Pravnik odgovara

U vezi ranije postavljenog pitanja,koje ne mogu opet da prepisujem.Nisam pitala da se žalim zbog prvog premeštanja. Već Da li imam pravo na žalbu i da tražim da dobijem aneks za rad u Hitnoj službi,i ostanem tu da radim,pošto sam radila duže od 45 dana u Hitnoj (skoro 6meseci) sa aneksom koji glasi da sam rasporedjena za rad u opštoj službi ,i sada sam opet vraćena u opštu službu,gde mi je manja plata u odnosu na Hitnu? Koeficijent osn.zarade je istiu obe službe ali je zbog noćnog rada plata je veća u Hitnoj.

Postovani dobar dan, imam pitanje. Otvoreno mi je bolovanje od strane lekara radi odrzavanje trudnoce, upoznata sam sa tim da poslodavac uplacuje prvi mesec 100% medjutim, moj poslodavac to ne zeli da uradi, isto tako mi je receno da 'nema dovoljno sredstava' za dalju uplatu doprinosa, s tim da ce sacekati kroz par meseca da drzava njemu uplati tu naknadu kako bi on meni uplatio doprinose. Zanima me, da li cu moci da primam naknadu sa zavoda ako poslodavac meni ne uplacuje doprinose? Isto tako, da li je obavezno da on meni uplati tu prvu platu 100% ili moze i da ne uplati? Hvala puno.

Dobar dan, Od 26.08.2021.god sam bila na trudničkom bolovanju. Imala sam spontani pobačaj, i od 18.11. se bolovanje vodilo kao sprečenost za rad. Ginekolog me je uputio na lekarsku komisiju. Lekarska komisija je produžila bolovanje prvo do 23.11.2021., potom do 24.12.2021. i na kraju do 31.12.2021. Potom se od strane psihijatra dobila bolovanje, gde lekar opšte prakse ponovo šalje dokumenta lekarskoj komisiji. Lekarska komisija mi je dala bolovanje do 23.01.2022.god., dok od strane psihijatra kazu da bi lekarska komisija trebala da produži bolovanje, jer nisam spremna za rad, mišljene psihijatra je isto, ista je terapija, ne osećam se bolje. Ali je komisija odbila bolovanje i dali su mi ponovo isti dopis, da je bolovanje zaključno sa 23.01.2022.god. Sada me zanima, da li ako počnem da radim (na taj način mogu da napravim prekid izmedju dva bolovanja), da li će me lekar opšte prakse ponovo uputiti na lekarsku komisiju ili ću moći da dobijem bolovanje od strane samog lekara? Pozdrav,

Поштовани, Министарство правде је на основу претходне сагласности Министарства финансије, сходно одредби чл. 156 ст. 2 Закона о државним слижбеницима, први пут након 2014. године, доставило половином 2021. године, кадровски план за правосуђе свим судовима у Републици Србији. На овај начин, правосудним огранима је омогућено да услед усвојеног кадровског плана, радно-правно на неодређено време збрину добар део особља које је годинама уназад у великом броју било ангажовано на одређено време. Интересује ме да ли се приликом заснивања радног односа са државним службеницима на неодређено време у правосудним органима, примењују одредбе Закона о државним службеницима, и то одредба чл. 47, којом је предвиђено да се радно место може попунити када се кумулативно испуне два услова: да је радно место предвиђено Правилником и да се његово попуњавање уклапа у донесени кадровски план, или се упркос претходно испуњеним условима, запошљавање спроводи у оквиру лимита предвиђених одредбом чл. 27к Зак

Postovani Moja firma Imk '14. Oktobar" je 2015 god. otisla u stecaj. Firma mi je ostala duzna 24 neisplacene zarade. Neki od radnika su podneli tuzbe zbog neisplacenih zarada. Sada se nesto pominje da su tuzbe stigle na naplatu. Mene interesuje posto nisam tuzila fabriku da li imam i ja pravo na isplatu zaostalih zarada? Ako ne da li nije kasno da se sad podnese tuzba za neisplacene zarade. Unapred hvala na odgovoru.

Poštovani, Svedok sam toga da mnoge firme u Srbiji koje imaju pokriveno i dobrovoljno zdravstveno osiguranje, nude zaposlenima mogućnost da otvore i ograniceno kraće bolovanje (npr. 5 do 10 radnih dana) preko privatnog (dobrovoljnog) zdravstvenog osiguranje. S druge strane, moj poslodavac nije voljan da ponudi ovu mogućnost iako imamo dobrovoljno zdravstveno osiguranje. Objašnjenje je da je bolovanje u Srbiji moguće otvoriti isključivo preko izabranog lekara obaznog (državnog) zdravstvenog osiguranja, i koliko sam ja saznao istražujući naše zakone i propise, to zaista jeste tako, , ali pitam se onda kako drugi poslodavci, koji nude ovu opciju, regulišu ista odsustva. Pretpostavljam da je ovako nešto moguće samo zahvaljujući tome što troškove bolovanja za prvih 30 dana snosi poslodavac, tako da samim tim, poslodavac može da odluči interno šta će smatrati ovom vrstom odsustva u ovom periodu, jer isto ne mora da pravda kod RFZO-a, ali bih bio zahvalan i za vaše stručno objašnjenje.