Pravnik odgovara

Poštovani, 

Prema Zakonu o radu -poslodavac je dužan da obavesti zaposlene o rasporedu i promeni rasporeda radnog vremena najmanje pet dana unapred, osim u slučaju uvođenja prekovremenog rada. Izuzetno poslodavac može da obavesti zaposlene o rasporedu i promeni rasporeda radnog vremena u kraćem roku od pet dana, ali ne kraćem od 48 časova unapred u slučaju potrebe posla usled nastupanja nepredviđenih okolnosti. Dakle, ako je poslodavac ispoštovao navedene odredbe zakona dužni ste da postupite po njegovom nalogu. Ukoliko ne postupite, možete dobiti otkaz ugovora o radu. 

Poštovani, 

Zaposleni koji radi sa nepunim radnim vremenom pojedina prava i obaveze ostvaruje srazmerno vremenu provedenom na radu a pojedina koja su nedeljiva u punom obimu. Tako npr. zaposleni koji radi nepuno radno vreme ostvaruje pravo na zaradu, naknadu zarade i minimalnu zaradu srazmerno vremenu provedenom na radu, pošto je prema odredbama Zakona "vreme provedeno na radu" jedan od elemenata za obračun zarade zaposlenog. S druge strane, postoje  određena prava koja zaposleni sa nepunim radnim vremenom ostvaruje kao da radi sa punim radnim vremenom a to su: pravo na plećeno i neplaćeno odsustvo, na porodiljsko odsustvo, pravo na naknadu troškova u toku rada (dolazak i odlazak sa rada, dnevnice, regres, ishrana u toku rada i dr.), pravo na naknadu štete zbog povrede na radu i sl. 

Poštovani, 

Prema Zakonu o radu- na zahtev poslodavca, zaposleni je dužan da radi duže od punog radnog vremena u slučaju više sile, iznenadnog povećanja obima posla i u drugim slučajevima kada je neophodno da se u određenom roku završi posao koji nije planiran (prekovremeni rad).  Poslovi za koje poslodavac nije unapred znao da treba da se završe u određenom roku (dodatni poslovi u okviru planiranih gde je uslov da se određeni posao završi u roku)  trebalo bi bliže odrediti opštim aktom poslodavca kako bi se izbegle eventualne zloupotrebe u odnosu na zakonsku formulaciju "i u drugim slučajevima". Van ovih slučajeva zaposlenom se ne može priznavati prekovremeni rad. 

Poštovani, 

Prema Zakonu o radu, radna nedelja traje, po pravilu, pet radnih dana. Raspored radnog vremena u okviru radne nedelje utvrđuje poslodavac. Radni dan, po pravilu, traje osam časova. Međutim, poslodavac kod koga se rad obavlja u smenama, noću ili kad priroda posla i organizacija rada to zahteva - radnu nedelju i raspored radnog vremena može da organizuje na drugi način. Dakle, Vi ste u obavezi da radite i vikednom ako je poslodavac utvrdio takav raspored radnog vremena.  Zakon o radu takođe sadrži odredbe koje štite zaposlene majke. Prema tome, zaposlena  koja doji dete ne može da radi prekovremeno i noću, ako bi takav rad bio štetan za njeno zdravlje i zdravlje deteta, na osnovu nalaza nadležnog zdravstvenog organa. S druge strane, jedan od roditelja sa detetom do tri godine života može da radi prekovremeno, odnosno noću, samo uz svoju pisanu saglasnost. 

Poštovani, 

Prema Zakonu o radu, na zahtev poslodavca, zaposleni je dužan da radi duže od punog radnog vremena u slučaju više sile, iznenadnog povećanja obima posla i u drugim slučajevima kada je neophodno da se u određenom roku završi posao koji nije planiran (čl. 53 Zakona o radu). Nije od značaja da li je državni praznik ili radni dan. Nadalje zakon propisuje da zaposleni ima pravo na uvećanu zaradu u visini utvrđenoj opštim aktom i ugovorom o radu, i to: 1) za rad na dan praznika koji je neradni dan - najmanje 110% od osnovice i  za prekovremeni rad - najmanje 26% od osnovice i dr. Ako su se istovremeno stekli uslovi po više osnova za uvećanje zarade (npr. rad na dan praznika + prekovremeni rad), procenat uvećane zarade ne može biti niži od zbira procenata po svakom od osnova uvećanja. Dakle, možete biti obavezani da radite prekovremeno (pod uslovom da je prekovremeni rad uveden u skladu sa zakonom)  kao i za vreme praznika ali poslodavac je u obavezi da Vam isplati uvećanu zaradu. Ukoliko biste odbili da radite prekovremeno poslodavac bi mogao da Vam otkaže ugovor o radu.

Poštovani, 

Prema Zakonu o radu, na zahtev poslodavca, zaposleni je dužan da radi duže od punog radnog vremena u slučaju više sile, iznenadnog povećanja obima posla i u drugim slučajevima kada je neophodno da se u određenom roku završi posao koji nije planiran (prekovremeni rad). Dakle, zaposleni je u obavezi da radi prekovremeno ukoliko je prekovremeni rad uveden u skladu sa zakonom. U navedenom slučaju poslodavac može unapred da planira prekovremeni rad ukoliko ima razloga za to s obizrom na prirodu posla koji obavlja. 

Poštovani, 

Prema Zakonu o radu, na zahtev poslodavca, zaposleni je dužan da radi duže od punog radnog vremena u slučaju više sile, iznenadnog povećanja obima posla i u drugim slučajevima kada je neophodno da se u određenom roku završi posao koji nije planiran (prekovremeni rad). Dakle, zaposleni je u obavezi da radi prekovremeno ukoliko je prekovremeni rad uveden u skladu sa zakonom. S druge strane poslodavac je u obavezi da isplati uvećanu zaradu za  prekovremene časove rada, najmanje 26% od osnovice. Ukoliko zaposleni odbije da radi prekovremeno, poslodavac bi mogao da mu otkaže ugovor o radu.

Poštovani, 

Na zahtev poslodavca, zaposleni je dužan da radi duže od punog radnog vremena u slučaju više sile, iznenadnog povećanja obima posla i u drugim slučajevima kada je neophodno da se u određenom roku završi posao koji nije planiran (prekovremeni rad). Ukoliko je prekovremeni rad određen u skladu sa odredbama zakona, poslodavac može da Vas obaveže da radite i 5-tu subotu u mesecu.