Pravnik odgovara

Poštovani, 

Novčanom kaznom od 150.000 do 300.000 dinara kazniće se za prekršaj poslodavac sa svojstvom pravnog lica, a preduzetnik sa kaznom od 50.000 do 150.000 dinara  ako ne obezbedi vreme za odmor u toku dnevnog rada, dnevni i nedeljni odmor u skladu sa odredbama ovog zakona (čl. 64. do 67). S obzirom da u Vašem slučaju poslodavac nije ispoštovao odredbe zakona o dnevnom odmoru možete se obratiti Inspekciji rada. Što se tiče drugog pitanja niste dužni da obavljate poslove koji nisu u opisu Vašeg radnog mesta. Bolovanje zavisi od Vašeg zdravstvenog stanja pa ukoliko izabrani lekar smatra da niste sposobni za rad otvoriće Vam bolovanje. 

Poštovani, 

Prema Zakonu o radu -rad koji se obavlja u vremenu od 22,00 časa do 6,00 časova narednog dana smatra se radom noću. Zaposlenom koji radi noću najmanje tri časa svakog radnog dana ili trećinu punog radnog vremena u toku jedne radne nedelje poslodavac je dužan da obezbedi obavljanje poslova u toku dana ako bi, po mišljenju nadležnog zdravstvenog organa, takav rad doveo do pogoršanja njegovog zdravstvenog stanja. Ako je rad organizovan u smenama koje uključuju noćni rad, poslodavac je dužan da obezbedi izmenu smena, tako da zaposleni ne radi neprekidno više od jedne radne nedelje noću. Zaposleni može da radi noću duže od jedne radne nedelje, samo uz njegovu pisanu saglasnost. Zakon nadalje propisuje da je na zahtev poslodavca, zaposleni dužan da radi prekovremeo  u slučaju više sile, iznenadnog povećanja obima posla i u drugim slučajevima kada je neophodno da se u određenom roku završi posao koji nije planiran. Prekovremeni rad ne može da traje duže od osam časova nedeljno. Zaposleni ne može da radi duže od 12 časova dnevno uključujući i prekovremeni rad. Ako se radi o preraspodeli radnog vremena radno vreme ne može da traje duže od 60 časova nedeljno. Shodno navedenom,  i iz Vašeg pitanja zaključujemo da poslodavac krši odredbe Zakona o radu pa Vam savetujemo da se obratite Inspekciji rada. 

Poštovani, 

Najpre ukoliko radite duže od svog punog radnog vremena, tj. ukoliko radite prekovremeno da biste odradili posao koji inače radi kolega koji je na godišnjem odmoru poslodavac je dužan da Vam plati prekovremeni rad. Objašnjenje poslodavca koje ste naveli po kome Vi to morate da radite jer će taj kolega menjati vas dok ste na godišnjem odmoru, nema osnova u zakonu. Prekovremeni rad se mora platiti. Ukoliko taj posao možete da postignete tokom redovnog radnog vremena, a radi se o poslovima za koje se zahteva ista vrsta i stepen stručne spreme kao i za Vaše poslove, mišljenja smo da poslodavac može da vam dodeli taj radni zadatak. 

Poštovani, 

Prema Zakonu o radu, zaposlenom sa invaliditetom i zaposlenom sa zdravstvenim smetnjama ovog zakona poslodavac je dužan da obezbedi obavljanje poslova prema radnoj sposobnosti, u skladu sa zakonom. Prema tome, poslodavac je dužan da prilikom raspoređivanja invalida rada odnosno zaposlenih sa zdravstvenim smetnjama, postupi po rešenju Fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje odnosno nadležnog zdravstvenog organa. Ukoliko je poslodavac u potpunosti postupio saglasno tim dokumentima, vodeći računa o uslovima utvrđenim rešenjem Fonda, odnosno zdravstvenog organa, a zaposleni odbije da radi na takvom radnom mestu, poslodavac tom zaposlenom može da otkaže ugovor o radu a ukoliko takvog posla nema, proglašava ga tehnološkim viškom. 

Poštovani, 

Prema Zakonu o radu raspored radnog vremena u okviru radne nedelje utvrđuje poslodavac. Radni dan, po pravilu, traje osam časova. Poslodavac kod koga se rad obavlja u smenama, noću ili kad priroda posla i organizacija rada to zahteva - radnu nedelju i raspored radnog vremena može da organizuje na drugi način. Prema tome, smatramo da poslodavac može u sva tri objekta da organizuje radno vreme različito, u skladu sa potrebama posla u skladu sa zakonom.