Pravnik odgovara

Zakonom o radu je propisano da zaposlenom miruju prava i obaveze koje se stiču na radu i po osnovu rada, osim prava i obaveza za koje je zakonom, opštim aktom, odnosno ugovorom o radu drukčije određeno, ako odsustvuje sa rada zbog odlaska na odsluženje, odnosno dosluženje vojnog roka. Dakle, opštim aktom preduzeća i ugovorom o radu može biti utvrđeno i drugačije odn. ugovorena mogućnost da za vreme civilnog služenja vojnog roka i dalje ostanete u redovnom radnom odnosu.

Niste baš najjasnije formulisali pitanje. Ako smo dobro razumeli interesuje Vas odsustvo radi poslebne nege deteta nakon porodiljskog odsustva i odsustva radi nege deteta. Ako je to slučaj Zakon o radu za isto članom 96 propisuje sledeće: Jedan od roditelja deteta kome je neophodna posebna nega zbog teškog stepena psihofizičke ometenosti, osim za slučajeve predviđene propisima o zdravstvenom osiguranju, ima pravo da, po isteku porodiljskog odsustva i odsustva sa rada radi nege deteta, odsustvuje sa rada ili da radi sa polovinom punog radnog vremena, najduže do navršenih pet godina života deteta. Ukoliko nismo dobro protumačili pitanje, molimo da isto još jednom postavite.

S obzirom da niste iskoristili godišnji odmor poslodavac je bio dužan da Vam prilikom prestanka radnog odnosa izda potvrdu o iskorištenim danima godišnjeg odmora koje potom možete eventualno iskoristiti kod novog poslodavca ( u zavisnosti od dužine trajanja prekida osiguranja). Tada ćete steći pravo i na regres. Nenadležnost inspekcije rada u ovom slučaju je opravdana, s obzirom da se više ne nalazite u radnom odnosu.

Čl. 50 Zakona o radu propisuje: Puno radno vreme iznosi 40 časova nedeljno, ako ovim zakonom nije drukčije određeno. Opštim aktom može da se utvrdi radno vreme kraće od 40 časova nedeljno, ali ne kraće od 36 časova nedeljno. Zaposleni iz stava 2. ovog člana ostvaruje sva prava iz radnog odnosa kao da radi sa punim radnim vremenom. Shodno navedenom čl., ukoliko je zaposleni u neprekidnom radnom odnosu dužem od šest meseci ostvaruje pravo na dvadeset dana godišnjeg odmora.

U svakoj kalendarskoj godini zaposleni ima pravo na godi?nji odmor u trajanju utvr?enom op?tim aktom i ugovorom o radu, a najmanje 20 radnih dana. Du?ina godi?njeg odmora utvr?uje se tako ?to se zakonski minimum od 20 radnih dana uveaava po osnovu doprinosa na radu, uslova rada, radnog iskustva, struene spreme zaposlenog i drugih kriterijuma utvr?enih op?tim aktom ili ugovorom o radu. U Va?em slueaju moguae je doneti dodatno re?enje ukoliko se poslodavac saglasi sa istim, mada smatramo da ae do eventualnom poveaanja po ovom osnovu doai prilikom sledeaeg re?enja o odre?ivanju broja dana godi?njeg odmora za koje imate pravo.