Pravnik odgovara

Poštovani, 

Zaposlenima se garantuje jednaka zarada za isti rad ili rad iste vrednosti koji ostvaruju kod poslodavca. Pod radom jednake vrednosti podrazumeva se rad za koji se zahteva isti stepen stručne spreme, odnosno obrazovanja, znanja i sposobnosti, u kome je ostvaren jednak radni doprinos uz jednaku odgovornost. Zabranjena je neposredna i posredna diskriminacija lica koja traže zaposlenje, kao i zaposlenih, s obzirom na pol, rođenje, jezik, rasu, boju kože, starost  ili neko drugo lično svojstvo. Poslodavac može da zaključi jedan ili više ugovora o radu na određeno vreme na osnovu kojih se radni odnos sa istim zaposlenim zasniva za period koji sa prekidima ili bez prekida ne može biti duži od 24 meseca. To znači da nema smetnje da poslodavac zaključuje ugovore na 1, 3, 6 meseci i sl.  u okviru perioda od 24 meseca. 

Poštovani, 

Ukoliko prilikom inspekcije utvrde kršenje nekog propisa, inspektori će poslodavcu naložiti rešenjem da u određenom roku otkloni utvrđene povrede. Poslodavac je dužan da najkasnije u roku od 15 dana obavesti Inspekciju rada o preduzetim radnjama na izvršenju rešenja. Takođe, Inspektor rada je dužan da podnese zahtev za pokretanje prekršajnog postupka kad god utvrdi da uočeni nedostaci predstavljaju i prekršaj prema nekom važećem propisu. Ukoliko poslodavac ne postupi po nalogu inspektora i ne otkloni nezakonitosti, svoja prava možete ostvariti podnošenjem tužbe nadležnom sudu. 

Poštovani, 

Cilj direktnih davanja je da se poslodavcu olakša obezbeđivanje sredstava za isplatu zarada zaposlenima. Poslodavac može, na pola minimalane zarade koju plaća država, da uplati razliku do punog iznosa zarade koju zaposleni prima kod poslodavca ili, ukoliko je to moguće, da zaposlenima isplati zarade u višem iznosu od onog koji je ugovoren. Dakle, ukoliko je poslodavac izabrao prvu opciju onda to znači da Vam je  isplaćena zarada u punom iznosu samo što je poslodavac koristio pomoć države za isplatu zarade. U skladu sa navedenim, smatramo da je poslodavac postupio u skladu sa zakonom. 

Poštovani, 

Niste u obavezi da obavljate poslove koji nisu u opisu Vašeg radnog mesta i u skladu sa Vašom stručnom spremom. Poslodavac ne može da Vam umanji zaradu bez razloga i bez prethodne odluke ili obrazloženja. Takođe, poslodavac ne može da Vam otkaže ugovor o radu zbog toga što ste koristili pravo na bolovanje. U svakom slučaju, poslodavac može da Vam otkaže ugovor o radu u skladu sa odredbom čl. 179 Zakona o radu, kada za to postoji opravdan razlog (nepoštovanje radne discipline,  ako svojom krivicom učinite povredu radne obaveze i dr.) S obzirom na sve što ste naveli smatramo da ne postoji opravdan razlog za otkaz i da poslodavac postupa suprotno odredbama Zakona o radu. Savetujemo Vam da potražite stručnu pomoć advokata i da razmotrite da li ćete svoja prava ostvariti sudskim putem jer smatramo da imate pravni osnov za podnošenje tužbe. 

Poštovani, 

Promena poslodavca ne utiče na visinu naknade za bolovanje. Zaposleni ima pravo na naknadu zarade za vreme odsustvovanja sa rada zbog privremene sprečenosti za rad do 30 dana, i to: 1) najmanje u visini 65% prosečne zarade u prethodnih 12 meseci pre meseca u kojem je nastupila privremena sprečenost za rad, s tim da ne može biti niža od minimalne zarade utvrđene u skladu sa zakonom, ako je sprečenost za rad prouzrokovana bolešću ili povredom van rada, ako zakonom nije drukčije određeno; 2) u visini 100% prosečne zarade u prethodnih 12 meseci pre meseca u kojem je nastupila privremena sprečenost za rad, s tim da ne može biti niža od minimalne zarade utvrđene u skladu sa Zakonom o radu, ako je sprečenost za rad prouzrokovana povredom na radu ili profesionalnom bolešću, ako zakonom nije drukčije određeno.

Poštovani,

Zarada za obavljeni rad i vreme provedeno na radu sastoji se od osnovne zarade, dela zarade za radni učinak, zarade po osnovu doprinosa zaposlenog poslovnom uspehu poslodavca (nagrade, bonusi i sl.) i drugih primanja po osnovu radnog odnosa, u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu. Pod zaradom se smatra i  zarada koja sadrži porez i doprinose. Ugovor o radu treba da sadrži  novčani iznos osnovne zarade na dan zaključenja ugovora o radu, elemente za utvrđivanje osnovne zarade, radnog učinka, naknade zarade, uvećane zarade i druga primanja zaposlenog. Osnovna zarada određuje se na osnovu uslova, utvrđenih pravilnikom, potrebnih za rad na poslovima za koje je zaposleni zaključio ugovor o radu i vremena provedenog na radu. Radni učinak određuje se na osnovu kvaliteta i obima obavljenog posla, kao i odnosa zaposlenog prema radnim obavezama. Opštim aktom utvrđuju se elementi za obračun i isplatu osnovne zarade i zarade po osnovu radnog učinka.   Dakle, poslodavac je u obavezi da u ugovor o radu stavi i iznos bruto zarade. Poslodavac je takođe u obavezi da Vam isplati uvećanu zaradu za rad noću ako takav rad nije vrednovan pri utvrđivanju osnovne zarade - najmanje 26% od osnovice i  za prekovremeni rad - najmanje 26% od osnovice, a za rad na dan praznika koji je neradni dan - najmanje 110% od osnovice. Ako su se istovremeno stekli uslovi za uvećanje zarade po više navedenih osnova procenat uvećane zarade ne može biti niži od zbira procenata po svakom od osnova uvećanja. S obzirom  da nemamo uvid u Vaš ugovor o radu kao ni u opšti akt poslodavca ne možemo znati da li je poslodavac učinio prekršaj. Možete se obratiti Inspekciji rada pa će Inspektor u postupku kontrole da utvrdi da li je poslodavac postupio po zakonu ili ne.