Pravnik odgovara

Poštovani, 

Prema Zakonu o radu, radna nedelja traje, po pravilu, pet radnih dana, radni dan, po pravilu, traje osam časova. Raspored radnog vremena u okviru radne nedelje utvrđuje poslodavac. Poslodavac kod koga se rad obavlja u smenama, noću ili kad priroda posla i organizacija rada to zahteva - radnu nedelju i raspored radnog vremena može da organizuje na drugi način. Karakteristika smenskog rada je upravo u činjenici da svaka smena traje 8 ili eventualno 7 časova tako da se u okviru petodnevne ili šestodnevne radne nedelje odrade zakonskih 40 časova rada uz zakonom propisane odmore. Opštim aktom i ugovorom o radu neophodno je definisati da li je rad u smenama vrednovan kao poseban uslov rada pri utvrđivanju osnovne zarade ili se utvrđuje kao osnov za uvećanje osnovne zarade. U svakom slučaju  poslodavac je u obavezi da plati uvećanu zaradu za prekovremene časove rada i  ne može ih kompenzovati davanjem slobodnih dana. Shodno navedenom,  savetujemo Vam da se obratite Inspekciji rada. 

Poštovani, 

Zaposlenom koji radi noću najmanje tri časa svakog radnog dana ili trećinu punog radnog vremena u toku jedne radne nedelje poslodavac je dužan da obezbedi obavljanje poslova u toku dana ako bi, po mišljenju nadležnog zdravstvenog organa, takav rad doveo do pogoršanja njegovog zdravstvenog stanja. Što se tiče nedeljnog odmora zaposleni ima pravo na nedeljni odmor u trajanju od najmanje 24 časa neprekidno. Nedeljni odmor se, po pravilu, koristi nedeljom. Ako je neophodno da zaposleni radi na dan svog nedeljnog odmora, poslodavac je dužan da mu obezbedi odmor u trajanju od najmanje 24 časa neprekidno u toku naredne nedelje. 

Poštovani, 

Prema Zakonu o radu zaposleni ima pravo na uvećanu zaradu u visini utvrđenoj opštim aktom i ugovorom o radu  za prekovremeni rad - najmanje 26% od osnovice. Radno angažovano lice na osnovu ugovora o PP poslovima obavlja poslove van radnog odnosa i nema status zaposlenog. To lice ne ostvaruje pravo na zaradu jer je zarada kategorija iz radnog odnosa već ima pravo na ugovorenu naknadu. U skladu sa navedenim, lice koje obavlja PP poslove  nema pravo na uvećanu zaradu za prekovremeni rad. 

Poštovani, 

Zaposleni ima pravo na naknadu troškova u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu  za ishranu u toku rada, ako poslodavac ovo pravo nije obezbedio na drugi način kao i pravo za dolazak i odlazak sa rada, u visini cene prevozne karte u javnom saobraćaju, ako poslodavac nije obezbedio sopstveni prevoz. Dakle, ukoliko je poslodavac uveo prekovremeni rad onda je u obavezi da Vam obezbedi naknadu troškova za ishranu u toku rada kao i prevoz. 

Poštovani, 

Preraspodela radnog vremena vrši se tako da ukupno radno vreme zaposlenog u periodu od šest meseci u toku kalendarske godine u proseku ne bude duže od ugovorenog radnog vremena zaposlenog. Kolektivnim ugovorom može da se utvrdi da se preraspodela radnog vremena ne vezuje za kalendarsku godinu, odnosno da može trajati i duže od šest meseci, a najduže devet meseci. U slučaju preraspodele radnog vremena, radno vreme ne može da traje duže od 60 časova nedeljno što znači da zaposleni može da radi najviše 20 časova preko punog radnog vremena od 40 časova. Zaposlenom mora da se obezbedi odmor između dva radna dana u trajanju od najmanje 11 časova neprekidno. Ako se zaposleni  saglasio da u preraspodeli radnog vremena radi u proseku duže od  svog punog radnog vremena i više od 6 meseci, tada  se časovi rada duži od prosečnog radnog vremena  obračunavaju  i isplaćuju kao prekovremeni rad. Zaposleni daje saglasnost da radi duže od svog prosečnog ugovorenog radnog vremena. 

Poštovani,

Prem Zakonu o Vojsci Srbije - profesionalno vojno lice je dužno da radi duže od punog radnog vremena kad potrebe službe to zahtevaju, uz pisani nalog nadležnog starešine. Prekovremeni rad ne može da traje duže od osam časova nedeljno niti duže od četiri časa dnevno. Od ovog pravila postoje izuzeci. Dakle,  profesionalno vojno lice je dužno da radi i duže u slučajevima: naređenih mera pripravnosti; vanrednog i ratnog stanja; za vreme vežbovnih aktivnosti; za vreme službe dežurstva; u prilikama koje zahtevaju da se produži započeti rad čije bi obustavljanje ili prekidanje imalo štetne posledice za operativnu sposobnost komande, jedinice ili ustanove Vojske Srbije, ili bi nanelo znatnu materijalnu štetu ili ugrozilo život i zdravlje vojnih lica i drugih građana i pri realizaciji aktivnosti, u skladu sa prihvaćenim međunarodnim obavezama Republike Srbije, o čemu odluku donosi nadležni starešina operativnog nivoa komandovanja, odnosno pomoćnik ministra odbrane za lica iz svog sastava. Ne bismo se mogli izjasniti da li imate osnova za tužbu samo na osnovu Vašeg pitanja te Vam savetujemo da se obratite sa potpunom dokumentacijom advokatu kako biste razmotrili mogućnost podnošenja tužbe nadležnom sudu.

Poštovani, 

Prema Zakonu o radu poslodavac može da izvrši preraspodelu radnog vremena kada to zahteva priroda delatnosti, organizacija rada, bolje korišćenje sredstava rada, racionalnije korišćenje radnog vremena i izvršenje određenog posla u utvrđenim rokovima. Da bi poslodavac doneo odluku o preraspodeli radnog vremena nije mu potrebna pismena saglasnost zaposlenog. Međutim, postoje kategorije zaposlenih kojima zakon  pruža zaštitu odnosno za čiji rad u preraspodeli je potrebna pismena saglasnost. U tu kategoriju spada zaposlena žena za vreme trudnoće i zaposleni roditelj sa detetom mlađim od tri godine života ili detetom sa težim stepenom psihofizičke ometenosti. Za razliku od ovih kategorija za koje je potrebna pismena saglasnost, preraspodela radnog vremena zaposlenog koji je mlađi od 18 godina života je zabranjena.