Pravnik odgovara

Poštovani, 

Prema Zakonu o vojsci puno radno vreme profesionalnog vojnog lica iznosi 40 časova nedeljno. Profesionalno vojno lice dužno je da radi duže od punog radnog vremena kad potrebe službe to zahtevaju, uz pisani nalog starešine. Prekovremeni rad ne može da traje duže od 8 časova nedeljeno niti duže od 4 časa dnevno. Međutim, izuzetno, profesionalno vojno lice dužno je da radi prekovremeno i duže od navedenog ograničenja u sledećim slučajevima:  naređenih mera pripravnosti; vanrednog i ratnog stanja; za vreme vežbovnih aktivnosti; za vreme službe dežurstva; u prilikama koje zahtevaju da se produži započeti rad čije bi obustavljanje ili prekidanje imalo štetne posledice za operativnu sposobnost komande, jedinice ili ustanove Vojske Srbije, ili bi nanelo znatnu materijalnu štetu ili ugrozilo život i zdravlje vojnih lica i drugih građana i pri realizaciji aktivnosti, u skladu sa prihvaćenim međunarodnim obavezama Republike Srbije, o čemu odluku donosi nadležni starešina operativnog nivoa komandovanja, odnosno pomoćnik ministra odbrane za lica iz svog sastava. Što se tiče odmora između dva radna dana- profesionalno vojno lice ima pravo na odmor između dva uzastopna radna dana u trajanju od najmanje 12 časova neprekidno i na nedeljni odmor od najmanje 24 časa neprekidno.

Poštovani, 

Ovlašćeno lice kod poslodavca u ovom slučaju direktor vrši organizaciju rada. Ukoliko je neko privremeno odsustan direktor je u obavezi da organizuje rad tako da proces rada nesmetano teče iako je trenutno manjak radne snage. S obzirom da Vaše angažovanje koje zahteva trenutno veći obim posla ne podrazumeva i prekovremeni rad smatramo da privremena odluka direktora jeste u skladu sa zakonom. 

Poštovani, 

Imate pravo na naknadu zarade za vreme trudničkog bolovanja. Osnov za naknadu zarade tokom trudničkog bolovanja, koja se isplaćuje iz sredstava poslodavca prvih 30 dana, a od 31. dana na teret sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja, čini prosečna zarada koju je osiguranica ostvarila u prethodnih 12 meseci pre meseca u kojem je nastupila privremena sprečenost za rad. Ukoliko osiguranica nije ostvarila zaradu za svih 12 meseci koji prethode mesecu u kome je otvorila bolovanje osnov za naknadu zarade čini prosečan iznos zarade za mesece u kojima je radila, a za mesece u kojima nije ostvarila zaradu, uzima se zagarantovana minimalna zarada. Doprinose plaća onaj ko plaća bolovanje. Dakle, prvih 30 dana poslodavac a od 31. dana RFZO. 

Poštovani, 

Zakon o radu predviđa da se opštim aktom odnosno ugovorom o radu može utvrditi pravo na solidarnu pomoć. Zakon ne definiše pojam solidarne pomoći niti utvrđuje slučajeve u kojima se dodeljuje solidarna pomoć. Slučajevi u kojima se utvrđuje pravo na solidarnu pomoć, visinu solidarne pomoći, način isplate i sl. reguliše se opštim aktom poslodavca ili ugovorom o radu. Dakle, pravo na solidarnu pomoć nije zakonska obaveza poslodavca već se ona isplaćuje samo ako je regulisana navedenim aktima. 

Poštovani, 

Imate pravo na naknadu zarade za vreme trudničkog bolovanja. Osnov za naknadu zarade tokom trudničkog bolovanja, koja se isplaćuje iz sredstava poslodavca prvih 30 dana, a od 31. dana na teret sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja, čini prosečna zarada koju je osiguranica ostvarila u prethodnih 12 meseci pre meseca u kojem je nastupila privremena sprečenost za rad. Ukoliko osiguranica nije ostvarila zaradu za svih 12 meseci koji prethode mesecu u kome je otvorila bolovanje osnov za naknadu zarade čini prosečan iznos zarade za mesece u kojima je radila, a za mesece u kojima nije ostvarila zaradu, uzima se zagarantovana minimalna zarada.