Pravnik odgovara

Poštovani 

Zakon o radu u tom pogledu propisuje sledeće:

Zaposleni ima pravo na dvanaestinu godišnjeg odmora (srazmerni deo) za svaki mesec dana rada u kalendarskoj godini u kojoj je zasnovao radni odnos ili u kojoj mu prestaje radni odnos.

Prema tome, mora biti ceo mesec rada da bi Vam se uračunala 1/12 punog godišnjeg odmora za taj mesec. U konkretnim primerima koje ste naveli, Vi imate pravo na 10/12 od punog odmora (februar se ne računa jer to nij emesec dan arada, već manje). Prema našoj računici je to 16 dana odmora (20:12=1,66, pa 1,66x10), a kolega 6/12 (jun se ne računa), odnosno 10 (20:12=1,66, pa 1,66x6=10). 

Pozdrav

Poštovana

Zakon ne zabranjuje zasnivanje rada na određeno vreme, ako je prethodno postojao rad na neodređeno.  Zakon jedino definiše situaciju u kojoj može da se sklopi ugovor na određeno vreme. Zakon kaže da ugovor o radu može da se zaključi na određeno vreme, za zasnivanje radnog odnosa čije je trajanje unapred određeno objektivnim razlozima koji su opravdani rokom ili izvršenjem određenog posla ili nastupanjem određenog događaja, za vreme trajanja tih potreba. Dakle, ako je reč o ovakvoj vrsti rada, onda može ugovo rna određeno. Naravno, Vi možete da se dogovorite sa poslodavcem da to opet bude na neodređeno vreme, nema nikakve potrebe da utvrđujete razloge zbog kojih ste prethodni ugovor raskinuli.

Pozdrav

Poštovana

U opisanom slučaju, premda Vi kažete da se rad razlikuje od frilensinga, mišljenja smo da je poreski tretman isti kao kod filensera jer se radi o prihodima iz inostranstva, od firme koja nije registrovana u Srbiji, baš kao i kod frilensinga. Frilenseri rade za strane firme koje nemaju fizička predstavništva u Srbiji i na taj način ostvaruju zaradu, koja se isplaćuje u bruto iznosu. Zarada koja im se uplaćuje nije umanjena za poreze i doprinose - primaju zaradu kao fizička lica. Isti bi slučaj bio i kod Vas.

Kada nezaposleno lice po osnovu rada za inostranog poslodavca primi uplatu zarade, osnovicu za obračun poreza čini isplaćena zarada umanjena za mesečni neoporezivi iznos zarade (trenutno je to 19.300,00 dinara) Na tako utvrđenu osnovicu plaćaju se: porez po stopi od 10%, doprinos za penzijsko osiguranje po stopi od 25,5%, za zdravstveno osiguranje 10,3% i doprinos za osiguranje za slučaj nezaposlenosti 0,75%

Frilenseri bi trebalo da podnesu poresku prijavu u roku od 30 dana od prispeća uplate - odnosno prihoda. Poreska prijava, koja sadrži obračunate poreze i doprinose, dostavlja se nadležnoj Poreskoj upravi elektronskim putem, direktnom predajom na šalteru ili poštanski. 

Potrebno je svakako da se detaljnije informišete u Poreskoj upravi, a  ako počnete da radite, možete da angažujete knjigovodstvenu agenciju.

Pozdrav

Poštovani

Zakonom je propisano da zaposlena žena ima pravo na odsustvo sa rada zbog trudnoće i porođaja (porodiljsko odsustvo), kao i odsustvo sa rada radi nege deteta, u ukupnom trajanju od 365 dana. Prema tome, treba da izbrojite 365 dana počev od 17.10.2021. godine kao prvim danom. Međutim, pošto prošla i ova godina nisu prestupne, te svaka traje po 365 dana, onda je logično da je poslednji dan Vašeg odsustva 16.10.2022. godine, pa treba da počnete sa radom dana 17.10.2022. godine.

Poštovani

U Vašem slučaju ne bi trebalo da Vam prestane radni odno sporazumno, ako Vi niste saglasni sa time. Ako poslodavac zbog lošeg poslovanja smatra da je prestala potreba za Vašim radom, onda treba da Vam uruuči otkaz kao tehnološkom višku. Vi možete potpisati sporazum, ako ste saglasni sa istim. Ako niste saglasni-ne morate da potpišete. Poslodavac će u svakom slučaju morati da Vam isplati sva zapostala primanja u roku od 30 dana od dana prestanka radnog odnosa, bez obzira na način prestanka istog i to nije nikakva privilegija. Radi se o zakonskoj obavezi poslodavca.

Kod sporazumnog prestanka radnog odnosa nema otkaznog roka, sem ukoliko ga ne ugovorite samim sporazumom. Samo kada je zaposlenom ugovor o radu otkazan zato što ne ostvaruje potrebne rezultate rada, odnosno nema potrebna znanja i sposobnosti, postoji pravo na otkazni rok koji se utvrđuje opštim aktom ili ugovorom o radu, u zavisnosti od staža osiguranja, a koji ne može biti kraći od osam niti duži od 30 dana.

Da biste ostvarli pravo na zdravstveno osiguranje na teret budžeta kao nezaposleno lice, nije preduslov da ste prijavljeni na biro (ne morate biti prijavljeni), već da su primanja u Vašem domaćinstvu ispod određenog cenzusa.

Pozdrav