Pravnik odgovara

Poštovani, 

Rad van radnog odnosa nije isto što i radni odnos. Ukoliko pod "dodatnim radom" podrazumevate Ugovor o dopunskom radu koji spada u  van radnog odnosa  onda poslodavac nije u obavezi da donese rešenje o prestanku radnog odnosa jer nije u pitanju radni odnos. Prava i obaveze iz takvog ugovora kao i razlozi za prestanak dopunskog rada regulisani su samim ugovorom. 

Poštovani, 

Ustav Republike Srbije predviđa nepovredivost fizičkog integriteta. Međutim, postoji mogućnost prema Zakonu o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti, da se u slučaju pojave epidemije zarazne bolesti može  odrediti  preporučena ili obavezna vanredna imunizacija protiv te zarazne bolesti za sva lica, odnosno za određene kategorije lica. Obavezna, odnosno preporučena vanredna imunizacija naređuje se aktom ministra, u skladu sa preporukama SZO. Iz ovoga možemo zaključiti da postoji mogućnost uvođenja obavezne vakcinacije ali po našem mišljenju bi to bilo u suprotnosti sa Ustavom Republike Srbije. 

Poštovani, 

Zapošljavanje u javnom sektoru uređeno je Zakonom o budžetskom sistemu i on ima apsolutni prioritet u primeni, kada je reč o zapošljavanju. Član 8 Zakona o radu govori o tome da se kolektivnim ugovorom mogu utvrditi veća prava i povoljniji uslovi rada od prava i uslova utvrđenih zakonom. Ovaj čl. Zakona o radu ne bavi se uopšte zasnivanjem radnog odnosa a još manje zapošljavanjem u javnom sektoru. Naravno zapošljavanje je nešto sasvim drugo i ne može da bude uređeno kolektivnim ugovorom mimo odredaba Zakona o budžetu. 

Poštovani, 

Svoja potraživanja (zaostale zarade i naknade zarade i druga potraživanja iz radnog odnosa) možete da prijavite u stečajnom postupku. Firma verovatno  ima neku imovinu iz koje bi se moglo naplatiti ono što duguje zaposlenima, međutim čak i ako to nije dvoljno za namirenje svih dugovanja, treba da prijavite neplaćene zarade i ostala primanja u stečajnom postupku (kada bude pokrenut) pošto je isplata neisplaćenih potraživanja kod poslodavca nad kojim je otvoren stečajni postupak moguća  kod Fonda solidarnosti. Ovo pravo ima zaposleni kome su potraživanja utvrđena u skladu sa zakonom kojim se uređuje stečajni postupak, a nisu isplaćena. Fond solidarnosti je osnovan od strane države radi isplate potraživanja iz radnog odnosa koja zaposleni nije naplatio u stečajnom postupku. Dakle važno je da nakon pokretanja stečajnog postupka prijavite potraživanja, pa čak i ako ih ne naplatite u celosti iz imovine dužnika, deo ćete moći da naplatite u postupku kod Fonda solidarnosti. U tom postupku mogu se naplatiti zarade i naknade zarade za vreme bolovanja za poslednjih devet meseci pre otvaranja stečajnog postupka. Zbog svega navedenog  Vam savetujemo da  potržite stručnu pomoć advokata kako biste ostvarili svoja prava. 

Poštovani, 

Po pravilu, rad zbog stručnog osposobljavanja ili usavršavanja i specijalizacije u smislu čl. 210 Zakona o radu je rad bez naknade, jer lice koje ga obavlja ima određeni interes da stekne zanje i da se osposobi i pripremi za rad u svojoj struci. To znači da poslodavac nema obavezu da navedenim licima isplaćuje bilo kakve naknade. Međutim, istim članom u stavu 3. Zakona jer data mogućnost poslodavcu da se, ugovorom o stručnom osposobljavanju ili  usavrašanju licu na tim poslovima, obezbedi naknada za rad i druga prava. Dakle, naknada za rad se isplaćuje samo ukoliko je predviđena ugovorom. Korisniku porodične penzije, koji stekne svojstvo osiguranika po osnovu ugovora, pravo na porodičnu penziju ne prestaje, već se obustavlja isplata porodične penzije, i to nakon utvrđivanja staža osiguranja za period utvrđenog staža osiguranja. Zakon i u odnosu na ovo predviđa izuzetak, pa je propisano da se korisniku porodične penzije ne obustavlja isplata porodične penzije u slučaju kada je ostvario ugovorenu naknadu na mesečnom nivou u iznosu nižem od najniže osnovice u osiguranju zaposlenih, važeće u momentu uplate doprinosa.