Pravnik odgovara

Poštovani, 

U svakoj kalendarskoj godini zaposleni ima pravo na godišnji odmor u trajanju utvrđenom opštim aktom i ugovorom o radu, a najmanje 20 radnih dana. Zaposleni koji nije u celini ili delimično iskoristio godišnji odmor u kalendarskoj godini zbog odsutnosti sa rada radi korišćenja porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i posebne nege deteta - ima pravo da taj odmor iskoristi do 30. juna naredne godine. Ukoliko Vam prestaje radni odnos imate pravo i na srazmeran GO za tekuću godinu. Srazmeran GO se računa tako što se zaposlenom prvo utvrdi dužina godišnjeg odmora za godinu dana (prema kriterijumima iz akta poslodavca). Prethodno utvrđen broj dana se podeli sa brojem meseci u godini, i tako dobijen broj predstavlja godišnji odmor koji zaposlenom pripada za mesec dana rada. Ovaj broj dana po mesecu se množi sa brojem meseci za koje zaposleni ostvaruje pravo na godišnji odmor, čime se dobija srazmeran godišnji odmor koji mu pripada.  Ukoliko Vam prestane radni odnos a niste iskoristili pravo na GO imate pravo na naknadu štete za neiskorišćeni GO. 

Poštovani, 

Ukoliko zaposleni nesavesno ili nemarno izvršava radne obaveze  poslodavac  može da mu otkaže ugovor o radu. U tom slučaju poslodavac je dužan da pre otkaza ugovora o radu  zaposlenog pisanim putem upozori na postojanje razloga za otkaz ugovora o radu i da mu ostavi rok od najmanje osam dana od dana dostavljanja upozorenja da se izjasni na navode iz upozorenja. U upozorenju poslodavac je dužan da navede osnov za davanje otkaza, činjenice i dokaze koji ukazuju na to da su se stekli uslovi za otkaz i rok za davanje odgovora na upozorenje. Dakle, poslodavac može da Vam uruči rešenje o otkazu ugovora o radu dok traje bolovanje ali ne može bez prethodnog upozorenja ukoliko je razlog za otkaz koji ste naveli. 

Poštovani, 

Da bi postojao sporazumni raskid radnog odnosa potrebno je da postoji saglasnost obe ugovorne strane - i poslodavca i zaposlenog. Nema razloga da poslodavac ne prihvati Vaš predlog za sporazumni raskid radnog odnosa. Ukoliko ipak poslodavac to ne prihvati, Vaš predlog se ne može smatrati otkazom ugovora o radu. Za jednostrani otkaz (od strane zaposlenog) potrebno je da to učinite u pismenoj formi uz poštovanje otkaznog roka. 

Poštovani, 

Prema Zakonu o radu zaposleni ima pravo na uvećanu zaradu u visini utvrđenoj opštim aktom i ugovorom o radu, i to: za rad na dan praznika koji je neradni dan - najmanje 110% od osnovice. Međutim, s obzirom da katolički Uskrs nije praznik koji je neradni dan (osim za zaposlene katoličke veroispovesti), mišljenja smo da za rad na taj dan nemate pravo na uvećanu zaradu ukoliko ste pravoslavne veroispovesti. Ukoliko ste  katoličke veroispovesti, imate pravo na neradne dane u vreme katoličkog Uskrsa i ukoliko biste morali raditi, mišljenja smo da biste imali pravo na uvećanu zaradu. 

Poštovani, 

Ukoliko  ste učinili povredu radne obaveze poslodavac može da pokrene disciplinski postupak. Direktor ustanove pokreće i vodi disciplinski postupak, donosi odluku i izriče meru u disciplinskom postupku protiv zaposlenog. Zaposleni mora biti saslušan, sa pravom da izloži svoju odbranu, sam ili preko zastupnika, a može za raspravu da dostavi i pismenu odbranu. Po sprovedenom postupku donosi se rešenje kojim se zaposleni može oglasiti krivim, u kom slučaju mu se izriče i disciplinska mera, osloboditi od odgovornosti ili se postupak može obustaviti.

Poštovani, 

Prema Zakonu o radu zaposleni ima pravo na plaćeno odsustvo u ukupnom trajanju do pet radnih dana u toku kalendarske godine, u slučaju sklapanja braka, porođaja supruge, teže bolesti člana uže porodice i u drugim slučajevima utvrđenim opštim aktom i ugovorom o radu. Vreme trajanja plaćenog odsustva utvrđuje se opštim aktom i ugovorom o radu. Pored navedenog  zaposleni ima pravo na plaćeno odsustvo još: pet radnih dana zbog smrti člana uže porodice; dva uzastopna dana za svaki slučaj dobrovoljnog davanja krvi računajući i dan davanja krvi. Dakle, u Zakonu o radu su navedeni slučajevi kada zaposleni ima pravo na plaćeno odsustvo. Međutim, opštim aktom poslodavca mogu da se predvide i drugi slučajevi plaćenog odsustva.