Pravnik odgovara

Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja propisano je da zaposleni imaju prava na odmore i odsustva prema opštim propisima o radu, opštem aktu, odnosno ugovorom o radu. Istim zakonom predviđeno je da zaposleni u školi po pravilu koriste godišnji odmor za vreme školskog raspusta. Zakonom o radu predviđeno je da u zavisnosti od potrebe posla, poslodavac odlučuje o vremenu korišćenja godišnjeg odmora, uz prethodnu konsultaciju zaposlenog. Na osnovu citiranih zakonskih odredbi poslodavac nije u obavezi da vam dozvoli da koristite godišnji odmor pre školskog raspusta.

Poslodavac je dužan da sve odluke kojima se odlučuje o vašim pravima i obavezama donosi u pismenoj formi. Budući da ne postoji odluka u pismenoj formi ona je nezakonita. Poslodavac je dužan da vam isplati zarade u punom iznosu. Tražite od poslodavca da vam uruči rešenje, kako ne biste došli u situaciju da vas poslodavac optuži da samovoljno niste dolazili na posao. Ukoliko dobijete otkaz kao tehnološki višak imate pravo na otpremninu.

Zakonom nije propisano da se godišnji odmor može koristiti tek od 1. juna. Podnesite zahtev za korišćenje godišnjeg odmora. Poslodavac mora doneti rešenje u kojem će obrazložiti zbog čega vam se ne dozvoljava korišćenje godišnjeg odmora. Zakonom je propisano da ako krivicom posodavca zaposleni ne koristi godišnji odmor ima pravo na naknadu štete u visini prosečne zarade u prethodna tri meseca.

Zakonom je propisano da u svakoj kalendarskoj godini zaposleni ima pravo na godišnji odmor u trajanju utvrđenom opštim aktom i ugovorom o radu, a najmanje 20 radnih dana. Dužina godišnjeg odmora utvrđuje se tako što se zakonski minimum od 20 radnih dana uvećava po osnovu doprinosa na radu, uslova rada, radnog iskustva, stručne spreme zaposlenog i drugih kriterijuma utvrđenih opštim aktom ili ugovorom o radu. Dakle, opštim aktom poslodavca i ugovorom o radu utvrđuje se koji su kriterijumi na osnovu kojih se uvećava dužina godišnjeg odmora.

Zakonom o radu predviđeno je da poslodavac može zaposlenom da odobri odsustvo bez naknade zarade (neplaćeno odsustvo). Dakle, poslodavac može ali nije u obavezi da zaposlenom odbori neplaćeno odsustvo. Na osnovu zakona ne postoje razlozi zbog kojih je poslodavac u obavezi da zaposlenom odobri neplaćeno odsustvo. Međutim, ukoliko je opštim aktom ili ugovorom o radu predviđeno pravo na neplaćeno odsustvo poslodavac je dužan da ih poštuje. Pažljivo proučite da li je ugovorom o radu ili opštim aktom poslodavca predviđeno pravo na neplaćeno odsustvo. Ukoliko nije, pravo je poslodavca da odluči da li će vam odobriti neplaćeno odsustvo. 

Zakonom je predviđeno da zaposleni ima pravo na odsustvo sa rada uz naknadu zarade (plaćeno odsustvo) u ukupnom trajanju do sedam radnih dana u toku kalendarske godine, u slučaju sklapanja braka, porođaja supruge, teže bolesti člana uže porodice i u drugim slučajevima utvrđenim opštim aktom i ugovorom o radu. Opštim aktom i ugovorom o radu može da se utvrdi pravo na plaćeno odsustvo u trajanju dužem od pet radnih dana. To znači da zakon predviđa broj slobodnih dana u kalendarskoj godini, ali da se opštim aktom može predvideti veći broj dana. Najverovatnije se broj slobodnih dana kod vas odnosi na kalendarsku godinu, ali nije isključeno da prilikom svakog polaganja ispita imate pravo na slobodne dane. Pažljivo pročitajte kako je regulisano opštim aktom.