Pravnik odgovara

Možete dati otkaz ugovora o radu 2 meseca pre dana koji ste naveli kao dan prestanka radnog odnosa. Imate pravo da tražite godišnji odmor, ali poslodavac ne mora da ga odobri. Zakonom je regulisano da u zavisnosti od potrebe posla, poslodavac odlučuje o vremenu korišćenja godišnjeg odmora, uz prethodnu konsultaciju zaposlenog. Rešenje o korišćenju godišnjeg odmora zaposlenom se dostavlja najkasnije 15 dana pre datuma određenog za početak korišćenja godišnjeg odmora. Ako poslodavac ne dostavi zaposlenom rešenje, smatra se da je zaposlenom uskratio pravo na godišnji odmor.

Nemate pravo. Poslodavac može da zasnuje radni odnos sa licem koje prvi put zasniva radni odnos, u svojstvu pripravnika, za zanimanje za koje je to lice steklo određenu vrstu i stepen stručne spreme, ako je to kao uslov za rad na određenim poslovima utvrđeno zakonom ili pravilnikom.Ova odredba odnosi se i na lice koje je radilo kraće od vremena utvrđenog za pripravnički staž u stepenu stručne spreme koja je uslov za rad na tim poslovima. Pripravnički staž traje najduže godinu dana, ako zakonom nije drukčije određeno.

Jako je malo sudske prakse u ovoj oblasti da bi se moglo nešto sa sigurnošću tvrditi. Prema našem mišljenju poslodavac bi se mogao osloboditi obaveze plaćanja naknade ukoliko bi dozvolio bivšem zaposlenom da prekrši zabranu konkurencije. Međutim, ukoliko bi bivši zaposleni pretrpeo neku štetu - npr. ako je odbio neki posao da ne bi prekršio zabranu konkurencije imao bi pravo da tuži poslodavca za pretrpljenu štetu.

Ukoliko vi otkažete ugovor o radu nemate pravo na naknadu za slučaj nezaposlenosti, bez obzira na razlog zbog kojeg ste otkazali ugovor o radu. Imate pravo na naknadu za slučaj nezaposlenosti kod prestanka radnog odnosa otkazom od strane poslodavca, ako usled tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena prestane potreba za obavljanjem određenog posla ili dođe do smanjenja obima posla i ako zaposleni ne ostvaruje rezultate rada, odnosno nema potrebna znanja i sposobnosti za obavljanje poslova na kojima radi. Ukoliko poslodavac ne želi da vam otkaže ugovor ne jedan od ovih načina, jedino što vam preostaje je da ga tužite za neisplaćene zarade. 

Članom 31 i 32 Zakona o komunalnoj policji propisani su uslovi za rad u komunalnoj policji. Na položaj, dužnosti, prava i odgovornosti komunalnih policajaca primenjuju se propisi o radnim odnosima koji važe za zaposlene u organima grada. Načelnik komunalne policije, odnosno komunalni policajac, pored uslova predviđenih za zaposlene u organima grada mora da ispunjava i posebne uslove, i to da: 1) ima psihofizičke sposobnosti potrebne za obavljanje poslova komunalne policije, koje se dokazuju lekarskim uverenjem ovlašćene zdravstvene ustanove; 2) ima položen ispit za obavljanje poslova i primenu ovlašćenja komunalnog policajca; 3) nije osuđivan na kaznu zatvora od najmanje šest meseci; 4) nije mu ranije prestao radni odnos u državnom ili drugom organu zbog teže povrede dužnosti iz radnog odnosa.Komunalni policajci moraju da imaju stečeno najmanje srednje obrazovanje u četvorogodišnjem trajanju. 

Poslodavac nema na to pravo. Zaposleni ima pravo na nedeljni odmor u trajanju od najmanje 24 časa neprekidno. Nedeljni odmor se, po pravilu, koristi nedeljom. Poslodavac može da odredi drugi dan za korišćenje nedeljnog odmora ako priroda posla i organizacija rada to zahteva. Ako je neophodno da zaposleni radi na dan svog nedeljnog odmora, poslodavac je dužan da mu obezbedi odmor u trajanju od najmanje 24 časa neprekidno u toku naredne nedelje. Ukoliko poslodavac izvrši preraspodelu radnog vremena, kada to zahteva priroda delatnosti, organizacija rada, bolje korišćenje sredstava rada, racionalnije korišćenje radnog vremena i izvršenje određenog posla u utvrđenim rokovima korišćenje nedeljnog odmora može se odrediti na drugi način i u drugom periodu, pod uslovom da mu se dnevni i nedeljni odmor obezbedi u obimu utvrđenom zakonom u roku koji ne može da bude duži od 30 dana.

Pitanje je nejasno. Ukoliko se pitanje odnosi na zaštitu zdravlja zakonom je predviđeno zaposleni ne može da radi prekovremeno ako bi, po nalazu nadležnog zdravstvenog organa, takav rad mogao da pogorša njegovo zdravstveno stanje. Zaposleni sa zdravstvenim smetnjama, utvrđenim od strane nadležnog zdravstvenog organa u skladu sa zakonom, ne može da obavlja poslove koji bi izazvali pogoršanje njegovog zdravstvenog stanja ili posledice opasne za njegovu okolinu. Na poslovima na kojima postoji povećana opasnost od povređivanja, profesionalnih ili drugih oboljenja može da radi samo zaposleni koji, pored posebnih uslova utvrđenih pravilnikom, ispunjava i uslove za rad u pogledu zdravstvenog stanja, psihofizičkih sposobnosti i doba života, u skladu sa zakonom.