Pravnik odgovara

Poštovani, 

Zakon o zdravstvenoj zaštiti sadrži posebne odredbe koje se odnose na društvenu brigu za zdravlje na nivou poslodavca, te propisuje da poslodavac organizuje i obezbeđuje iz svojih sredstava zdravstvenu zaštitu zaposlenih, radi stvaranja uslova za zdravstveno odgovorno ponašanje i zaštitu zdravlja na radnom mestu zaposlenog, koja, između ostalog, obuhvata i preventivne preglede zaposlenog (prethodne, periodične, kontrolne i ciljane preglede) u zavisnosti od pola, uzrasta i uslova rada, kao i pojave profesionalnih bolesti, povreda na radu i hroničnih bolesti, u skladu sa zakonom. Međutim, u navedenom slučaju smatramo da poslodavac nije u obavezi da plati lekarski pregled jer se radi o konkursu a ne o zdravstvenoj zaštiti zaposlenog. 

Poštovani,

Prema Zakonu o radu zaposleni ima pravo na plaćeno odsustvo u ukupnom trajanju do pet radnih dana u toku kalendarske godine, u slučaju sklapanja braka, porođaja supruge, teže bolesti člana uže porodice i u drugim slučajevima utvrđenim opštim aktom i ugovorom o radu. Vreme trajanja plaćenog odsustva utvrđuje se opštim aktom i ugovorom o radu. Pored navedenog  zaposleni ima pravo na plaćeno odsustvo još: pet radnih dana zbog smrti člana uže porodice; dva uzastopna dana za svaki slučaj dobrovoljnog davanja krvi računajući i dan davanja krvi. Dakle, u Zakonu o radu su navedeni slučajevi kada zaposleni ima pravo na plaćeno odsustvo. Međutim, opštim aktom poslodavca mogu da se predvide i drugi slučajevi plaćenog odsustva koji nisu navedeni u zakonu. Poslodavac može zaposlenom da odobri neplaćeno odsustvo. Zakon ne definiše slučajeve za korišćenje neplaćenog odsustva s obzirom da slučajevi mogu biti raznovrsni i da se ne mogu unapred precizirati. Dakle, poslodavac svojim opštim aktom može da utvrdi u kojim slučajevima zaposleni ima pravo na neplaćno odsustvo ali ne mora. Ako slučajevi neplaćenog odsustva nisu utvrđeni aktom poslodavca onda poslodavac o odsustvu odlučuje  povodom svakog pojedinačnog zahteva zaposlenog. S druge strane,  ako su slučajevi neplaćenog odsustva utvrđeni aktom poslodavca, onda će mu poslodavac  u navedenom slučaju odobriti neplaćeno odsustvo. 

Poštovani,

Pravosudni ispit može polagati lice koje je diplomiralo na Pravnom fakultetu i koje je posle završenog pravnog fakulteta steklo radno iskustvo na poslovima pravne struke i to: dve godine u sudu, javnom tužilaštvu, javnom pravobranilaštvu i advokaturi; tri godine u organu za prekršaje, drugom državnom organu, organu teritorijalne autonomije i lokalne samouprave; četiri godine u preduzeću, ustanovi ili drugoj organizaciji. Svakih šest meseci radnog iskustva na poslovima pravne struke u sudu, javnom tužilaštvu, javnom pravobranilaštvu i advokaturi računa se kao devet meseci radnog iskustva na poslovima pravne struke u organu za prekršaje, drugom državnom organu, organu teritorijalne autonomije i lokalne samouprave, odnosno kao jedna godina radnog iskustva na poslovima pravne struke u preduzeću, ustanovi ili drugoj organizaciji. Svakih godinu dana radnog iskustva na poslovima pravne struke u organu za prekršaje, drugom državnom organu, organu teritorijalne autonomije i lokalne samouprave računa se kao šesnaest meseci radnog iskustva na poslovima pravne struke u preduzeću, ustanovi ili drugoj organizaciji. U skladu sa navedenim, mišljenja smo da ne ispunjavate uslove za polaganje pravosudnog ispita. 

Poštovani, 

Ukoliko zaposlenom prestane radni odnos istekom ugovora o radu na određeno vreme, onda on nema pravo na prigovor jer mu je radni odnos prestao u skladu sa zakonom. Od poslodavca zavisi da li će mu produžiti radni odnos ili ne. Ukoliko poslodavac smatra da zaposlenom ne treba produžiti ugovor, radni odnos mu prestaje istekom roka na koji je zasnovan. U tom slučaju poslodavac može da donese rešenje o prestanku radnog odnosa koje je deklarativnog karaktera. 

Poštovani, 

Zakonom o radu propisano je da u slučaju statusne promene, odnosno promene poslodavca, u skladu sa zakonom, poslodavac sledbenik preuzima od poslodavca prethodnika opšti akt i sve ugovore o radu koji važe na dan promene poslodavca. Poslodavac prethodnik je dužan da, o prenošenju ugovora o radu na poslodavca sledbenika, pismenim putem obavesti zaposlene čiji se ugovor o radu prenosi. Shodno navedenom, ukoliko se zaista radi o ovoj vrsti promene trebalo bi da je moguće preuzimanje na opisan način. Istina, Zakon o budžetskom sistemu zahteva saglasnost pomenute Komisije kod svakog novog zapošljavanja. Međutim, smatramo da u navedenoj situaciji nije reč o novom zapošljavanju.

Poštovani, 

Prema Zakonu o radu, radni odnos na određeno vreme ne može da traje 10 godina. Dakle, ako je ugovor o radu na određeno vreme zaključen suprotno odredbama  zakona o radu ili ako zaposleni ostane da radi kod poslodavca najmanje pet radnih dana po isteku vremena za koje je ugovor zaključen, smatra se da je radni odnos zasnovan na neodređeno vreme. U tom slučaju bi poslodavac trebalo da zaključi aneks ugovora o radu kojim će samo konstatovati da je došlo do prerastanja radnog odnosa na određeno vreme u radni odnos na neodređeno vreme. Ukoliko već koristite porodiljsko odsustvo ne vidimo smisao otvaranja bolovanja po drugom osnovu. U svakom slučaju o tome odlučuje Vaš izabrani lekar. 

Poštovani, 

U navedenom slučaju imate pravo na srazmeran godišnji odmor s obzirom da Vam prestaje radni odnos. Srazmeran godišnji odmor se računa na sledeći način: Zaposlenom se prvo utvrdi dužina godišnjeg odmora za godinu dana (prema kriterijumima iz akta poslodavca). Prethodno utvrđen broj dana se podeli sa brojem meseci u godini, i tako dobijen broj predstavlja godišnji odmor koji zaposlenom pripada za mesec dana rada. Ovaj broj dana po mesecu se množi sa brojem meseci za koje zaposleni ostvaruje pravo na godišnji odmor, čime se dobija srazmeran godišnji odmor koji mu pripada. Ukoliko ne iskoristite srazmeran godišnji odmor dok ste u radnom odnosu, poslodavac je u obavezi da Vam isplati naknadu štete.