Pravnik odgovara

Poštovani, 

Prema Zakonu o radu, zaposlenom sa invaliditetom i zaposlenom sa zdravstvenim smetnjama ovog zakona poslodavac je dužan da obezbedi obavljanje poslova prema radnoj sposobnosti, u skladu sa zakonom. Prema tome, poslodavac je dužan da prilikom raspoređivanja invalida rada odnosno zaposlenih sa zdravstvenim smetnjama, postupi po rešenju Fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje odnosno nadležnog zdravstvenog organa. Ukoliko je poslodavac u potpunosti postupio saglasno tim dokumentima, vodeći računa o uslovima utvrđenim rešenjem Fonda, odnosno zdravstvenog organa, a zaposleni odbije da radi na takvom radnom mestu, poslodavac tom zaposlenom može da otkaže ugovor o radu a ukoliko takvog posla nema, proglašava ga tehnološkim viškom. 

Poštovani, 

Prema Zakonu o radu raspored radnog vremena u okviru radne nedelje utvrđuje poslodavac. Radni dan, po pravilu, traje osam časova. Poslodavac kod koga se rad obavlja u smenama, noću ili kad priroda posla i organizacija rada to zahteva - radnu nedelju i raspored radnog vremena može da organizuje na drugi način. Prema tome, smatramo da poslodavac može u sva tri objekta da organizuje radno vreme različito, u skladu sa potrebama posla u skladu sa zakonom. 

Poštovani, 

Prema Zakonu o radu poslodavac je dužan da vodi dnevnu evidenciju o prekovremenom radu zaposlenih. Novčanom kaznom od 150.000 do 300.000 dinara kazniće se za prekršaj poslodavac sa svojstvom pravnog lica, a preduzetnik sa kaznom od 50.000 do 150.000 dinara ako ne vodi dnevnu evidenciju o prekovremenom radu zaposlenih u skladu sa odredbama zakona. Dakle, obaveza poslodavca je da vodi dnevnu evidenciju ali u svakom slučaju kao dokaz može poslužiti i sveska pripravnosti. 

Poštovani, 

Ne postoji poseban zakon koji reguliše radno vreme frizerskih salona. Radno vreme regulisano je Zakonom o radu. Prema Zakonu o radu radna nedelja traje, po pravilu, pet radnih dana. Raspored radnog vremena u okviru radne nedelje utvrđuje poslodavac. Radni dan, po pravilu, traje osam časova. Poslodavac kod koga se rad obavlja u smenama, noću ili kad priroda posla i organizacija rada to zahteva - radnu nedelju i raspored radnog vremena može da organizuje na drugi način. Ako priroda posla i organizacija rada dozvoljava, početak i završetak radnog vremena može se utvrditi, odnosno ugovoriti u određenom vremenskom intervalu (klizno radno vreme). Dakle, možete urediti radno vreme kako Vama odgovara. 

Poštovani, 

Poslodavac je dužan da vodi dnevnu evidenciju o prekovremenom radu zaposlenih. Dnevna evidencija prekovremenog rada mora da sadrži podatke o: zaposlenima kojima je naložen takav rad, razlozima njegovog uvođenja, poslovima koji su u tom režimu rada obavljeni, kao i trajanju prekovremenog i ukupnog rada. Dnevna evidencija prekovremenog rada služi i za kontrolu primene propisa o nedeljenom i prekovremenom radu. Zakonom o radu je predviđena i novčana kazna za poslodavca za prekršaj ukoliko ne vodi dnevnu evidenciju o prekovremenom radu zaposlenih. 

Poštovani, 

Inspekcija rada vrši nadzor nad primenom svih radnopravnih propisa, bez obzira na vrstu radnog angažovanja i na vrstu ustanove.  Zaposlenom koji radi na poslovima na kojima je uvedeno skraćeno radno vreme u skladu sa članom 52. Zakona o radu, ne može da se odredi prekovremeni rad na tim poslovima, ako zakonom nije drukčije određeno.

Poštovani, 

Prema Zakonu o radu- puno radno vreme iznosi 40 časova nedeljno, radna nedelja traje po pravilu 5 radnih dana raspored radnog vremena u toku radne nedelje utvrđuje poslodavac, a radni dan po pravilu traje 8 časova. Međutim, poslodavac može da izvrši preraspodelu radnog vremena kada to zahteva priroda delatnosti, organizacija rada, bolje korišćenje sredstava rada, racionalnije korišćenje radnog vremena i izvršenje određenog posla u utvrđenim rokovima. Preraspodela radnog vremena vrši se tako da ukupno radno vreme zaposlenog u periodu od šest meseci u toku kalendarske godine u proseku ne bude duže od ugovorenog radnog vremena zaposlenog. U slučaju preraspodele radnog vremena, radno vreme ne može da traje duže od 60 časova nedeljno. To znači da nedeljno radno vreme može da traje duže od 40 časova a najduže 60, dakle 20 časova duže. Na osnovu evidentiranih časova rada koji prelaze broj časova rada punog radnog vremena, zaposleni ostvaruju po osnovu preraspodele radnog vremena slobodne dane, odmor u toku dana, dnevni i nedeljni odmor u skladu sa zakonom. Na taj način zakonom je omogućeno da se radno vreme umesto ravnomerno u toku godine, rasporedi na drugačiji način- duže radno vreme u nekim danima u nedelji, odnosno mesecu ili periodu u toku godine a u nekim kraće uz svođenje na nedeljno radno vreme.