Pravnik odgovara

Poštovani,

Prema članu 116 ZOR-a svako zaposleno lice ima pravo na naknadu za vreme bolovanja do 30 dana: Najmanje u visini od 65% prosečne zarade u prethodnih 12 meseci pre meseca u kojem je nastupila privremena sprečenost za rad. Naknada za bolovanje ne može biti niža od minimalne zarade ako je sprečenost za rad prouzrokovana bolešću ili povredom van rada. Pored ovog prava zaposleni može imati i naknadu za bolovanje u visini od 100% prosečne zarade u prethodnih 12 meseci koja ne može niža od minimalne zarade ako je sprečenost za rad prouzrokovana povredom na radu ili profesionalnom bolešću, ako zakonom nije drukčije određeno.

Poštovani,

Pravo na isplatu neisplaćenih potraživanja kod poslodavca nad kojim je otvoren stečajni postupak  ima zaposleni kome su potraživanja utvrđena u skladu sa zakonom kojim se uređuje stečajni postupak i koji ispunjava uslove za ostvarivanje prava u skladu sa Zakonom o radu. Zaposleni ima pravo na isplatu:1) zarade i naknade zarade za vreme odsutnosti sa rada zbog privremene sprečenosti za rad po propisima o zdravstvenom osiguranju koju je bio dužan da isplati poslodavac u skladu sa ovim zakonom, za poslednjih devet meseci pre otvaranja stečajnog postupka; 2) naknade štete za neiskorišćeni godišnji odmor krivicom poslodavca, za kalendarsku godinu u kojoj je otvoren stečajni postupak, ako je to pravo imao pre otvaranja stečajnog postupka; 3) otpremnine zbog odlaska u penziju u kalendarskoj godini u kojoj je otvoren stečajni postupak, ako je pravo na penziju ostvario pre otvaranja stečajnog postupka; 4) naknade štete na osnovu odluke suda donete u kalendarskoj godini u kojoj je otvoren stečajni postupak, zbog povrede na radu ili profesionalnog oboljenja, ako je ta odluka postala pravnosnažna pre otvaranja stečajnog postupka. Zaposleni ima pravo i na uplatu doprinosa za obavezno socijalno osiguranje  u skladu sa propisima o obaveznom socijalnom osiguranju. Naknada štete za neiskorišćeni godišnji odmor  isplaćuje se u visini utvrđenoj odlukom stečajnog suda, a najviše u visini minimalne zarade.

Poštovani, 

 Osiguraniku privremeno sprečenom za rad ne pripada pravo na naknadu zarade, bez obzira na isplatioca: Ako bez dozvole stručno-medicinskog organa Republičkog fonda otputuje iz mesta prebivališta, odnosno boravišta ili ako izabrani lekar, odnosno organ nadležan za kontrolu ostvarivanja prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja utvrdi da ne postupa po uputstvu za lečenje (čl. 84 Zakona o zdravstvenom osiguranju). 

Poštovani, 

U navedenom slučaju nemate pravo na novčanu naknadu kod Nacionalne službe za zapošljavanje. Možete ostvariti pravo na novčanu naknadu ako ponovo ispunite uslove u pogledu staža osiguranja tj.  obavezno osigurano lice ima pravo na novčanu naknadu ako je bilo osigurano najmanje 12 meseci neprekidno ili s prekidima u poslednjih 18 meseci. Dakle, s obzirom da ste bili u radnom odnosu kod poslednjeg poslodavca 9 meseci nemate pravo na novčanu naknadu. 

Poštovani,

Zarada se sastoji od zarade za obavljeni rad i vreme provedeno na radu, zarade po osnovu doprinosa zaposlenog poslovnom uspehu poslodavca (nagrade, bonusi i sl.) i drugih primanja po osnovu radnog odnosa, u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu. Pod zaradom se smatra i zarada koja sadrži porez i doprinose koji se plaćaju iz zarade. Zakonom o radu su samo propisani osnovni elementi zarade dok se opštim aktom odnosno ugovorom o radu za grupu poslova ili za pojedine poslove, bliže određuju elementi na osnovu kojih se određuje visina zarade zaposlenog.