kojem je nastupila privremena sprečenost za rad, s tim da ne može biti niža od minimalne zarade utvrđene u skladu sa ovim zakonom, ako je sprečenost za rad prouzrokovana bolešću ili povredom van rada, ako zakonom nije drukčije određeno; 2) u visini 100% prosečne zarade u prethodnih 12 meseci pre meseca u kojem je nastupila privremena sprečenost za rad, s tim da ne može biti niža od minimalne zarade utvrđene u skladu sa ovim zakonom, ako je sprečenost za rad prouzrokovana povredom na radu ili profesionalnom bolešću, ako zakonom nije drukčije određeno. U skladu sa navedenim, naknada zarade za vreme bolovanja ne može biti niža od minimalne zarade pa Vam  savetujemo da se obratite Inspekciji rada.