Pravnik odgovara

Poštovani, 

Zaposleni koji radi najmanje šest časova dnevno ima pravo na odmor u toku dnevnog rada u trajanju od najmanje 30 minuta. Ukoliko je poslodavac iz opravdanih razloga uveo prekovremni rad (viša sila, iznenadno povećanje obima posla i u drugim slučajevima kada je neophodno da se u određenom roku završi posao koji nije planiran) zaposleni koji radnu noćnu smenu može da radi prekovremeno. Međutim, zaposleni ne može da radi duže od 12 časova dnevno uključujući i prekovremeni rad. Prekovremeni rad ne može da traje duže od osam časova nedeljno. Zaposleni ima pravo na uvećanu zaradu za rad noću (ako takav rad nije vrednovan pri utvrđivanju osnovne zarade) i za prekovremeni rad najmanje 26% od osnovice. 

Poštovani,

Rad koji se obavlja u vremenu od 22,00 časa do 6,00 časova narednog dana smatra se radom noću. Zaposlenom koji radi noću najmanje tri časa svakog radnog dana ili trećinu punog radnog vremena u toku jedne radne nedelje poslodavac je dužan da obezbedi obavljanje poslova u toku dana ako bi, po mišljenju nadležnog zdravstvenog organa, takav rad doveo do pogoršanja njegovog zdravstvenog stanja. Ako je rad organizovan u smenama koje uključuju noćni rad, poslodavac je dužan da obezbedi izmenu smena, tako da zaposleni ne radi neprekidno više od jedne radne nedelje noću. Zaposleni može da radi noću duže od jedne radne nedelje, samo uz njegovu pisanu saglasnost. Zaposlenom sa dravstvenim smetnjama poslodavac je dužan da obezbedi obavljanje poslova prema radnoj sposobnosti, u skladu sa zakonom. Dakle, poslodavac je dužan da postupi po nalazu i mišljenju nadležnog zdavstvenog organa koji će najpre da utvrdi Vaše zdravstveno stanje, poslove koje možete da obavljate kao i da li ste sposobni za rad noću ili ne. 

Poštovani, 

Radna nedelja traje, po pravilu, pet radnih dana. Raspored radnog vremena u okviru radne nedelje utvrđuje poslodavac. Radni dan, po pravilu, traje osam časova. Poslodavac kod koga se rad obavlja u smenama, noću ili kad priroda posla i organizacija rada to zahteva - radnu nedelju i raspored radnog vremena može da organizuje na drugi način. Nedeljni odmor se, po pravilu, koristi nedeljom. Poslodavac može da odredi drugi dan za korišćenje nedeljnog odmora ako priroda posla i organizacija rada to zahteva. Ako je neophodno da zaposleni radi na dan svog nedeljnog odmora, poslodavac je dužan da mu obezbedi odmor u trajanju od najmanje 24 časa neprekidno u toku naredne nedelje. Naime, Zakon o radu nijednom odredbom nije nije zabranio rad nedeljom, odnosno nije isključio mogućnost rasporeda radnog vremena koji bi uključio i rad nedeljom. To znači da odmor nedeljom nije imperativna odredba, te da poslodavac može, poštujući odredbe o obaveznom nedeljnom odmoru u trajanju od 24 časa neprekidno, da odredi i nedelju za radni dan i da mu takav raspored rada ne nameće obavezu plaćanja uvećane zarade za rad nedeljom. Ukoliko radite prekovremeno u toku radne nedelje onda imate pravo na uvećanje zarade po osnovu prekovremenog rada. 

Poštovani, 

Na zahtev poslodavca, zaposleni je dužan da radi duže od punog radnog vremena u slučaju više sile, iznenadnog povećanja obima posla i u drugim slučajevima kada je neophodno da se u određenom roku završi posao koji nije planiran (prekovremeni rad). Prekovremeni rad ne može da traje duže od osam časova nedeljno. Zaposleni ne može da radi duže od 12 časova dnevno uključujući i prekovremeni rad. Dakle, dobro ste razumeli, poslodavac može da uvede prekovremeni rad najviše 8 časova nedeljno što bi značilo u Vašem slučaju da petkom radite 8 časova i onda bi to ukupno nedeljno bilo 48 časova. Ukoliko na sve to poslodavac mesečno uvede još i radnu subotu, onda postupa suprotno odredbama Zakona o radu i može biti kažnjen novčanom kaznom od 600.000 do 1.500.000 dinara  za prekršaj. 

Poštovani, 

Jedan od roditelja sa detetom do tri godine života može da radi prekovremeno, odnosno noću, samo uz svoju pisanu saglasnost. Poslodavac može da izvrši preraspodelu radnog vremena zaposlenom roditelju sa detetom mlađim od tri godine života - samo uz pisanu saglasnost zaposlenog. To bi značilo da ukoliko niste saglasni sa prekovremenim radom i preraspodelom radnog vremena nemate obavezu da postupite po nalogu poslodavca. 

Poštovani, 

Dnevnica i prekovremeni sati su dve različite stvari. Visinu dnevnice poslodavac utvrđuje svojim opštim aktom i isplaćuje se kada zaposleni ide na službeni put  a za prekovremeni rad poslodavac plaća uvećanu zaradu - najmanje 26% od osnovice. Ukoliko Vam je radno vreme 8 časova dnevno (40 časova nedeljno) onda bi rad do 8h predstavljao Vaše radno vreme a časovi koje ste radili preko toga spadaju u prekovremeni rad i poslodavac u obavezi da Vam isplati uvećanu zaradu. 

Poštovani, 

Situacija koju ste naveli ne smatra se prekovremenim radom već tzv. "pripravnost za rad" ili "rad po pozivu"  koji spadaju u fleksibilne oblike rada. Kod ovih oblika rada zaposleni nije prisutan na mestu gde se poslovi obavljaju ali mora biti stalno dostupan i spreman da se odazove na poziv poslodavca ako se ukaže potreba da obavlja poslove.  Tih sat vremena koje zaposleni provede radeći u drugoj firmi se smatra radnim vremenom dok se vreme u kome je zaposleni pripravan da se odazove na poziv poslodavca ne smatra radnim vremenom. Vreme pripravnosti i visina naknade za istu utvrđuju se opštim aktom poslodavca i ugovorom o radu. 

Poštovani, 

Odlukom o uvođenju i obimu rada po pozivu i pripravnosti, koju donosi direktor zdravstvene ustanove, utvrđuje se vreme pripravnosti i zaposleni koji su pripravni, imajući u vidu efikasnost, ekonomičnost i racionalnost organizacije rada, kao i podjednaku opterećenost zaposlenih, u skladu sa zakonom. Po našem mišljenju poslodavac može svojom odlukom odrediti da se pripravnost plaća jednako za iste poslove koje će obavljati lica bez obzira na stručnu spremu.