Pravnik odgovara

Poštovani, 

Što se tiče naloga poslodavca da ne dolazite na posao, prema Zakonu o radu, zaposleni ima pravo na naknadu zarade najmanje u visini 60% prosečne zarade u prethodnih 12 meseci, s tim da ne može biti manja od minimalne zarade utvrđene u skladu sa ovim zakonom, za vreme prekida rada, odnosno smanjenja obima rada do kojeg je došlo bez krivice zaposlenog, najduže 45 radnih dana u kalendarskoj godini. Osim toga, poslodavac je pored zarade koju Vam duguje u obavezi da plati i prekovremene časove rada. U skladu sa navedenim,   savetujemo Vam da se obratite Inspekciji rada ili podnesete tužbu nadležnom sudu. 

Poštovani, 

Prema Zakonu o radu, na zahtev poslodavca, zaposleni je dužan da radi duže od punog radnog vremena u slučaju više sile, iznenadnog povećanja obima posla i u drugim slučajevima kada je neophodno da se u određenom roku završi posao koji nije planiran (prekovremeni rad). Prekovremeni rad ne može da traje duže od osam časova nedeljno. U svakom slučaju, prekovremeni rad je privremen i uvodi se izuzetno dok traju razlozi zbog kojih je uveden. To znači da zaposleni  koji radi puno radno vreme (40 časova nedeljno) ne može da radi svaku subotu u toku godine. Što se tiče drugog dela pitanja, naravno da niko nema pravo da Vas vređa. Takvo ponašanje nadređenih  se može podvesti pod zlostavljanje na radu. U tom slučaju možete da se obratite Inspekciji rada ili da podnesete tužbu nadležnom sudu. 

Poštovani, 

Prema Zakonu o radu, jedan od roditelja sa detetom do tri godine života može da radi prekovremeno, odnosno noću, samo uz svoju pisanu saglasnost. Ukoliko nema Vaše pisane  saglasnosti niste u obavezi da radite noćne smene. Ukoliko dobijete otkaz, otkaz će biti nezakonit pa možete podneti tužbu nadležnom sudu. Osim toga,  novčanom kaznom od 600.000 do 1.500.000 dinara kazniće se za prekršaj poslodavac sa svojstvom pravnog lica ako ne obezbedi zaštitu materinstva, kao i prava po osnovu nege deteta i posebne nege deteta ili druge osobe u skladu sa odredbama ovog zakona (čl. 89-100). Dakle, istovremeno se možete obratiti i Inspekciji rada koja je dužna da pokrene prekršajni postupak protiv poslodavca. 

Poštovani, 

Prema Zakonu o radu, za zahtev poslodavca, zaposleni je dužan da radi duže od punog radnog vremena u slučaju više sile, iznenadnog povećanja obima posla i u drugim slučajevima kada je neophodno da se u određenom roku završi posao koji nije planiran (prekovremeni rad).  Iznenadno povećanje obima posla obično podrazumeva poslove koji se ne mogu odlagati jer bi se time nanela šteta poslodavcu (npr. kvar robe, utovar, istovar i sl.) Prekovremeni rad ne može da traje duže od osam časova nedeljno. Zaposleni ne može da radi duže od 12 časova dnevno uključujući i prekovremeni rad. Dakle, prekovremeni rad se uvodi izuzetno i traje privremeno. Ukoliko poslodavac ima opravdane razloge za uvođenje prekovremenog rada onda ste dužni da se odazovete pozivu za prekovremeni rad  dok traju razlozi.  U svakom slučaju poslodavac je u obavezi da Vam isplati uvećanu zaradu za prekovremene časove rada. Ukoliko smatrate da je poslodavac uveo prekovremeni rad suprotno odredbama Zakona, možete se obratiti Inspekciji rada. 

Poštovani, 

Prema Zakonu o radu, zaposleni ima pravo na naknadu troškova u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu za dolazak i odlazak sa rada, u visini cene prevozne karte u javnom saobraćaju, ako poslodavac nije obezbedio sopstveni prevoz.  Poslodavac može zaposlenima da kupi mesečnu kartu za javni prevoz, da obezbedi sopstveni prevoz, isplati naknadu  troškova prevoza u novcu ili na drugi način obezbedi prevoz. Poslodavac takođe može svojim opštim aktom ili ugovorom o radu da utvrdi visinu i kriterijume za isplatu naknade troškova prevoza zaposlenima na različit način u zavisnosti od mesta stanovanja zaposlenih kao i da utvrdi maksimalnu visinu troškova prevoza. Dakle, zaposleni imaju pravo na naknadu troškova prevoza ukoliko su takve troškove imali, a čija visina se utvrđuje na način i u iznosu određenim opštim aktom i ugovorom o radu. Obilazak klijenata ne ulazi u putne troškove. Rad i boravak na terenu podrazumeva rad i boravak zaposlenih van sedišta poslodavca, tj. njegovog organizacionog dela, koji zahteva neprekidno duže odsustvo zaposlenih van tog sedišta. Ukoliko bi poslodavac obezbedio zaposlenima koji rade na terenu da se svakog dana vraćaju svojim kućama ili ako bi se terenski rad obavljao u prebivalištu zaposlenog, ne bi se moglo govoriti o radu i boravku na terenu i plaćanju dnevnice za isti.