Pravnik odgovara

Poštovani,

Rad u turnusu podrazumeva da zaposleni kontinuirano cele godine radi  12 časova a nakon toga ima odmor od 12 časova (ili 24 časa) pa ponovo radi 12 časova itd. Ovom radniku se u proseku na nivou godine obezbeđuje 40 časova rada nedeljno, s tim što je moguće da bude različit broj časova rada u svakoj od nedelja. Prema Zakonu o radu, na zahtev poslodavca zaposleni je dužan da radi duže od punog radnog vremena u slučaju više sile, iznenadnog povećanja obima posla i u drugim slučajevima kada je neophodno da se u određenom roku završi posao koji nije planiran (prekovremeni rad). Prekovremeni rad ne može da traje duže od osam časova nedeljno. Zaposleni ne može da radi duže od 12 časova dnevno uključujući i prekovremeni rad. Naravno, ako poslodavac u navedenim, zakonom definisanim, izuzetnim situacijama donese odluku o obavljanju prekovremenog rada, takav rad je dužan da plati uvećano u odnosu na redovno radno vreme. Dakle, ako poslodavac za neki dan, zbog izuzetnih okolnosti (zakonom određenih) donese odluku o prekovremenom radu, dužni ste da radite, ali Vam se takav rad mora platiti uvećano. Jednaka su prava zaposlenih na određeno i neodređeno vreme, razlika je samo u trajanju radnog odnosa. 

Poštovani, 

Zakon o radu propisuje da je radno vreme  vremenski period u kome je zaposleni dužan, odnosno raspoloživ da obavlja poslove prema nalozima poslodavca, na mestu gde se poslovi obavljaju, u skladu sa zakonom. Vreme koje zaposleni u toku pripravnosti provede u obavljanju poslova po pozivu poslodavca smatra se radnim vremenom. S obzirom da je reč o fleksibilnom obliku rada mišljenja smo da poslodavac nije u obavezi da plaća dodatak na zaradu, za rad po pozivu jer je takav rad uračunat u osnovnu zaradu.  Zakon ne propisuje visinu  naknade za upotrebu privatnog vozila u poslovne svrhe već je visina te naknade regulisana opštim aktom poslodavca. 

Poštovani, 

Odluku o uvođenju i obimu dežurstva na nivou zdravstvene ustanove, kao i po zaposlenom zdravstvenom radniku, donosi direktor. Zaposleni zdravstveni radnik koji radi prekovremeno ili je u pripravnosti  ima pravo na dodatak na platu za prekovremeni rad i pripravnost, u skladu sa zakonom. Savetujemo Vam da se obratite Inspekciji rada. 

Poštovani, 

Iz navedenog zaključujemo da niste dužni da se odazovete na poziv poslodavca pre svega zbog nedeljnog odmora na koji imate pravo po zakonu a potom i zbog toga što je poslodavac dužan da Vas obavesti o promeni rasporeda radnog vremena najmanje pet dana unapred, osim u slučaju uvođenja prekovremenog rada. Izuzetno poslodavac može da obavesti zaposlene o rasporedu i promeni rasporeda radnog vremena u kraćem roku od pet dana, ali ne kraćem od 48 časova unapred u slučaju potrebe posla usled nastupanja nepredviđenih okolnosti. S obzirom da se ne radi o  nepredviđenim okolnostima i da je poslodavcu bilo poznato da zaposlenom ističe ugovor o radu i da je mogao unapred da obezbedi njegovu zamenu, mišljenja smo da niste u obavezi da postupite po nalogu poslodavca. 

Poštovani, 

Zaposleni ne može da radi prekovremeno ako bi, po nalazu nadležnog zdravstvenog organa, takav rad mogao da pogorša njegovo zdravstveno stanje. Ova zabrana se odnosi samo na one zaposlene koji imaju nalaz nadležnog zadravstvenog organa (a ne lekara pojedinca) da bi takav rad bio štetan za njegovo zdravlje. Kada nastupi takav slučaj poslodavac je dužan da postupi po nalazu i mišljenju nadležnog zdravstvenog organa i zaposlenog rasporedi na poslove koji odgovaraju njegovom zdravstvenom stanju, odnosno poslove koji neće izazvati pogoršanje zdravstvenog stanja. Ako aktom o sistematizaciji i organizaciji poslova nisu predviđeni poslovi koji odgovaraju zdravstvenim sposobnostima zaposlenog, poslodavac ima pravo da zaposlenog proglasi viškom i da mu otkaže ugovor o radu uz isplatu otpremnine. 

Poštovani, 

Radna nedelja traje, po pravilu, pet radnih dana, raspored radnog vremena u okviru radne nedelje utvrđuje poslodavac. Radni dan, po pravilu, traje osam časova. Poslodavac kod koga se rad obavlja u smenama, noću ili kad priroda posla i organizacija rada to zahteva - radnu nedelju i raspored radnog vremena može da organizuje na drugi način. Zaposleni ima pravo na uvećanu zaradu u visini utvrđenoj opštim aktom i ugovorom o radu za prekovremeni rad - najmanje 26% od osnovice. 

Poštovani, 

Prema Zakonu o radu, radna nedelja traje, po pravilu, pet radnih dana, radni dan, po pravilu, traje osam časova. Raspored radnog vremena u okviru radne nedelje utvrđuje poslodavac. Poslodavac kod koga se rad obavlja u smenama, noću ili kad priroda posla i organizacija rada to zahteva - radnu nedelju i raspored radnog vremena može da organizuje na drugi način. Karakteristika smenskog rada je upravo u činjenici da svaka smena traje 8 ili eventualno 7 časova tako da se u okviru petodnevne ili šestodnevne radne nedelje odrade zakonskih 40 časova rada uz zakonom propisane odmore. Opštim aktom i ugovorom o radu neophodno je definisati da li je rad u smenama vrednovan kao poseban uslov rada pri utvrđivanju osnovne zarade ili se utvrđuje kao osnov za uvećanje osnovne zarade. U svakom slučaju  poslodavac je u obavezi da plati uvećanu zaradu za prekovremene časove rada i  ne može ih kompenzovati davanjem slobodnih dana. Shodno navedenom,  savetujemo Vam da se obratite Inspekciji rada. 

Poštovani, 

Zaposlenom koji radi noću najmanje tri časa svakog radnog dana ili trećinu punog radnog vremena u toku jedne radne nedelje poslodavac je dužan da obezbedi obavljanje poslova u toku dana ako bi, po mišljenju nadležnog zdravstvenog organa, takav rad doveo do pogoršanja njegovog zdravstvenog stanja. Što se tiče nedeljnog odmora zaposleni ima pravo na nedeljni odmor u trajanju od najmanje 24 časa neprekidno. Nedeljni odmor se, po pravilu, koristi nedeljom. Ako je neophodno da zaposleni radi na dan svog nedeljnog odmora, poslodavac je dužan da mu obezbedi odmor u trajanju od najmanje 24 časa neprekidno u toku naredne nedelje.