Pravnik odgovara

Poštovani, 

Nakon porodiljskog odsustva možete otvoriti trudničko bolovanje po proceni Vašeg lekara. Što se tiče naknade zarade tokom novog trudničkog uzeće se u obzir primanja iz poslednjih 12 meseci (naknada zarade tokom prethodnog porodiljskog). Prilikom isplate naknade zarade kod narednog porodiljskog uzeće se u obzir prosečna primanja ostvarena u 18 meseci koji prethode otvaranju novog trudničkog bolovanja (prethodno porodiljsko i prethodno trudničko). 

Poštovani, 

Imate pravo na naknadu zarade za vreme trudničkog bolovanja. Osnov za naknadu zarade tokom trudničkog bolovanja, koja se isplaćuje iz sredstava poslodavca prvih 30 dana, a od 31. dana na teret sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja, čini prosečna zarada koju je osiguranica ostvarila u prethodnih 12 meseci pre meseca u kojem je nastupila privremena sprečenost za rad. Ukoliko osiguranica nije ostvarila zaradu za svih 12 meseci koji prethode mesecu u kome je otvorila bolovanje osnov za naknadu zarade čini prosečan iznos zarade za mesece u kojima je radila, a za mesece u kojima nije ostvarila zaradu, uzima se zagarantovana minimalna zarada. 

Poštovani, 

Porodilja koja je u 18 meseci pre rođenja deteta ostvarivala prihode po osnovu ugovora o obavljanju PP poslova ostvaruje pravo na tzv. ostale naknade po osnovu rođenja i nege deteta. Dakle, Vi niste nikada ni imali porodiljsko odsustvo jer niste bili u radnom odnosu. Zakonom jeste propisano da lice koje je bilo na porodiljskom odsustvu u momentu prestanka radnog odnosa, a potom je ostvarilo pravo na novčanu naknadu, ima pravo da mu se ta novčana naknada plaća sve do isteka porodiljskog odsustva. Međutim, s obzirom da Vi na porodiljskom odsustvu niste bili ova odredba se na Vas ne odnosi. Smatramo  da bi trebalo  da se obratite lokalnoj samoupravi i da podnesete zahtev za tzv. ostale naknade po osnovu rođenja i nege deteta. Smatramo takođe da imate pravo na te naknade jer ste prethodnih 18 meseci radili po osnovu ugovora o pp poslovima. 

Poštovani, 

Prema Zakonu o vojsci puno radno vreme profesionalnog vojnog lica iznosi 40 časova nedeljno. Profesionalno vojno lice dužno je da radi duže od punog radnog vremena kad potrebe službe to zahtevaju, uz pisani nalog starešine. Prekovremeni rad ne može da traje duže od 8 časova nedeljeno niti duže od 4 časa dnevno. Međutim, izuzetno, profesionalno vojno lice dužno je da radi prekovremeno i duže od navedenog ograničenja u sledećim slučajevima:  naređenih mera pripravnosti; vanrednog i ratnog stanja; za vreme vežbovnih aktivnosti; za vreme službe dežurstva; u prilikama koje zahtevaju da se produži započeti rad čije bi obustavljanje ili prekidanje imalo štetne posledice za operativnu sposobnost komande, jedinice ili ustanove Vojske Srbije, ili bi nanelo znatnu materijalnu štetu ili ugrozilo život i zdravlje vojnih lica i drugih građana i pri realizaciji aktivnosti, u skladu sa prihvaćenim međunarodnim obavezama Republike Srbije, o čemu odluku donosi nadležni starešina operativnog nivoa komandovanja, odnosno pomoćnik ministra odbrane za lica iz svog sastava. Što se tiče odmora između dva radna dana- profesionalno vojno lice ima pravo na odmor između dva uzastopna radna dana u trajanju od najmanje 12 časova neprekidno i na nedeljni odmor od najmanje 24 časa neprekidno.

Poštovani, 

Ovlašćeno lice kod poslodavca u ovom slučaju direktor vrši organizaciju rada. Ukoliko je neko privremeno odsustan direktor je u obavezi da organizuje rad tako da proces rada nesmetano teče iako je trenutno manjak radne snage. S obzirom da Vaše angažovanje koje zahteva trenutno veći obim posla ne podrazumeva i prekovremeni rad smatramo da privremena odluka direktora jeste u skladu sa zakonom. 

Poštovani, 

Imate pravo na naknadu zarade za vreme trudničkog bolovanja. Osnov za naknadu zarade tokom trudničkog bolovanja, koja se isplaćuje iz sredstava poslodavca prvih 30 dana, a od 31. dana na teret sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja, čini prosečna zarada koju je osiguranica ostvarila u prethodnih 12 meseci pre meseca u kojem je nastupila privremena sprečenost za rad. Ukoliko osiguranica nije ostvarila zaradu za svih 12 meseci koji prethode mesecu u kome je otvorila bolovanje osnov za naknadu zarade čini prosečan iznos zarade za mesece u kojima je radila, a za mesece u kojima nije ostvarila zaradu, uzima se zagarantovana minimalna zarada. Doprinose plaća onaj ko plaća bolovanje. Dakle, prvih 30 dana poslodavac a od 31. dana RFZO.