Pravnik odgovara

Poštovani, 

Prema Zakonu o radu, na zahtev poslodavca, zaposleni je dužan da radi prekovremeno u slučaju više sile, iznenadnog povećanja obima posla i u drugim slučajevima kada je neophodno da se u određenom roku završi posao koji nije planiran. Prekovremeni rad ne može da traje duže od osam časova nedeljno. Zaposleni ne može da radi duže od 12 časova dnevno uključujući i prekovremeni rad. Zakonska odredba da prekovremeni rad ne može da traje duže od 8 časova nedeljno znači da u toku jednog meseca koji ima 4 radne nedelje zaposleni može da radi prekovremeno najviše 32 časa. Poslodavac može da zahteva od zapsolenih da rade prekovremeno s tim što mora rad da organizuje tako da nijedan zaposleni ne radi prekovremeno duže od 8 časova nedeljno. Dakle, zaposleni je dužan da radi prekovremeno u slučajevima utvrđenim zakonom, a ukoliko odbije nalog poslodavca, zaposleni čini povredu radne obaveze. 

Poštovani, 

Prema Zakonu o radu radna nedelja traje, po pravilu, pet radnih dana. Raspored radnog vremena u okviru radne nedelje utvrđuje poslodavac. Radni dan, po pravilu, traje osam časova. Poslodavac kod koga se rad obavlja u smenama, noću ili kad priroda posla i organizacija rada to zahteva - radnu nedelju i raspored radnog vremena može da organizuje na drugi način. Prema tome, zakon utvrđuje dužinu samo nedeljnog radnog vremena a ostavlja poslodavcu da, u zavisnosti od potrebe procesa i organizacije rada, izvrši raspored radnog vremena u toku nedelje. Poslodavac može da odredi da radni dan traje i kraće od 8 časova naročito kada radna nedelja traje 6 radnih dana. 

Poštovani, 

Prema Zakonu o radu, rad u smenama je organizacija rada kod poslodavca prema kojoj se zaposleni na istim poslovima smenjuju prema utvrđenom rasporedu, pri čemu izmena smena može da bude kontinuirana ili sa prekidima tokom određenog perioda dana ili nedelja. Zaposleni koji radi u smenama je zaposleni koji kod poslodavca, kod koga je rad organizovan u smenama u toku meseca, posao obavlja u različitim smenama najmanje trećinu svog radnog vremena.  Prema tome, kada priroda posla i organizacija radnog vremena to zahteva, poslodavac može, u okviru punog radnog vremena, da utvrdi raspored radnog vremena u toku radne nedelje tako da zaposleni rade noću i u smenama. Dakle, opštim aktom i ugovorom o radu kod poslodavca potrebno je urediti smenski rad u skladu sa zakonom. Zaposleni ima pravo da ne radi na dan državnog praznika. Ukoliko zaposleni ipak radi na dan državnog praznika poslodavac je u obavezi da mu isplati uvećanu zaradu najmanje 110% od osnovice. 

Poštovani, 

Prema Zakonu o radu - na zahtev poslodavca, zaposleni je dužan da radi duže od punog radnog vremena u slučaju više sile, iznenadnog povećanja obima posla i u drugim slučajevima kada je neophodno da se u određenom roku završi posao koji nije planiran. Ukoliko ste u obavezi da radite subotom, poslodavac je dužan da Vam plati uvećanu zaradu za prekovremene časove rada najmanje 26 % od osnovice i za rad na dan praznika koji je neradni dan - najmanje 110% od osnovice. Ako su se istovremeno stekli uslovi za uvećanje zarade po više osnova kao u Vašem slučaju (prekovremeni rad + rad na dan praznika)  procenat uvećane zarade ne može biti niži od zbira procenata po svakom od osnova uvećanja.

Poštovani, 

Zakonom o radu  prospisano je da se radnim vremenom ne smatra vreme u kome je zaposleni pripravan da se odazove na poziv poslodavca da obavlja poslove ako se ukaže takva potreba, pri čemu se zaposleni ne nalazi na mestu gde se njegovi poslovi obavljaju, u skladu sa zakonom. Vreme pripravnosti i visina naknade za istu uređuje se zakonom, opštim aktom i ugovorom o radu. Vreme koje zaposleni u toku pripravnosti provede u obavljanju poslova po pozivu poslodavca smatra se radnim vremenom. Shodno navedenom, smatramo da se ugovorom o radu mora urediti pripravnost (pa i vreme odazivanja, ako je bitan element) ali i naknada za istu. Ukoliko se tokom pripravnosti odazovete na poziv, plaćaju se i određeni radni časovi. 

Poštovani, 

Prema Zakonu o radu, na zahtev poslodavca, zaposleni je dužan da radi duže od punog radnog vremena u slučaju više sile, iznenadnog povećanja obima posla i u drugim slučajevima kada je neophodno da se u određenom roku završi posao koji nije planiran (prekovremeni rad). Zakon predviđa da zaposleni ima pravo na uvećanu zaradu u visini utvrđenoj opštim aktom i ugovorom o radu za prekovremeni rad – najmanje 26% od osnovice. Poslodavac je dužan da obavesti zaposlene o rasporedu i promeni rasporeda radnog vremena najmanje pet dana unapred, osim u slučaju uvođenja prekovremenog rada. Dakle, ako poslodavac zbog izuzetnih okolnosti (zakonom određenih) donese odluku o prekovremenom radu, dužni ste da radite, ali Vam se takav rad mora platiti uvećano.

Poštovani, 

Dežurstvo, pripravnost i rad po pozivu spadaju u prekovremeni rad. Zaposleni zdravstveni radnik koji radi prekovremeno ili je u pripravnosti  ima pravo na dodatak na platu za prekovremeni rad i pripravnost, u skladu sa zakonom. Na pismeni zahtev zaposlenog prekovremeni rad se tromesečno preračunava u slobodne sate, umesto prava na dodatak na platu. Poslodavac je dužan da zaposlenom obezbedi korišćenje slobodnih sati  najkasnije u roku od šest meseci od proteka tromesečja u kome ih je ostvario.  O slobodnim satima se vodi evidencija. Za svaki sat prekovremenog rada, zaposleni ima pravo na sat i po slobodno. 

Poštovani, 

Prema Zakonu o radu, na zahtev poslodavca, zaposleni je dužan da radi duže od punog radnog vremena u slučaju više sile, iznenadnog povećanja obima posla i u drugim slučajevima kada je neophodno da se u određenom roku završi posao koji nije planiran (prekovremeni rad). U slučaju uvođenja prekovremenog rada poslodavac je u obavezi da zaposlenom plati uvećanu zaradu najmanje 26 % od osnovice. Dakle, zaposleni je u obavezi da postupi po nalogu poslodavca a poslodavac je u obavezi da isplati prekovremene časove rada.