Pravnik odgovara

Poslodavac ne krši zakon ukoliko vas raspoređuje da radite u subotu, dan nakon završetka godišnjeg odmora. Zakon propisuje da radna nedelja traje, po pravilu, pet radnih dana, a raspored radnog vremena u okviru radne nedelje utvrđuje poslodavac, s tim da poslodavac kod koga se rad obavlja u smenama, noću ili kad priroda posla i organizacija rada to zahteva - radnu nedelju i raspored radnog vremena može da organizuje na drugi način.

Zakon propisuje da je na zahtev poslodavca, zaposleni dužan da radi duže od punog radnog vremena u slučaju više sile, iznenadnog povećanja obima posla i u drugim slučajevima kada je neophodno da se u određenom roku završi posao koji nije planiran, s tim da prekovremeni rad ne može da traje duže od osam časova nedeljno. Poslodavac je dužan da vam isplati uvećanu zaradu za prekovremeni rad.

Način na koji radite nije u skladu sa Zakonom o radu. Zakon propisuje da puno radno vreme iznosi 40 časova nedeljno, a da prekovremeni rad ne može da traje duže od osam časova nedeljno. Članom 67 Zakona o radu propisano je da zaposleni ima pravo na nedeljni odmor u trajanju od najmanje 24 časa neprekidno. Poslodavaca možete prijaviti inspekciji rada. Članom 276 Zakona o radu propisano je da će se kazniti novčanom kaznom od 100.000 dinara poslodavac sa svojstvom pravnog lica, a preduzetnik kaznom od 50.000 dinara ako ne obezbedi vreme za odmor u toku dnevnog rada, dnevni i nedeljni odmor u skladu sa odredbama Zakona o radu.

Zakonom je propisano da zaposleni ne može da radi duže od 12 sati dnevno i da prekovremeni rad ne može da traje duže od osam časova nedeljno. Zakon propisuje obavezu poslodavca da zaposlenom isplati uvećanu zaradu za prekovremeni rad i to 26% od osnovice. U slučaju da poslodavac ne poštuje navedene propise možete poslodavca prijaviti inspekciji rada i sudskim putem potraživati isplatu prekovremenog rada. Na sudu morate dokazati da ste radili prekovremeno.

Ukoliko je ugovorom o radu predviđeno da radite 40 časova nedeljno ili 8 časova dnevno, ne možete tražiti uvećanu zaradu za prekovremeni rad zbog toga što ostali zaposleni fizički ne ostaju na radnom mestu 8 sati dnevno. Što se tiče odsustva radi izlazaka na ispite, zakon ovaj razlog ne predviđa kao osnov za neplaćeno odsustvo, ali ostavlja mogućnost da se opštim aktom ili ugovorom o radu predvidi da i u ovom slučaju imate pravo na plaćeno odsustvo. Ukoliko opštim aktom ili ugovorom o radu nije predviđeno da imate pravo na odsustvo sa rada u slučaju polaganja ispita, poslodavac nije dužan da vam odobri slobodan dan.

Članom 53 Zakona o radu propisano je da je na zahtev poslodavca, zaposleni dužan da radi duže od punog radnog vremena u slučaju više sile, iznenadnog povećanja obima posla i u drugim slučajevima kada je neophodno da se u određenom roku završi posao koji nije planiran. Članom 108 istog zakona propisano je da zaposleni ima pravo na uvećanu zaradu u visini utvrđenoj opštim aktom za prekovremeni rad - najmanje 26% od osnovice. Međutim članom 57 Zakona o radu propisano je da poslodavac može da izvrši preraspodelu radnog vremena kada to zahteva priroda delatnosti, organizacija rada, bolje korišćenje sredstava rada, racionalnije korišćenje radnog vremena i izvršenje određenog posla u utvrđenim rokovima. Preraspodela radnog vremena vrši se tako da ukupno radno vreme zaposlenog u periodu od šest meseci u toku kalendarske godine u proseku ne bude duže od ugovorenog radnog vremena zaposlenog. Preraspodela radnog vremena ne smatra se prekovremenim radom. 

Nije jasno koje je vaše pitanje. Poslodavac može da da izvrši preraspodelu radnog vremena kada to zahteva priroda delatnosti, organizacija rada, bolje korišćenje sredstava rada, racionalnije korišćenje radnog vremena i izvršenje određenog posla u utvrđenim rokovima. U slučaju preraspodele radnog vremena, radno vreme ne može da traje duže od 60 časova nedeljno. Preraspodela radnog vremena ne smatra se prekovremenim radom.