Pravnik odgovara

Poštovani, 

Ne postoji poseban zakon koji reguliše radno vreme frizerskih salona. Radno vreme regulisano je Zakonom o radu. Prema Zakonu o radu radna nedelja traje, po pravilu, pet radnih dana. Raspored radnog vremena u okviru radne nedelje utvrđuje poslodavac. Radni dan, po pravilu, traje osam časova. Poslodavac kod koga se rad obavlja u smenama, noću ili kad priroda posla i organizacija rada to zahteva - radnu nedelju i raspored radnog vremena može da organizuje na drugi način. Ako priroda posla i organizacija rada dozvoljava, početak i završetak radnog vremena može se utvrditi, odnosno ugovoriti u određenom vremenskom intervalu (klizno radno vreme). Dakle, možete urediti radno vreme kako Vama odgovara. 

Poštovani, 

Poslodavac je dužan da vodi dnevnu evidenciju o prekovremenom radu zaposlenih. Dnevna evidencija prekovremenog rada mora da sadrži podatke o: zaposlenima kojima je naložen takav rad, razlozima njegovog uvođenja, poslovima koji su u tom režimu rada obavljeni, kao i trajanju prekovremenog i ukupnog rada. Dnevna evidencija prekovremenog rada služi i za kontrolu primene propisa o nedeljenom i prekovremenom radu. Zakonom o radu je predviđena i novčana kazna za poslodavca za prekršaj ukoliko ne vodi dnevnu evidenciju o prekovremenom radu zaposlenih. 

Poštovani, 

Inspekcija rada vrši nadzor nad primenom svih radnopravnih propisa, bez obzira na vrstu radnog angažovanja i na vrstu ustanove.  Zaposlenom koji radi na poslovima na kojima je uvedeno skraćeno radno vreme u skladu sa članom 52. Zakona o radu, ne može da se odredi prekovremeni rad na tim poslovima, ako zakonom nije drukčije određeno.

Poštovani, 

Prema Zakonu o radu- puno radno vreme iznosi 40 časova nedeljno, radna nedelja traje po pravilu 5 radnih dana raspored radnog vremena u toku radne nedelje utvrđuje poslodavac, a radni dan po pravilu traje 8 časova. Međutim, poslodavac može da izvrši preraspodelu radnog vremena kada to zahteva priroda delatnosti, organizacija rada, bolje korišćenje sredstava rada, racionalnije korišćenje radnog vremena i izvršenje određenog posla u utvrđenim rokovima. Preraspodela radnog vremena vrši se tako da ukupno radno vreme zaposlenog u periodu od šest meseci u toku kalendarske godine u proseku ne bude duže od ugovorenog radnog vremena zaposlenog. U slučaju preraspodele radnog vremena, radno vreme ne može da traje duže od 60 časova nedeljno. To znači da nedeljno radno vreme može da traje duže od 40 časova a najduže 60, dakle 20 časova duže. Na osnovu evidentiranih časova rada koji prelaze broj časova rada punog radnog vremena, zaposleni ostvaruju po osnovu preraspodele radnog vremena slobodne dane, odmor u toku dana, dnevni i nedeljni odmor u skladu sa zakonom. Na taj način zakonom je omogućeno da se radno vreme umesto ravnomerno u toku godine, rasporedi na drugačiji način- duže radno vreme u nekim danima u nedelji, odnosno mesecu ili periodu u toku godine a u nekim kraće uz svođenje na nedeljno radno vreme. 

Poštovani, 

Prema Zakonu o radu odmor u toku dnevnog rada ne može da se koristi na početku i na kraju radnog vremena. Radni dan, po pravilu, traje osam časova. Poslodavac kod koga se rad obavlja u smenama, noću ili kad priroda posla i organizacija rada to zahteva - radnu nedelju i raspored radnog vremena može da organizuje na drugi način. Dakle, što se tiče radnog vremena o tome odlučuje poslodavac a takođe i o mogućim povlasticama za radnike koji duže putuju do posla. 

Poštovani, 

Poslodavac može zaposlenom da ponudi aneks ugovora radi premeštaja na drugi odgovarajući posao, zbog potreba procesa i organizacije rada.  Odgovarajućim poslom  smatra se posao za čije se obavljanje zahteva ista vrsta i stepen stručne spreme koji su utvrđeni ugovorom o radu. Dakle, poslodavac može da Vas vrati na prethodno radno mesto ako to odgovara Vašoj stručnoj spremi. Što se tiče prekovremenog rada - jedan od roditelja sa detetom do tri godine života može da radi prekovremeno, odnosno noću, samo uz svoju pisanu saglasnost. Prema tome, ukoliko nema Vaše saglasnosti niste dužni da radite prekovremeno. 

Poštovani, 

Prema Zakonu o radu- na zahtev poslodavca, zaposleni je dužan da radi duže od punog radnog vremena u slučaju više sile, iznenadnog povećanja obima posla i u drugim slučajevima kada je neophodno da se u određenom roku završi posao koji nije planiran (prekovremeni rad). Prekovremeni rad ne može da traje duže od osam časova nedeljno. Zaposleni ne može da radi duže od 12 časova dnevno uključujući i prekovremeni rad. Dakle, prekovremeni rad se uvodi samo izuzetno u slučajevima utvrđenim zakonom i ne može se planirati i poslodavac je u obavezi da isplati prekovremene časove rada.  Opis iz Vašeg pitanja više odgovara preraspodeli radnog vremena nego prekovremenom radu. Poslodavac može da izvrši preraspodelu radnog vremena kada to zahteva priroda delatnosti, organizacija rada, bolje korišćenje sredstava rada, racionalnije korišćenje radnog vremena i izvršenje određenog posla u utvrđenim rokovima. Preraspodela radnog vremena vrši se tako da ukupno radno vreme zaposlenog u periodu od šest meseci u toku kalendarske godine u proseku ne bude duže od ugovorenog radnog vremena zaposlenog. U slučaju preraspodele radnog vremena, radno vreme ne može da traje duže od 60 časova nedeljno. Preraspodela radnog vremena ne smatra se prekovremenim radom. Poslodavac može da Vam otkaže ugovor o radu ako odbijete njegov nalog za prekovremenim radom kao i za preraspodelom radnog vremena.