Pravnik odgovara

Poštovani, 

Ugovor o radu mora da sadži radno vreme zaposlenog (puno, nepuno, skraćeno).  Radno vreme regulisano je Zakonom o radu. Prema Zakonu o radu radna nedelja traje, po pravilu, pet radnih dana. Raspored radnog vremena u okviru radne nedelje utvrđuje poslodavac. Radni dan, po pravilu, traje osam časova. Poslodavac kod koga se rad obavlja u smenama, noću ili kad priroda posla i organizacija rada to zahteva - radnu nedelju i raspored radnog vremena može da organizuje na drugi način. Ako priroda posla i organizacija rada dozvoljava, početak i završetak radnog vremena može se utvrditi, odnosno ugovoriti u određenom vremenskom intervalu (klizno radno vreme). Poslodavac je dužan da obavesti zaposlene o rasporedu i promeni rasporeda radnog vremena najmanje pet dana unapred, osim u slučaju uvođenja prekovremenog rada. Izuzetno poslodavac može da obavesti zaposlene o rasporedu i promeni rasporeda radnog vremena u kraćem roku od pet dana, ali ne kraćem od 48 časova unapred u slučaju potrebe posla usled nastupanja nepredviđenih okolnosti. Kod poslodavca kod koga je rad organizovan u smenama ili to zahteva organizacija rada, puno ili nepuno radno vreme zaposlenog ne mora biti raspoređeno jednako po radnim nedeljama, već se utvrđuje kao prosečno nedeljno radno vreme na mesečnom nivou. Dakle, u ovom slučaju moguće je ostvarivanje različitog broja časova po nedeljama u toku meseca, pa u jednoj nedelji zaposleni mogu raditi 32 časa, a u drugoj 48 časova, što je prosek punog radnog vremena od 40 časova. Što se tiče nepredviđenih okolnosti, taj pojam nije regulisan Zakonom o radu ali može biti regulisan opštim aktom poslodavca. To su najčešće slučajevi kada je u pitanju preraspodela radnog vremena, radi izvršenja određenog posla u utvrđenim rokovima koji nisu bili poznati unapred i prekovremeni rad. 

Poštovani, 

Prema Zakonu o radu- puno radno vreme iznosi 40 časova nedeljno, radna nedelja traje po pravilu 5 radnih dana raspored radnog vremena u toku radne nedelje utvrđuje poslodavac, a radni dan po pravilu traje 8 časova. Međutim, poslodavac može da izvrši preraspodelu radnog vremena kada to zahteva priroda delatnosti, organizacija rada, bolje korišćenje sredstava rada, racionalnije korišćenje radnog vremena i izvršenje određenog posla u utvrđenim rokovima. Preraspodela radnog vremena vrši se tako da ukupno radno vreme zaposlenog u periodu od šest meseci u toku kalendarske godine u proseku ne bude duže od ugovorenog radnog vremena zaposlenog. U slučaju preraspodele radnog vremena, radno vreme ne može da traje duže od 60 časova nedeljno. To znači da nedeljno radno vreme može da traje duže od 40 časova a najduže 60, dakle 20 časova duže. Na osnovu evidentiranih časova rada koji prelaze broj časova rada punog radnog vremena, zaposleni ostvaruju po osnovu preraspodele radnog vremena slobodne dane, odmor u toku dana, dnevni i nedeljni odmor u skladu sa zakonom. Na taj način zakonom je omogućeno da se radno vreme umesto ravnomerno u toku godine, rasporedi na drugačiji način- duže radno vreme u nekim danima u nedelji, odnosno mesecu ili periodu u toku godine a u nekim kraće uz svođenje na nedeljno radno vreme. Ako se zaposleni  saglasio da u preraspodeli radnog vremena radi u proseku duže od  svog punog radnog vremena i više od 6 meseci, tada  se časovi rada duži od prosečnog radnog vremena  obračunavaju  i isplaćuju kao prekovremeni rad. Zaposleni daje saglasnost da radi duže od svog prosečnog ugovorenog radnog vremena. 

Poštovani, 

Zaposleni može da radi svaku subotu u toku godine ali pod uslovom da je to njegovo redovno radno vreme, odnosno da ukupno radno vreme zaposlenog za 6 dana u nedelji  ne bude duže od 40 časova. Ukoliko zaposleni radi svaku subotu kao prekovremeni rad (48 časova), onda je to suprotno odredbama Zakona o radu. Prekovremeni rad se uvodi izuzetno (viša sila, iznenadno povećanje obima posla i sl.) i traje privremeno dok ne prestanu razlozi za uvođenje prekovremenog rada. To svakako ne može biti preko cele godine ili godinama unazad.  Zaposlenom koji radi noću najmanje tri časa svakog radnog dana ili trećinu punog radnog vremena u toku jedne radne nedelje poslodavac je dužan da obezbedi obavljanje poslova u toku dana ako bi, po mišljenju nadležnog zdravstvenog organa, takav rad doveo do pogoršanja njegovog zdravstvenog stanja. 

Poštovani, 

Na zahtev poslodavca, zaposleni je dužan da radi duže od punog radnog vremena u slučaju više sile, iznenadnog povećanja obima posla i u drugim slučajevima kada je neophodno da se u određenom roku završi posao koji nije planiran. Prekovremeni rad ne može da traje duže od osam časova nedeljno. Zaposleni ne može da radi duže od 12 časova dnevno uključujući i prekovremeni rad. Dakle, prekovremeni rad je po pravilu privremen i uvodi se izuzetno u napred navedenim slučajevima. Prema Zakonu o radu, jedan od roditelja sa detetom do tri godine života može da radi prekovremeno, odnosno noću, samo uz svoju pisanu saglasnost. 

Poštovani, 

Zakon ograničava prekovremeno radno vreme na najduže 8 časova nedeljeno odnosno 12 časova dnevno. To znači da u toku jednog meseca koji ima 4 radne nedelje zaposleni može da radi prekovremeno najviše 32 časa. Dakle, bez obzira što je kod Vas reč o smenskom radu, poslodavac mora tako da organizuje radnu nedelju da nijedan zaposleni ne radi prekovremeno duže od 8 časova nedeljno.

Poštovani, 

Prema Zakonu o radu, na zahtev poslodavca, zaposleni je dužan da radi duže od punog radnog vremena u slučaju više sile, iznenadnog povećanja obima posla i u drugim slučajevima kada je neophodno da se u određenom roku završi posao koji nije planiran (prekovremeni rad). Prekovremeni rad ne može da traje duže od osam časova nedeljno. Zaposleni ne može da radi duže od 12 časova dnevno uključujući i prekovremeni rad.