Pravnik odgovara

Poštovani, 

Kao i što ste sami naveli u pitanju, raspored radnog vremena u okviru radne nedelje utvrđuje poslodavac. Zaposleni svakako može uputiti zahtev poslodavcu za organizovanje radnog vremena koje odstupa od uobičajenog, na način kako ste Vi predložili, ali poslodavac nije u obavezi da postupi po zahtevu zaposlenog. Dakle, ukoliko se dogovorite sa poslodavcem, nema smetnje da radite kako ste naveli. 

Poštovani, 

Prema Zakonu o radu - radni odnos za obavljanje poslova van prostorija poslodavca obuhvata rad na daljinu i rad od kuće. Ugovor o radu pored obaveznih elemenata koje mora da sadrži svaki ugovor između ostalog  mora da sadrži i:  trajanje radnog vremena prema normativima rada,  način vršenja nadzora nad radom i kvalitetom obavljanja poslova zaposlenog,  sredstva za rad za obavljanje poslova koje je poslodavac dužan da nabavi, instalira i održava; korišćenje i upotrebu sredstava za rad zaposlenog i naknadu troškova za njihovu upotrebu; naknadu drugih troškova rada i način njihovog utvrđivanja. i druga prava i obaveze. Prema tome, ukoliko postignete dogovor sa poslodavcem po svim navedenim pitanjima, po našem mišljenju nema smetnje da Vam poslodavac dozvoli rad iz inostranstva. 

Poštovani, 

Možete se obratiti poslodavcu za rad samo u prvoj smeni, međutim, poslodavac nije u obavezi da postupi po Vašoj molbi. Ukoliko se rad subotom smatra prekovremenim radom, zakon o radu pruža zaštitu majkama koje doje u smislu što za njih postoji zabrana prekovremenog i noćnog  rada. Takođe, jedan o roditelja sa detetom do 3 godine života može da radi prekovremeno, odnosno noću, samo uz svoju pisanu saglasnost. Ukoliko nema saglasnosti, poslodavac ga ne može obavezati na prekovremeni rad (i rad noću). 

Poštovani, 

Prema Zakonu o radu, zaposleni koji radi najmanje šest časova dnevno ima pravo na odmor u toku dnevnog rada u trajanju od najmanje 30 minuta. Odmor u toku dnevnog rada ne može da se koristi na početku i na kraju radnog vremena. Dakle, poslodavac je u obavezi da zaposlenom omogući odmor u toku dnevnog rada i da tako organizuje posao da ne remeti ni proces rada ni zakonsko pravo zaposlenog. Međutim, korišćenje dnevnog odmora u delatnostima u kojima priroda posla ne dozvoljava prekid rada (trgovina, šalteri i sl.) korišćenje odmora se koristi naizmenično od strane zaposlenih, da bi se održao kontinuitet rada sa strankama. Dakle, dok jedni zaposleni koriste dnevni odmor mogu ih zameniti drugi zaposleni i tako naizmenično. S ozbirom da u Vašem slučaju poslodavac ima jednog zaposlenog u smeni, na poslodavcu je da nađe najbolje rešenje tj.  ili da zaposli još lica u smeni ili da rad organizuje na drugi način.  

Poštovani, 

Ukoliko ne radite na dan praznika koji je neradni dan onda nemate pravo na uvećanu zaradu već samo na osnovnu. U tom slučaju imate pravo samo na 1.000,00 din. Međutim ukoliko radite na dan praznika koji je neradni dan imate pravo na uvećanje i ako Vam je osnovna zarada po danu rada 1.000,00 din, uvećanje za rad na dan praznika je 110 % i dobije se 1.100,00 din. To znači da je  ukupno primanje za rad na dan praznika 2.100,00 din (1000,00 + 1.100,00 din). 

Poštovani, 

Prvi deo pitanja nismo najbolje razumeli pa Vas molimo da ga malo precizirate. Što se tiče prekovremenog rada -poslodavac je u obavezi da plati uvećanu zaradu za prekovremeni rad, u visini utvrđenoj opštim aktom i ugovorom o radu a najmanje 26% od osnovice. Poslodavac je takođe dužan da zaposlenom prilikom svake isplate zarade i naknade zarade dostavi obračun. Osim toga, u ovom Vašem opisu ponašanja poslodavca mogu se prepoznati i elementi zlostavljanja na radu pa možete pokrenuti postupak protiv poslodavca i tražiti naknadu štete pred nadležnim sudom. 

Poštovani, 

Prema Zakonu o radu, na zahtev poslodavca, zaposleni je dužan da radi prekovremeno u slučaju više sile, iznenadnog povećanja obima posla i u drugim slučajevima kada je neophodno da se u određenom roku završi posao koji nije planiran. Prekovremeni rad ne može da traje duže od osam časova nedeljno. Zaposleni ne može da radi duže od 12 časova dnevno uključujući i prekovremeni rad. Zakonska odredba da prekovremeni rad ne može da traje duže od 8 časova nedeljno znači da u toku jednog meseca koji ima 4 radne nedelje zaposleni može da radi prekovremeno najviše 32 časa. Poslodavac može da zahteva od zapsolenih da rade prekovremeno s tim što mora rad da organizuje tako da nijedan zaposleni ne radi prekovremeno duže od 8 časova nedeljno. Dakle, zaposleni je dužan da radi prekovremeno u slučajevima utvrđenim zakonom, a ukoliko odbije nalog poslodavca, zaposleni čini povredu radne obaveze. 

Poštovani, 

Prema Zakonu o radu radna nedelja traje, po pravilu, pet radnih dana. Raspored radnog vremena u okviru radne nedelje utvrđuje poslodavac. Radni dan, po pravilu, traje osam časova. Poslodavac kod koga se rad obavlja u smenama, noću ili kad priroda posla i organizacija rada to zahteva - radnu nedelju i raspored radnog vremena može da organizuje na drugi način. Prema tome, zakon utvrđuje dužinu samo nedeljnog radnog vremena a ostavlja poslodavcu da, u zavisnosti od potrebe procesa i organizacije rada, izvrši raspored radnog vremena u toku nedelje. Poslodavac može da odredi da radni dan traje i kraće od 8 časova naročito kada radna nedelja traje 6 radnih dana.