Pravnik odgovara

Zakonom o radu predviđeno je da poslodavac može zaposlenom da odobri odsustvo bez naknade zarade (neplaćeno odsustvo). Dakle, poslodavac može ali nije u obavezi da zaposlenom odbori neplaćeno odsustvo. Na osnovu zakona ne postoje razlozi zbog kojih je poslodavac u obavezi da zaposlenom odobri neplaćeno odsustvo. Međutim, ukoliko je opštim aktom ili ugovorom o radu predviđeno pravo na neplaćeno odsustvo poslodavac je dužan da ih poštuje. Pažljivo proučite da li je ugovorom o radu ili opštim aktom poslodavca predviđeno pravo na neplaćeno odsustvo. Ukoliko nije, pravo je poslodavca da odluči da li će vam odobriti neplaćeno odsustvo. 

Zakonom je predviđeno da zaposleni ima pravo na odsustvo sa rada uz naknadu zarade (plaćeno odsustvo) u ukupnom trajanju do sedam radnih dana u toku kalendarske godine, u slučaju sklapanja braka, porođaja supruge, teže bolesti člana uže porodice i u drugim slučajevima utvrđenim opštim aktom i ugovorom o radu. Opštim aktom i ugovorom o radu može da se utvrdi pravo na plaćeno odsustvo u trajanju dužem od pet radnih dana. To znači da zakon predviđa broj slobodnih dana u kalendarskoj godini, ali da se opštim aktom može predvideti veći broj dana. Najverovatnije se broj slobodnih dana kod vas odnosi na kalendarsku godinu, ali nije isključeno da prilikom svakog polaganja ispita imate pravo na slobodne dane. Pažljivo pročitajte kako je regulisano opštim aktom.

Zakonom o radu propisano je da zaposleni ima pravo na godišnji odmor u tajanju utvrđenom opštim aktom i ugovorom o radu, a najmanje 20 radnih dana. Dakle, ukoliko ovim aktima nije ugovoreno pravo na duži godišnji odmor imate pravo na godišnji odmor od 20 radnih dana. Poslodavac nije u obavezi da vam produžava ugovor o radu na određeno vreme nakon isteka 2 meseca, na koliko je ugovor zaključen. Vi u slučaju da poslodavac sa vama ne zaključi novi ugovor o radu nemate nikakvih prava. Poslodavavc nema razloga da vam da otkaz kao tahnološkom višku jer u toj situaciji ne bi smeo da zapošljava nove radnike na vašoj poziciji. Za poslodavca je bolje da vam ne produži ugovor o radu. 

Vaše pitanje nije jasno. Ukoliko je pitanje da li imate pravo da iskoristite drugi deo godišnjeg odmora za 2010. godinu odgovor je da imate pravo. Imate pravo da tražite da vam se odobri godišnji odmor i za 2011. godinu. Zakonom  je propisano da u zavisnosti od potrebe posla, poslodavac odlučuje o vremenu korišćenja godišnjeg odmora, uz prethodnu konsultaciju zaposlenog. Ako krivicom poslodavca zaposleni ne koristi godišnji odmor, ima pravo na naknadu štete u visini prosečne zarade.

Godišnji odmor može da se koristi u dva dela. Ako zaposleni koristi godišnji odmor u delovima, prvi deo koristi u trajanju od najmanje tri radne nedelje u toku kalendarske godine, a drugi deo najkasnije do 30. juna naredne godine. U zavisnosti od potrebe posla, poslodavac odlučuje o vremenu korišćenja godišnjeg odmora, uz prethodnu konsultaciju zaposlenog. Rešenje o korišćenju godišnjeg odmora zaposlenom se dostavlja najkasnije 15 dana pre datuma određenog za početak korišćenja godišnjeg odmora. Dakle, poslodavac mora da obrazloži zbog čega insistira da iskoristite godišnji odmor da kraja februara.

Zakonom je propisano da ako zaposleni koristi godišnji odmor u delovima, prvi deo koristi u trajanju od najmanje tri radne nedelje u toku kalendarske godine, a drugi deo najkasnije do 30. juna naredne godine. Zaposleni koji je ispunio uslov za sticanje prava na korišćenje godišnjeg odmora, a nije u celini ili delimično iskoristio godišnji odmor u kalendarskoj godini zbog odsutnosti sa rada radi korišćenja porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i posebne nege deteta - ima pravo da taj odmor iskoristi do 30. juna naredne godine. Kako u vašem slučaju nije reč o porodiljskom odsustvu, već o održavanju trudnoće nemate pravo da koristite stari odmor. Međutim, budući da krivicom poslodavca niste koristili godišnji odmor, imate pravo na naknadu štete u visini prosečne zarade u prethodna tri meseca.