Pravnik odgovara

Poštovani, 

Uredbom nije predviđeno u kojoj visini će poslodavci isplaćivati zarade zaposlenima. Obaveza poslodavca je da potroši sredstva koja će mu biti uplaćena  po osnovu direktnih davanja i to  isključivo za zarade i naknade zarade zaposlenih. Dakle, poslodavac će, na dobijeni iznos koji plaća država, da uplati razliku do minimalnog iznosa zarade koju zaposleni prima kod poslodavca ili, ukoliko je to moguće, da zaposlenima isplati zarade u višem iznosu od onog koji je ugovoren. Ukoliko poslodavac ne iskoristi dobijena sredstva za isplatu zarade zaposlenima dužan je da sredstva vrati u budžet.

Poštovani, 

U skladu sa odredbom čl. 108 Zakona o radu zaposleni ima pravo na uvećanu zaradu u visini utvrđenoj opštim aktom i ugovorom o radu, i to: 1) za rad na dan praznika koji je neradni dan - najmanje 110% od osnovice; 2) za rad noću, ako takav rad nije vrednovan pri utvrđivanju osnovne zarade - najmanje 26% od osnovice; 3) za prekovremeni rad - najmanje 26% od osnovice; 4) po osnovu vremena provedenog na radu za svaku punu godinu rada ostvarenu u radnom odnosu kod poslodavca (minuli rad) - najmanje 0,4% od osnovice. Dakle, Zakon o radu nije propisao da za rad nedeljom zaposleni ima pravo na uvećanu zaradu. S obzirom da poslodavac može opštim aktom i ugovorom o radu da utvrdi veća prava i povoljnije uslove rada od prava i uslova utvrđenih zakonom, kao i druga prava koja nisu utvrđena zakonom, moguće je opštim aktom i ugovorom o radu utvrditi i druge slučajeve u kojima zaposleni ima pravo na uvećanu zaradu, kao što je uvećanje zarade po osnovu rada nedeljom.

Poštovani, 

Poslodavac može zaposlenom da isplati jubilarnu nagradu u visini utvrđenoj opštim aktom odnosno ugovorom o radu. Svi elementi isplate jubilarne nagrade su u  nadležnosti poslodavca i regulišu se njegovim opštim aktom. Dakle, isplata jubilarne nagrade nije obaveza za poslodavce već mogućnost i zakon ne garantuje isplatu. Ona se isplaćuje u slučajevima, na način i u visini koji su utvrđeni aktom poslodavca. Isto tako godine rada ne moraju biti jedini kriterijum za dodelu jubilarne nagrade pa poslodavac ovu isplatu može usloviti i dodatnim kriterijumima kao što su ostvareni rezultati na radu i sl.  Poslodavac takođe može da menja svoj opšti akt kao i kriterijum za isplatu pa smo mišljenja da nemate pravo s obzirom da je novi pravilnik stupio na snagu pre ispunjenja uslova po prethodnom pravilniku. 

Poštovani, 

Zaposleni ima pravo na naknadu zarade za vreme odsustvovanja sa rada zbog privremene sprečenosti za rad do 30 dana, i to: 1) najmanje u visini 65% prosečne zarade u prethodnih 12 meseci pre meseca u kojem je nastupila privremena sprečenost za rad, s tim da ne može biti niža od minimalne zarade utvrđene u skladu sa zakonom, ako je sprečenost za rad prouzrokovana bolešću ili povredom van rada, ako zakonom nije drukčije određeno; 2) u visini 100% prosečne zarade u prethodnih 12 meseci pre meseca u kojem je nastupila privremena sprečenost za rad, s tim da ne može biti niža od minimalne zarade utvrđene u skladu sa Zakonom o radu, ako je sprečenost za rad prouzrokovana povredom na radu ili profesionalnom bolešću, ako zakonom nije drukčije određeno.

Poštovani, 

Ako zaposleni pretrpi povredu ili štetu na radu ili u vezi sa radom, poslodavac je dužan da mu naknadi štetu, u skladu sa zakonom i opštim aktom. Zaposleni ima pravo na naknadu zarade za vreme odsustvovanja sa rada zbog privremene sprečenosti za rad  u visini 100% prosečne zarade u prethodnih 12 meseci pre meseca u kojem je nastupila privremena sprečenost za rad, s tim da ne može biti niža od minimalne zarade, ako je sprečenost za rad prouzrokovana povredom na radu ili profesionalnom bolešću, ako zakonom nije drukčije određeno.