Pravnik odgovara

Zakon o radu predviđa da za vreme probnog rada poslodavac i zaposleni mogu da otkažu ugovor o radu sa otkaznim rokom koji ne može biti kraći od pet radnih dana. Istim zakonom predviđeno je da zaposlenom koji za vreme probnog rada nije pokazao odgovarajuće radne i stručne sposobnosti prestaje radni odnos danom isteka roka određenog ugovorom o radu. Budući da ste vi nastavili da radite gotovo 30 dana nakon isteka probnog rada smatra se da ste zasnovali radni odnos na neodređeno vreme. Niste dužni da potpišete ugovor koji vam je ponuđen 23.12. U slučaju da vam poslodavac otkaže ugovor o radu svoja prava možete ostvariti sudskim putem.

Nakon okončanja postupka likvidacije firma prestaje da postoji i prestaje radni odnos svih zaposlenih. Likvidacija firme se sprovodi u slučaju da firma ima dovoljno sredstava da izmiri sve svoje obaveze. Ukoliko likvidacioni upravnik utvrdi da imovina privrednog društva nije dovoljna da se podmire sva potraživanja poverilaca dužan je da obustavi postupak likvidacije i pokrene postupak stečaja. Da biste ostvarili svoja prava morate prijaviti potraživanja u likvidacionom postupku. U zavisnosti od opština postoje službe besplatne pravne pomoći kojima se možete obratiti. 

Saradnju sa knjigovođom možete raskinuti sporazumno ili jednostrano. Ukoliko sporazumno prekidate saradnju, možete napraviti poseban sporazum u kojem ćete se dogovoriti o svim pitanjima. U slučaju da se bilo koja strana ne pridržava tog sporazuma druga strana bi imala pravo da ostvari svoja prava sudskim putem. Kod jednostranog raskida saradnje sa knjigovođom postavlja se pitanje na koji način ste regulisali svoje međusobne odnose. Ako postoji ugovor sa knjigovođom, kojim je regulisan način raskida, dužni ste da se pridržavate tog ugovora. Ukoliko vam knjigovođa pravi probleme ili se ne pridržava dogovorenih obaveza možete svoja prava ostvariti sudskim putem i niste dužni da u izjavi o raskidu ugovora posebno napominjete da ćete ga tužiti. Mežutim, nema smetnji da se tako nešto navede.

Članom 73. stav 2. Zakona o radu propisano je da ako zaposleni koristi godišnji odmor u delovima, prvi deo se koristi u trajanju od najmanje tri radne nedelje u toku kalendarske godine, a drugi deo najkasnije do 30. juna naredne godine. Dakle, zaposleni koji zbog privremene sprečenosti za rad - bolovanja, nije koristio prvi deo godišnjeg odmora (najmanje tri radne nedelje) u toku kalendarske godine, nema pravo da godišnji odmor za tu kalendarsku godinu koristi u narednoj godini.

Radni odnos zasniva se na vreme čije je trajanje unapred određeno kada su u pitanju: sezonski poslovi, rad na određenom projektu, povećanje obima posla koji traje određeno vreme i sl. za vreme trajanja tih potreba, s tim što tako zasnovan radni odnos neprekidno ili s prekidima ne može trajati duže od 12 meseci. Pod prekidom se ne smatra prekid rada kraći od 30 radnih dana. Radni odnos zasnovan na određeno vreme postaje radni odnos na neodređeno vreme, ako zaposleni nastavi da radi najmanje pet radnih dana po isteku roka za koji je zasnovan radni odnos.