Pravnik odgovara

Poštovani, 

Odluku o uvođenju i obimu dežurstva na nivou zdravstvene ustanove, kao i po zaposlenom zdravstvenom radniku, donosi direktor. Zaposleni zdravstveni radnik koji radi prekovremeno ili je u pripravnosti  ima pravo na dodatak na platu za prekovremeni rad i pripravnost, u skladu sa zakonom. Savetujemo Vam da se obratite Inspekciji rada. 

Poštovani, 

Iz navedenog zaključujemo da niste dužni da se odazovete na poziv poslodavca pre svega zbog nedeljnog odmora na koji imate pravo po zakonu a potom i zbog toga što je poslodavac dužan da Vas obavesti o promeni rasporeda radnog vremena najmanje pet dana unapred, osim u slučaju uvođenja prekovremenog rada. Izuzetno poslodavac može da obavesti zaposlene o rasporedu i promeni rasporeda radnog vremena u kraćem roku od pet dana, ali ne kraćem od 48 časova unapred u slučaju potrebe posla usled nastupanja nepredviđenih okolnosti. S obzirom da se ne radi o  nepredviđenim okolnostima i da je poslodavcu bilo poznato da zaposlenom ističe ugovor o radu i da je mogao unapred da obezbedi njegovu zamenu, mišljenja smo da niste u obavezi da postupite po nalogu poslodavca. 

Poštovani, 

Zaposleni ne može da radi prekovremeno ako bi, po nalazu nadležnog zdravstvenog organa, takav rad mogao da pogorša njegovo zdravstveno stanje. Ova zabrana se odnosi samo na one zaposlene koji imaju nalaz nadležnog zadravstvenog organa (a ne lekara pojedinca) da bi takav rad bio štetan za njegovo zdravlje. Kada nastupi takav slučaj poslodavac je dužan da postupi po nalazu i mišljenju nadležnog zdravstvenog organa i zaposlenog rasporedi na poslove koji odgovaraju njegovom zdravstvenom stanju, odnosno poslove koji neće izazvati pogoršanje zdravstvenog stanja. Ako aktom o sistematizaciji i organizaciji poslova nisu predviđeni poslovi koji odgovaraju zdravstvenim sposobnostima zaposlenog, poslodavac ima pravo da zaposlenog proglasi viškom i da mu otkaže ugovor o radu uz isplatu otpremnine. 

Poštovani, 

Radna nedelja traje, po pravilu, pet radnih dana, raspored radnog vremena u okviru radne nedelje utvrđuje poslodavac. Radni dan, po pravilu, traje osam časova. Poslodavac kod koga se rad obavlja u smenama, noću ili kad priroda posla i organizacija rada to zahteva - radnu nedelju i raspored radnog vremena može da organizuje na drugi način. Zaposleni ima pravo na uvećanu zaradu u visini utvrđenoj opštim aktom i ugovorom o radu za prekovremeni rad - najmanje 26% od osnovice. 

Poštovani, 

Prema Zakonu o radu, radna nedelja traje, po pravilu, pet radnih dana, radni dan, po pravilu, traje osam časova. Raspored radnog vremena u okviru radne nedelje utvrđuje poslodavac. Poslodavac kod koga se rad obavlja u smenama, noću ili kad priroda posla i organizacija rada to zahteva - radnu nedelju i raspored radnog vremena može da organizuje na drugi način. Karakteristika smenskog rada je upravo u činjenici da svaka smena traje 8 ili eventualno 7 časova tako da se u okviru petodnevne ili šestodnevne radne nedelje odrade zakonskih 40 časova rada uz zakonom propisane odmore. Opštim aktom i ugovorom o radu neophodno je definisati da li je rad u smenama vrednovan kao poseban uslov rada pri utvrđivanju osnovne zarade ili se utvrđuje kao osnov za uvećanje osnovne zarade. U svakom slučaju  poslodavac je u obavezi da plati uvećanu zaradu za prekovremene časove rada i  ne može ih kompenzovati davanjem slobodnih dana. Shodno navedenom,  savetujemo Vam da se obratite Inspekciji rada. 

Poštovani, 

Zaposlenom koji radi noću najmanje tri časa svakog radnog dana ili trećinu punog radnog vremena u toku jedne radne nedelje poslodavac je dužan da obezbedi obavljanje poslova u toku dana ako bi, po mišljenju nadležnog zdravstvenog organa, takav rad doveo do pogoršanja njegovog zdravstvenog stanja. Što se tiče nedeljnog odmora zaposleni ima pravo na nedeljni odmor u trajanju od najmanje 24 časa neprekidno. Nedeljni odmor se, po pravilu, koristi nedeljom. Ako je neophodno da zaposleni radi na dan svog nedeljnog odmora, poslodavac je dužan da mu obezbedi odmor u trajanju od najmanje 24 časa neprekidno u toku naredne nedelje. 

Poštovani, 

Prema Zakonu o radu zaposleni ima pravo na uvećanu zaradu u visini utvrđenoj opštim aktom i ugovorom o radu  za prekovremeni rad - najmanje 26% od osnovice. Radno angažovano lice na osnovu ugovora o PP poslovima obavlja poslove van radnog odnosa i nema status zaposlenog. To lice ne ostvaruje pravo na zaradu jer je zarada kategorija iz radnog odnosa već ima pravo na ugovorenu naknadu. U skladu sa navedenim, lice koje obavlja PP poslove  nema pravo na uvećanu zaradu za prekovremeni rad. 

Poštovani, 

Zaposleni ima pravo na naknadu troškova u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu  za ishranu u toku rada, ako poslodavac ovo pravo nije obezbedio na drugi način kao i pravo za dolazak i odlazak sa rada, u visini cene prevozne karte u javnom saobraćaju, ako poslodavac nije obezbedio sopstveni prevoz. Dakle, ukoliko je poslodavac uveo prekovremeni rad onda je u obavezi da Vam obezbedi naknadu troškova za ishranu u toku rada kao i prevoz. 

Poštovani, 

Preraspodela radnog vremena vrši se tako da ukupno radno vreme zaposlenog u periodu od šest meseci u toku kalendarske godine u proseku ne bude duže od ugovorenog radnog vremena zaposlenog. Kolektivnim ugovorom može da se utvrdi da se preraspodela radnog vremena ne vezuje za kalendarsku godinu, odnosno da može trajati i duže od šest meseci, a najduže devet meseci. U slučaju preraspodele radnog vremena, radno vreme ne može da traje duže od 60 časova nedeljno što znači da zaposleni može da radi najviše 20 časova preko punog radnog vremena od 40 časova. Zaposlenom mora da se obezbedi odmor između dva radna dana u trajanju od najmanje 11 časova neprekidno. Ako se zaposleni  saglasio da u preraspodeli radnog vremena radi u proseku duže od  svog punog radnog vremena i više od 6 meseci, tada  se časovi rada duži od prosečnog radnog vremena  obračunavaju  i isplaćuju kao prekovremeni rad. Zaposleni daje saglasnost da radi duže od svog prosečnog ugovorenog radnog vremena.