Pravnik odgovara

Poštovani, 

Prema Zakonu o radu, zaposleni ima pravo na naknadu zarade za vreme odsustvovanja sa rada zbog privremene sprečenosti za rad do 30 dana, i to najmanje u visini 65% prosečne zarade u prethodnih 12 meseci pre meseca u kojem je nastupila privremena sprečenost za rad, s tim da ne može biti niža od minimalne zarade utvrđene u skladu sa  zakonom, ako je sprečenost za rad prouzrokovana bolešću ili povredom van rada, ako zakonom nije drukčije određeno. U skladu sa navedenim smatramo da naknada zarade za vreme bolovanja u Vašem slučaju ne može biti niža od minimalne zarade. 

Poštovani, 

Zakon o radu predviđa da se opštim aktom odnosno ugovorom o radu može utvrditi pravo na solidarnu pomoć. Zakon ne definiše pojam solidarne pomoći niti utvrđuje slučajeve u kojima se dodeljuje solidarna pomoć. Slučajevi u kojima se utvrđuje pravo na solidarnu pomoć, visinu solidarne pomoći, način isplate i sl. reguliše se opštim aktom poslodavca ili ugovorom o radu. Dakle, pravo na solidarnu pomoć nije zakonska obaveza poslodavca već se ona isplaćuje samo ako je regulisana navedenim aktima. 

Poštovani, 

Imate osnov za podnošenje tužbe. Poslodavac je u obavezi da zaradu plaća na tekući račun zaposlenog. Osim toga, poslodavac je u obavezi da plati naknadu troškova u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu za dolazak i odlazak sa rada, u visini cene prevozne karte u javnom saobraćaju, ako poslodavac nije obezbedio sopstveni prevoz i naknadu troškova  za ishranu u toku rada, ako poslodavac ovo pravo nije obezbedio na drugi način.  

Poštovani, 

Poslodavac je dužan da zaposlenom, u slučaju prestanka radnog odnosa, isplati sve neisplaćene zarade, naknade zarade i druga primanja koja je zaposleni ostvario do dana prestanka radnog odnosa u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu najkasnije u roku od 30 dana od dana prestanka radnog odnosa. Ukoliko poslodavac u ovom roku ne isplati sve što Vam duguje, savetujemo Vam da podnesete tužbu nadležnom sudu. 

Poštovani, 

Zarada sastoji se od zarade za obavljeni rad i vreme provedeno na radu, zarade po osnovu doprinosa zaposlenog poslovnom uspehu poslodavca (nagrade, bonusi i sl.) i drugih primanja po osnovu radnog odnosa, u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu. Pod zaradom  smatra se zarada koja sadrži porez i doprinose koji se plaćaju iz zarade. Zarada za obavljeni rad i vreme provedeno na radu sastoji se od osnovne zarade, dela zarade za radni učinak i uvećane zarade. Osnovna zarada određuje se na osnovu uslova, utvrđenih pravilnikom, potrebnih za rad na poslovima za koje je zaposleni zaključio ugovor o radu i vremena provedenog na radu. Radni učinak određuje se na osnovu kvaliteta i obima obavljenog posla, kao i odnosa zaposlenog prema radnim obavezama. Ugovorom o radu utvrđuje se bruto osnovna zarada prema elementima koje primenjuje poslodavac u skladu sa opštim aktom. 

Poštovani, 

Zaposleni ima pravo na minimalnu zaradu za standardni učinak i vreme provedeno na radu, što znači da minimalna zarada nije garantovano primanje zaposlenog  već se zvanični iznos minimalne zarade može umanjiti srazmerno ostvarenom rezultatu rada u odnosu na standardni, odnosno zahtevani rezultat. Na primer, zaposleni je radio puno radno vreme a nije ispunio normu za 10% pa će na ime minimalne zarade primiti 10 % niži iznos od zvanično važećeg. Prema Zakonu o radu zaposleni ima pravo na naknadu zarade za vreme odsustvovanja sa rada zbog privremene sprečenosti za rad do 30 dana, i to najmanje u visini 65% prosečne zarade u prethodnih 12 meseci pre meseca u kojem je nastupila privremena sprečenost za rad, s tim da ne može biti niža od minimalne zarade utvrđene u skladu sa zakonom, ako je sprečenost za rad prouzrokovana bolešću ili povredom van rada, ako zakonom nije drukčije određeno. 

Poštovani, 

S obzirom da je postupak poslodavca nezakonit savetujemo Vam da se obratite Inspekciji za rad ili da podnesete tužbu nadležnom sudu. Poslodavac ima pravo, ako posumnja,  da proveri opravdanost bolovanja ali da bi Vas teretio za zloupotrebu prava na bolovanje mora da ima dokaz za to. Nije dovoljno da Vam usmeno saopšti i da Vas liši prava na naknadu zarade. Takođe i kada je reč o naknadi troškova. Savetujemo Vam da potražite  pomoć advokata i svoja prava ostvarite sudskim putem.  

Poštovani,

 Zakonom o platama u državnim organima i javnim službama propisano je da dodatak na platu pripada za vreme provedeno u radnom odnosu (minuli rad) – u visini od 0,4% od osnovice za svaku punu godinu rada ostvarenu u radnom odnosu kod poslodavca. Zakon nadalje propisuje da se  sve ustanove u istoj delatnosti obuhvaćene istim planom mreže, odnosno osnovane od istog nivoa vlasti smatraju  istim poslodavcem u smislu napred navedenog.  Dakle, pored uslova „osnovane od strane istog nivoa vlasti“ da bi se radilo o istom poslodavcu mora biti ispunjen i još jedan uslov da su u pitanju „ustanove u istoj delatnosti“, jer u suprotnom, nece Vam biti uzete u obzir godine radnog staža ostvarene na prethodnom radnom mestu. Kako su turističko-sportska organizacija i predškolska ustanova različite delatnosti mišljenja smo da nemate pravo na obračun minulog rada za rad u tim ustanovama.