Pravnik odgovara

Poštovani, 

Niste u obavezi da obavljate poslove koji nisu u opisu Vašeg radnog mesta i u skladu sa Vašom stručnom spremom. Poslodavac ne može da Vam umanji zaradu bez razloga i bez prethodne odluke ili obrazloženja. Takođe, poslodavac ne može da Vam otkaže ugovor o radu zbog toga što ste koristili pravo na bolovanje. U svakom slučaju, poslodavac može da Vam otkaže ugovor o radu u skladu sa odredbom čl. 179 Zakona o radu, kada za to postoji opravdan razlog (nepoštovanje radne discipline,  ako svojom krivicom učinite povredu radne obaveze i dr.) S obzirom na sve što ste naveli smatramo da ne postoji opravdan razlog za otkaz i da poslodavac postupa suprotno odredbama Zakona o radu. Savetujemo Vam da potražite stručnu pomoć advokata i da razmotrite da li ćete svoja prava ostvariti sudskim putem jer smatramo da imate pravni osnov za podnošenje tužbe. 

Poštovani, 

Promena poslodavca ne utiče na visinu naknade za bolovanje. Zaposleni ima pravo na naknadu zarade za vreme odsustvovanja sa rada zbog privremene sprečenosti za rad do 30 dana, i to: 1) najmanje u visini 65% prosečne zarade u prethodnih 12 meseci pre meseca u kojem je nastupila privremena sprečenost za rad, s tim da ne može biti niža od minimalne zarade utvrđene u skladu sa zakonom, ako je sprečenost za rad prouzrokovana bolešću ili povredom van rada, ako zakonom nije drukčije određeno; 2) u visini 100% prosečne zarade u prethodnih 12 meseci pre meseca u kojem je nastupila privremena sprečenost za rad, s tim da ne može biti niža od minimalne zarade utvrđene u skladu sa Zakonom o radu, ako je sprečenost za rad prouzrokovana povredom na radu ili profesionalnom bolešću, ako zakonom nije drukčije određeno.

Poštovani,

Zarada za obavljeni rad i vreme provedeno na radu sastoji se od osnovne zarade, dela zarade za radni učinak, zarade po osnovu doprinosa zaposlenog poslovnom uspehu poslodavca (nagrade, bonusi i sl.) i drugih primanja po osnovu radnog odnosa, u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu. Pod zaradom se smatra i  zarada koja sadrži porez i doprinose. Ugovor o radu treba da sadrži  novčani iznos osnovne zarade na dan zaključenja ugovora o radu, elemente za utvrđivanje osnovne zarade, radnog učinka, naknade zarade, uvećane zarade i druga primanja zaposlenog. Osnovna zarada određuje se na osnovu uslova, utvrđenih pravilnikom, potrebnih za rad na poslovima za koje je zaposleni zaključio ugovor o radu i vremena provedenog na radu. Radni učinak određuje se na osnovu kvaliteta i obima obavljenog posla, kao i odnosa zaposlenog prema radnim obavezama. Opštim aktom utvrđuju se elementi za obračun i isplatu osnovne zarade i zarade po osnovu radnog učinka.   Dakle, poslodavac je u obavezi da u ugovor o radu stavi i iznos bruto zarade. Poslodavac je takođe u obavezi da Vam isplati uvećanu zaradu za rad noću ako takav rad nije vrednovan pri utvrđivanju osnovne zarade - najmanje 26% od osnovice i  za prekovremeni rad - najmanje 26% od osnovice, a za rad na dan praznika koji je neradni dan - najmanje 110% od osnovice. Ako su se istovremeno stekli uslovi za uvećanje zarade po više navedenih osnova procenat uvećane zarade ne može biti niži od zbira procenata po svakom od osnova uvećanja. S obzirom  da nemamo uvid u Vaš ugovor o radu kao ni u opšti akt poslodavca ne možemo znati da li je poslodavac učinio prekršaj. Možete se obratiti Inspekciji rada pa će Inspektor u postupku kontrole da utvrdi da li je poslodavac postupio po zakonu ili ne. 

Poštovani, 

Uredbom nije predviđeno u kojoj visini će poslodavci isplaćivati zarade zaposlenima. Obaveza poslodavca je da potroši sredstva koja će mu biti uplaćena  po osnovu direktnih davanja i to  isključivo za zarade i naknade zarade zaposlenih. Dakle, poslodavac će, na dobijeni iznos koji plaća država, da uplati razliku do minimalnog iznosa zarade koju zaposleni prima kod poslodavca ili, ukoliko je to moguće, da zaposlenima isplati zarade u višem iznosu od onog koji je ugovoren. Ukoliko poslodavac ne iskoristi dobijena sredstva za isplatu zarade zaposlenima dužan je da sredstva vrati u budžet.

Poštovani, 

U skladu sa odredbom čl. 108 Zakona o radu zaposleni ima pravo na uvećanu zaradu u visini utvrđenoj opštim aktom i ugovorom o radu, i to: 1) za rad na dan praznika koji je neradni dan - najmanje 110% od osnovice; 2) za rad noću, ako takav rad nije vrednovan pri utvrđivanju osnovne zarade - najmanje 26% od osnovice; 3) za prekovremeni rad - najmanje 26% od osnovice; 4) po osnovu vremena provedenog na radu za svaku punu godinu rada ostvarenu u radnom odnosu kod poslodavca (minuli rad) - najmanje 0,4% od osnovice. Dakle, Zakon o radu nije propisao da za rad nedeljom zaposleni ima pravo na uvećanu zaradu. S obzirom da poslodavac može opštim aktom i ugovorom o radu da utvrdi veća prava i povoljnije uslove rada od prava i uslova utvrđenih zakonom, kao i druga prava koja nisu utvrđena zakonom, moguće je opštim aktom i ugovorom o radu utvrditi i druge slučajeve u kojima zaposleni ima pravo na uvećanu zaradu, kao što je uvećanje zarade po osnovu rada nedeljom.

Poštovani, 

Poslodavac može zaposlenom da isplati jubilarnu nagradu u visini utvrđenoj opštim aktom odnosno ugovorom o radu. Svi elementi isplate jubilarne nagrade su u  nadležnosti poslodavca i regulišu se njegovim opštim aktom. Dakle, isplata jubilarne nagrade nije obaveza za poslodavce već mogućnost i zakon ne garantuje isplatu. Ona se isplaćuje u slučajevima, na način i u visini koji su utvrđeni aktom poslodavca. Isto tako godine rada ne moraju biti jedini kriterijum za dodelu jubilarne nagrade pa poslodavac ovu isplatu može usloviti i dodatnim kriterijumima kao što su ostvareni rezultati na radu i sl.  Poslodavac takođe može da menja svoj opšti akt kao i kriterijum za isplatu pa smo mišljenja da nemate pravo s obzirom da je novi pravilnik stupio na snagu pre ispunjenja uslova po prethodnom pravilniku.